MUNICIJA kalibra od 20mm pa nadalje (vrste i načini obilježavanja)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::Ako je municija za M48 isla u M27 onda mora imati manji precnik danca caure od ZiS-a.

Pise u Municija 2 koliko se sjecam da je municija iz M27 isla u B1, a obje u ZIS, ali iz ZIS-a nije mogla obratno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aha, znaci ipak sam se dobro secao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koji je ubojni radijus eksplozivnog zrna kalibra 30 mm ?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ipak smo ga nešto zatupili sa ovim čij je u čijoj.

Pustimo sad na stranu sovjetske topove i tu zavrzlamu koja čahura može uči u koji top , nego pogledajmo koju je municiju koristio naš prvjenac .

Ono što znamo sigurno ... mogao je trošiti sve sovjetske granate znači i one za top M27 i za top M42 ZIS, jer ono malo što je napravljeno u Pretisu kao nulte serije možemo zaboraviti , to je sve srokano na poligonu , sve druge granate su bili ili originalno sovjeteske ili remontirane u Kragujevcu .

Zbrka nastaje sa čahurama .. po ovome kako piše Bojan ispada da ZIS ove čahure nije mogao trošiti B1... pa koje je onda čahure imala u skladištima JNA .. i koje smo onda čahure uvaljivali nesvrstanima .. to topće je urađeno u seriji od cca 1000 komada znači treba brdo municije da se pokrije BK, a municija za taj top nikada nije rađena u jugi .. i to u najkritičnijim godinama po vojnu industriju... Da podsjetim da je 1955 godine u Pretisu bila potpuno ugašena vojna proizvodnja jer jednostavno za JNA nije trebalo municije.

Dakle nije mi logično da JNA u periodu loših odnosa sa sovjetima proizvodi topove B1 , i planira čahuru starog sovjetskog topa M27 , kojih i nije bilo u ozbiljnijim količinama u naoružanju JNA . Bilo je par komada kao trofejni ..zarobljeni od švaba koji su ih koristili na Balkanu , mislim tridesetak komada , i naravno bilo ih je kao donacija od južnog krila Crvene armije koja je lijevom obalom Dunava štrajfala Jugoslaviju .

Po meni je logično samo jedno... da su za B1 korištene originalne stare sovjetske pune ili ispucane i remontirane čahure za top M27 , što je nesumljivo i što piše u pravilima službe.

Međutim ostaje nejasno pitanje čahure za ZIS ,, tu ne govorim sada o barutnom punjenju , ono je pre jako za B1 , ali ako su stare ispucane čahure za ZIS remontirane u RZK i u njih dodan domaći barut onaj koji treba za B1 onda je sve ok. Na sanduku je pisalo da je to za B1 i na čahuri je pisalo da je to za B1 , i tlakovi su bili ok. To što je hladnim žigom na dancetu čahure pisalo nešto drugo ... to je sasvim druga stvar i to se ticalo samo konstruktora topa B1 profesora Boška Stanisacljevića .

Možda bude sreće pa negdje iskopamo podatke da li su čahure od ZIS a prepravljane u RZK ili su topovi B1 mogli primiti čahuru ZISa , ali ne i njegovo puno barutno punjenje.

A što se tiće baruta .. tu je bilo jako puno čarobiranja od originalnog sovjetskog NC pa do naših NGB baruta . Kuriozitet je i to da je B1 mogao koristiti 4 punjenja , četiri vrećice sa barutom , a u čahuri su bile samo tri vrećice , i ako j trebalo pucati na maksimalni domet onda se vadilo vrećice iz nekih čahura i popunjavalo ....

Bilo je tu svega...pičvajz ... bilo je i njemačke municije za M27 , a bilo je i kraćenja nekih njemačkih čahura da stanu u M27 , bilo je i pucanja granata kalibra 75 mm iz cijevi 76 mm .. Tako da je mogućnost korištenja čahure sa ZIS a u B1 najmanje što se moglo napraviti .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve sto treba da se caura od ZiS-a prepravi je da se skine 1mm ivice/oboda. To moze i mala majstorska radionica, tako da je to verovatno uradjeno prilikom prepravljanja municije za M48.

raketas, da li znas ko je radio prepravku ex-nemackih i americkih brdskih topova na 76mm? U pitanju su M36/48 (7.5cm GebG 36) i M1/48 (75mm M1).

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Metanoja, ercov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Bojan .. Ne znam skoro ništa o toj maloj municiji , iako je po podjeli kalibara unutar Vojne industrije sva municija veća od 75 mm bilo Pretisovo područje , JNA je vrlo brzo izgubila interes za tim malim kalibrima, a kao što rekoh ni municija za B1 nije bila domaća . Kad pogledaš taj brzi razvoj artiljerije ono što je 1942 bio divizijski top , desetak godina kasnije, nije bio zanimljiv ni kao pukovski kalibar, a vojna industrija nije mogla pokriti apetite generala.

JNA je kroz američku vojnu pomoć relativno lako i brzo preskočila te male kalibre i našla se u društvu odlikaša sa haubičkim kalibrioma 105 155 i 203 mm , a ni ta municija nije rađena za JNA. U području poljskih topova bilo je dosta kilavo par cijevi za Long Toma i nije bilo šanse na postojećim trofejnim prešama da bi se nešto radilo od te municije.

Prvi pravi poslovi za JNA su bili tek na kalibru 100 za tenkovske topove

Ove vratolomije sa čahurama , promjene baruta ili čak pretokarivanje danceta čahure su bile u domeni remontnog Zavoda u Kragujevcu .

Na nivou JNA je bilo nekoliko radionica za srednji remont municije , one su bile osposobljene opremom i kadrovima da, recimo ratave sjedinjeni tenkovski metak kalibra 100 mm i da na čahuri izvrše potrebne radnje , zamjena kapisle i zamjena baruta, i prekalibracija usta čahure te ponovno sjedine metak . Njima je najmanji problem bio da u čahurama ZISa zamijene barut i da čahuru i sanduk označe kao municiju za B1.

Te su radionice bile na kamionima i moglo se posao obaviti i na terenu , sjećam se da sam takve radionice vidio u skladištu municije krčmarice kod Banja luke i u skladištu Čelopec u Makedoniji .

Što se tiče samih art oruđa to je sve bilo u domeni Tehničkih zavoda kao što je bio zavod u Bregani ili Hađićima , oni su bili osposobljeni za izradu ili popravak svih dijelova topova osim cijevi , one su po potrebi u nekim manjim serijama rađene u BNT u , ne znam da li su se upuštali u igre oko prekalibracija cijevi sa kalibra 75 mm na 76 mm , to jesu bliski kalibri , ali broj žljebova i korak uvijanja nije isti , Mislim da su te divlje kalibre jednostavno otpisali iz JNA i uvaljali nekom u afriku ili aziju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da municija iz ZIS nije mogla u B1 zbog mnogo vecih pritisaka koje razvijaja municija za ZIS.

• 1Ovo se svidja korisniku: RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo slika o čuvanju-stokiranju artiljerijske municije u Rusiji...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::@Bojan .. Ne znam skoro ništa o toj maloj municiji , iako je po podjeli kalibara unutar Vojne industrije sva municija veća od 75 mm bilo Pretisovo područje , JNA je vrlo brzo izgubila interes za tim malim kalibrima, a kao što rekoh ni municija za B1 nije bila domaća . Kad pogledaš taj brzi razvoj artiljerije ono što je 1942 bio divizijski top , desetak godina kasnije, nije bio zanimljiv ni kao pukovski kalibar, a vojna industrija nije mogla pokriti apetite generala.

JNA je kroz američku vojnu pomoć relativno lako i brzo preskočila te male kalibre i našla se u društvu odlikaša sa haubičkim kalibrioma 105 155 i 203 mm , a ni ta municija nije rađena za JNA. U području poljskih topova bilo je dosta kilavo par cijevi za Long Toma i nije bilo šanse na postojećim trofejnim prešama da bi se nešto radilo od te municije.

Prvi pravi poslovi za JNA su bili tek na kalibru 100 za tenkovske topove

Ove vratolomije sa čahurama , promjene baruta ili čak pretokarivanje danceta čahure su bile u domeni remontnog Zavoda u Kragujevcu .

Na nivou JNA je bilo nekoliko radionica za srednji remont municije , one su bile osposobljene opremom i kadrovima da, recimo ratave sjedinjeni tenkovski metak kalibra 100 mm i da na čahuri izvrše potrebne radnje , zamjena kapisle i zamjena baruta, i prekalibracija usta čahure te ponovno sjedine metak . Njima je najmanji problem bio da u čahurama ZISa zamijene barut i da čahuru i sanduk označe kao municiju za B1.

Te su radionice bile na kamionima i moglo se posao obaviti i na terenu , sjećam se da sam takve radionice vidio u skladištu municije krčmarice kod Banja luke i u skladištu Čelopec u Makedoniji .

Što se tiče samih art oruđa to je sve bilo u domeni Tehničkih zavoda kao što je bio zavod u Bregani ili Hađićima , oni su bili osposobljeni za izradu ili popravak svih dijelova topova osim cijevi , one su po potrebi u nekim manjim serijama rađene u BNT u , ne znam da li su se upuštali u igre oko prekalibracija cijevi sa kalibra 75 mm na 76 mm , to jesu bliski kalibri , ali broj žljebova i korak uvijanja nije isti , Mislim da su te divlje kalibre jednostavno otpisali iz JNA i uvaljali nekom u afriku ili aziju.
Pozdrav
Mislim da radionice za srednji remont nisu mogle menjati barut iz vise razloga. Mislim da su radionice za srednji remont sluzile za povrsinsku zastitu municije, eventualne sitne opravke I hermetizaciju municije. Zamena baruta podrazumeva i promenu oznaka na cahuri I sanduku. Zamena baruta je proces kojise radi u trz, jer iako se koristi isti barut, to ne znaci da je istog energetskog potencijala, što znaci treba da se odredi koja kolicina baruta postize zahtevane rezultate, PA tek onda laborisati metak.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Malo slika o čuvanju-stokiranju artiljerijske municije u Rusiji...

A posle kada odleti u tri lepe, djavo je kriv...