MUNICIJA kalibra od 20mm pa nadalje (vrste i načini obilježavanja)

• 2Ovo se svidja korisnicima: ssekir75, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ercov....rekoh da je bilo nekoliko radionica za sretnji remont municije koje su bile osposobljene za to , ali sam siguran da to u miru nikad nisu radile , a u ratu ne znam .

Osobno sam bio u dvije takve radionice jedna iznad Banja Luke u Krčmaricama , a druga u Skoplju zapovjednici te dvije baze su bili pirotehnolozi kapetani ili majori , i gle slučaja nakon par godina potucanja po trupi jedan je dobio prekomandu u Pretis , a drugi na Tehnološki Institut na Kalemegdanu.

Siguran sam da je ova baza u Skoplju remontovala cca 5000 protutenkovskoh mina , koje su ležale u zemlji par mjeseci ukopane u Strumičkom polju one godine kad je Tito umirao , a Rusi prebacivali Tamansku diviziju iz DDR a na jug bliže Tusrskoj i Afganistanu.

Remont se sastojao od pranja , skidanja upaljača , i nanošenja novih oznaka na mine i sanduke , a kako su mine i upaljači proizvodnje UNIS -SRB to sam se tamo zatekao kao član neke komisije.

Nešto još oko baruta .. na nivou države je bila centralna kolekcija baruta , dva ili tri skladišta baruta u realnim uvjetima , jedno je bilo u Zeleniki kod Herceg Novog , drugo je bilo u Kačarevu u blizini one peščare , a treće negdje u Bosni ( mislim u Han Pijesku ). Centralni laboratorij je bio u Zeleniki i kad bi oni dali alarm da je neki barut nestabilan ili da nešto nije u redu s njim , onda bi te radionice za srednji remont municije uzimale uzorke baruta iz municije i slale ga u Zeleniku na analizu. Ako bi se potrvrdile onalize sa onima iz CKB onda se ta serija municije izvlačila iz skladišta i završavala je na ledini kao ova ruska na fotkama , do konačne odluke o uništavanju ili remontu.

Naravno da si armija nije mogla dozvoliti da leži 100000 komada tenkovske municije na ledini zbog nestabilnog baruta već se odmah taj barut mijenjao sa onim iz saveznih rezervi.

Mislim da to nikad nije urađeno , ali tehnički se to moglo.

Nešto vezano uz ove slike iz Ruskih skladišta .. to je municja koja je bila u ratu odnosno podijeljena trupi i nakon rata je vraćena u to poljsko skladište , nema šanse da bi netko to primio u armijsku rezervu, bez remonta.

Bio sam svjedok kad je nakon nekog primirja brdo toga u takvom stanju završilo u Dubokom Jarku kraj Zagreba , a onda smo skupljali rakete po gradu. https://www.youtube.com/watch?v=ijnORJyGCWE&eb.....tml5=False

Onako u pol glasa smo se tada zezali po ministarstvu da je Šušak htio od Dubokog jarka napraviti Široki Brijeg , ali nije bilo dovoljno municije u skladištu.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketaš, u pravu si za mnogo toga. Al I dalje nisi u pravu za zamenu baruta. Ti vodovi za tehnicko odrzavanje municije su postojali pri svakoj armiji. Isli su da vrse KTP municije, tj UbS po jedinica. Glavni deo posla im je bio pregled I razvrstavanje municije, prepakovanje itd. Bez njihovog misljenja nisi mogao rashodovati UbS. Ciscenje, delimicno farbanje, prepakovanje itd je spadalo isto u njihov deo posla
Po pitanju CKB si isto malo u krivu. U CKB se svake godine vrsilo ispitivanje svih kolekcija baruta, te je na osnovu toga municija proglasavana kao stabilna, za cuvanje I RR, na granici stabilnosti, za ubrzanu upotrebu, I nestabilna, za remont ili unistavanje.
Od ondasnje TU SSNO godisnje se dobijao spisak municije po laboracnim serijama sa uputsvom za dalji rad. To mi je zgadilo zivot, jer je akt dolazio januar februar sa kratkim rokovima za izvrsenje, te smo se smrzavali po magacinima prilikom izdvajanja municije I preslagivanja.

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, ssekir75, ikan, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank ::voja64 ::Malo slika o čuvanju-stokiranju artiljerijske municije u Rusiji...

A posle kada odleti u tri lepe, djavo je kriv...

Isti smo i mi imali problem po povlačenju mnogih jedinica sa ratišta mnogo je originalne ambalaže otišlo bogu na istinu pa je municija jednostavno stokirana poput ove sa slike .
Takvih je magacina bilo na više lokacija a jedan od njih je odleteo beše kod Paraćina i pre je toga bio još jedan manji incident beše za BRK M-79 ali se prećutalo.
Jednostavno kada se većina municije raspakuje i dehermetiše a sama ambalaža-sanduci ili drugi elementi za čuvanje upaljača,osnovnih,dopunskih punjenja i sl se raspare to posle ni sam bog ne vrati u originalno pakovanje .
Po pravilima za skladištenje se nemože više ni vratiti u RR a da se brzo utroši je još veća muka.
Mislim da i tu važi ono ko što je neko davno rekao da važi za sablju da je nevadiš bez potrebe i da je nevraćaš bez časti...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

paracin je otisao u vazduh zahvaljujuci najvise municiji za PA topove, kad se povukla iz svih jedinica, tj kad su topovi 20mm i 30mm izbaceni. Municija je bila sva povucena na jedno mesto, a niko nije hteo da se sekira(na visoj instanci, to nam je demokratska kontrola vojske dala) ni da se ista rashoduje, ni da se pravilno skladisti ni da se unisti. i traseri su odradili svoje

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, ssekir75, ikan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ercov .. mislim da nisi pažljivo pogledao moj post ja sam napisao....

Mislim da to nikad nije urađeno , ali tehnički se to moglo.

Smatram da je jasno sve rečeno .

Dosta sam o tome raspravljao sa kolegama u firmi , dosta i sa oficirima u trupi , a imao sam prilike razgovarati i sa veteranima crvene armije učesnicima povijesne bitke kod Kurska , njihova priča se svodila na slijedeće .. ispucane čahure su na licu mjesta u pozadini remontirane , znači nekim priručnim plamenikom su usta čahure zagrijana i normalizrana , zatim su prekalibrirana opet improvizirano nabijanjem kontrolnog prstena . Sovjeti su munuiciju iz Sibira slali neofarbanu ,premazanu sa nekim vazelinom da ne korodira u transportu. Ljevanje TNT su vršili par kilometara od prve linije fronta , svaki vojnik bi dobio svoju bebicu punu TNT i na njoj se do jutra grijao , toplo njemu , a toplo i njoj u zagrljaju.

Vidio sam na stotine sjedinjenih metaka kalibra 85 mm za tenk T 34 koji su imali barem 5 pukotina na ustima čahure , sve je to bilo višestruko prekalibrirano , označeno i natrag na front.

Ne smatram da je to ispravni put , mi smo uz daleko napredniju tehnologiju u proizvodnji čahura teško ispunjavali postavljene TU , ne kažem ni da su oni bili dobri ili loši samo iznosim ono što sam čuo .

U onim ludim devedesetim sam u jednom trenutku izvršio konverziju granata i baruta sa topa 155 mm ( long tom ) na haubicu 155 , i za divno čudo sve je radilo.. čak se postizala i tablična brzina , jest da je bio tlak na ustima cijevi preko 1000 bara i da je rigalo vatru do neba ali je letilo kako treba , naravno da nigdje nisam našao tu informaciju da stvar u nuždi radi .. a eto slučajno ili namjerno je netko u Aberdenu to tako napravio samo što nama u JNA nitko nije rekao da može .

Imam takvih primjera još . ali nije to tema .

• 2Ovo se svidja korisnicima: ikan, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

зашто није тема? је ли тема муниција преко 20мм? јесте. ако је преко 20мм распали

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U ratu je sve moguce, onda se niko ne sekira za ljude, bitno je da moza nesto da se ispali i sva budzenja su dobrodosla. Drugo je pitanje u miru kada se mora raditi po propisima, i gde nema mesta improvizacijama. Na sajmu Partner pre par godina, bila je prikazana pokretna radionica za srednji ili generalni remont na par vozila, ali nisam mnogo ulazio u detalje. mislim da je bila za GR, jer je bila iz TRZ Kragujevac.
Na TVA smo radili, teoretski, mogucnosti da se topovske cevi mogu opravljati od ostecenja tipa zadora ili proboja do odredjenih dimenzija, to su isto rusi radili u IISR itd. Nesto slicno kao kad ispadne cvor iz drveta, napravi se pravilna rupa, nareze navoj, ubaci se i zasrafi cep, koji se sa spoljne strane zavari, i vozi misko. U praksi se za to nema vremena, ili je mali broj ljudi osposbljeno za takve radove. a mozda se i za nove topove sa glatkim cevima to ne radi, nemam pojma kako je sada.

Zamena baruta u granatama je kompleksan posao, koji se mora odraditi kvalitetno i pouzdano, i za koji se vrse probna ispitivanja na pocetnu brzinu i ostale stvari iz etalon orudja, sa ponovnim oznacavanjem cahura, sanduka i elemenata za pakovanje, a obicno se koristi i za izvodjenje odredjenih prepravki na municiji, tako da ta municija, po zavrsetku remonta ima potpuno nov naziv, nomenklaturu i sve ostalo. od starog metka ostane kosuljica granate i cahura.

vidim da je tema obelezavanje municije a niko nikad nije diskutovao o tezinskim oznakama na municiji kao i o nacinu obelezavanja pojedinih delova metka, upaljaca, metka, cahure, baruta, topovske kapsle, kutija za pakovanje i sanduka

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rusi su vrlo kvalitetno razradili sve te tehnološke postupke za remont oštećenog naoružanja , pa tako i cijevi . ne znam da li je to kod nas bilo primjenjivo , i da li su u ratnim uvjetima zaista radili takva krpanja, ali bilo je napisano ili prevedeno nekoliko knjiga o tome , koja su bila u rangu pravila uli tehničkih uputstava u JNA.

Kao primjer evo slika iz knjige "Remont artiljerijskog naoružanja " DSNO 1969 god.


Zamjena baruta ili korištenje municije za top kalibra 155 mm Long Tom u haubicama kalibra 155 mm , nisu uradili Lolek i Bolek kod Gige u garaži već je iza toga stajala ozbiljna analiza što se dobija sa time , a što se može izgubiti. Prethodno je u bombi ispitan barut i sa tim parametrima se ušlo u balističke proračune , i na kraju se sve isprobalo sa vodenim zrnom , nakon toga provjera u praksi na položaju.

Granate su skoro iste, topovska ima dva bakrena prstena , a haubićka jedan , razlika u težini je cca pola kile , baruti se razlikuju ko nebo i zemlja , ali eto ispalo je da topovski barut u haubičkoj cijevi koja je dva put kraća uspije sav izgoriti dok je granata pol metra prije kraja cijevi , znači ima sve parametre kao i u topu , samo što nema daljnje ekspanzije i povećanja brzine , naravno da je zbog enormnog tlaka na ustima cijevi udarni val bio žestok i da je zbog visoke temperature ne ekspandiranih plinova bljesak bio fascinantan , o tome su se onda dalje širile glasine i stvarale legende.

Bilo je takvih situacija više , konverzija 155 osvetljavajuča u zapaljivu , što i nije neka nauka , ali recimo konverzija ruske 203 u američku cijev .. to je već bila poslastica , a neki kreten ih je dovuko pun brod.

Naravno da tablice gađanja nisu štimale , ali mi ih nismo ni koristili u onom papirnatom obliku već kao program na računalu i ekipa kompjuteraša je vrlo uspješno savladala tu lekciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cekaj, Ruska municija za 203mm haubicu B-4? Znaci toga je ipak bilo kod nas...

Inace majka obe te haubice (americke i sovjetske 203mm) je britanska 8" Vickers haubica iz 1.s.r. Ne znam za americku, ali sovjetska je bila kompatibilna sa municijom za Vickers.

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma da onaj generalisimus V.Z. je dovukao par hiljada tona , ma pun brod , ruske municije i baruta naravno , i onda se u toku akcije Maslenica na položajima skontalo da to nije isto .. nije to puška 7,9 mm pa da štima svaki metak u svaku cijev.