Sovjetske balističke rakete srednjeg i dugog dometa

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Gargantua, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jedana dobar rad koji daje dosta svjetla na te davne tamne godine

https://www.alternatewars.com/BBOW/Space_Engines/Germans_USSR_Engines.pdf

Naravno to je viđenje jednog novopečeng švabe koji nije luk jeo ni miriso , ali treba to pogledati pročitati i nešto od toga i prevesti.

Činjenica je da su Gluško i ekipa bili primorani da rade sa tekućim kisikom i alkoholom . Gluško sve do uspješnog leta R5 nije smio prdnut , a da prije toga ne traži odobrenje od NKVD a , kroz ovaj pregledni rad vidimo kako je gluško dizao tlak i potisak u motoru i poveavao koncentraciju alkohola , sa 60 % kod V2 do 92 % na R 5.

Kombinacija tekući kisik alkohol je loša , daje mali impuls , što je Koroljeva dovodilo do bjesnila ali nije mogao mrdnuti isto tako kao ni Gluško sve dok nisu dokazali da su bolji od Švaba i dok ih Staljin nije vratio doma 1950 godine.

Koroljev je sa svoje strane učinio sve da olakša konstrukciju prazne rakete , napravio je oba rezervoara (goriva, i oksidansa) samonosiva , čak je išao toliko daleko da nije stavio toplinsku izolaciju na tank tekučeh kisika , sve kako bi dobio povoljan odnos mase pune i prazne rakete, ali uzalud mu trud kad Gluško nije mogao dati veču brzinu mlaza id 2600 m /s .

Raketa R5 je izlaz u nuždi , sklapana je od postojećih dijelova i tehnologija samo da se nešto da armiji , nešto što leti i nosi nuklearku. Nije ona rađena u nekim velikim serijama , niti je bila razmještena na puno vatrenih položaja , ali je bila prava ozbiljna raketa , nategnuta V2 ko pračka .

Sa njom su sovjeti dobili vrijeme , prvo Gluško da se stabilizira i da može lupiti šakom o stol i reči da preko 50 tona potiska sa alkoholom ne ide, dobio je vrijeme da nastavi rad na motoru od 100 tona sa kerozinom i kisikom i paralelno da radi na motorima sa dušićnom kiselinom.

Koroljev je dobio vrijeme da se makne sa kalibra V2 rakete ( 1600 mm ) i da u Samari ( tada Kujbišev ) počne raditi na dvostepenoj raketi velikog dometa R7 i jednostepenoj ( dvostepenoj ) nešto manjeg dometa R9

Jangel je dobio vrijeme da u Dnjeprostroju formira linije za proizvodnju raketa u V2 kalibru sa dušičnom kiselinom .

A vojska je konačno mogla opaliti bojevu raketu sa nuklearkom u realnim uvjetima na poligonu, Kapustin Jar http://ruzhany.info/rvsn/0_2017/operacija_bajkal_04.html

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, raketaš, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvinjavam se, pokušavao sam da pronađem podatak o kojoj raketi se ovde radi ali nisam uspeo - da li neko može da da precizan odgovor ?

• 4Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, babaroga, RJ, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RJ ::Izvinjavam se, pokušavao sam da pronađem podatak o kojoj raketi se ovde radi ali nisam uspeo - da li neko može da da precizan odgovor ?



Mislim da je u pitanju 8A63 ili R-12 "Dvina" ili po "zapadnom" SS-4 "Sandal".
Grdosija težine preko 70 tona i dometa 1000 - 1200 km!

Mislim da je treća slika upravo vezana za ovu "tvoju"....

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, aleksmajstor, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dok joj smontiraju krila bude Sandal. Gluško nije mogao napraviti motor sa jednom komorom nego sa 4 pa je to sve ispalo malo šire i onda su to sakrili sa tim konusom dolje , Na kraju je to sve ispalo jako dobro taj konus i stabilizatori su bili vrlo efikasni u atmosferi.

Ta je raketa imala dva rezervoara sa dušičnom kiselinom prvo bi trošili onaj bliži centru težišta rakete , što je djelovalo povoljno na stabilitet rakete , a kad bi njega potrošili onda bi prešli na onaj gornji rezervoar .

Sandal je bio prvi od tih velikih koji nije imao radio navodku , a sve je počelo na Scudu , na njemu su vježbali letenje bez radio navodke .

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slika 1: Raketa R-5, osnovni opis:



Slika 2: Raketa R-5 na lansirnom postolju:



Slika 3: Raketa R-5, trenutak lansiranja



Slika 4: Raketa R-5, razmeštaj na položaju raketne baterije

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, RJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RJ ::Izvinjavam se, pokušavao sam da pronađem podatak o kojoj raketi se ovde radi ali nisam uspeo - da li neko može da da precizan odgovor ?



Reklo bi se da se radi o R-12u šahtnog baziranja tj. smeštaj i lansiranje iz silosa.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, aleksmajstor, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Sistem uzdužnih (bočnih) radio korekcija BRK "Lena"-1 kod raketa R-2 i BRK "Lena"-2 kod raketa R-5

Sistem BRK-1, koji je korišten rakete R-1 (eksperimentalno) i R-2 (prva upotreba kod raketa R-2R) za uzdužnu, bočnu radio-korekciju, imao je nedovoljnu otpornost na šumove i brojne operativne nedostatke koji su bili primarno povezani sa teškoćama poravnanja sa linijom vatre pre lansiranja zbog prisustva razmaknutih antena.
Kod sistema BRK-1 kod rakete R-2, sistem je imao 2 antene, koje su zasebno isijavale (zračile) svoje dijagrame zračenja u metarskom talasnom opsegu.
Glavni pravac u razvoju zaštite od šumova u toku razvoja sistema BRK-2 bio je prelazak sa metarskog talasnog opsega na 3- centimetarski, što je omogućilo da se u potpunosti iskoristi prostorna selekcija ugrađenih antena.
Pored toga, obezbeđeno je i kodiranje signala.
Sistem BRK-2 je bio impulsni sistem sa impulsima u trajanju od 1 mikrosekunde i frekvencijama slanja impulsnih kodova od 500 Hz.
Isti princip zone jednakog signala (ravnosignalna zona) je korišćen kao u sistemu BRK-1.
Predajnik kod BRK-2 je imao snagu od 8 kV po impulsu.
Korišćena je parabolična antena sa horizontalnim otvorom od 3 m, koja je imala širinu dijagrama zračenja по azimutu od 1,5 stepen. Širina dijagrama zračenja po mesnom uglu je iznosila 35 stepeni.
Zona jednakog signala (ravnosignalna zona) nastala je time što je antena vremenski napajala dva ozračivača simetrično pomerеna desno i levo u odnosu na fazni centar antene.
Prebacivanje energije dobijene ovim centimetarskim predajnikom na ove radijatore (ozračivače) izvršeno je sa frekvencijom od 50 Hz. U skladu sa tim je dolazilo je do promene pravca glavnog dijagrama zračenja antene.
Za "označavanje" zračenja koje odgovara određenom pravcu, korišten je dijagram zračenja za promenu rasporeda impulsa u dvo-impulsnom kodu.
Upotreba dvo-impulsnog koda doprinela je u izvesnoj meri povećanju imunosti na šumove (iako je dvo-impulsni kod bio nedovoljan u ovom smislu).
Princip formiranja komandi bočnog upravljanja ostao je isti kao u sistemu BRK-1, samo je umesto različitih frekvencija dva ozračivača koji određuju položaj dijagrama zračenja u odnosu na fazni centar dvaju razmaknutih antena, to sada zamenjeno različitim dvo-impulsnim kodovima jednog ozračivača - emitera-antene.
Prijemna antena na raketi R-5 se nalazila na spoljnoj površini rakete, sa širinom dijagrama prijema u azimutnoj ravni od 15 stepeni.
U poređenju sa sistemom BRK-1, kod sistema BRK-2 sastav zemaljske opreme je smanjen, dizajn antene je postao jednostavniji i operativni sistemi su poboljšani.
Poravnanje zone jednakog signala (ravnosignalne zone) sa ravni gađanja vršilo se jednostavnim rotiranjem antene optičkom kontrolom njene orijentacije tj. usmerenosti.
Sistem predajnika BRK-2 postavljen je u ravni gađanja, na udaljenosti od 50 km iza pravca lansiranja rakete. Prelazak na opseg talasnih dužina od 3 centimetra, prostorna selekcija antene, kodiranje emitovanih signala (iako relativno jednostavno), omogućilo je povećanje otpornosti na buku sistema BRK-2.
Sistem bočne radio-korekcije BRK "Lena"-2, primljen je u sastav raketnih jedinica naoružanih raketama R-5, 1956. godine.

Slika 1: 2 kodirana signala - dijagrama zračenja sa jedne antene kod BRK 2 (ili sa 2 razmaknute antene kod BRK-1). U sredini se dijagrami zračenja preklapaju i formira se ravnosignalna zona- linija i linija gađanja



Slika 2: raketa se poravnala sa ravnosignalnom linijom



Dakle, suštinski.....
Radio-radarski komplet se postavlja 50 km iza pravca gađanja. Pravac gađanja je poznat, jer se ovim raketama gađaju već poznate mete sa poznatim koordinatama.
Na položaju raketne baterije, verovatno se po postavljanju rakete na lansirno postolje, vrše samo manja podešavanja i provere usmeravanja, jer je već sve podešeno i usmereno. Samo se raketa postavi na svoje mesto.
50 km dalje, vrši se takođe, samo provera usmerenosti centra antene radio-predajnog sistema BRK-2 i to najjednostavnijim optičkim putem, verovatno uz pomoć instrumenata za orijentaciju.
Kada se izda komanda za lansiranje, radio-predajnik počinje emitovanje, zračenje u pravcu cilja i to sa 2 dijagrama sa kratkim vremenskim intervalima između 2 emitovana kodirana signala i u zoni preklapanja (zona najsnažnije frekvencije signala) formira se ravnosignalna zona-linija. Raketa prima te signale na svojim antenskim prijemnicima i koriguje se stalno ka zoni-liniji preklapanja.
Iskreno...nije loše, s obzirom na domet (1000 - 1200 km). Ipak, sve je ovo veoma jednostavno i sve je unapred određeno i fiksirano.
Kružna (elipsasta) zona greške rakete R-5 u reonu cilja je 2400 m x 3700 m uz ovu bočnu radio-korekciju BRK-2.

A pored toga, raketa R-5 koristi i sistem radio-korekcije po daljini, a to nije BRK-2, kako sam mislio, nego drugi sistem. Njemu je namena da pošalje signal za generisanje komande u raketi za zaustavljanje rada motora kada raketa preleti određenu daljinu. Dozvoljena greška je do 6000 metara po daljini. Ali o tome tek treba da pročitam tekst.....

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, zoran MKD, Gargantua, bojank, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac sva ta rješenja su bila slamka za koju se hvata utopljenik , vjerojatno je svemu tomu kumovao i mladi Berija , koji je bio završio školu radio veze i zahvaljujući svome ocu Laverentiju je meteorski napredovao , kao svršeni student je već imao svoj institut za radiorazvedku.

Koliko je meni poznato opstao je samo sustav sa dvije razmaknute radio stanice koje su pomaknute u naprijed u pravcu lansiranja i koje rade na bazi ćiste triangulacije signala , uostalom tako radi i moderna GPS navigacija .

Te antene odnosno radio stanice su paljene svakodnevno i to je izluđivalo amerikance u prislušnim bazama u Turskoj koji nisu znali da li je vježba ili raketni napad ili ide neka svemirska raketa .

Moram potražiti u memoarima taj dio teksta gdi jedan od dojena te tehnologije opisuje te događaje u smislu kolik su zavitlavali amere sa tim antenama ,a prvi balistički let sa čisto inercionim sustavom i nuklearnom bombom na sebi ameri nisu primjetili , nisu registrirali . Tek kad je bomba grunula to su osjetili po zračenu na Grenlandu i nordijskim zemljama , i nisu to povezali sa letom rakete , već sa zemaljskom nuklearnom eksplozijom.

evo uspomene svjedoka događaja iz 1956 godine http://www.kirimtatar.com/Books/appazov14.html

ovdje se govori o lansiranju R5 sa nuklearkom od 60 kilotona na cilj kod Aralskog jezera , moram naći i,lansiranje na poligon Nova zemlja u arktičkom pojasu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče R-12 i vođenja imam nedoumicu, Karpenko i kompanjoni u svojoj knjizi za upravljanje navode inercijalno sa radiokorekcijom i bez puno podataka u tekstu prilažu sledeću sliku stanice radiokorekcije:

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

*Sistem radio upravljanja po daljini za raketu R-5

S obzirom da je raketa R-5 imala domet do 1200 km i uveden sistem radio korekcije po pravcu (bokovima) BRK-2, bilo je potrebno nešto slično uvesti i kada je u pitanju upravljanje letom rakete po daljini.
Pošto se, bez obzira na moguće odstupanje trajektorije leta rakete u granicama greške autonomnog sistema upravljanja, daljina leta jednako povećava kako se brzina rakete povećava, zadatak sistema za radio-upravljanje po daljini je da pravovremeno izda komandu za isključivanje motora za potrebnu daljinu gađanja.

Odgovarajućim odabirom programirane putanje i pozicijom zemaljske kontrolno-upravljačke opreme u odnosu na startnu poziciju (pravac leta rakete do završetka aktivnog dela putanje leta rakete) moguće je smanjiti broj osnovnih parametara koji određuju potreban moment gašenja motora na dve:
1) radijalnu brzinu i
2) daljinu

Ako je ovaj uslov zadovoljen za neku "referentnu" metu, efekat odstupanja od programirane vrednosti komponente brzine, normalne na pravac vidljivosti projektila na kraju aktivnog dela putanje, ostaje relativno mali za dovoljno širok dijapazon korekcija putanje, tako da ostaje moguće ograničiti se samo na ova dva parametra.
U skladu sa tim, sistem radio upravljanja po daljini gađanja treba da sadrži:
- radio-liniju za merenje radijalne brzine rakete
- radio-liniju za merenje daljine leta rakete
- uređaj za izračunavanje koji određuje trenutak izdavanja komande za isključivanje motora i komandnu radio-liniju za predaju komandi upravljanja.

Najvažniji zadatak je bio da se obezbedi visoka tačnost merenja radijalne brzine, koja ima najveći uticaj na daljinu leta rakete.
Zbog toga je bilo potrebno da se radio-linijom meri radijalna brzina u radnom opsegu talasnih dužina metra, mada je to bilo izuzetno nepoželjno sa stanovišta otpornosti na šumove.
Međutim, izrada radio-linije za merenje radijalne brzine korištenjem kontinuiranog signala u centimetarskom radnom opsegu nije bila obezbeđena odgovarajućim vakuumskim uređajima: nije bilo potrebnih izlaznih pojačala za kontinuirane signale za zemaljske i vazdušne odašiljače-predajnike, čime se osigurava koherentno pojačanje ulaznih signala na njihovom prijemu.
Istina, preduzete su brojne mere da se poveća otpornost ove linije u metarskom radnom opsegu na šumove (izmenljive frekvencije, kodiranje impulsnih signala, izmenljivi kodovi). Ipak, zaštita od šumova ostala je slaba tačka sistema.

- Radiolinija merenja radijalne brzine sastojala se od zemaljskog predajnika snage 1,5 – 2 kV i radne frekvencije od 97- 102 MHz (3 – metarsko područje)
Na raketi, primljeni signal pitača emitovan sa zemaljskog predajnika konvertuje se u ugrađenom primopredajniku u odnosu 2:3 (predložen je frakcijski konvertor frekvencije) i šalje nazad na Zemlju na frekvenciji od 145 - 153 MHz (2- metarsko područje) gde se prima od strane zemaljskog prijemnika radio-linije merenja radijalne brzine. Vrši se upoređivanje frekvencije signala emitovanih sa zemaljskog predajnika-pitača sa konvertovanom vrednošću primljenom sa predajnika-odgovarača na raketi u odnosu 2:3 i na osnovu Doplerovog efekta, koristeći matematičku formulu, određuje se frekvencija frekvencija doplera.
Dakle, frekvencija emitovanog signala predajnika-pitača sa zemlje sabira se sa prijemnom vrednošću veličine 3/2 te iste emitovane frekvencije. Frekvencija emitovanog signala predajnika-pitača se zatim deli sa dobijenom vrednošću iz prethodnog rezultata sabiranja, a razlika koja se dobije je frekvencija doplera.
S obzirom da se, kako se raketa udaljava od predajnika-pitača, talasna dužina povećava, a frekvencija smanjuje to će u svakom sledećem trenutku doći do promene frekvencije doplera, odnosno u ovom slučaju do povećanja frekvencije doplera. Na ovaj način se određuje radijalna brzina rakete.
Tačnost merenja radijalne brzine je do 2 m/s.

- Radio-linija merenja daljine sastojala se od zemaljskog predajnika snage 50 kV i radne frekvencije oko 170 – 175 MHz (1,5 metarsko područje) sa impulsnim sistemom trajanja od 1 mikrosekunde.
Tačnost merenja daljine je do 50 metara.

- Uređaj za izračunavanje
Bio je koncipiran kao analogno-vremenski. Interval koji odgovara fiksnom broju n perioda izmerenih Dopplerovih frekvencija upoređen je sa intervalom koji je iskustveno generisan u skladu sa letnim zadatkom za određenu daljinu gađanja, u kome je izvršena korekcija koja odgovara vrednosti određene daljine konvertovane u odgovarajućoj skali-tablici.

Zemaljska oprema radio-upravljanja po daljini, nalazila se 18 – 30 km iza startne lansirne pozicije rakete R-5 i bila je smeštena u desno od pravca gađanja, pritom je ugao između linije vidljivosti (viziranja) i uzdužne ose rakete bio je 15–28 stepeni. Ova mera omogućila je izbegavanje uticaja mlaznog motora na širenje radio talasa, koje je moguće kod predajnika koji rade u metarskom području, dok je ovaj uticaj kod 3-centimetarskih predajnika (BRK-2 radio-korekcije pravca) gotovo nikakav.

Kod ovog sistema radio-upravljanja po daljini, treba naglasiti da ovaj sistem praktično i nije u potpunosti primenjen na raketama R-5. Ubrzo nakon uspešnih testiranja rakete R-5 i njenog prijema u naoružanje, vršeno je i testiranje sistema radio-upravljanja po daljini. Sistem je pokazao probleme u otklanjanju šumova, a praksa je pokazala da je u ovom domenu, autonomni rad komponenti rakete u određivanju trenutka za generisanje komande za zaustavljanje rada raketnog motora bio efikasniji od sistema radio-upravljanja po daljini.
Ipak, sistem je poslužio kao razvojni za raketu R-5R, kao preteču interkontinentalne rakete R-7. Na taj način je sistem radio-upravljanja po daljini kao i prateći uređaj za računanje i predaju komandi upravljanja i iskorišten na raketama R-7.