Ukrajinski balisticki raketni sistem Grom-2

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako nekako Aramse i meni ispada, na snimku od 00:25 do 00:41.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Zvjezdoobrazna forma po cijeloj dužini, čela inhibirana, cilj jednolik potisak (velik) cijelim vremenom rada motora.
Ali u jednom trenutku ostaje ljuska, cilindrična, koja se treba držati u komadu, a vrijeme i sila teče.
Pogledajte motor Točke, Iskander je sigurno sličan, nisu Rusi mutavi da su komplicirali formu do te mjere samo tako bez veze.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo motora Točke poređenja radi.





Gorivo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo sam bio brzoplet, nisu ta dva motora iste koncepcije. Trebat će nam bolja slika groma.
Ova upora (centraža) kod Točke ipak ima neku drugu funkciju nego što bi je imala kod Groma. Nažalost ne vide se jasno čela.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Zaboravimo Točku, sve je kod nje drugačije.
Grom raketa ima korpus motora izrađen od kompozita, skroz druga tehnologija izrade i sjedinjavanja komore i goriva. Otprilike to izgleda ovako...



U svakom slučaju znanja i iskustva imaju, KB Južnoje je na ovome radilo još u sovjetsko doba, prvi stupanj one Molodec pružne rakete je istog principa i konstrukcije, a o pavlogradskom kemijskom zavodu da ne govorimo. Siguran sam da će ova raketa biti operativna i to u skoro vrijeme.

Slika sa projektora što ju je gargantua izoštrio je dobra, ali zbunjujuća. Spominjalo se nekih 3500 kila sa kontejnerom, bilo je i plakata koji kažu da je raketa 3153 kg teška, gorivo sa impulsom 264, tlak 131 bar, i potiska 17,5 tona.
Ovjde na projektoru ako dobro vidim samo motor je težak 3140 kila, a goriva čak 2735 kila. Sa b/g 480 kg to ide na nekih 3800 kg cijela raketa bez kontejnera, sve u svemu vrlo blisko Iskanderu i domet od 500 km bez problema.
Kako će se ograničavati domet na 290km ne znam, predpostavljam da će gabariti biti isti za oba tipa, a možda će sa tipom goriva limitirati domet za eksportne rakete.
Dobra je i poveznica sa raketom Šumadija, njenih 900 kila goriva i mali korisni teret i čitav niz vratolomija da se eventualno navuče 300 km. Grom je već skroz realan, čak i sa balističkom putanjom bez korekcije, jer u stvarnosti se lansira vertikalno pa se nos obara, ovih 2735 kila je dovoljno da do 500 kilometara doleti kako hoće.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče malo sam prespavao ovu temu o raketi Grom odnosno njenom motoru , ima li štogod detaljnije o tome , naime davnih osamdesetih godina prošlog stoljeća kao jedan od pravaca razvoja motora za domaću raketu R400 bili su urađeni probni komadi kompozitnih raketnih motora , namotavanjem stakloplastike, odnosno karbonskih vlakana , nešto slično kao na tvom postu.

Raspadom države je to sve stalo , znanje je rastepeno po svijetu, oprema zahrđala ili bačena na otpad , a u nekim planovima investiranja i razvoja VTI vidimo da se spremaju da ponove tu lekciju , ali ovaj put bez Kamnika i Prilepa ili Pretisa .

Možda je i tu kvaka za Šumadiju , u perspektivi kad se u Srbiji dođe do te tehnologije , bude realno da Šumadija čistom balistikom leti 300 km.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 06 Jan 2018 14:27

O samoj raketi ne znam ništa više nego što se priča po “internet selu” ali znam da mi se sviđa. Sviđa mi se koncept, nije to kompleksnost Iskandera i onog ševerujućeg leta, jednostavna (naravno uvjetno rečeno) balistička raketa, cilj projekta što jeftinija i brža izrada, a da se dobije dobar proizvod.

Znam da ste jedan dio života i karijere proveli na relaciji Kamnik-Sarajevo-Prilep pa vjerujem da će vam ovo biti interesantno. Ovo je jedan kratki opis razvoja metalnog mandrela i to rekao bih baš za komoru motora rakete Grom. Gotovo 100%.
Ukratko ću samo izvući da se radi o tzv “mokrom” postupku namatanja ugljičnih vlakana u tzv kokon formu komore. Opisan je u kratkim crtama metalni sklop (rastavljiv i višekratan) mandrela, slijed i postupak operacija od nanošenja termozaštite, namatanja, sušenja, polimerizacije do vađenja mandrela iz gotove komore.










Za taj kako kažu “mokri” postupak razvijen od strane KB Južnoje navode da je unikatan u svijetu (2016-te godine). Vidim da se i u Rusiji dosta radi po pitanju kompozita u zadnje vrijeme, NPO Iskra iz Perma je vrlo aktivana.
Vidjet ćemo šta bude sve izronilo uskoro.

Prilep, Kamnik, Pretis me podsjetio na jednu dokumentaciju koju imam iz tih godina ( raketašu poznata jer je sudjelovao u tom kako je opisao prikupljanju novaca iz državnih fondova ) pa ću je malo prelistati, možda bude interesantnih detalja.

Dopuna: 06 Jan 2018 14:30

U pdf-u ko voli više ovako

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Dobar si .. U dokumentaciji koju imaš nije opisan taj postupak izrade trna za namotavanje jer mi tada još nismo znali tajnu gipsa od kog se radi trn. Tek par godina kasnije kroz neku suradnju sa Indijom došlo se do tih spoznaja.

U ovom radu se lijepo govori o novoj višekratnoj konstrukciji trna od metala koji dozvoljava veliku točnost sklapanja dijelova i više od 100 sastavljanja namotavanja i polimerizacije komore raketnog motora, te jednostavnog vađenja konstrukcije kroz polarni otvor.

U vrijeme kad smo se mi bavili namotavanjem komora raketnih motora to je bio mukotrpan posao. Radilo se sve slično samo puno sporije i puno skuplje , najmanji problem je bilo namotati strukturu, sve ono što je bilo u pripremi namotavanja ili kasnijoj obradi je bilo daleko složenije od smog namatanja.

Prije svega mislim na izradu velikog trna , kalupa za namotavanje , on mora biti vrlo jak jer se niti dosta zatežu u toku namotavanja , to zatezanje ne prestaje , i kako dolaze novi slojevi preko starih , to se s trn sve više stišće želi se urušiti unutra . Da bi se to izbjeglo trn je imao rebra , ukrute , a preko tih rebara se u nekoliko slojeva nanosio specijalni gips . Gips bi se pripremao u automatiziranim mješalicama i kao pasta nanosio u slojevima na metalni trn . Nakon sušenja odnosno potpunog stezanja gipsa bila je strojna obrada tog gipsanog trna , impregnacija sa teflonskim premazom , i konačno namotavanje.

Nakon namotavanja sve zajedno je odlazilo u vakuum komoru kako bi se pokušalo istjerati mjehuriće zraka ili je odlazilo u autoklav gdi bi se sa 6 bara natpritiska te mjehuriće sabilo.

Nakon polimerizacije na temperaturi 125 C trn i komora bi prelazili u komoru za naknadno pečenje na temperaturama od cca 160 C .

Na tim temperaturama bi došlo do kemijske reakcije u gipsu i on bi" pregorio " postao bi praškast ili topiv u vodi. Metalni trn bi se izvadio na preši , rebra bi se jedno po jedno izvadili kroz polarni otvor ,a gips bi se isprao sa mlazom vode.

Ovisno od tehnološkog nivoa u takvu strukturu bi se nanijela termozaštita i nalilo kompozitno raketno gorivo ili bi se termozaštita nanosila u slojevima na gipsani trn.

Ukratko za sedam radnih dana se nije mogla napraviti jedna komora raketnog motora veličine VERA -400.

Opis tehnologije kojeg daju dečki iz OKB Južnoe upučuje da se dosta dijelova radi od titana , najvjerojatnije su svi dijelovi teflonizirani , sa vrlo uskim tolerancijama kako tečni polimer ne bi ušao u zazore između dijelova i sve to zabetonirao. Naime Epoxi koji se koristi u takvim tehnikama namotavanja jako voli i čelik i titan i aluminij i ako metal nije dobro zaštićen slojem teflona ili nekim silikonskim tankim premazom zaljepi se takvom žestinom da drži nekoliko stotina kilograma po centimetru kvadratnom i tu više nema rastavljanja.

Evo nešto informativno o tim materijalima za izradu trnova kalupa [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Još par frejmova iz snimka sa prethodne strane ne bi trebalo da škodi...
Motor:







Elementi sistema upravljanja:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U prvom postu u filmu ima zanimljivih detalja .

3.56 vidimo namotani raketni motor sa trnom koji još nije izvađen
4.00 vidimo neki manji motor
11.34 pa do 11,38 cure s maskama na licu pletu 3D matricu od karbona , od toga se rade kritični otvori mlaznice