Višecevni bacači raketa ''Plamen'' i "Oganj"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^^^ Možda ce na kraju da lici na V-V Cuda

Nešto ovako sa oznacenim impulsnim motorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda malo dugačije, ovakav raspored ide kad je potreban jak manevar, pri lansiranju ili pre završnog presretanja, za artiljerijski projektil bi možda više odgovarao veći broj mlaznica, manje sile i bliže težištu projektila. Onako od oka...možda grešim.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Možda je kao kod Smerča.

• 2Ovo se svidja korisnicima: shmele, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 29 Dec 2012 21:59

@ vrabac, aramis s

Ne preostaje nam ništa drugo nego da sacekamo. Ja se nadam da ce na Partneru 2013 pokazati kakvo rešenje su primenili.

Nego mene zanima da li bi bilo moguce da prilikom gađanja odnosno zadnjoj fazi leta rakete impulzni motori postave raketu u skoro vertikalan položaj gde je bg najefikasnija.

Dopuna: 17 Feb 2013 13:10

Evo kakvo rešenje su primenili:

• 3Ovo se svidja korisnicima: shmele, acatomic, BSD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teorijski i praktično da. Moralo bi da ima verovatno radio blizinski merač daljine do padnog potpuno isti kao na radio tempirnom upaljaču, a što se tiče padnog ugla on bi mogao da bude ili statistički predpostavljen a ne meren mada se to ne čini kao dobro rešenje jer stohastika leta može da bude jaka i pri poboljšanim elementima gađanja, međutim ako nije pretpostavka moguće je zamisliti interni SAU koji na osnovu daljine do udara i nekog davača ugla unutar rakete osmisli brzo koje mlaznice treba da odrade.
Problemi koji se pri tome javljaju:
1. brzina reakcije sistema koja u konačnici dovodi do toga na kojoj minimalnoj visini mora otpočeti manevar, pri tome ako je ta visina iznad neke granice počinje promena dometa, pa onda i ona mora da uđe u početne elmente, da kažem slično kao što ulazi visina u običnom tempiranju pri korišćenju radio tempirnog upaljača, što znači da je rešivo.
2. izbegavanje gubitka stabilnosti ako je manevar na krajnjem dometu kad je brzina projektila već umanjena ili ako je putanja vrlo položena pa je manevar u slobodnom opisu prejak ili nedovoljan (što se može izbeći u većini slučajeva osim na granično malim dometima kočnicama i ostalim džidžabidžama, naravno ne pežorativno...)
Generalno nije neizvodivo a nije ni beskorisno, odnosno to ZNAČAJNO podiže efekat na cilju toliko zančajno da nije za raspravu da li je korisno.
Pitanje je samo cena, tj. odnos cena bojeva efikasnost.
Tu je neka granica samo odoka procenjeno da ako je cena ispod ajde samo okivrno recimo 1,8 projektila obična onda je super, ako je preko (ne znam sad moralo bi da se baci na papir teorijski + korekcija borbenog iskustva) 2,3 običnih projektila onda ne valja ALI USLOVNO NE VALJA, odnosno nije isplativo za nas u ovm trenutku u velikoj seriji, ali svakako da je svako rešnje na inače generalizovano slabim glavama raketa više nego dobrodošlo barem sa stavnovišta korisnika...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Teorijski i praktično da. Moralo bi da ima verovatno radio blizinski merač daljine do padnog potpuno isti kao na radio tempirnom upaljaču,...

A kako ovaj blizinski upaljac, kojeg razvija VTI, zna na kojoj visini od zemlje treba da "upali"? Isto radio ili koji drugi princip?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Možda bi se isti upaljac mogao upotrebiti da "kaže" raketi da je vreme da se postavi u vertikalu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: acatomic, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trenutno me ili koči preopterećeni ADSL ili nešto nije u redu sa linkovima pa ih nisam otvorio.
Generalno mislim da je moguće da bude isti radio upaljač jedino bi podešavanaje i možda mala izmena više režima rada nego konfiguracije bila potrebna.
U ovom slučaju je daljina događaja nekoliko puta veća nego kod samog tempirnog rada i to je razlika, trenutak stupanja u pogon je nešto raniji i visina događaja je veća, generalno mogu se iskoristiti radovi na običnom tempirnom upaljaču kao polazna osnova a verovatno je značajan deo na kraju podložan unifikaciji.

Međutim postoji još jedan pristup mogućem rešenju, a to je da se optimizuje na maksimalnu vrednost veličina polaznog ulga lansiranja da bi se time dobila isto tako maksimalna vrednost na padnom uglu a da se pripremni blisko tempiranje sa preprekom, praktično minimalno mouguće ostvarivo, dakle uz korišećenje tempirnog upaljača, samo ne u funkciji IZNAD (za gađanje rovova što je izvorna funkcija tmepirnog gađanja) nego u funkciji nazovimo je BLISKA POVRŠINA.
Tu je problem koliko različite kočnice omogućavaju tu optimizaciju i koliko je to opet isplativo sa čiste borbene efikasnosti, naime parcijalno rešenje je bolje ako imaš velike štekove stare municje ili imaš dugoročno prozvodnju starijeg tipa raketa, jer povećanje opcija na kočnicama jako brzo (kroz seriju) poskupljuje raketu a ne dobijaš možda ulitimativni kvalitet kao sa ovakvim parcijalnim rešenjem. U krajnjoj meri povećanje game trajektorija kočnicama ne može doneti mnogo jer su one i sada dogurale do blizu optimalnog cena-efiaksnost nivoa po svom broju amožda i optimalan broj...
Uostalom opitmizacija maksimalnog padnog ugla je moguća i pri sadašnjem stanju kočnica ŠTO SAMO OLAKŠAVA I POBOLJŠAVA DEJSTVO OVAKVOG (NOVOG o kome pričamo) UREĐAJA i ona je algoritamski problem a ne problem novog uređaja.
U krajnoj meri svako petljanje sa maksimalnim trajektorijama pogotovu kod raketa dovodi najveće prokletstvo raketne artiljerije, VETAR (i prizemni i na putanji) do izražaja.
Vetar prilično pravi problema i običnim grantama na relativno, za svremene uslove i razmatranja, malim daljinama pri vertikalnom gađanju koje je u malo daljem pogledu ipak ajd da kažemo slično maksimalizovanoj putanji radi padnog ugla a koja je još uvek u donjoj grupi uglova. A pri tome je granata daleko manje osteljiva na vetar od rakete.
Ovakav NOVI uređaj bi u ogromnoj meri bio pogodan i za većinu polženih trajektorija.

Generalno meni se ovo parcijalno rešenje čini daleko bolje nego petljanje sa kočnicama, e sad kakva je ostvarivost i efikasnost to znaju samo oni koji su ga pravili, nadam se da im to radi kako treba i da će takvo što dobiti i VS.

• 4Ovo se svidja korisnicima: sasans23, shmele, BSD, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Kažu da je njihov ali znamo mi... [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: acatomic, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uspeo sam da pogledam snimak. Prva nije odradila dobro visinu izgleda ali je snimak malo kasnije počeo radi potpune procene a druga je odradila visinu odlično ali možda prebacila cilj (uslovno za njeno rasturanje ovo je pogodak direktno jer bi u plotunu prekrilo).
Verovatno je moguće krenuti od iste konstrukcije ali je pristup drugačiji vreme aktivacije bi bilo za red veličina veće pa time i daljina, što opet uzrokuje možda drugačiju obradu signala ili čak drugačiji asembli ali generalno to bi mogla da bude dobra polazna osnovica i verovatno su preko toga i radili.
Međutim da se isteraju performasne može da bude pipavo i traži dosta troškova a smisao o ceni se mora zadovoljiti.
Srećno kolektivu koji radi !

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ovde se vidi padni ugao rakete IMI Accular