Višecevni bacači raketa (VBR/MLRS) koji nemaju zasebnu temu

• 1Ovo se svidja korisniku: Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je, Slavko Divac je odgovoran za kvantni skok u nasoj raketnoj tehnici krajem osamdesetih. Sem motanih komora on je ''otkrio'' kod nas piroliticki i gusti grafit, radio na karbon-karbon mlaznicima, na veznim kompozitnim punjenjima, karakterizaciji materijala i neophodnim proracunima (prenos toplote, dvofazno strujanje, proces ablacije termozastite, cvrstoca kompozitnih struktura, naponi u pogonskom punjenju, pouzdanost motora...). Drugim recima uveo je tehnologije koje su neophodne da se napravi veliki raketni motor visokih performansi (VERA). Te tehnologije se i danas eksploatisu, ali naravno ne u meri koliko je tada planirano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo nekih tehničkih detalja za SYRA, a vi to još tehnički uobličite ili dovoljno dočarajte

Citat:Les caractéristiques principales de ces deux projets étaient les suivantes :
- tête à grenades à effet vertical : masse totale 18 kg, longueur : 1,30 m, 63 sous projectiles à charge creuse (calibre 42 mm, masse 205 g),
- tête à grenades à effet horizontal : longueur 1,57 m, 15 sous projectiles de calibre 66 mm; portée par effet sans recul : 140 m, pouvoir perforant estimé : 320 mm.

Osnovne razlike dva projekta su sledeće:
- b/g sa vertikalnim efektom: uk.masa 18kg, dužina 1,3m, 63 bombleta kumulativnog dejstva (kalibar 42mm i mase 205g)
- b/g horizontalnog dejstva: dužina 1,57m, 15 bombleta kalibra 66mm, bestrzajno lansiranje, sa probojnošću približno 320mm na 140m.

Citat:Justesse « tous temps» des tirs au problème posé, à des roquettes biétage – propulseur d'accélération et propulseur de croisière - à vitesse de largage de l'ordre de 200 m/s (et atteignant des vitesses de l'ordre de 400 m/s à l'allumage du propulseur de croisière), en passant par des solutions hybrides à propulseur de croisière mais avec lancement par effet sans recul ou effet mortier.

Problem održanja preciznosti rakete u letu kod dvostepenog pogonskog punjenja-bustera i marševskog stepena- odbacio je početnu brzinu od 200m/s (i doveo do početne brzine od 400m/s pre paljenja marševskog stepena), kroz hibridno rešenje marševskog stepena, ali sa bestrzajnim lansiranjem efektom minobacača.

Ostalo se odnosi na osnovne postavke i projektovane faze razvoja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.mycity-military.com/imgs2/65870_66093371_xfgr-17a.jpg

nije tema VIPER ali se tu lijepo vidi spoj komore raketnog motora sa dancetom sa bijelim boltovima .

Isto je rješenje bilo na LARS 110 s jedne strane, kod mlaznice je bilo u punom promjeru , a na strani bojeve glave nešto manji promjer od kalibra rakete , mislim da je i bojeva glava bila za par milimetara manjeg kalibra zbog tog spoja.

Namatanje se vršilo na čeličnom trnu , koji se nakon polimerizacije i vađenja boltova na preši izvukao iz komore.

Nakon starenja- stabilizacije, komora je prolazila hologramski test deformacija pod nekim tlakom , što je za ono doba bila svemirska tehnologija. (1975 g. )

Mi smo tada zaglavili na termozaštiti takve komore , i sa time smo se u PRETIS u kilavili par godina, sve dok nije to riješeno za potrebe serijske proizvodnje GRAD a

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Može li da posluži ova slika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aproksimativno do 75 mm možda čak i malo manje, od 90 pa nadalje je izrazito bolji kompozit.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod manjih kalibara postoji problem smestajnog prostora. Metalne komore imaju manju debljinu pa je prostor za punjenje veci. Dobar primer je Strela/Igla. Komora je debljine oko 0.7mm. Sagorevanje je cigaretno i maksimalnom brzinom sagorevanja nije moguce postici potreban protok, pa su primenjene uzduzne zice da bi se povecala brzina sagorevanja. Sad zamislite da je debljina komore veca, problem bi bio jos veci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zašto li su sovjeti pored diviziskog VBR "Grad" http://rbase.new-factoria.ru/missile/wobb/grad/grad.shtml ,
za pukovski nivo razvile "Grad-1" http://rbase.new-factoria.ru/missile/wobb/grad_1/grad_1.shtml ?
Dva veoma slična sistema, koji koriste istu municiju. Zar nije bilo logičnije i na pukovskom nivou koristiti "Grad"?

• 1Ovo se svidja korisniku: sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

puškomitraljezac ::Zašto li su sovjeti pored diviziskog VBR "Grad" http://rbase.new-factoria.ru/missile/wobb/grad/grad.shtml ,
za pukovski nivo razvile "Grad-1" http://rbase.new-factoria.ru/missile/wobb/grad_1/grad_1.shtml ?
Dva veoma slična sistema, koji koriste istu municiju. Zar nije bilo logičnije i na pukovskom nivou koristiti "Grad"?

Raketa GRAD se sastoji od 4 glavna dijela:

-Bojeva glava sa upaljačem
-Prednja komora sa svojim blokom raketnog goriva
-Zadnja komora sa svojim blokom raketnog goriva
-Nosač krila sa mlaznicom

U divizijskoj raketi dometa cca 20 km je to sve tako i sastavljeno , a u pukovskoj raketi dometa cca 15 km je izbačena zadnja komora , tako da je raketa kraća za 1metar.

Ta modularna gradnja je jednostavnija u procesu proizvodnje i jeftinija. Rusi su u drugom svjetskom ratu osvojili proizvodnju komora raketa za Kaćušu tehnikom dubokog izvlačenja na dugohodnim prešama, jednostavno jeftino i brzo, te su komore bile kalibra 132 mm a rakete su bile sa fiksnim krilima.

Nakon rata razvijaju raketu GRAD- 1 kalibra 122mm sa komorom približno iste dužine i sa krilima koja se otvaraju dometa 15 km.

A onda koristeći sve dijelove , čak ista krila , dodaju još jednu komoru i gorivo te dobijaju domet 20 km, to nazivaju GRAD-2

GRAD-3 je rađen istom filozofijom samo u kalibru 220 mm i kasnije je nazvan URAGAN.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::
Mi smo tada zaglavili na termozaštiti takve komore , i sa time smo se u PRETIS u kilavili par godina, sve dok nije to riješeno za potrebe serijske proizvodnje GRAD a

Nisam skapirao, serijska proizvodnja Grada kod nas?

• 5Ovo se svidja korisnicima: sasans23, vrabac, Levi, Georgius, mikrimaus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da u toku Iračko -Iranskog rata PRETIS je proizvodio komore za GRAD, deseci tisuća komada, i to se izvozilo kao cilindre za " hidrauliku " - ha ha. Nakon što je osvojena termozaštitna obloga kompletirali smo rakete, jer je sve bilo puno jednostavnije nego kod OGNJA.

Tvornica raketih goriva SPS u Vitezu je bez problema osvojila proizvodnju goriva, obični trupac sa rupom , bez inhibitora i zafrkancije sa ljepilima.

Koristeći visoki tehnološki nivo u proizvodnji dijelova PRETIS a i tehnološke mogućnosti SPS a u kompozitnim gorivima na bazi CTPB i HTPB polimera krenulo se vlastitim sredstvima i snagama u razvoj nove rakete i povećanje dometa, sad se više ne sjećam 36 ili 40 km, i iz toga je nastao egipatski SAKR

JNA nije željela GRAD u naoružanju iako je bio jednostavniji i jeftiniji u proizvodnji.

GRAD smo napravili iz šale, a na OGNJU krv pišali desetak godina.