Višecevni bacači raketa (VBR/MLRS) koji nemaju zasebnu temu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mozda malkice

Sta sve Astos II MK5 (6 generacija) moze da ispali:

• 1Ovo se svidja korisniku: Arhiv
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Loes"]"ASTROS SS-60 je službeno ušao u naoružanje 1983 godine , ali je prva prava testiranja doživio istih dana kad i ORKAN u iračkoj pustinji. "

......Nema logike da udje u naouruzanje pre testiranja tj. interesuje me kada je poocela serijska proizvodnaj i isporuka ne verujem da je bilo pre 1987......

......Poznata mi je nepreciznost tj. veliki CEP za SS-60 rakete od oko 1.5km koja je u novim verzijama popravljena......

Sad si me vratio 40 godina u prošlost ha ha, i razmišljam o prvoj prezentaciji OGNJA, teško mi je sad se sjetiti što je svijet pisao o nama tada 1975 godine. Na paradi pobjede (1945-1975 ) se prošetao OGANJ , šaržer je bio pun raketa , u njima pjesak da budu dovojno teške da gume na FAPU legnu onako kako treba , bila je i reportaža sa hrpom fotki u Frontu časopisu kojeg je izdavala političko propagandna uprava pri JNA.

Mislim da je diplomatski kor bio šokiran pojavom OGNJA i preletom ORLA.

A stvarnost ????

1975 smo još imali tri totalno različite varijante izrade komore raketnog motora.
1977 je OGANJ kao M-77 uveden u naoružanje .
1979 je nakon porođajnih muka urađena tek nulta serija ( mislim da je bilo manje od 500 komada)
1987 na deset godišnjicu uvođenja u naoružanje kroz pogone PRETIS a je prošlo tek 7000 komada raketa , ali nisam siguran da li su i tada sve serije bile kompletirane i predane u skladišta JNA ili su bile u raznim fazama gotovosti konzervirane u mnogobrojnim skladištima PRETIS a .

O tim se stvarima razgovaralo samo u najužem krugu , kolegiju direktora , prema van , čak i prema trupi je bilo sve ok ! Lanseri su bili tu , a skladišta " puna " municije.

Tako da tvoje pitanje o tome kad je SS-60 ušao u seriju ???? znam samo to da se mi u firmi nismo baš puno uzbuđivali zbog tih Brazilki i zajedničkog nastupa pred iračkom vrhuškom. Vučur je imao sasvim drugu koncepciju sustava već u startu, i nismo sumnjali u kvalitetu našeg proizvoda , a da smo krv pišali jesmo. ha ha.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nenade81 ja bih te zamolio da mi objasniš kakve metode sada koristimo jer sam ispao iz toka događaja ali nemoj sa Džobarije, nego sada na Ognja na primer.
A za ranija vremena...koja nam još dišu za vratom ...

Tada, za sopstveni položaj si imao tada nekolko mogućnosti dakle za koordinate VP:
- Topovezac
- Topgrafsko geodetski rad na potpunoj osnovi nekim od metoda ali uz korišećenje tablica pozantih koordinata.
- Koiršećenje artiljerijske mreže i prethodna tačka malo lakša

Po pitanju usmeravanja je nastajao malo veći problem.

- Ozbijniji topovesci su imali žiro kompase ali je njihova pouzdanost, brzina rada i tačnost u zavisnosti od metode koju koriste (i oni imaju više) bila ponekad dosta varljiva ali ako sve funkcioniše ponekad vrlo upotrebljiva.

- Rad sa klasičnim napravama pre svega busolsma ili teodolitima ako ima vremena, mada je taj rad sa teodolitima malo teđi i malo manje praktičan i obavezno uz tablice pozantih koordinata ako želiš veću tačnost.

- Rad sa savršeno skockanim magnetinim busolama. Međutim savršeno skockati busolu je popriličan posao sa nekoliko svojih zanatskih detalja i ono što je kod njega najgore, skockana buslola je ultimativno gledano skockana samo sada i ovde, odnosno na tom mestu gde je urađena i njena popravka. Svaka promena vremena (počevši od dnevne, pa nadalje do krajnje i neprekidene planetne promene) ali i mesta koroišćenja ju je degradirala u tačnosti. Za neverovati ali postojale su metode korigovanja toga maada to nij eidealno.

Neš verovati ali elitne ekipe od 3-4 čoveka su bile u stanju da poprilično dobro i relativno brzo odrade taj posao na licu mesta ili manje više neposrednoj blizini i da te popravke odrede pristojno tačno.
Tada na licu mesta korišćene tako skockane busole su imale vrlo malu grešku.

Odnosno svim tim metodama ako je sve korektno odrađeno i sve radi greška u određivnaju pravca odnsono PRAVOUGLOG AZIMUTA uopšte nije bila velika i mogla je da uđe u tačnost koju sada postižu laserski žiroskopi u artiljeriji a bogami bolje od sadašnjih digitalnih kompasa.

E sad GPS senozri na *gredi* u diferncijalnom radu postižu u zavisnosti od dužine grede tu negde 1 do 2 a ako ispuniš nek uslove čak i bez diferencijalnog rada možeš da postigneš tačnost, istina, ti uslovi su toliko pipavi da možda nije idealna opcija, jer senzori i njihove antene morajuda budu *indentične do tehničkog maksimuma* ali je to svakako mnogo gora opcija i ne primenjuje se koliko znam baš uspešno. Zato se u slučaju *prinude* radije primenju kodne razlike nego fazne razlike ako je taj slučaj da je civilni signal ometen.
Tu je tačnost nešto manja ali još uvek u rangu najboljeg žiroa dakle ne više od 3-4 hiljadita ali zato novo američko sazvežđe ide polako ka supepreciznosti na jednom senzoru pa onda i u kodnim razikama dobijaš ponovo savršenu tačnost dakle 1 do 2.
Dok je NAVSSTAR u tim kodnim razlikama krenuo ka nsjboljem, ALI pretežno za vojne svrhe GLONASS koliko ja znam nije još blizu toga u sledećih 5 godina, mada na faznim razlikam dostupnim svima ima istu grešku odnosno istu tačnost.

Međutim iz sijaset drugih razloga, čitavog spleta njih, INS u sprezi sa odometrijom i sami žiroblokovi (na meračima izviđača, oruđima - ovi drugi sa odometrijom) neće napustiti bojište.

Ratna praksa je surovo ocenila stare metode rada ma kako se njima mogla postići tačnost približna pa čak i jednaka današnjim savremenim metodama.
Nepouzdanost, sporost, neobezbeđenje svih potrebnih sredstva za postupke, neobučensot, zasnovana uglavnom na bazičnim neznajima u trupi i posledično inertnost da se bude maskimalno spreman u dužem vrmenskom periodu, su sve stare metode dakle u aposlutno najvećem broju slučjeva doveli do krajnje niske ocene rada u tom domenu.

A problemi meto-balističkih popravaka nisu rešeni ni do dan danas u nekom krajnje modernom smislu u kome je rešena recimo navigacija tim savremenim sredstvima.

To je zato jer se navigacioni sektor najviše razvio kroz komercijalu koja je u ogromnoj meri veća od vojske a nosioci te komercijale odnosno njen *vršni navez* je godezija a ona se u konačnici susreće samo problemom gravitacije. Za razliku od njh kod vojske je i problem meteorologije izrazit.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uopste nisam ciljao "kritikovanje" tadasnjih resenja u poredjenju sa sadasnjim "nepogresivim". Vise me je zanimala tehnicka realizacija na samom vozilu, kao i radnje posluge u ciju zauzimanja sto vece tacnosti imajuci u vidu ocekivane domete.

Jos jedan problem sa GPS "gredom" (ko je imao prilike da radi sa istom a spominje se po forumima) su osetne fluktuacije izmerenih vrednosti, koje ponekad premasuju deklarisanu tacnost proizvodjaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma ja te ne kritikujem uopšte nego možda se nešto promenilo a ja ne znam, uostalom gde ćeš gore kritike od onoga na kraju što sam napisao.

Ajde sad napravite malu artiljerijsku tetka GINA-u i upadnite istovremeno usve art. jedinice recimo divizione brigada i art. brigde i tamo gde je busola još u upotrebi proverite koliko busola ima korekten POPRAVKE BUSDOLE pa da vidimo rezultat.

Misliš na deklarisanu tačnost pravca ? Uopšteno 0,15/D (stepeni) ?
Da li se greška javlja sistematski ili kvazistohastički ?
Zašto pitam. To sam gore spominjao.

Dijagram usmerenosti antene je ponekad različit čak i na istom modelu, verovatno dovoljno da izazove razliku.
Oba senzora moraju biti iz iste serije broj do broja, mada nisam siguran ni da je to rešenje.
U drugom slučaju možda je trenutak, koji se lako desi sa peščanim dinama i na strmim odsecima kojima si okrentut bočno, a to je da senzori ne hvataju isti broj i sve ISTE satelite.
Kad se mere fazne razlike po L moraju sateliti verovatno da budu poklopljeni na oba senzora.
Nagađam da je na merenju kodnih razlika srednja greška i dalje veća ali manja od tih velikih koje se javljaju na merenju po civilnom signalu.

Pazi, samo nagađam.

Mogao bi nas starije da uputiš malo u tu tehniku, jer uglavnom nije tajna, sve je to stransko ... a većina nas ne barata sa satelitskom navigacijom, nikako, a kamoli u detlajima, pa ...

Recimo interesanto, u radovima Borisova, formule za OGZ i NGZ u sfernom modelu su date iz knjige koja je štampana na Višoj građevinskoj školi. Zar Građevinski fakultet u Beogradu sa smerom geodezija nije nikad odštampao nešto slično ili je to samo lakši izvor ?

Ne pitam zbog mene ja koristim ruske izvore i za sferni pa čak imam i za elipsoidni model ali to je već za rakete preko 100 km pa me ne zanima ...

Recimo zanimljivo pitanje , koliko ja znam niko kod nas nije uradio analitički model popravaka zbog obratnja Zemlje. Grešim li ? Eto i to je zaniljivo pogotovu ako govorimo o dometima preko 20 km.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim na situaciju kada izadjes na poznat pravac i uporedis ocitavanje "grede" sa zadatom vrednoscu.
Pokusavao sam da ukacim zakonitost, ali sam posle nekog vremena digao ruke...
Cista stohastika....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokušaj da proveriš da li je *vidljivost* oba senzora ka sazvežđu istovetna u tom trenutku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tesko proveriti, ali je gotovo 100% ispunjeno jer nema nikakvih prepreka ("cisto nebo")

Tesko proveriti, jer nema nikakvog guija... niti protokola da "pridjes" signalu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Mar 2014 21:06

Možeš li da pratiš tekuću koordinatu vozila a da ponavljaš određivanje praca višekratno. Da li dolazi do promene tekuće koordinate vozila u trenutku *bežanja* azimuta?
Ako je to onda je jedan senzor uzeo u tom trenutku satelit iz sazvežđa koji drugi senzor ne uzima.

Dopuna: 09 Mar 2014 21:08

Uzgred ako je greška do 0-03 libo vas racqu, toliko i žiroi greše.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tekuca koordinata perfektna, ispod 5m

kamo srece da je 0-03, ne bih ni pisao ove redove...