Boeing F/A-18 E/F Super Hornet

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::Citat:napadni ugao krila nije toliko osta

I mene si debelo zbunio sa ovom definicijom.

Ja se izvinjavam zbog pometnje, ali namera mi je bila bas suprotna, jer da sam napisao mali ugao strele napadne ivice krila, taj ugao bi mogao da se u zavisnosti od njegovog merenja po uzduznoj ili poprecnoj osi, shvati i kao veliki napadni ugao, pa sam koristio prost izraz da nekog ne bi zbunio, a ustvari napravio sam kontra efekat

Sorry


@Aramis

Citat:Ako si mislio na ugao strele napadne ivice krila tako i napiši, ali približnu strelu napadne ivice je imao i Starfigter, pa je išao preko 2M. Mnogo stvari su još u igri: izbor aeroprofila, mehanizacija krila, hibrid koji iz varjante u varjantu postaje sve veći, površina krila isto...
Hteli su jednostavni fiksni usisnik i to je "zakucalo" brzinu. Hteli su mnogo jednostavniji avion u konstruktorskom i eksploatacionom smislu od "Mačora". I ta brzina koju razvija je sasvim dovoljna.

Poredjenje sa "Starfigterom" nije umesno iz vise razloga.





Taj avion je usko specijalizovan za vece brzine, ali je zato bio vrlo nestabilan sto moze da se vidi po negativnom dihedralu krila i imao je katastrofalno losu manevribilnost.
Raspon krila mu je izuzetno mali sto je u mnogome redukovalo ceoni vazdusni otpor samog krila uz "aspect ratio" koji je povoljan za efikasnije strujanje vazduha na vecim brzinama.
Takodje zbog malog raspona krila , njihov veliki deo se nalazio van direktnog supersonicnog udara vazduha ili hipersonicnog kao sto moze da se vidi na ovoj slici gde se X-15 (koji ima izuzetno slicnu formu) krece brzinom od 6 maha




Sledeca stvar je izuzetno mala ceona povrsina samog zmaja aviona, debljina krila i naravno trebamo da uzmemo u obzir i visine na kojima su bili u stanju da razviju te brzine.
Iz tih razloga je bilo moguce primeniti taj ugao strele napadne ivice krila.

Sa ostalim delom tvoga posta se u potpunosti slazem i nemam nameru da nista osporavam, kao sto ti ne mozes da osporis da za datu kofiguraciju ugao strele napadne ivice krila ima veliki uticaj kako na maksimalnu brzinu aviona, tako i na njegovo ponasanje pri razlicitm napadnim uglovima i malim brzinama.

Moja je pretpostavka da bi povecanje max. brzine kod F-18 bilo neznatno i ne rentabilno s obzirom na jednostavnos fiksnih uvodnika, tako da su konstruktori resili da ostave to kako jeste, jer kako si rekao, ta brzina je sasvim dovoljna.

Nadam se da nema potrebe da nastavljamo diskusiju na ovu temu, jer neosporavam nista od onoga sto si rekao.

Unapred hvala

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sivisoko
Citat:Ja se izvinjavam zbog pometnje, ali namera mi je bila bas suprotna, jer da sam napisao mali ugao strele napadne ivice krila, taj ugao bi mogao da se u zavisnosti od njegovog merenja po uzduznoj ili poprecnoj osi, shvati i kao veliki napadni ugao, pa sam koristio prost izraz da nekog ne bi zbunio, a ustvari napravio sam kontra efekat
Pometnju si napravio zbog toga što su napadni ugao krila(aeroprofila) i strela krila tako različiti pojmovi da...aerodinamički pojam i konstruktorski pojam bitan za aerodinamiku.

Citat:Raspon krila mu je izuzetno mali sto je u mnogome redukovalo ceoni vazdusni otpor samog krila uz "aspect ratio" koji je povoljan za efikasnije strujanje vazduha na vecim brzinama.
Ali je doveo do velikog rasta indukovanog otpora pa je zbog toga najčešće na krajevima krila nosio tip-tankove ili rakete, jer krila male vitkosti imaju ogroman prirast pomenutog otpora. A kosi udarni talasi prolaze baš preko tog kritičnog (sa stanovišta aerodinamike) dela krila.
Poenta je u tome da postoje oblici aeroprofila koji mogu do velikih brzina proterati i krila manjeg ugla strele. Ajde da ponovim još jednom- najteže je progurati krilo kroz krozzvučno područje, tj od kritičnog M broja za dato krilo do 1,3M. Posle toga prirast otpora opada i dalje ubrzanje uveliko zavisi od izbora pogonske grupe.
Eto uzmi za primer F-5 koji je imao veoma sličan ugao strele napadne ivice i hibrid , pa uporedi rast brzine u verziji A,E i G(F-20) s pojačavanjem pogonske grupe, ali sa uvodnikom sa pokretnom pločom za odvajanje graničnog sloja na usisniku.
Kod F-18 je strujanje vazduha dodatno pokvareno i smanjenom dužinom uvodnika, ali je postignuta dobra ušteda na masi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Aramis

Citat:Pometnju si napravio zbog toga što su napadni ugao krila(aeroprofila) i strela krila tako različiti pojmovi da...aerodinamički pojam i konstruktorski pojam bitan za aerodinamiku.

Hvala na ispravci, tek sad sam video da sam ustvari napravio lapsus.
Ko radi taj i gresi. . .jos jednom se izvinjavam.


Citat:Ali je doveo do velikog rasta indukovanog otpora pa je zbog toga najčešće na krajevima krila nosio tip-tankove ili rakete, jer krila male vitkosti imaju ogroman prirast pomenutog otpora. A kosi udarni talasi prolaze baš preko tog kritičnog (sa stanovišta aerodinamike) dela krila.

Ok to je tacno.
Tip tankovi ili rakete mu dodju kao neki surogat za vinglete.
Svako aerodinamicko resenje ima svoje pozitivne i negativne strane.

Citat:Poenta je u tome da postoje oblici aeroprofila koji mogu do velikih brzina proterati i krila manjeg ugla strele. Ajde da ponovim još jednom- najteže je progurati krilo kroz krozzvučno područje, tj od kritičnog M broja za dato krilo do 1,3M. Posle toga prirast otpora opada i dalje ubrzanje uveliko zavisi od izbora pogonske grupe.
Eto uzmi za primer F-5 koji je imao veoma sličan ugao strele napadne ivice i hibrid , pa uporedi rast brzine u verziji A,E i G(F-20) s pojačavanjem pogonske grupe, ali sa uvodnikom sa pokretnom pločom za odvajanje graničnog sloja na usisniku.
Kod F-18 je strujanje vazduha dodatno pokvareno i smanjenom dužinom uvodnika, ali je postignuta dobra ušteda na masi.

Nista sto si rekao nije sporno, ali ako uporedis MIG-29 ili F-16 u ubrzanjima sa F-18 videces da od 0 do 1,6M oba aviona imaju skoro duplo bolje vreme od F-18 , a isti slucaj je i u trans-sonicnom rezimu.
Avioni imaju slican odnos potiska i mase i u slicnim su kategorijama, pa iz toga razloga ne bi uporedjivao F-5 sa njima.
Poenta je da za slican odnos potiska i mase i klasu u kojoj se nalaze, druga dva aviona imaju katastrofalno bolje ubrzanje, sto je posledica aerodinamike i ugla pod koim su postavljena krila u odnosu na uzduznu osu aviona.
Nije problem, procice F-18 kroz trans-sonicni deo ubrzanja i koliko god da je otpor vazduha posle manji, opet je njegov otpor vazduha veci u odnosu na druga dva aviona upravo zbog aerodinamickih resenja i postavke krila koja su kod njega primenjena.
F-16 takodje ima fiksni uvodnik vazduha pa ima oko 400km/h vecu maksimalnu brzinu, a odnos potiska i mase im je otprilike isti.

Jednostavno, F-18 je optimiziran za dobru upravljivost pri malim brzinama i velikim napadnim uglovima, a to se jasno odrazilo kako na ubrzanja, tako i na maksimalnu brzinu.
Nista strasno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gde ode sada na ubrzanje, pa ovde ne pričamo o presretaču. Tabelu ubrzanja nisam našao ali postavlja se i pitanje koji motori su uzeti u razmatranje kod F-16(GE ili PW).
Krilo F-5 sam uzeo da ti plastično pokažem da strela nije hendikep, ali tu ulazi u obzir i relativna debljina krila i izbor aero profila. Pričali smo o izboru krila na F-18, ne upoređujemo avione jer za to postoji tema "virtuelni dog-fight".
OT:
Citat:F-16 takodje ima fiksni uvodnik vazduha pa ima oko 400km/h vecu maksimalnu brzinu, a odnos potiska i mase im je otprilike isti.
Bez obzira na stalno ponavljanje da F-16 ima max brzinu 2M, moram da skrenem pažnju da mr.Slaviša Vlačić na par mesta navodi da je max brzina 1,9M. I ta brzina verovatno kao i za sve moderne avione važi u tropopauzi, tj na 11000m+. Tu je brzina F/A-18 E/F 1,8M+ i nije manja za 400km/h od F-16 već za 106km/h

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sta jos reci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se kolega sta jos reci na to jer je stvarno fenomenalna slika,ali sta jos reci na ovo.Meni omiljene slike aviona na forsafu,a ima i jedne gde je dobro naoruzan raketama kao taj tvoj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

superstrsljen na forsazu i do zuba naouruzan( 8 amraam i 2 sidewinder)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovaj pogon koji koristi ovaj avion ide takodje i na Gripen NG,jel tako.Bice to opako malo avionce sa ovim pogonom,ako se uzmu u obzir i ostali njegovi parametri,a ova prva slika ti je kolega,mislim stvarno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::Gde ode sada na ubrzanje, pa ovde ne pričamo o presretaču. Tabelu ubrzanja nisam našao ali postavlja se i pitanje koji motori su uzeti u razmatranje kod F-16(GE ili PW).
Krilo F-5 sam uzeo da ti plastično pokažem da strela nije hendikep, ali tu ulazi u obzir i relativna debljina krila i izbor aero profila. Pričali smo o izboru krila na F-18, ne upoređujemo avione jer za to postoji tema "virtuelni dog-fight".
OT:
Citat:F-16 takodje ima fiksni uvodnik vazduha pa ima oko 400km/h vecu maksimalnu brzinu, a odnos potiska i mase im je otprilike isti.
Bez obzira na stalno ponavljanje da F-16 ima max brzinu 2M, moram da skrenem pažnju da mr.Slaviša Vlačić na par mesta navodi da je max brzina 1,9M. I ta brzina verovatno kao i za sve moderne avione važi u tropopauzi, tj na 11000m+. Tu je brzina F/A-18 E/F 1,8M+ i nije manja za 400km/h od F-16 već za 106km/h




Evo tabele, postavio sam je ranije na "virtualnom dog fajtu".
Razlike su drasticne i svakako da je glavni faktor aerodinamika, a to sto F-18 nije lovac presretac moze upravo njoj da zahvali, kao i zahtevima koji su pred njega postavljeni. To i jeste bila moja poenta.
Imas i F-5

•F/A-18E maximum speed at level flight in altitudes of 36,089 ft.
Mach 1.6
•F/A-18C maximum speed at level flight in altitudes of 36,089 ft.
Mach 1.7
F-18E/F Max. speed Mach 1.8

Ovo su ti otprilike najpouzdaniji podaci za brzinu tog aviona, a mr. Slavisi mozemo da verujemo na rec sto se F-16 tice. Razlika je ipak oko 400km/h za ranije varijante.
Vidi se da sa jacim motorima brzina F-18 raste, sto je i normalno, naravno do odredjene granice.

Poenta je da se strelasto krilo u odnosu na pravougaono ponasa kao da se krece u vazdusnoj struji manje brzine nego sto ustvari ona jeste. To utice na odlaganje udarnih talasa u okozvucnoj i nadzvucnoj oblasti brzina. Znaci ako je ugao veci odlaganje dolazi kasnije i max. brzina je veca.
Najbolji nam je primer krilo promenjljive geometrije, jer za isto krilo koje je na razlicitim uglovima, brzina i efikasnost se menjaju.
Po proracunima , za poletanje najbolji ugao strele napadne ivice krila je izmedju 16 i 20 stepeni.
Za podzvucne rezime izmedju 30 i 45 stepeni.
Za nadzvucne rezime izmedju 50 i 70 stepeni.
To pokazuje da je ugao strele napadne ivice krila itekako vazan faktor kako za ubrzanja tako i za max. brzinu. . .naravno ne i jedini

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://pinoytutorial.com/techtorial/emals-aircraft.....net-video/