Dron kamikaza

6

Dron kamikaza

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 23595

Gvozdene zapravo nema potrebe da se tovari ta teška bg sa maljutke dovoljnaje i mala bg sa zolje ili još bolje ose, jer taji takavdron ili bpl ne napada bok ili prednji deo tenka kao klasična povr, nego odozgo iz zraka gde su i tenk i bilo koji bvp i ostala mrap vozila najslabija. Takoda nema potrebe za bg od maljutke nji valja utrošiti na korisnije stvari za ne daj bože. Ovako takav dron sa bg od zolje ili ose je po meni bolja opcija jer automacki jedron lakši i lakši je transport a i domet veći. Smile



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

Peine baš kako kažeš nema potrebe izmišljati toplu vodu. Izraelski dronovi koje sam postavio četvrtoj stranici imaju bojevu glavu od pola kg za pešadiju i veća verzija bojevu glavu od 1,2 kg za laka oplopna vozila. Pretpostavljam da Krušik može da proizvode BG iste probojnosti za istu masu kao Izraelci. Jedino me buni što kao protiv-tenkovsku bojevu glavu označavaju onu od 3,5 kg - malo lakša od maljutke. Nisam ja ni mislio da prepravljam maljutke iz skladišta, nisam toliko lud Very Happy



offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 23595

Napisano: 10 Nov 2015 20:49

Ma sloboda Čačak pravi i proizvodi bg za ose zolje i stršljenove to je sasvim dovoljno mada bih ja ipak mesto elektro motora uglavio mali mlazni motor. Jer su takve letelice od lakih kopozita plus bržu metu u niskom letu je teže oboriti šta više ovo je jeftino npr mesto mine od 80/82mm bi mogla i od 60mm ako će mo letelicu mali gabarita imanjemase. A za veće daljine ijače ciljeve bi imali i alas. Smile

Dopuna: 10 Nov 2015 20:52

Uostalom za dopunjavanje baterija na tim elektromotorima postoje one prenosive mini solarne elektrane koja staje u ranac.Mr. Green
Dok za mlazni treba tegliti gorivo. Mr. Green

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4129

Evo par dijagrama čisto informativno da vidimo gdi smo ... Na Vrapcu je vidim ugrađena elisa promjera 16 inch, sa sličnom elisom su vršena ispitivanja prije par godina .


Vidimo da elisa od 16 inch odnosno 406 mm traži cca 400 W na osovini motora da bi se vrtila sa 9000 rpm, i pri toj vrtnji daje potiska od cca 22 N ( pri tome troši cca 800 W iz baterija )






Po sjećanju marševski motor od Maljutke razvija stotinjak Njutna potiska , i to je dovoljno da je održava na brzini od 120 metara kod tog oblika tijela , nešto se malo to još može popraviti dodavanjem onih krilaca na nusu kod ovih novijih raketa sa tandem BG, ali je to sve tu negdje u koji Njutn.

Vidimo da relativno velika elisa i kod žestoke vrtnje ima skoro 5 puta manji potisak od raketnog motora , tu se nešto opet može popraviti sa dvije koaksijalne kontrarotirajuče elise koje su smještene u kanal , tunel , kao na slici ... ali je sve to premalo za neku ozbiljniju letjelicu koja može u nekom realnom vremenu od pol minute preći 3-4 km .





Sve je to isforsirano do maksimuma sa strujama od 40 Ampera kod kojih motor jedva da daje efikasnost od 50 % itd.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

Reketaš,

Zašto bi "morala" da stigne do neprijatelja na maksimalnoj razdaljini 3-4 km za pola minuta? Postavio sam primer tog Izraelskog drona koji do 3 km stiže duplo duže nego što je potrebno maljutki. I taj dron-kamikaza se prodaje i Amerikanci po tom modelu razvijaju svoj.

Grešiš u jednoj pretpostavki. Raketni motori se danas koriste u 90 odsto slučajeva za vojne potrebe. Jeste to finansijski jaka industrija ali ne može da se poredi sa nekim civilnim tehnologijama koje prave mnogu veću zaradu. Godišnje se proda nekoliko milijardi mobilnih telefona, tablet uređaja, prenosnih kompjutera, fotoaparata i kamera!!! Godišnje se proizvede oko 10 milijardi baterija! U narednih deset godina će se napraviti još bolje baterije po odnosu masa-snaga-cena. Da li će biti bolji raketni motori koji danas nisu ekološki prihvatljivi?

Takođe, razvoj elektromotora napreduje. Evo primera:

Researchers at Siemens have created a new prototype electric motor specifically designed for aircraft that weighs in at just 50 kg (110 lb) and is claimed to produce about 260 kW (348 hp) at just 2,500 RPM. With a quoted power five times greater than any comparable powerplant, the new motor promises enough grunt to get aircraft with take-off weights of up to 1,800 kg (2 ton) off the ground.





As a result, the new aircraft electric drive system achieves a claimed weight-to-performance ratio of 5 kW per kilogram. This ratio is an exceptional figure – especially if compared to similarly powerful industrial electric motors used in heavy machinery that produce less than 1 kW per kilogram, or even to more efficient electric motors for vehicles that generate around 2 kW per kilogram. The four electric motors in the Solar Impulse 2, by comparison, produce just 7.5 kW (10 hp) each.

The new Siemens electric motor is also direct drive and does not require a transmission, spinning a propeller up to speeds of around 2,500 RPM.


offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4129

Pola minute ... zato što za to vrijeme stigne mina , sve što je na nivou čete ili bataljona se bazira na tom vremenu i neposrednoj vidljivosti , i kontaktu , ako ne odgovoriš vatrom za pola minute .. ni nećeš imati drugu priliku.

Baterije za mobitele i računala su sasvim druga kategorija u odnosu na baterije za torpeda , a tu je napredak davno ostvaren i stagnira , nema se kud dalje, osim kemijskog pogona .

Nemoj gledati velike motore od sto i više KiloWata i njihovu efikasnost , tu je Siemens i ostali , čak i naši dečki u Hrvatskoj ostvario veliki napredak već prije dvadeset godina radeći na motorima za podmornice i torpeda .

Mi ovdje govorimo o motorima do desetak KW i baterijama koje se moraju isprazniti za pola minute ili minutu, a da ne eksplodiraju. One prethodno u magacinu stoje deset godina i noć prije upotrebe budu napunjene.

Onaj plavi šešeir sa prethodnog posta je realan .. on leti ..napravljen je kao jedan bočni pravac ,onako usput , dok je razvijana jedna druga letjelicam, da imaju studenti na čemu raditi diplomske .

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

Znam ja za povratnu vatru ali treba uočiti i nanišaniti elektro-letelicu ili njenog operatera. To se može samo radarom ili detekcijom zvuka (uređaj za otkrivanje snajperista). Razlika je u 24 sekundi u odnosu na maljutku na krajnjem dometu od 3 km. Govorim o procentima, u nekoj situaciji će tih 24 sekundi biti bitno u većini slučajeva ne, jer je problem detekcija.

Sve to ti što kažeš o pražnjenju baterija jeste teoretski tačno. Rimac je među prvima rešavao to grejanje baterija pri ekstremno brzom pražnjenju. Ali po specifikaciji cele game ovih izraelskih dronova koje sam postavio na strani 4. ove teme, uradio sam prostu računicu. Maksimalna brzina tog najmanjeg drona je 185 km/h i kako to njegove baterije postižu pojma nemam ali to je ozbiljna firma koja ne prodaja igračke već koja mora da ispuni ozbiljne standarde jedne od najopremljenijih armija na planeti! Taj dron leti 51 metar u sekundi. Za manje od 40 sekundi preleti 2 km - po meni sasvim dovoljno - ako leti nisko teže ga je otkriti - zvuk koji proizvodi je u slučaju pucnjave skoro nečujan, odnosno kada ga razluče od drugih zvukova tada je kasno.

Ako je brzina baš toliki problem može da se napravi dvostepena raketa - mada je to veoma teško i skupo ali može. Jedan stepen bi bio sa električnim pogonom a drugi koji nosi BG sa raketnim, ali to ima logike primeniti na većim i masivnijim raketama.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4129

Ah Rimac , da ga ne znam dok je pravio "topove od blata " onda bih i povjerovao u ono što piše, o brzinama i dometima njegovih jurilica .

Nije znanje kod njega već kod ljudi koji su cijeli radni vijek proveli u podmornici ili hibridnom borbenom vozilu .

Raspadom države dosta tog znanja je sa one bogate vojne trpeze palo kao mrvice dolje u prašinu , nemojmo zaboraviti da je tu prije svega bio Vojno Tehnički Fakultet, pa Brodarski Institut , pa Končar i svi fakulteti oko njega , pa onda Uljanik ( sadašnja firma TEMA d.o.o.) , tvornica baterija Croacija ( sada Varta ) , Munja tvornica akumulatora itd.

Govorim o periodu kad nitko osim podmornićara i torpedaša nije razmišljao o elektromotornom pogonu na baterije , a iza tih projekata je stajo i Institut za Hemijske izvore struje u Zemunu i Ni Cd akumulatori iz Krušika .

Želim samo podsjetiti koliko je tu bilo znanstvenog i privrednog potencijala i naravno da se uz investicije , a kod Rimca je tata investitor , moglo nešto napraviti na bazi onog što je palo sa trpeze.

Kod pogona automobila ili podmornice na baterije računamo na dugotrajni , višesatni pogon, i to je velika razlika u odnosu na pogon torpeda . Osim toga torpedo isto kao i bespilotna letjelica kamikaza nema povratnu kartu i može kod tog prvog i jedinog leta ubiti i baterije i motor.

Prije desetak godina sam radio na projektima bespilotnih letjelica i tada je bila napravljena projekcija razvoja baterija i elektromotora , dakle mi smo ušli svjesno u razvoj letjelice za koju tada nismo imali baterije , računajući da će iz tog silnog razvoja baterija za mobitele ili elektro automobile ispasti nešto primjereno i nama .-

Na žalost nas koji smo radili na tome, razvoj baterija je otišao u drugu stranu, a ono što je nama trebalo baterija koja traje jednu minutu ne može se kupiti.

Tako da tu postoji jedna rupa u koju se može smjestiti letjelica na baterije , sve ono što se može obaviti u tridesetak sekundi je u domeni malog raketnog motora tipa Maljutka , ono što se može obaviti u 5 minuta bi bilo na baterije , a sve ono što traje duže mora biti na neki ugljikovodik , pri tome je mali turbomlazni motor najgore rješenje, sve drugo je bolje od njega .

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

Znam i ja za mutljavinje familije Rimac ali hibridni ili elektro automobili i terenci su se odlično pokazali zbog superiornog obrtnog momenta u odnosu na SUS motore po svim parametrima. Iskoristivost SUS motora je oko 35% i danas imaju primat u motornim vozilima iako postoje odlična rešenja sa pogonskim turbinama.


The new 80 kW Fulcrum is a radial inflow, axial turbine, intercooled and recuperated. Fulcrum is a single shaft machine, the generator runs at turbine speed (~100,000 rpm). Weighing in at 250 lbs (113.4 kg), the Fulcrum is approximately 1/10th the weight of its piston generator counterparts and it is designed to have a 10,000-hour lifetime.



Malo me buni ta priča o baterijama - kao da ste vi torpedisti otišli u perfekcionizam. Stavite veće baterije - dobiješ veću snagu ali izgubiš u nosivosti korisnog tereta, odnosno bojeve glave. Što bi na krajnjem dometu rakete (torpeda) morao da potrošiš svu energiju iz baterija? Shvatio sam još u jednom od prethodnih tvojih postova da ste se vi bili skoncentrisali na efikasnost utroška energije ili na korisnu energiju u jedinici vremena u odnosu na masu pogonskog sistema.

Nego da te ne bih više zamarao sam si rekao da bi elektropogon bio dobar za letelice do 5 minuta maksimalnog rada za obavljanje misije.

Daj konkretan predlog kako bi ti konstruisao tu letelicu, kako bi se vodila (žino ili ne), kakvu bi bojevu glavu nosila i za koje ciljeve bi se koristila.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4129

U svijetu se dosta radi na hibridima , pa tako i u hrvatskoj . Treba pogledati znanstvene radove Živka Ilijevskog o hibridnim pogonima , a ako znamo da je on zaposlenik Brodarskog instituta i da je i JNA vodio transmisiju i pogon tenka Vihor , onda je to jedan dio bogate trpeze znanja o kojoj sam pisao .

U čisto termodinamičkom smislu , a tu nema milosti , turbina je uvijek lošija po stupnju efikasnosti od bilo kojeg klipnog motora , jednostavno zato što joj je niski tlak kompresije . Bilo koja turbina je uvijek manja i lakša od najboljeg klipnog motora jer se vrti ko sumanuta , ali na kraju dok s eta vrtnja reducira na neku razumnu i primjenjivu brzinu reduktorom ta njena prednost se često izgubi..... a potrošnja ostane.

Malo si me nasmijao sa ovim torpedista , moja jedina veza sa torpedom je raketno gorivo koje se može iskoristiti za pogon torpeda , a li sam proveo dosta vremena u kafani sa kolegama koji su se bavili torpedima i baterijama.

Očito ne kužiš pravila struke odnosno razvoja nekog artikla , kako da stavim veće baterije , ako nema prostora ili ako je definiran volumen i nosivost sredstva ... naravno da se u jednom projektu od svih sudionika očekuje perfekcionizam. To rade timovi ljudi , barem sedam timova na čelu sa glavnim konstruktorom , u svakom timu može biti desetak ljudi , a kao ih je više onda se taj tim mora podijeliti na nekoliko odjela . I sad kad bi svaki odjel radio kako mu se digne ... gdi bi to došlo.

Imao sam knjigu o konstrukciji tenkova , stara knjiga iz četrdeset i neke , mislim da ju je pisao Koškin ili Morozov , i tamo je bilo par skica ... kako tenk zamišlja tim koji se bavi naoružanjem ... brodski top na tenku , tim koji se bavi pogonom ... brodski motor na tenku ... i tako redom , a onda to sve glavni konstruktor objedini natrlja noseve svim timovima i ispadne T 34.


Ako raketa , torpedo , na krajnjem dometu ima još u sebi goriva energije onda je loše koncipirana , neracionalno , treba taj prostor i masu dati drugom timu

Ne mogu ja kao konstruktor davati prijedloge , to je posao kojeg obavlja taktički nosioc zadatka , a to je obično neki general u upravi , oni tamo postavljaju zadatke i ciljeve , na bazi potreba armije .

Možemo samo diskutirati o tome koja su konstruktivna rješenja bolje i efikasnija

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 519 korisnika na forumu :: 14 registrovanih, 1 sakriven i 504 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Bloody, cezar 35, Dorcolac, Drug pukovnik, Dusko Nikolin, gasha, ivan1973, ladro, LUDI, Milos ZA, mrav pesadinac, stug, trutcina, zexoni