Dron kamikaza

7

Dron kamikaza

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6542

Mozda bi najbolje resenje bilo napraviti dron u formu helikoptera. I na njega zakaciti bombu sa kuulativnim dejstvom (ili fugasnim u zavisnosti od namene). Onda jednostavno sleteti na tenk, ostaviti bombu, odleteti i detonirati je. Mr. Green



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

@Raketaš

Sada si ti došao na polje koje slabo poznaješ. Ta priča o neifikasnosti turbina važila je pre tri decenije. Očito nisi upoznat sa najnovijim trendovima. Uh, sada bih morao pola strane da pišem da ti sve to lepo pojasnim. Pokušaću ukratko - inače ja odlično poznajem SUS motore - tu sam vrh.

1. Čak je problematično i to što si naveo o termodinamičkom ciklusu zbog temperature sagorevanja ali da kažemo da su danas izjednačena turbina i klipni dizel motori, jer postižu temperature sagorevanja od 2100 do 2200 Celzijusa. Stepen kompresije nije problem - danas se pegla za sve motore na tečna goriva veoma lako.

2. Četvorotaktni motori i dalje imaju ogroman problem rasipanja snage jer im klipovi u ciklusu stalno gube energiju i imaju "nultu brzinu" bilo na GMT ili DMT. Tu je efikasnost rotacionioh motora daleko ispred!!!

3. Masa/kW je opet drastično na strani turbine u odnosu na najmodernije dizel četvorotaktne motore današnjice.

4. Odao sam ti tajnu - fotografiju koju sam ti postavio nije objavila niti jedna novina na Blakanu. Ti kamioni sa dizel-turbinsko-električnim pogonom već su detaljnom programu ispitavanja najvećih američkih kompanija, DHL-a, Volmarta itd.

U čemu je novo rešenje? Još 80-tih godina prošlog veka Mercedes je u model E klase ugradio klasinu turbinu. Imao sam podatke ispitivanja ali sam zagubio literaturu. Uglavnom, zaključak je bio sledeći:
A) u to vreme (do danas im potrošnja smanjena za oko 35 odsto) turbina je imala prednost u potrošnji goriva u odnosu na najmoderniji tadašnji mercedesov dizel četvorotaktni motor.
B) Problem je bio u hlađenju jer su hladnjaci zauzimali ogroman prostor i svojom masom su poništavali prednost male mase turbine ( ta mas je beznačajna kada su u pitanju kamioni ili teška vozila, čak masa nije bila veća od klasičnog dizelaša - problem je bila zapremina prostora)
C) odziv na pedalu gasa - u tom eksperimentu radna brzina turbine je bila oko 60.000 o/min ali reakcija na gas je bila znatno sporija od svih drugih SUS motora. Jer, dok klasinom dizelašu treba malo vremena od hiljadu do maksimalnih 4 hiljade obrtaja, turbini treba mnogo od 10 do 100 hiljada. Zato su u to vreme morali da upotrebe komplikovaniji, gabaritno veći i masivniji sistem redukcije prenosa.

Danas je najmodernije rešenje da se turbina "vrti" u veoma "uskom" broju obrtaja a snaga potrebna za periode ubrzavanje vozila ili kretanja velikim uzbrdicama se povlači iz baterija i aktiviraju se elektro-motori koji su sjajni zbog obrtnog momenta što sam već spomenuo ranije.

Dakle, nisi mi odgovio na pitanje već si to prebacio na komando-taktički kadar vojske. Da se više ne bi vrteli u krug - jasno je raketni motor ima mnogo prednosti ali je isto tako jasno da elektro-motori otklanjaju glavni taktički problem jer su "nevidljivi". Da li ostaješ na stavu da je elektro-pogon dobar za letelice do 5 minuta rada? Ako lete brzinom od oko 200 km/h onda je to po tebi domet od 1,7 km?



offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4133

Ne bih sad ulazio u raspravu o velikim turbinama odnosno turbomlaznim motorima , mislim da smo se ovdje našli da prodiskutiramo onu rupu koja postoji između 30 sekundi koje su realne za raketni motor i 300 sekundi koji nisu mogući za raketu , a mogu biti riješeni elektromotorom sa elisom ili malim turbomlaznim motorom .

Uspoređivati plinsku turbinu i dizel snage oko 500 kw možemo na nekom drugom topicu nešto sam o tome i pisao na temi tenkovi, i malo potpalio vatru sa opozicionim dvotaktnim dizelom .

Naime jedna studija rađena prije par godina za letjelicu snage oko 40 kW je bila nemilosrdna baterije nemaju šanse , a ni turbina u utakmici sa Wankelom , a pogotovo sa dvotaktnim dizelom .

Letjelica na baterije zbog malog kapacitete baterija i velike mase istih mora biti optimalizirana do jaja, prije svega mora biti malešna da bi letila u području malih Re brojeva odnosno bila u laminarnom sloju , nešto kao Kolibri. Kod većih brzina letenja treba veći potisak , a to da bi bilo optimalno traži veliku i sporu elisu , odnosno dvije elise, i veliki sporohodni motor ili reduktor.

Da se letjelica sa elisom ne bi valjala ko pijano prase moraju biti dvije kontrarotirajuće elise razmaknute ili koaksijalne , sve drugo nije optimalno jer se energija nepotrebno troši na stabilizaciju valjanja.

Možemo pretpostaviti letjelicu sa jednom elisom koja bi se valjala po metodi svih ruskih PT vođenih raketa , ali tko će tada stabilizirati kameru, i koliko kilowata za to treba.

Ako je u pitanju kamikaza , onda se katapultira nekom oprugom , cilindrom ili buster raketnim motorom, a može poletiti i sama bez katapulta , ali tada troši dragocjene baterije , nešto kao ova letjelica sa fotke koja nije kamikaza već se vraća i meko slijeće .




offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

Raketaš

Napisao sam na ovom postoju o izraelskim dronovima da se oni manji lansiraju iz cevi oslobađanjem pritiska komprimovanog vazduha. Jednostavno, jeftino i relativno tiho.

Turbina o kojoj sam pisao je deo hibridnog pogona i kao takvu je treba posmatrati a ne odvojeno. Nisam nigde spomenuo da bi turbinu trebalo ugraditi u dron-kamikazu jer se držim mog dela tema, dronovi pokretani na baterije.

Nego da ne bi širili temu (Vankel je teorija i samo jedna fabrika na planeti ima patentna prava na njega, dvotaktni dizelaš ima puno prednosti ali i mana) zbog tvog iskustva za koju namenu bi ti koristio električni dron-kamikazu, kolikog doleta i kolike nosivosti (bojeve glave)?

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4133

Počeli smo diskusiju o Maljutki na baterije, pa sam shvatio da smo time definirali domet i bojevu glavu, i neki način vođenja žicom ili kablom

Ostalo je pitanje kojom brzinom doći do cilja , zbog baterija je bolje ići sporije pa makar duže trajalo. Velika brzina letenja je kod baterija jako kritična baterije se vrlo brzo pregriju i drastično im pada kapacitet, ali kao radna teza možemo uzeti da bi pedesetak metara u sekundi moglo proći.

Letjelica sa prethodnog posta objedinjava nekoliko na početku postavljenih zadataka odnosno ispunjava TTZ za "maljutku " na baterije .

Dakle u velikom cilindričnom tijelu ima naprijed mjesta za kameru , koja je stabilna i gleda dolje i naprijed , iza toga je bojeva glava , recimo kumulativka promjera 125 mm , iza toga su baterije i pogonski motori sa elisama .

Optički kabal je namotan na vanjskom prstenu koji je ujedno tunel za elise , štitnik za kabal , nosač krilaca za upravljanje i dio aerodinamičkih površina -prstenastog krila. jedino u toj koncepciji se neće posvađati elisa i kabal , a znamo tko je tu jači.

Letjelica se na putanji ne vrti kao sumanuta oko svoje ose, moment valjanja kojeg daje elisa se kompenzira kontra rotirajućom elisom , a upravljanje po visini i smjeru se vrši vektoriranjem mlaza zraka kojeg daju elise. U slučaju da namjena nije kamikaza može se vratiti u bazu ako ima kabla i energije u baterijama , i može poput helikoptera sletjeti na rep.

Prilično nezgrapno komplicirano , veliko i teško , ali eto tako ispada ako ne želimo raketni motor ili mini turbomlazni.

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6542

Imati dron koji se navodi zicom je pomalo neprakticno jer kao takav ne bi mogao da uradi bilo kakav manevar.

Ako imas kontrolu nad letelicom, onda postaje pomalo besmisleno zrtvovati je. Nesto kao ovo:

https://en.wikipedia.org/wiki/RPG-6

Je tesko samo 1,1 kg, a verovatno bi probilo svaki moderan tenk.

Moderne PO rakete su samonavodjene, sto znaci da operator mora da radi samo nekoliko sekundi. Sa nekom ,,raketom" na elektricni pogon, operator bi morao da radi mnogo duze vreme i bude izlozen neprijateljskoj vatri, a i prijateljske snage bi ble duze izlozene vatri od strane cilja; naravno osima ako nas dron nema veliki domet usled cega bi postao tezak. Naravno sa ovakvim sistemom vodjenja (na TV kameru) mogli bi da gadjamo cilj cak i ako udje u zaklon.

Ali opet lakse je zakaciti par bombi kao sto su RPG 6, pa onda ne morati da zrtvujemo citavu letelicu.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

aramis s ::Swichblade, opasan mališa.





Mislim da je jasno na osnovu ovog prikaza u kom pravcu će ići dalji razvoj dronova-kamikaza.

Moja ideja je bila da se zbog uštede novca i vremena već iskoristi sistem navođenja i upravljanja razvijen za ALAS i Loranu. Računao sam da ako je 3 puta manji domet od Lorane nikakav problem ne bi bila upotreba već postojećeg kabla. Kao što sam rekao u nekom ranijem postu na ovoj temi pogonske elise ne moraju da budu na kraju rakete već na sredini - takvo rešenje već postoji - samo da nađem fotografiju. I najvažnije: za razliku od maljutke kabal bi mogao da se stavi na kotur koji bi prenosnim mehanizmom bio spojen na motor koji pokreće elise - time bi se eliminisao otpor prilikom odmotavanja kabla i ne bi dolazilo do njegovog kidanja. Pre nego što počnete da komentarišete "prenosni mehanizam" shvatite da on nosi beznačajnu masu i da samo redukuje broj obrtaja koji je već prethodno redukovan između elektro-motora i elise.

Raketaš očito si se skoncentrisao na efikasnost i samim tim prečnik pogonske elise. Mene taj deo problema toliko ne zanima, jer vidim da su Izraelci i Amerikanci uspešno rešili taj problem na nekoliko modela mini-dronova.

Nisam našao fotografiju ali ovaj video može da opiše šta sam mislio. Na njemu se vide dve kontrarotirajuće elise i ispred njih samo treba da dodaš kameru sa bojevom glavom. Naravno, ne bi ovako letela kao helikopter! Ovaj narandžasti deo bi bio sredina cilindrične rakete koja bi se ispaljivala iz gasnog kontejnera. Najlepše od svega je što je ova stvarčica modularna (samo zašrafiš šta ti treba) pa menjaj bojeve glave ili kapacitet baterija.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4133

@ Gvozdene reč .....Raketaš očito si se skoncentrisao na efikasnost i samim tim prečnik pogonske elise. Mene taj deo problema toliko ne zanima, jer vidim da su Izraelci i Amerikanci uspešno rešili taj problem na nekoliko modela mini-dronova.

Ne bih samo tako prešao preko ove konstatacije , pogotovo preko ovoga uspešno rešili , tko to kaže da su rešili problem ???

Isti zakoni fizike ili kemije vrijede i za njih i za nas , a to znači da mala elisa traži veliku brzinu rotacije i da samim tim nije efikasna , znači da troši više baterije nego velika elisa , i vrlo brzo dođemo do rezultata kad baterije više nisu u stanju same sebe nositi okačene o elisu , a gdi je onda još auto pilot i koristan teret .

Ja još ne mogu pisati o nekim stvarima koje su rađene unatrag deset godina , osim onoga što su bili studentski radovi , a bilo je tu vrhunskih studenata i radova , i neki od tih mladih ljudi su sada na prestižnim katedrama ili institutima po evropi .

Mi u RH nismo imali neku bazu i neko veliko znanje o elisama, u biti isto je bilo i u Srbiji, osim profesora Nenadovića nitko se u Jugi nije ni bavio ozbiljno elisama, pedeset godina unatrag . Ali kad nam je trebalo onda smo okrenuli svet naglavačke i pronašli sve što nam je trebalo , angažirali sveučilište , napravili dobru laboratoriju i na bazi metode pokušaja i pogreške vrlo brzo shvatili koja su ograničenja elisnog pogona.

Link na letjelicu je ok , ima takvih letjelica veličine baterije .. one velike policijske i samo je baciš u zrak ,a ona se sama stabilizira , i na malom dometu je možeš navoditi i primati sliku par minuta na mobitel , ali nije to letjelica za prodor na neprijateljski teritorij u uvjetima elektronskih kontramjera.


Zbog koncepcije ona teško da može preći u horizontalan let , a ako i pređe onda joj je kamera na repu i ima dosta veliki mrtvi kut prema naprijed.

Ideja da se stave pogonske elise oko centra letjelice je ok , stvar se zakomplicira kad dođeš u konstrukcioni ured i to pokušaš realizirati , u dva poteza si u Šah Mat poziciji imaš reduktor i elise promjera metar .

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2015
  • Poruke: 100

raketaš ::

Letjelica na baterije zbog malog kapacitete baterija i velike mase istih mora biti optimalizirana do jaja, prije svega mora biti malešna da bi letila u području malih Re brojeva odnosno bila u laminarnom sloju , nešto kao Kolibri. Kod većih brzina letenja treba veći potisak , a to da bi bilo optimalno traži veliku i sporu elisu , odnosno dvije elise, i veliki sporohodni motor ili reduktor.



Gledam gornju fotografiju koju si ti postavio i fotografiju američke letelice koju je Aramis okačio. Kada sam napisao da su Izraelci i Amerikanci uspešno rešili problem nisam ulazio u analizu kako su ga rešili. Ono što je zajedničko kod njihovih letelica jeste površina krila u odnosu na veličinu i masu tela drona-kamikaze. Čak krila nisu u aerodinamičkom položaju, niti su zakrivljenog (aerodinamičkog) oblika, naprotiv pratili su ideju ravnih, širokih krila - kao na jedrilicama.

Verovatno su zato gubici koji nastaju korišćenjm malih elisa pogonjenih elektro-motorima nebitni u nekom opsegu: maksimalni dolet - vremensko trajanje leta - korisna nosivost.

Čini mi se da su oni jednostavno našli neko prilično usko polje delovanja elektropogonjenih dronova-kamikaza koje se dobro pokazalo u taktičkom smislu na bojnom polju.

Pogledao sam sajt avinc.com veoma ozbiljna firma čiji su pojedini projekti rađeni za DARPA. Evo video ovog mališe:





Izraelci su trenutno izgleda opsednuti dronovima kamikazama. Nađoh video jedne druge jevrejske firme pa rekoh da ga postavim zbog drugih forumaša.

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4133

Ono u čemu se moji stavovi razlikuju od ovih filmova ... ja sam odgojen na tezi da se dvije tri sovjetske tenkovske armije preko Varaždina i Karlovca probijaju do Rijke , i da je tu masu čelika potrebno zaustaviti i razbucati , negdje na pola puta . Na filmovima vidim gologuzu pješadiju koja je meta dronova... to ipak nije moj film .

Naime ne mogu zamisliti da bi se u nekom tavom scenariju dronovi sa velikim krilima koji lete cca 10 m/s obrušavali na sovjetske tenkove i pri tome ostali čitavi , ili upravljivi radio vezom .. rekoh taj parametarv postavlja tamo neki general u upravi pješadije , a ne inženjer iz razvoja .

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 702 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 3 sakrivenih i 671 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Andrija357, apostata, babaroga, boki199777, Botovac, dac, djordje92sm, Drug pukovnik, Gama, havoc995, ILGromovnik, kNikS, manda87, Marko Marković, Mercury, nedeljkovici, operniki, Pakito93, repac, S-lash, sizif, Sterilizacija, Toni, Vlada1389, vlvl, Šraf