Divizije NOVJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Divizije su bile taktičko-operativne jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, sposobne za samostalna dejstva ili u sastavu operativnih grupa, korpusa i armija.

Počele su se formirati prema naredbi Vrhovnog štaba NOV i POJ od 1. novembra 1942. godine, kada su formirane - Prva i Druga proleterska i Treća udarna divizija. Tada je razvoj Narodnooslobodilačke borbe dostigao takav stepen da je postalo nemoguće na dotadašnji način rukovoditi brigadama, bataljonima i partizanskim odredima. Formiranjem divizija i korpusa omogućeno je započinjanje bitke za strategijsku prekretnicu na jugoslovenskom ratištu.

Divizije NOVJ su formirane kao lako pokretne, manevarske jedinice pogodne za izvođenje borbenih dejstava u svim krajevima Jugoslavije; za to su bile organizacijski osposobljene, politički i moralno pripremljene. Mogle su dejstvovati na širokoj teritoriji različitih geografskih karakteristika u dužem vremenskom periodu, što je odgovaralo potrebama jugoslovenskog ratišta. Divizije su bile stvarane na teritorijalnoj osnovi (osim Prve i Druge proleterske i Treće udarne divizije, koje su nastale od proleterskih i udarnih brigada iz različitih krajeva Jugoslavije) i nazivane su prema teritoriji zemlje ili pokrajine na kojoj su formirane, npr - srpska, slovenačka, crnogorska, hrvatska, makedonska, ili dalmatinska, lička, vojvođanska, banijska i dr. Iako su divizije bile popunjavane uglavnom ljudstvom sa teritorije na kojoj su ratovale nacionalni sastav je bio mešovit.

Po formaciji i jačini divizije su bile različite, prilagođene načinu ratovanja i pojedinim etapama Narodnooslobodilačke borbe. Njihova jačina i formacija zavisile su od broja boraca i količine oružja otetog od neprijatelja. Načelno su u sastavu imale tri brigade, a posle i četiri, a njihove samostalne jedinice podrške i zaštite razvijale su se prema tehničkim i materijalnim mogućnostima i raspoloživim kadrovima. Osnovnu udarnu snagu divizija činile su brigade. Brojno stanje prvih divizija kretalo se od 2.500 do 4.000 boraca i starešina. Sve do kraja 1943. godine njihovo brojno stanje bilo je do 5.000 ljudi, jer uslovi ratovanja nisu dozvoljavali upotrebu glomaznih jedinica. Kasnije su divizije imale i više od 10.000 ljudi.

U početku je osnovno naoružanje bilo pešadijsko, sa najvećim brojem pušaka i mitraljeza. Najviše se oskudevalo u artiljeriji, a više je bilo minobacača, stoga su mogle izvoditi borbena dejstva na brdskom i planinskom zemljištu. Najveći problem je bio u protivtenkovskoj i protivavionskoj odbrani, u pozadinskom obezbeđenju i sanitetskom zbrinjavanju. Neke divizije su dobijale stalno ili privremeno pod svoju komandu jedan ili više partizanskih odreda.

Divizije su se uglavnom nalazile u sastavu korpusa i armija, neke su bile potčinjene glavnim štabovima, a u pojedinim ratnim periodima nekoliko divizija bilo je, kao operativna grupa, bilo pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba. Štabovi prvih divizija bili su manjeg sastava, prilagođeni načinu vođenja partizanskog rata i kadrovskim mogućnostima. Štab se sastojao iz komandnog i štapskog dela. Komandni deo sačinjavali su komandant, politički komesar i načelnik štaba, a od januara 1945. godine i zamenik političkog komesara. Partijskom organizacijom u diviziji rukovodili su divizijski partijski biroi, a kasnije komiteti, neposredno vezani za Centralni komitet KPJ ili nacionalna partijska rukovodstva. Izvesno vreme pri štabovima divizija nalazili su se politodeli (Politička odeljenja), kao instruktorski organi CK KPJ.

Za naročito isticanje i zasluge u Narodnooslobodilačkoj borbi pojedine divizije dobijale su naziv proleterska, a neke su pored toga postajale i udarne, ili su bile samo udarne. Ukupno je u Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije bilo formirano 68 divizija, od čega - 53 divizije kopnene vojske, dve vazduhoplovne, osam divizija KNOJ-a i četiri divizije od pripadnika italijanske vojske koji su nakon kapitulacije Italije prešli na stranu NOVJ. Divizije Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) su se u organizaciji, formaciji i nameni razlikovale od ostalih divizija - njihov osnovni zadatak bio je borba protiv ostataka neprijateljskih formacija nakon oslobođenja pojedinih krajeva zemlje. Pomorski sektori Mornarice NOVJ imali su sličan rang kao divizije u kopnenoj vojsci i vazduhoplovstvu.

Pri kraju rata, 14. marta 1945. godine uvedena je nova organizacija i formacija divizije (manjeg brojnog stanja, sa 6.300 ljudi i sa pojačanim snagama podrške i zaštite), nazvana „streljačka“. Najveći broj divizija prešao je na novu formaciju tek posle rata.


6 Licka Divizija "Nikola Tesla" i oslobodjenje Valjeva 1944

Ukratko o Diviziji

Šesta lička proleterska divizija NOVJ formirana je 22. novembra 1942. godine naredbom Vrhovnog štaba NOV i POJ od Prve, Druge i Treće ličke brigade. Do 11. novembra 1943. godine bila je u sastavu Prvog hrvatskog korpusa, odnosno Četvrtog korpusa, a zatim u sastavu Prvog proleterskog korpusa NOVJ.

Decembra 1944. u sastavu divizije formirana je i Artiljerijska brigada Šeste divizije.

Divizija je u prvom periodu nakon osnivanja sadejstvovala operacijama Prvog bosanskog korpusa u donjem toku Une. Tokom decembra i prve polovine januara 1943. godine izvodila je napade na italijanske, ustaške i četničke posade u Lici i severnoj Dalmaciji.

Tokom operacije „Vajs I“ divizija je uspešno suzbila i ograničila italijanskih divizija „Re“ i „Sasari“, i u kontraudaru potukla delove divizije "Sasari" u Lapačkom Polju, opkolila ih i nanela im teške gubitke. Nakon toga je, zajedno sa brigadama Osme kordunaške divizije preuzela inicijativu u svoje ruke, i likvidirala sve neprijateljske posade u Lici izuzev Gospića. Pokušaj likvidacije ustaša u gospićkom garnizonu početkom maja završio se neuspehom.

Novembra 1943. divizija prelazi u Bosnu, gde do avgusta 1944. godine u sastavu Prvog proleterskog korpusa učestvuje u intenzivnim borbenim dejstvima. Tokom jula i avgusta probija se prema Srbiji pod snažnim nemačkim pritiskom koji je kulminirao u operacija „Ribecal“ tokom avgusta. Veštim manevrom Prva i Šesta divizija uspevaju da otklone pritisak operativne grupe Druge oklopne armije i prodiru u Srbiju. Tokom prodora kroz Srbiju razbijaju četničku Četvrtu grupu jurišnih korpusa, delove Srpskog dobrovoljačkog korpusa i slabije nemačke delove, oslobađaju Valjevo i uključuju se u Beogradsku operaciju.

Šesta lička divizija je uz Trinaestu proletersku brigadu prva jugoslovenska jedinica koja je pod borbom prešla most na reci Savi, 20. oktobra 1944. godine i preko Zemuna nastavila nastupanje kroz Srem. Tokom novembarskih borbi na Sremskom frontu početkom novembra pretrpela je teške gubitke, pa je izvučena u pozadinu radi popune, odmora, obuke i sređivanja jedinica.

Na Sremski front divizija se vratila ojačana i popunjena novim regrutima, sa 22. srpskom (od 8. oktobra 1944) i Artiljerijskom brigadom (od decembra 1944) u svom sastavu. Učestvovala je u proboju Sremskog fronta i oslobađanju Đakova i Slavonskog Broda, a 9. maja ušla je u Zagreb.

Ukazom Vrhovnog štaba od 19. marta 1944. godine divizija je za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta proleterska divizija „Nikola Tesla“. Sve tri brigade koje su pri formiranju divizije bile u njenom sastavu proglašene su za proleterske i odlikovane Ordenom narodnog heroja.


Oslobadjanje Valjeva Septembar 12-15 1944

Pravci napada 6 ličke



Žestoke borbe vodile su se u uzem centru grada u Karadjordjevoj ulici
gde se nalazio nekadašnji Oficirski dom, koji je zbog nečeg bio važan koliko i kraj s komandatura u bivšem sreskom načelstvu, obezbeđen je tako što su ulazi u ulice koje do njega vode zatvorene barijerom i stražom, glavnom ulicom od pošte do Dušanove, a poprečno od hotela „Brankovina'' do Ulice dr Stajića. Pristup u ovaj deo grada Nemci su dozvoljavali samo onima koji tu stanuju i do policijskog časa puštali samo one koji su o tome imali potvrde. To je i razumljivo ako se zna da je ovaj uži sektor trebalo da bude poslednje uporište u slučaju da napadač savlada bunkere na ulazima u blokirano Valjevo.

izvor:Milenko Jovanović: Zaboravljeno vreme, Valjevo, 1990, 48



Oficirski dom je tokom Drugog svetskog rata bio „tvrd orah'' za nepozvane. Ispred glavnog ulaza nalazio se veliki zidani bunker. U borbama za oslobođenje Valjeva, septembra 1944. godine, Oficirski dom i hotel „Brankovina'', postali su poslednja jača uporišta ljotićevaca u gradu. Zato su oko njih vođene žestoke borbe velikim mitraljezom, bacačem „Džon Bul'', ručnim bombama i lakim naoružanjem. U ranim jutarnjim časovima, 15. septembra 1944. godine, partizani su izvršili čak deset juriša na te položaje.

Najpre je uništen bunker ispred Oficirskog doma odakle su precizno gađani partizanski položaji a potom je on odsečen od uporišta u hotelu „Brankovina'' i dotura municije. Tako je slomljen i poslednji otpor.





Oficirski Dom ispred kojeg je bio bunker





Kuca iz koje su napadali partizani preko puta doma

Cak su i danas vidljivi tragovi dejstva mitraljeza na kovanoj ogradi te kuće












Jedna od spomen ploca poginulom pripadniku 6 ličke na staroj železničkoj stanici

Završne operacije bile su vodjene prema Petom Puku i Radjevom Selu gde su Nemci imali jako uporiste u kasarni 5 pesadijskog puka.Otstupanje Nemaca nastavilo se prema Šapcu a borbe su zavrsene 15 septembra,danas se tu nalaze spomen ploce pripadnicima 6 ličke divizije

.
















Blizu mesta nekadasnje kasarne ostalo je samo ovo spomen obeležje



i jedna zanimljiva teza iz drugog ugla

Najviše se zna o oslobođenju Valjeva 1944. godine. Ali treba podsetiti da grad nije oslobođen 15. nego 18. septembra. Proslavljan je petnaesti septembar jer je NOVJ tog datuma borbom osvojila grad, ne napadajući kasarnu Petog puka na Krušiku, koju su nemačke jedinice bile pretvorile u tvrđavu. Osamnaesti septembar – dan kada su okupatorske jedinice bile primorane da konačno napuste grad, bez borbe u njemu, ne obeležava se, a trebalo bi – to je onaj prvi pravi dan oslobođenja posle troipogodišnjeg ropstva.

http://knjige.kolubara.info/sh/kolubara2008/tekst/1743/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm, ovo je izgleda uglavnom tekst o napadu na Valjevo septembra 1944.
boksi ::i jedna zanimljiva teza iz drugog ugla

Najviše se zna o oslobođenju Valjeva 1944. godine. Ali treba podsetiti da grad nije oslobođen 15. nego 18. septembra. Proslavljan je petnaesti septembar jer je NOVJ tog datuma borbom osvojila grad, ne napadajući kasarnu Petog puka na Krušiku, koju su nemačke jedinice bile pretvorile u tvrđavu. Osamnaesti septembar – dan kada su okupatorske jedinice bile primorane da konačno napuste grad, bez borbe u njemu, ne obeležava se, a trebalo bi – to je onaj prvi pravi dan oslobođenja posle troipogodišnjeg ropstva.

http://knjige.kolubara.info/sh/kolubara2008/tekst/1743/Ovako nešto naravno niko ko ima osnovno razumevanje ratne problematike ne može da shvati ozbiljno.

Par citata iz knjige Đorđe Orlović: ŠESTA LIČKA PROLETERSKA DIVIZIJA "Nikola Tesla":

Citat:Od neprijateljskih snaga u Valjevu i neposrednoj okolini tada su se nalazili: 2. i 3. bataljon 5. nemačkog policijskog puka, dva oklopna voza, delovi Dopunske komande Ljotićevog kvislinškog Srpskog dobrovoljačkog korpusa, Štab 1. puka sa 3. bataljonom i 3. bataljon 3. puka ovoga korpusa, delovi Srpske državne straže i četnici Valjevskog korpusa - ukupno oko 4.000 dobro naoružanih vojnika. Osim toga, u rejonu Lazarevca, Uba i Obrenovca bio je 1. bataljon 1. puka oklopno-grenadirske divizije »Brandenburg«, u Lajkovcu vazduhoplovna alarmna četa i jedan tenkovski vod, a u Mačvi se nalazila nemačka borbena grupa »Jungenfeld « sastava: 5. policijski puk, bez snaga u Valjevu, jedan samostalni bataljon i 202. oklopni bataljon. Osim toga, usled pogoršanja situacije u srednjoj i zapadnoj Srbiji, stoji u nemačkom izveštaju:»Armijska grupa F je (za odbranu Valjeva) stavila na raspolaganje 14. SS puk 7. SS divizije « (bio u oblasti Užica).
Citat:Na Krušiku, u kasarnama 5. pešadijskog puka Jugoslovenske vojske, nalazile su se glavne snage nemačkog 2. i 3. bataljona 5. policijskog puka. Kasarne su bile pretvorene u pravu tvrđavu koja je dominirala severnim delom grada i putevima Valjevo - Beograd i Valjevo - Šabac. Tu su se nalazili i svi delovi Nedićeve kvislinške Srpske državne straže iz Valjeva. Pojedine jake zgrade u centru grada nemačke jedinice su pretvorile u snažne otporne tačke. Nemačka vojna policija (Feldžandarmerija) posela je zgradu Okružnog suda, pomoćna policija poretka (Šucpolicija) držala je kuću dr Miloša Pantića, a Okružna teritorijalna komanda (Kraiskomandantura) zgradu Sreskog suda. Nedićevsko-četničke snage organizovale su odbranu prilaza južnom delu grada, između reka Jablanice i Kolubare i u rejonu Pivare, dok su u gradu držale tri odvojene otporne tačke: Oficirski dom, hotel »Brankovina« i bivšu artiljerijsku kasarnu na ulazu u istočni deo grada, između Kolubare i beogradskog puta. Na obližnje pogodne visove na prilazima gradu neprijatelj je isturio slabije osiguravajuće delove.
Citat:Oko 2 časa 15. septembra neprijatelj je sateran u utvrđene zgrade Hipotekarne banke, Okružnog i Sreskog suda, Oficirski dom, hotel »Brankovinu« i u kasarne 5. pešadijskog puka u severnom delu grada.
Ujutro do 8 časova, 15. septembra, zauzete su zgrade Hipotekarne banke, Okružnog i Sreskog suda, a oko 11 časova i Oficirski dom. Neprijatelj se još držao u hotelu »Brankovina« i kasarnama 5. puka, ispred kojih su se nalazile minske i žičane prepreke.
Neprijatelj nije popuštao već se iz ovih utvrđenih objekata, naročito kasarni 5. puka, uporno i žestoko branio. Usled nedostatka težih artiljerijskih oruđa za rušenje ovih objekata, napad danju je bio necelishodan, pa je u dogovoru sa štabovima obe divizije odložen za veče, a okruženi neprijatelj je čvrsto blokiran.
Citat:Oko 17 časova su levokrilni bataljon 1. ličke brigade i delovi 1. proleterske brigade, podržani minobacačima i mitraljezima, u snažnom jurišu i žestokom okršaju slomili otpor neprijatelja i zauzeli hotel »Brankovinu«. Istovremeno su delovi 2. brigade sa zapada, dva bataljona 1. brigade sa juga i jugoistoka i delovi 1. i 3. brigade 1. divizije sa severa i severoistoka odlučno napali kasarne 5. pešadijskog puka. Uprkos početnog uspeha (zauzete su konjušnice i neki manji objekti, a jedna četa 3. krajiške brigade je prodrla i do skladišta municije, koje su Nemci zapalili da joj ne padne u ruke) napad nije uspeo. Oko kasarne su bila jaka utvrđenja povezana saobraćajnicama, a ispred njih minska polja sa električnim paljenjem. Napad je ponovljen u 19,30 časova, ali opet bez uspeha. Potom su jedinice zanoćile na dostignutim položajima držeći čvrsto opsednutu kasarnu. Napad na kasarnu podržavala su i dva aviona 1. eskadrile NOVJ iz baza na Visu. Tom prilikom je i jedan avion oboren.
Nemci su formirali borbenu grupu za deblokadu valjevske posade, čiju je osnovu činio 1. bataljon 1. puka Brandenburg ojačan tenkovima. Posle oštre trodnevne borbe sa delovima 3. krajiške i 13. proleterske između Lajkovca i Valjeva, 18. IX se ova borbena grupa probila u Valjevo, gde se spojila sa posadom u kasarni 5. puka. Ove snage su se zatim zajedničkim udarom probile prema Beogradu.
Citat:U borbama za Valjevo 6. divizija je imala 33 poginula, među njima i čuvenog junaka Bogdana Boltu, i 75 ranjenih boraca. Prema nemačkim podacima u borbama do 17. septembra samo su njihova dva bataljona 5. policijskog puka imala 60 mrtvih i 120 ranjenih vojnika. Prema podacima Štaba 6. divizije neprijatelj je samo na njenom frontu imao 514 mrtvih, oko 400 ranjenih i 309 zarobljenih vojnika. Zaplenjeno je 7 minobacača, 3 brdska topa, 15 puškomitraljeza, 264 puške, 47 pištolja, 450 ručnih bombi, oko 300.000 metaka, 400 artiljerijskih granata i 200 mina za minobacače, zatim 4 kamiona i 1 motocikl, a uništena su 3 tenka.Borbe za Valjevo su detaljno opisane sa raznih aspekata u mnogim knjigama. Evo nekoliko:

Đorđe Orlović: ŠESTA LIČKA PROLETERSKA DIVIZIJA "Nikola Tesla"
http://www.znaci.net/00001/77.htm

Jovo Popović: PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ"
http://www.znaci.net/00001/137.htm
Đorđe Orlović: DRUGA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA
http://www.znaci.net/00001/160.htm
DRUGA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA - SJEĆANJA BORACA
http://www.znaci.net/00001/110.htm
TREĆA LIČKA BRIGADA - SJEĆANJA BORACA
http://www.znaci.net/00001/227.htm

Savo Trikić: TREĆA KRAJIŠKA PROLETERSKA BRIGADA
http://www.znaci.net/00001/224.htm
TREĆA KRAJIŠKA BRIGADA - ZBORNIK SJEĆANJA
http://www.znaci.net/00001/31.htm
Todor Radošević: TRINAESTA PROLETERSKA BRIGADA "RADE KONČAR"
http://www.znaci.net/00001/69.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Од новије литературе, борбе за Ваљево се спомињу у књизи Бојана Димитријевића "Војска Недићеве Србије".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Од новије литературе, борбе за Ваљево се спомињу у књизи Бојана Димитријевића "Војска Недићеве Србије".

i sta kaze za Valjevo??

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski car ::i sta kaze za Valjevo??
Немам књигу при руци, па морам да пишем по сећању.
Пише да су биле тешке борбе у граду између партизана и љотићеваца, да се ишло зграду по зграду. На крају су партизани успели да заробе преостале љотићевце, и касније их пострељају. Нису заузели касарну ван града у којој су били немци и били су потиснути од немачке колоне која је ушла у град.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Gorski car ::i sta kaze za Valjevo??
Немам књигу при руци, па морам да пишем по сећању.
Пише да су биле тешке борбе у граду између партизана и љотићеваца, да се ишло зграду по зграду. На крају су партизани успели да заробе преостале љотићевце, и касније их пострељају. Нису заузели касарну ван града у којој су били немци и били су потиснути од немачке колоне која је ушла у град.

Pretpostavljam da minimizuje ulogu partizana u borbi protiv Nemaca.

Evo sta Nemci kazu o toj borbi:
Citat:
Za deblokadu posade Valjeva, koja se nalazila u teškim borbama, Grupa armija "F" je uputila 1 bat. 1. puka "Brandenburg",' 'koji se nalazio u prebacivanju, i jednu četu 202. tenk. bataljona, a koji su potčinjeni pukovniku f. Jungenfeldu, i koji su posadu, koja je bila sabijena u policijskoj kasarni u Valjevu, 16. 9. u poslednji čas deblokirali i narednog dana, posle žestoke borbe, uspeli da je prebace u Lajkovac. Držanje Valjeva nije bilo moguće, pošto su snage za deblokadu bile stavljene na raspolaganje samo za kratko vreme.



Mislim da su u deblokadi presudili tenkovi.Jedinice NOVJ koje su upale u Srbiju bile su slabo naoruzane teskim naoruzanjem

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski car ::Pretpostavljam da minimizuje ulogu partizana u borbi protiv Nemaca.
Нисам стекао тај утисак,
Сећам се описане сцене из књиге, где су партизани кренули прерано да се веселе после заузимања града, иако још нису заузели касарну и осигурали прилазе граду.
Али за потпунију слику би требало поново прочитати књигу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Mar 2012 12:27

o Valjevu mozemo citati i u nemackom dokumentu

BR. 168
PREGLED DEJSTAVA POTČIN.IENIH JEDINICA VOJNOUPRAVNOG
KOMANDANTA JUGOISTOKA (ARMIJSKE GRUPE
»SRBIJA«) OD 23. AVGUSTA DO 4. NOVEMBRA 1944.
GODINE1
A R M I J S K A G R U P A » S R B I J A «
Ia
BORBE ARMIJSKE GRUPE »SRBIJA« (VOJNOUPR. K-t
JUGOISTOKA)
od avgusta do oktobra 1944
H. Qu., 4. 11. 1944

necu ga citirati kompletnog , nego samo deo u kojem se govori o Valjevu

Citat:Početkom septembra počele su Titove snage II i XII crvenog korpusa pokrete iz j. i jz. Srbije u opštem severnom pravcu. U upornim borbama bilo je oslobođeno Užice, koje je od njih bilo danima opkoljeno. Međutim, delom jako izmorene naše jedinice (pol.[icijske], SDK i RZK), nisu mogle
da spreče dalji prodor u dolinu Kolubare i ka Valjevu. Valjevo je bilo opkoljeno. Pošto se moralo računati s daljim prodiranjem crvenih prema Savi, to je 14. 9. štabnom oficiru za protivoklopnu odbranu vojnoupr. k-ta Jugoistoka, pukovniku f. Jungenjeldu, povereno komandovanje u s[evero] z[apadnoj] Srbiji. Njemu su isprva potčinjeni 5. pol. puk i delovi 1. i 3. srp. dobr. puka, kao i 2. puk RZK. Usled zaoštravanja situacije u srednjoj i z[apadnoj] Srbiji, Grupa armija »F« je stavila na raspolaganje 14. SS-puk 7. SS-brd. div.(»Princ Eugen«). Njegovo nastupanje od Uba prema Valjevu
odužilo se, međutim, zbog teškoća u snabdevanju. Za deblokadu posade Valjeva, koja se nalazila u teškim borbama,Grupa armija »F« je uputila I bat. 1. puka »Brandenburg«,koji se nalazio u prebacivanju, i jednu četu 202. tenk. bataljona,a koji su potčinjeni pukovniku f. Jungenfeldu, i koji
su posadu, koja je bila sabijena u policijskoj kasarni u Valjevu,16. 9. u poslednji čas, deblokirali i narednog dana, posle žestoke borbe, uspeli da je prebace u Lajkovac. Držanje Valjeva nije bilo moguće, pošto su snage za deblokadu bile stavljene na raspolaganje samo za kratko vreme.
Posle zauzeća Valjeva, banditske snage vršile su pritisak jednim delom u pravcu severa prema Savi, a pretežnim delom u pravcu Topola — Aranđelovac, gde su ugrožavale glavni magistralni drum Beograd — Niš.

o oslobodjenju Valjeva vise u: P e t a r V i š n j i ć , Operacije za oslobođenje Srbije 1944, s t r . 143—9)

Dopuna: 23 Mar 2012 12:38

Citat:B o r b e oko V a l j e v a .
Tešku situaciju u Srbiji Nemci su pokušavali da poprave hitnim dovlačenjem novih jedinica, ali im je to samo delimično uspelo, jer su pristižuće snage morali počesno angažovati na razne ugrožene sektore.Tako je 1 brdska divizija upućena u istočnu Srbiju, 7 SSdivizija preko Užica u Šumadiju (njeni delovi su zadržani kod Užica i Požege u borbama sa Operativnom grupom divizija),
2 puk »Brandenburg« je zadržan na prostoriji Lazarevac, Ub,Obrenovac, a u Valjevu su ostali 2 bataljon 2 nemačkog policiskog puka, 4 puk Srpskog dobrovoljačkog korpusa i četnici Valjevskog korpusa. Dalje na severu, u Mačvi, nalazili su se 5 motorizovani policiski puk i 696 motorizovani bataljon poljske žandarmerije, a u dolini V. Morave 5 puk za osiguranje železnica. Nedostatak nemačkih snaga nadoknađen je glavninom četničkih korpusa.
U želji da iskoristi ovako povoljnu situaciju, Štab 1 korpusa je doneo odluku da izvrši napad na Valjevo, glavni vojno-politički centar u zapadnoj Srbiji. Po njegovom planu Valjevo je trebalo jednovremeno napasti i sa severne i sa južne strane, a delom snaga zatvoriti pravce od Lajkovca i Uba.Dvanaesti korpus primio je na sebe ulogu vezivanja okolnih neprijateljskih snaga i zatvaranja pravaca zapadno od Valjeva. Napad je počeo 15 septembra u 0,30 časova. Zahvaljujući iznenađenju, 1 i 6 divizija su brzo prodrle u grad, zarobivši veće grupe Nemaca i četnika. Do 15 časova otpor je bio savladan i ceo grad zauzet, osim kasarne u kojoj je 2 bataljon 2 policiskog puka, jačine oko 300 vojnika, iz utvrđenih objekata pružao i dalje otpor. Pošto je neprijatelj dolinom Kolubare uputio pojačanje u Valjevo, Stab 1 korpusa odlučio je da manjim snagama blokira kasarnu u gradu, a sa glavninom da zatvori sve pravce koji vode prema Valjevu. Radi toga su sve brigade upućene na spoljne ivice grada, a za blokiranje kasarne i za održavanje reda u gradu zadržana su dva bataljona.
Petnaestog septembra posle podne 13 brigada je zaustavila i odbacila prednje delove 2 puka »Brandenburg« (oko 20 kamiona pešadije), koji su sa tri tenka nastupali iz Lajkovca u pravcu s. Slovac. Istovremeno, zadržana je još jedna nemačka kolona iste jačine, koja je iz Uba nadirala takođe prema s. Slovac. Obe kolone su postepeno pojačavane pristižućim delovima 2 puka »Brandenburg« (a iz Tamnave su pojačana dejstva četnika prema komunikaciji Valjevo—Osečina, su četnici imali nameru da zajedno sa Nemcima ponovo uđu u Valjevo), te su se krajem dana, posle žestoke borbe, probile do s. Divci, napale položaje 3 brigade 6 divizije i potisnule je ka s. Radobić, na desnu obalu Kolubare. Sutradan, 16 septembra oko 9 časova, Nemci su uspeli da se sa tenkovima i motorizovanim trupama probiju u Valjevo i deblokiraju svoj bataljon.Koristeći prodor Nemaca u Valjevo, četnici Valjevskog korpusa pokušali su takođe. da sa dve brigade uđu u grad, ali su ih kod Jasike i s. Zabrdica (6 km s-i od Valjeva) razbili delovi 1 i 3 brigade i naterali da se u neredu povuku na sever a potom ka r. Jadru.
Pošto je uočio da Nemcima i dalje pristižu pojačanja iz Uba i Lajkovca, a da bi se izbegle borbe u gradu, Stab 1 korpusa je doneo odluku da se sve angažovane snage povuku na širi prostor Valjeva. Sesta divizija sa 1 i 2 brigadom zadržala je blokadu Valjeva sa juga, a 3 brigada je ostala i dalje na
položajima s. Divci, s. Radobić. Treća brigada 1 divizije prebacila se, kod s. Slovac, na desnu obalu Kolubare i zauzela položaje kod ušća Ljiga, prema Lajkovcu. Prva brigada 1 divizije zadržana je severno od Valjeva, u rejonu Jasike. Ali, pošto je neprijatelj pojačavao pritisak iz Uba ka s. Slovac,
Stab 1 divizije prebacio je i 1 brigadu bliže komunikaciji Ub—s. Slovac, na prostoriju Vrovine, Karaula (4, odnosno 7 km s-z od s. Slovac). Sutradan, 17 septembra, 1 brigada se uz prihvat jedinica 13 brigade prebacila kod s. Loznica na desnu obalu Kolubare i zauzela raspored od s. Markova Crkva, preko s. Veselinovac, do s. Radobić.Da Korpus ne bi gubio vreme i uzalud trošio udarnu snagu u borbama oko blokiranog Valjeva, Stab korpusa je doneo odluku da poveže desno korpusno krilo sa Operativnom grupom divizija, koja je prodirala ka pl. Rudniku, i prenese težište
operacija u prostor Lajkovca i Lazarevca. Prema ovoj odluci izvršeno je pregrupisavanje snaga, te je 18 septembra raspored 1 korpusa bio sledeći: 6 divizija na ranijim položajima, sa 1 i 2 brigadom na južnoj ivici Valjeva, a sa 3 brigadom kod s. Sušeoka (9 km istočno od Valjeva); 1 divizija sa 1 brigadom prema s. Slovac, na desnoj obali Kolubare, sa 3 brigadom na ušću Ljiga, južno od Lajkovca, sa 13 brigadom na desnoj obali Ljiga, oko s. Čibutkovica (prema Lazarevcu), a sa 8 brigadom u korpusnoj rezervi, kod Mionice.
Istoga dana, oko 12 časova, nemačke snage počele su da se izvlače iz Valjeva dolinom Kolubare prema s. Slovac. Pošto su se, posle napuštanja Valjeva od strane Nemaca, četnici rasuli, 13 brigada je iznenadnim prodorom i bez većeg otpora oslobodila Laj kovač i Lazarevac. Čim se iz Valjeva pojavilo čelo neprijateljske kolone, 3 brigada 6 divizije i 1 brigada 1 divizije, koje su bile u tesnoj vezi, otvorile su snažnu vatru. Neprijatelj je u prvi mah bio iznenađen, ali se brzo sredio i prihvatio
borbu, koja je nesmanjenom žestinom trajala preko celog dana i u toku noći do 3 časa ujutru. U ovoj borbi uzela je učešća i 3 brigada 1 divizije, napadajući razbijene delove neprijateljskih snaga koji su se probijali kroz Slovački tesnac prema varošici Ubu.


citirano iz : Vojni istorijski institut: ZAVRŠNE OPERACIJE ZA OSLOBOĐENJE JUGOSLAVIJE 1944-45