offline
- Uzelac2106
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2011
- Poruke: 664
- Gde živiš: Bačka Topola
|
Pisao sam master rad na temu Harija Hopkinsa. Pošto verujem da u sklopu ove teme, odnosno mog rada ima dosta elemenata značajnih za vojnu istoriju, postavljam ovde i temu i rad. Mali broj ljudi je čuo za ovog čoveka. On je bio specijalni savetnik američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta i za vreme rata je vršio diplomatske misije u ispred američkog predsednika. Bio je na čelu komiteta za naoružanje i municiju i snabdevanje saveznika. U julu 1941. je posetio Staljina i uticao je na američku javnost da se Sovjetski savez prihvati za saveznika u ratu, a kasnije i na to da im se isporučuje Lend Liz pomoć. Takođe je prisustvovao svim značajnijim savezničkim konferencijama u toku rata od Teherana, Kazablanke, Jalte, Vašingtona. Hopkins je bio lični prijatelj Vinstona Čerčila, upoznao je Staljina, radio je i pod administracijom Harija Trumana, poznavao je sve istaknutije američke generale Ajzenhauera, Maršala, a imao je prilike i da upozna i razgovara sa de Golom i Žiroom. Imao je velik uticaj na Ruzvelta i sigurno je dao velik doprinos stvaranju savezničke alijanse u borbi protiv Hitlera.
Moj rad je dostupan na sajtu fakulteta, unapred se izvinjavam zbog pravopisnih grešaka jer je na sajtu postavljena probna konačna verzija rade, onu finalnu sam izgubio na usb:
http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Mas.....8_2015.pdf
Ovde izdvajam deo o poseti Hopkinsa Moskvi jula 1941.
+ Hari Hopkins u Moskvi 1941.Citat:Русија се не предаје
Друга мисија у Лондону и мисија у Москви 1941.
Још од признавања СССР 1933. и успостављања дипломатских односа, Совјетски савез је био посебно интересантан Американцима. Крајем 1940. јавиле су се сумње код англо-америчких савезника да може доћи до напада Хитлерових снага на Совјетски савез, поред тога што је постојао споразум између њихове две земље о ненападању. У септембру 1939. године када су јединице Трећег Рајха напале Пољску и окупирале је, јединице Црвене армије су такође заузеле део пољске територије. Пољска је подељена и упостављена је немачко-совјетска граница. Трговина између две земље је такође била на вишем нивоу. Међутим, одустајањем од копнене инвазије на Велику Британију и померањем трупа ка истоку, Хитлер је давао знакове могућег напада на Совјетски савез. Обавештајне службе су такође дошле до података о предстојећем нападу, тако да сам чин инвазије није био у потпуности изненађење.
Прве вести о нападу стигле су у Вашингтон увече 21. јуна. Када је сазнао за напад, Хопкинсова прва помисао је била олакшање и успех његове политике јер је успео да одврати Хитлера од Велике Британије. Са друге стране, касније је ипак дошао до закључка да је Хитлер уствари напао Совјетски савез да би, пошто је очекивао брзи пораз Црвене армије, себи обезбедио чист пут за рат против Британије која би у том случају остала сама. Такође, пораз Совјета би олакшао ситацију Јапану који би онда имао више простора да створи претњу Америци. Поједини политичари у Конгресу су чак ликовали над нападом називајући Хитлера јединим борцем против бољшевизма. Одређена група је сматрала да треба пустити бољшевике и нацисте да се међусобно ликвидирају и евентуално подржати страну која губи. Председник Рузвелт се нашао у недоумици да ли сада треба помоћи и Совјетима пошто су и они у рату са Хитлером, или заобићи овај сукоб. Државни секретар рата Стимсон и секретар морнарице Нокс су га саветовали да нема смисла помоћи Совјетима јер ће Црвена армија бити поражена у року од месец дана, максимум три месеца. Џозеф Дејвис, бивши амбасадор у Совјетском савезу, саветовао је Рузвелта да су процене да ће Црвена армија бити поражена у кратком року погрешне, те да САД треба да помогне Стаљину додавши као још један разлог спречавање потенцијалног мировног споразума између Стаљина и Хитлера. Изнео је податке Рузвелту о индустријском и војном потенцијалу Совјета који је постојао и поред окупираних територија од стране Немачке. Дејвис је имао утицаја и на Хопкинса да промени своје ставове према Совјетима. 10. јула Рузвелт и Хопкинс су се састали са совјетским амбасадором Константином Уманским (Константин Уманский) и обећали му војну помоћ у рату са Хитлером. Такође је обећано уклањање анти-совјетских људи из администрације и постављање оних наклоњених Совјетима близу председника, попут Џозефа Дејвиса. Хопкинс је сада добио нови задатак, обимнији од претходног. Прво је имао да оде у Лондон и састане се са Винстоном Черчилом, одакле ће наставити пут у Москву. По доласку у Лондон, одмах му је пренео поруку да је Рузвелт захтевао састанак њих двојице у августу те године у заливу у близини Њуфаундленда. Хопкинс је Черчилу такође изнео виђење по којем је одбрана Средњег Истока била тренутно мање битна од одбране Атлантика, која је кључна за рат у том тренутку. Ејверел Хариман, који се управо вратио из Египта критиковао је организацију британске војске, док су остали чланови америчке делегације изнели податак да су се у САД појавиле сумње да Британци наоружање које им је испоручено не користе за рат већ га препродају земљама Латинске Америке. Поред тога што је Рузвелт Хопкинсу наговестио да је сваки разговор са Британцима око уласка САД у рат забрањен, Хопкинс је изјавио да ће Рузвелт уколико изрази жељу да уђе у рат свакако имати подршку народа који је тренутно против тога. Исте недеље Хопкинс је упознао Ивана Мајског (Иван Майский), амбасадора Совјетског савеза у Великој Британији. На њиховом састанку 22. јула у америчкој амбасади, Хопкинс је Мајском изнео став САД по питању рата Совјета са Хитлером, изјавивши да тренутно не постоји шанса за отварање другог фронта али да је свакако могућа помоћ Совјетима у ратном материјалу. Хопкинс је након тога Рузвелту предложио да лично оде у Москву и сретне се са Стаљином што му је одобрено. Ову идеју је подржао и Черчил али је од Хопкинса захтевао да се врати што пре да би заједно са њим присуствовао састанку са Рузвелтом у заливу Пласентија. Заједно са Хопкинсом делегацију САД су чинили пуковник Џозеф МекНарни (Joseph McNarney) и поручник ваздухопловних снага Џон Алисон (John Allison), обојица задужени за склапање извештаја о стању у Црвеној армији. Хопкинс је Стаљину такође имао да преда поруку од председника Рузвелту у којој је наведено да је главни циљ Хопкинсове посете да установе што пре које су потребе Совјета за одбрану и да обе владе ускладе своје интересе ради што бржег допремања ратног материјала. Чим је слетео у Москву 30. јула, Хопкинс се сусрео са Стаљином. Након формалности око свог доласка Хопкинс је од Стаљина затражио информације о највећим потребама Црвене армије. Следећа тема је била испорука ратног наоружања које је већ имало да буде послато из Велике Британије и која је најбоља рута за испоруку материјала Совјетима уопште. Рута преко Иранског залива и Владивостока су одмах одбачене јер је Иран имао слабу саобраћајну инфраструктуру а са друге стране је претила саботажа Јапана. Тако су изабране северне луке Мурманск и Архангелск које су ипак морале бити одржаване током зиме да не би дошло до затварања лука због леда. САД ће материјал допремати до Исланда одакле га може преузети Совјетска флота. Поручник Алисон је добио задатак за организацију испоруке ратних авиона P 40 Совјетима. Када су окончали састанак са Стаљином амерички делегати су се састали са генералом Анатолијем Јаковљевим (Анатолий Яаковлев) који је истакао да не жели да дода било шта на листу потребног материјала коју је изнео Стаљин. Следећи дан је Хопкинс одржао кратак састанак са Вјачеславом Молотовом (Вячеслав Молотов), комесаром за спољне послове. Молотов је истакао страх Совјета од напада Јапана и захтевао да САД упозори Јапан на такав чин. Поново је одржан састанак на којем је Хопкинс од Стаљина захтевао детаљнији извештај о стању на фронту и потребама Црвене армије. Након детаљне анализе који је обимовала важним подацима како о Црвеној армији тако и о Хитлеровим трупама, Стаљин је поново изнео потребу за набавком наоружања и материјала као дан пре али је сада листи придодао тенкове и жељу да се одређен број војника Црвене армије обучава у САД. На крају је истакао Хопкинсу да Рузвелту пренесе његову захвалност и поручи му да уколико Црвена армије одбије немачки напад до пролећа проблем снабдевања може постати озбиљан и да се нада што бржој испоруци ратног материјала. Хопкинс му је наговестио да ће испорука тешког наоружања почети само ако се претходно одржи конференција три земље, укључујући у споразум и Велику Британију. У свом следећем извештају Хопкинс је навео ,,Убеђен сам у вези овог фронта. Морал становништва је добар. Постоји невероватна мотивација за победом.“ У исто време је совјетски амбасадор у САД, Умански, поручивао у Москву да је од Американаца захтевао термин почетка испоруке и да се нада да он почиње што пре. Већ 2. августа Константин Умански је примио извештај Самнера Велеса о одлуци САД да ће подржати на све начине отпор Совјета против Хитлера и да је испорука ратног материјала одобрена. Након тога су и Британци одлучили да пошаљу своју мисију у Москву ради договора о испоруци материјала и са њихове стране. Хопкинсова мисија у Москви је била успешна. Рузвелту и појединим Американцима је пренео мишљење да се Русија неће тако лако предати и да је вреди подржати у рату са Хитлером. Чак је и убедио Винстона Черчила који је био познат по својим антибољшевичким ставовима, да створи код себе веру у Русе и њихов рат против Хитлера. Након овога ће почети испорука ратног материјала Совјетском савезу у виду наоружања, муниције, обуће, одеће, хемикалија, хране. Совјети ће до краја рата добити опрему у вредности од 12 милијарди долара односно 17,5 милиона тона опреме.
Fotografije:
Hari Hopkins i Vinston Čerčil.
Hari Hopkins i Josif V. Staljin.
Hari Hopkins i Ruzvelt.
Hari Truman odlikuje Hopkinsa.
|
