Kraljevski Tigar

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Панцер VI Тигар II

Тигар II (Panzerkampfwagen VI Ausf. B) био је немачки тешки тенк из Другог светског рата. Упркос тешком оклопу, у акцији је имао механичких кварова. Био је познат под више имена, али најпознатији надимак био му је Краљевски тигар.

Дужина 7.26 m (без топа)
Ширина 2.75 m
Висина 3.09 m
Тежина 68 Т
Брзина 35-38 km/h на путу
17 km/h изван пута
Досег 110-120 km на путу
Главно наоружање топ 88 mm КвК 43 Л/71
Споредно наоружање 3 × митраљез 7.92mm МГ34/42
Максималан оклоп 180 mm
Мотор Мајбах ХЛ 230 П30 (12 цилиндара)

700 КС
Посада 5

Историја

Током јануара 1943. године Хитлер је наредио почетак пројекта градње новог њемачког тешког тенка. Само девет месеци касније први тест прототип изграђен од дрвета презентован је њемачком војном штабу добивши од њега зелено светло за старт производње. Први примерци тога новог тенка са почетним именом Тигар II су изашли из фабрике у децембру 1943. године.

Ратно дејство

Тигар 2 је први пут коришћен у мају 1944. године у операцијама близу Минска. Коришћен је у бици за Нормандију где је правио велике губитке савезницима, али се брзо кварио. Чести кварови у комбинацији са савезничким јуришним авионима су се показали врло погубним на бојном пољу Нормандије. Такође, многи су изгубљени након трошења горива и немогућности поновног пуњења. Међутим, док је имао горива и био исправан, овај тенк је био непобедив на бојном пољу. Познато је да је улазио у обрачуне са Шерманима на растојању од само 150 метара и излазио као победник, док су се непријатељске гранате само одбијале од његовог предњег оклопа.

Главни проблем овог оклопног возила као и његовог претходника Тигра је било избацивање на бојиште без тестирања, па су много чешћи случајеви губитка тенка услед механичких кварова неуочених у производњи него у борби.

Ако је Панцер VI Тигар на бојишту био ноћна мора за противнике Панцер VIБ је био нешто незамисливо. Предњи оклоп овог тенка током борби с противничким тенковима или противоклопним возилима није никад био пробијен. У најславнијој бици овог тенка један Краљевски тигар је 1945. године напао 11 совјетских тешких тенкова ЈС-2 и 135 других тенкова. Уништио их је свеукупно 39 када се напокон због недостатка муниције морао вратити неоштећен у базу.

Овај тенк највише је коришћен у Бици за избочину 1945.

Марта 1945. године у строју се налазило 226 тенкова.

Једина права претња овом тенку били су противнички авиони који су га лако могли уништити.

Планирање и производња

Планирање наследника првог тигра је почело још у мају 1941. године, али је конструисање почело у јануару 1943. године. Хитлер је наредио да се тенк наоружа дугачким 88 mm топом, да има 150 mm дебелу предњу плочу и 80 mm бочне. Требало је да цео Тигар 2, у суштини, личи на Панцер V Пантер тенк.

Пројекат развоја су добили Хеншел и Порше. Порше је развио два модела, врло слична, са једином разликом у погледу места куполе. Добили су ознаке VK4502(P) и били су веома слични VK4501(P) моделу. Тип 180 је имао куполу монтирану на средини шасије, а тип 181 позади. Завршили су на нивоу дрвених модела.

Хеншелов модел се много брже развијао тако да је добио зелено светло за производњу. Имао је много заједничких делова са Пантером 1 и 2, из разлога стандардизације и појефтињења производње. Модел VK4503(H) је у суштини био увећани Пантер и веома се разликовао од Тигра. Дрвени модел је октобра 1943. године у источној Прусији приказан Хитлеру. Припреме за његову производњу су почеле у децембру 1943. године у Хеншеловој фабрици у Каселу. Од јануара 1944. године до марта 1945. године је произведено само 489 примерака (плус 3 прототипа) овог тенка од укупно 1500 наручених и то у четири серије: 420500, 420500, 420590 i 420680. Коначан завршетак производње овог тенка се десио након бомбардовања Хеншелове фабрике у Каселу.

Од јануара 1944. године до децембра се много тога мењало на тенку, али ништа што би значајно променило утицај тенка на ток рата. Мењали су се типови гусеница, убацивање и избацивање опреме за подводни газ, али ништа стратешки значајно. Сви модели су међутим имали једну револицонарну новост, анти-магнетну превлаку (Zimmerit).

Првих 50 тенкова је прављено са Поршеовом куполом, а касније са Хеншеловом (или Круповом). Поршеова купола је била једноделна, за разлику од Хеншелове која је била дводелна. У Краљевском Тигру је са Поршеовом куполом стајало 80 граната калибра 88 mm, а са Хеншеловом 86 комада. Свега 25% од укупне муниције је стајало у позадини куполе, док се остатак ређао дуж бокова унутрашњости тенка. Код Поршеове куполе, командирова турела је била померена у лево. Краљевски Тигар је са Поршеовом куполом тежио 68.500 kg, а са Хеншеловом 69.800 kg.
Тигар II са Хеншеловом куполом

Погон и трансмисија

Тигар 2 је поседовао 12 цилиндрични Мајбах HL 230 P30 мотор са укупно 700 ks, који се такође користио за Пантера, са 8-брзинским Мајбах OLVAR EG 40 12 16 B мењачем (8 брзина напред, 4 назад). У комбинацији са новим Хеншеловим L 801 механизмом за управљање тенк је могао да се окрене у месту. Имао је 9 точкова по гусеници, обложених гумом, који су се преклапали. Пет су били спољашњи, а четири унутрашњи. Ово је био напредак у односу на Тигар 1, али овај тип амортизације врши већи притисак на гусенице и тако им скраћује век трајања. Поседовао је два типа гусеница: уске за транспорт (660 mm) и шире приликом служења на терену (800 mm). Мотор је био слаб спрам укупне тежине што је резултовало лошим односом снага/тежина од само 10,1 кс/тона. Ово је значило да тенк има изузетно малу мобилност. Уз све ово је тенк тражио константно одржавање да би био у оперативној употреби.

Наоружање

Оно по чему је Тигар 2 био познат је топ. Врло прецизни 88 mm KwK 43 L71 топ, који је дугачак 6.3 m, што говори ознака L71 (дугачак 71 калибара). У почетку је био опремљен са бинокуларним TZF 9b/1 нишанским телескопом, а касније са монокуларним TZF 9d. Топ је могао да се подигне за 14 степени у односу на хоризонталу и могао је да спусти 8 степени испод. Једна граната је тежила скоро 20 kg, што је резултовало малом брзином пуњења. Међутим, захваљујући калибру и гранати је био у могућности да пробије предњи оклоп Шермана. Тенк Кромвел и Т34-85 је пробијао на удаљености од 3500 m.

Такође је био опремљен са 90-милиметарским бацачем ракета NbK 39 који је био монтиран на куполи. Поред тога, Тигар 2 је био опремљен изузетно, за то време, дебелим предњим оклопом. И дан-данас не постоје подаци да је предњи оклоп икад пробијен, мада бочни јесте. Поседовао је радио опрему FuG5, а неки су имали FuG2.

Опрема

Непробојни предњи нагнути оклоп дебљине од 180 mm никад није био пробијен, али забележено је како је задњи нагнути оклоп од 80 mm био неколико пута пробијен од стране противничких тенкова. Ако се узме у обзир да је изграђено 487 комада овог тенка тешког 68 тона, а практично забележен је сваки тенк који му је успио пробити задњи оклоп говори више него било шта друго колико се то ретко дешавало. Његов квалитетни топ од 88 mm је био у могућности да уништи сваки противнички тенк на удаљености већој од 2 km, што је неколико пута већа удаљеност од оне на коју су требали стићи противници да би имали и најмању шансу. Проблем овог тенка је била прије свега његова тежина од 68 тона. Због тога Краљевски тигар је најчешће остао затворен на подручју између две ријеке јер мало који мост је могао издржати његову тежину.

На тај тежински проблем се државни врх уопште није обазирао, него је покренуо пројект новог још тежег тенка под именом Панцер VII Миш.

Једина пренамена овог тенка била је противтенковска варијанта Ловачки тигар (Јагдтигар).

Производња

* 1943. године ( 3 тенка )

Октобар - 1, Децембар - 2

* 1944. године ( 377 тенка )

Јануар- 3, Фебруар - 5, Март - 6, Април - 6, Мај - 15, Јун - 32, Јул - 45, Август - 84, Септембар - 49, Октобар - 29, Новембар - 56, Децембар - 47

* 1945. године ( 107 тенка )

Јануар - 40, Фебруар - 42, Март - 25

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1.....0%D1%80_II

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јагдтигер

Јагдтигер (нем. Jagdpanzer VI Jagdtiger Ausf.B - Sd.Kfz.186, у преводу ловачки тигар) је најтежи ловац тенкова коришћен у Другом светском рату.

Главне карактеристике
Дужина 10.5 m са топом
Ширина 3.77 m
Висина 2.95 m
Тежина 77-80 Т
Брзина 34 km/h на путу
10 km/h изван пута
Досег на путу110 km

изван пута 70 km
Главно наоружање топ 128 mm Л/55 ПаК 44
Споредно наоружање митраљез МГ34, 7.92 mm
Максималан оклоп 250 mm
Мотор Мајбах ХЛ230 П30 В-12
Посада 6

Развитак Јагдтигрова почео је фебруара 1943. године. 20. октобра, дрвена макета је представљена Адолфу Хитлеру. Улога Јагдтигра замишљена је као подршка пешадији и оклопним возилима са велике даљине. Два прототипа, Поршеов са 8 потпорних точка и Хеншелов са 9 потпорних точка, комлетирана су фебруара 1944 године. Првобитно име (Јагдпанзер VI) је замењено у Јагдтигар. Производња која је планирана за децембар 1943. године, почела је тек јула 1944. године. Због приоритета производње тенка Пантер, производња Јагдтигрова била је јако спора. Децембра 1944. приоритет је дат Јагдтигровима, али тренутна ситуација у Немачкој привреди није дозвољавала пун обим производње.

Особине

Јагдтигар је базиран на шасији тенка Тигар II. Наоружање се састоји ог једног топа 128mm (ПаК44 Л/55) и једног, касније два митраљеза (МГ34/42) за локалну и противавионску одбрану. Топ је могао да се помера 10 степена лево и десно. Иначе топ 128mm је најснажније противтенковско оружје у току Другог светског рата. Он је без сумње могао да уништи било који савезнички тенк са даљине на којој је био безбедан од погодака било ког савезничког тенка или самоходног топа. Максимални домет топа био је 22.410 метара. У унутрашњем простору било је смештено 38 до 40 граната за топ 128mm. Топ је монтиран у центру фиксиране, непокретне оклопне куполе. Јагдтигар у односу на Тигар II има моћније оклопљену надградњу уместо куполе, али и много већи профил што представља лакшу мету за непријатељску војску. Јагдтигар је прављен у два типа, Хеншелов (76 комада) и Поршеов (12 комада). Поршеов механизам мењача био је једноставнији, јефтинији и лакши за производњу од Хеншеловог. Такође и Хеншелов зупчаник потпорног точка (800mm) био већи од оног употребљаваног код Поршеа. И поред те разлике, произведено је ипак више Хеншелових модела. Јагдтигар је патио од истог проблема као и Тигар II, потрошња горива приликом кретања била је превелика (5 литара на 1 километар пута). Такође су имали и великих проблема са кваровима, који се нису могли лако отклонити. У таквим случајевима посада их је напуштала и уништавала, да не би пали неоштећени непријатељу у руке. Јагдтигар се највише користио као камуфлирани, статични одбрамбени бункер. Пуштали су непријатеља да се довољно приближи, а онда користили пун потенцијал свог оружја.

Производња

Од јула 1944. до маја 1945. године само 86 Јагдтигрова је произведено (од 150 поручених), плус два прототипа фебруара 1944. године. Бројеви шасија су 305001-305088. Јагдтигрове је производило предузеће (Nibelunengwerke) из Ст.Валентина а тестирани у Аустрији.

* Фебруар 1944-2
* Јул 1944-3
* Август 1944-3
* Септембар 1944-8
* Октобар 1944-9
* Новембар 1944-6
* Децембар 1944-20
* Јануар 1945-10
* Фебруар 1945-13
* Март 1945-3
* Април 1945-7
* Мај 1945-4

Сам Адолф Хитлер је тражио да се Јагдтигар преправи у тенк бацач пламена, али до те реализације није дошло. Сви Јагдтигрови ушли су у наоружање само два пука (сПз ЈагАбт512) и (сПз ЈагАбт653).

Ратна дејства

* 512. пук

512 пук формиран је у лето 1944. године, а састављен је био од две чете. Првом четом командовао је Алберт Ернст а другом Ото Кариус, командант пука био је мајор Шерф. Прича о 512. пуку почиње јануара 1945. године. Почевши са 5 Јагдтигра (званично уручених 30. јануара), полако се напредовало ка циљу од 33 Јагдтигра. Овај циљ никад није постигнут из разлога што је контрола квалитета изискивала много времена. Зато су у овој јединици коришћени и други панцери (ПзКпф IV и СтуГ III). Фебруара месеца испоручено је још 6 Јагдтигра. Током прве половине марта, друга чета је још увек била на обуци. Разлог је био тај што су многи чланови посаде били обучавани за Тигар тенкове. Иначе и саме посаде нису волеле Јагдтигрове због непокретне куполе, ниске флексибилности,спорости и огромне силуете. 24. марта 5 Јагдтигра из друге чете су коришћени као позадинска одбрана, током једног пропалог савезничког напада. Иако је чета имала неких повољних могућности да се бори, није их искористила. Јединица је изгубила 2 Јагдтигра због тога што су се неки чланови посада успаничили и сами уништили своја возила. У међувремену ни прва чета 512. пука није имала пуно успеха. Иако је уништила два тенка Шерман, јединица је изгубила 4 Јагдтигра услед механичких кварова. После ове битке чета је до краја месеца добила 4 СтуГ III и 4 тенка Панцер IV. Након тога Јагдтигрови су послати у Уну да би помогли фелдмаршалу Модлу. Током априла 512. пук је учествовао у многим биткама. Нарочито 9. априла када је прва чета успела да уведе у борбу колону савезничких тенкова и камиона. 4 Јагдтигра, 4 СтуГ III и 3 тенка ПзКпф IV су истовремено отворила ватру и успели да униште 11 тенка и преко 30 камиона. Неки од непријатељских тенкова били су погођени са раздаљине веће од 4000 метара. Јединица је изгубила само једног Јагдтигра и то дејством савезничких авиона П-47 Тандерболт. Чета је успела да уништи још 5 тенкова пре него што је била приморана да се преда у Исерлоху. Друга чета се још увек борила са мало резултата. Она се такође предала савезницима у Исерлоху 15. априла.

* 653. пук

Прва јединица у опремању Јагдтигровима био је 653. пук, као замена за ловце тенкова Фердинанд. Јединица је послата у Фалингбостел где су користили Поршеов Јагдтигар за тренинг. Прва возила су стигла у септембру 1944. године. У то време јединица је још увек имала неколико преосталих Фердинанда (они су придодати другој чети, док их Јагдтигрови не замене), као и неколико Флакпанцера. Прва три Јагдтигра у 653. пуку носила су ознаке 305006, 305007 и 305008. У октобру 653. пук се покренуо, додељен је 17. Армији у Пољској. За то време и трећа чета је добила неколико Јагдтигра. Производња је ишла јако споро, тако да је пук почетком новембра имао само 12 Јагдтигра. Још 6 Јагдтигра пук је добио у току новембра. Децембра 1944. године планирано је да и Јагдтигрови узму учешће у Арденској офанзиви. У Пољској је 16 Јагдтигра натоварено на возове. Два од три воза на којима су се налазили Јагдтигрови, истиварени су 50 километара од линије фронта (као део 6.СС Армије). Неколико Јагдтигра скренуто је за операцију (Nordwind), као део 17.СС дивизије "Гоц фон Берлишинген" оклопних гренадира. Упркос тврдњама да су неки од Јагдтигрова коришћени током Арденске офанзиве, нема доказа који подржавају ту теорију. Чак непостоји ниједна фотографија било којег Јагдтигра током Ардена. Током децембра 1944. и јануара 1945. и друга чета је добила Јагдтигре. Почетком јануара Јагдтигрови су требали да узму учешће у (Nordwind) операцији, али 653. пук је остао непомичан поред железничких вагона и после старта офанзиве. Тек приликом напада на Мажино линију 653. пук се покренуо и заједно са 17.СС дивизијом кренуо у офанзиву. До 9. јануара савезници су успели да униште и први Јагдтигар коришћењем базуке. Коришћење Јагдтигрова било је лимитирано, а извештаји око великог броја покварених возила послат је Хитлеру. Према Америчким извештајима неколико Јагдтигра је више или мање неоштећено пало савезницима у руке. То да су савезницима пали у руке неоштећени Јагдтигрови је иронично. Јер сваки Јагдтигар уништен од своје посаде, био је у таквом стању даје немогуће било да се нешто извуче из њега. Почетком фебруара 653. пук, имао је 41 Јагдтигар од којих је 19 требало поправити. Јединици је наређено да 18. фебруара крене ка шуми Хагенау, где је коришћена као самоходна артиљерија на даљини преко 20000 метара. Крајем фебруара највеће део Јагдтигрова је чекао у скривеним позицијама, очекујући напад савезника. У првим данима марта 653. пук је поново попуњен са поправљеним Јагдтигрима, чекајући даља наређења. Јединица је 11. марта достигла свој максимални капацитет.

У ноћи 15. на 16. март, 653. пук је ушао у тешку борбу са савезницима. Прво су савезници бомбардовали а зати и напали Немачке позиције. Немци су одговорили тако што су послали цео 653. пук у контра напад. Где год су покушали савезници а и Немци са нападом, трпели би велике губитке. Јагдтигрови су задали тешке губитке савезничким тенковима и пешадији, али је зато савезничка артиљерија такође задавала ударце. О жестини борбе довољно говори податак да су Немци морали да одшлепају 21 Јагдтигар. Касније тог месаца, доказано је да топ 128mm може да уништи свати савезнички тенк са даљине од 4000 метара. Једна савезничка колона Шерман тенкова била је скоро потпуно уништена јаком ватром Јагдтигрова. Посаде Шермана су биле у тоталној паници, тако да нису ни пружиле неки отпор. Тек са појавом авиона П 47 Тандерболт, које су позвали савезници, Немци су морали да се врате на полазне положаје. Погођена су 5 Јагдтигра, од којих су 4 била уништена. Да би се сачувао од даљих губитака 653. пук је повучен са фронта. У међу времену неколико Јагдтигра је уништено и дејством савезничке пешадије и тенкова. Један Јагдтигар је уништен дејством три Шерман тенка из непосредне близине. Код Нојштата су Јагдтигрови последњи пут показали савезницима своје зубе. Ток приликом три Јагдтитра су уништила 25 Шермана и М10 самохотке. И премда су ти Јагдтигрови били погођени по неколико пута, нису били озбиљније оштећени, тако да су могли да се повуку. 28. марта 1945. године, потпоручник Ханс Книпенберг одликован је гвозденим крстом прве класе. Почетком априла јединици је остало још 23 Јагдтигра. До 9. априла тај број се смањио на 17. Неке од посада су послате Нибелугенверке да сачекају нова возила која су била у производњи. 26. априла само један Јагдтигар био је потпуно способан за дејство. Осталих 14 морали су да иду на поправку. До маја несеца 653. пук се вратио у Аустрију. Током пута посаде су уништиле 10 Јагдтигра јер су били у тежем квару. По доласку у Нибелугенверке још 8 Јагдтигра је уништено на траци за склапање, јер су били незавршени. 653. пук се предао савезницима 7. маја 1945.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B3%D0.....0%B5%D1%80

Tigar II
http://www.achtungpanzer.com/panzerkampfwagen-vi-t.....fz-182.htm

Jagdtiger
http://www.achtungpanzer.com/jagdpanzer-vi-jagdtiger-ausf-b-sd-kfz-186.htm

PzKpfw VII (schwere) Löwe (Lav)
http://www.achtungpanzer.com/panzerkampfwagen-vii-lowe.htm

Maus (Mis)
http://www.achtungpanzer.com/panzerkampfwagen-viii.....er-iip.htm

Gallery I
http://www.achtungpanzer.com/gallery/ktgal.htm
Gallery II
http://www.achtungpanzer.com/gallery/ktgal2.htm
Gallery III
http://www.achtungpanzer.com/gallery/ktgal3.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan zanimljiv podatak,Kurt Knispel nabolji Nemacki tenkista svih vremena je posle jedne akcije izbrojao 24 pogotka na svom Tigru II.

Dopuna: 11 Nov 2008 0:40

king tiger tanks

http://www.youtube.com/watch?v=FziKoV5e9rI

king tiger tank-radi i dan danas(sto je moj pokojni deda govorio,kad to Svaba namesti to mora da valja )

http://www.youtube.com/watch?v=2sqjTkrFM48

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne znam, mocan tenk u svakom pogledu, ali pretezak, prekomplikovan i nepouzdan. danas se pojavljuju ideje da bi dvostruko vise jagdpanthera bila isplativija alternativa. bolja pokretljivost i pouzdanost, isti top, ali slabiji oklop.

sto se tice aviona i njihove efikasnosti protiv tenkova, postoji podatak da je svega 6 % tenkova unisteno od strane aviona (rakete, bombe) - mislim da je podatak sa zapadnog ratista. problem je bio u maloj preciznosti, ali, ako se sire pogleda, tenkove su porazili upravo avioni. kako? presecanjem proizvodnje i dotura goriva i municije. 80 % nemackih tenkova na zapadnom ratistu je izgubljeno jer su napusteni pre svega zbog nedostatka goriva ili municije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Топ Краљевског Тигра 88мм да дужином цијеви од 71 калибра ( као и вучни топ ПАК-43, који је користио исту муницију) оставио је велики утисак на Совјете. Они су педесетих увели топ 85мм Д-48 са дужином цијеви 74 калибра. Средином педесетих топ Д-48 је прилагођен да користи муницију нове конструкције 100мм и настао је револуционарни глаткоцијевни топ Т-12, са дужином цијеви 63 калибра. Занимљиво да су сви они имали цијев дужине око 6,3м.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::ne znam, mocan tenk u svakom pogledu, ali pretezak, prekomplikovan i nepouzdan. danas se pojavljuju ideje da bi dvostruko vise jagdpanthera bila isplativija alternativa. bolja pokretljivost i pouzdanost, isti top, ali slabiji oklop.

sto se tice aviona i njihove efikasnosti protiv tenkova,[b] postoji podatak da je svega 6 % tenkova unisteno od strane aviona (rakete, bombe)[/b] - mislim da je podatak sa zapadnog ratista. problem je bio u maloj preciznosti, ali, ako se sire pogleda, tenkove su porazili upravo avioni. kako? presecanjem proizvodnje i dotura goriva i municije. 80 % nemackih tenkova na zapadnom ratistu je izgubljeno jer su napusteni pre svega zbog nedostatka goriva ili municije.

Zanimljiv podatak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Probojnost je bila očito preterana jer sve što je iznad brisanog dometa nije mogao praktično da pogodi a pojedinačni slučajevi vrlo dalekih pogodaka su samo stvar za ginisa. Tih slučajeva je bilo ukupno onoliko koliko ih se i spominje, nekoliko.
Za veće daljne je trebao SUV a to će doći tek posle II sv. rata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Probojnost je bila očito preterana jer sve što je iznad brisanog dometa nije mogao praktično da pogodi a pojedinačni slučajevi vrlo dalekih pogodaka su samo stvar za ginisa. Tih slučajeva je bilo ukupno onoliko koliko ih se i spominje, nekoliko.
Za veće daljne je trebao SUV a to će doći tek posle II sv. rata.
Отприлике тако. Мада и добар даљиномјер би могао да задовољи, немора комплетан СУВ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А хоћете бити љубазни да објасните шта је то СУВ??на неколико мјеста то прочитах,а никако да сконтам о чему је ријеч!

• 1Ovo se svidja korisniku: fantom_S
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sistem za Upravljanje Vatrom, daljinomer, balisticki kompjuter i razni senzori koji prikupljaju vanjske informacije potrebne za balisticki kompjuter.