Nad Kraljevom živa vatra seva

• 4Ovo se svidja korisnicima: zogi036, Lažni Kalabić, uniformista, Voja1978
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemci su imali vrlo složen sistem komandovanja u Srbiji. Povremeno čak i tri nezavisna lanca komandovanja. U načelu, od leta 1941. do leta 1944. godine jedinica Vermahta nije ni bilo u Beogradu (ne računajući protivavionce) osim u prolazu i na odmoru. U Beogradu su bile potpuno druge jedinice koje su imale lanac komandovanja nezavisan od Vermahta. U izveštajima Vermahta (a kod nas se skoro isključivo samo njima barata) se gubici ostalih oružanih formacija spominju samo ako su te jedinice bile taktički ili operativno potčinjene nekoj jedinici Vermahta a to se samo povremeno dešavalo. Mi recimo nemamo ni najmanja istraživanja o organizaciji TOT kod nas a njih je tokom 1942. i 1943. godine bilo verovatno više od 50% od ukupnog broja pripadnika nemačkih oružanih formacija na prostoru Srbije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Dec 2012 17:26

Eutropije ::M. Samardzic ::
Какав геноцид? Не могу масакри у којима је мотив слепа освета бити проглашени за геноцид.

Ne bih želeo da se mešam u vašu polemiku, ali ovo ne mogu da previdim. Da li Vi zaista zastupate takav stav ili je ova rečenica samo rezultat trenutnog pomanjkanja takta izazvanog raspravom sa Lažnim Kalabićem?

Заиста.
П.С.
Само ви уживајте у спамовању.

Dopuna: 10 Dec 2012 17:31

vathra ::M. Samardzic :: Које грешке, уопште?
Мислите да стварно нисам знао да су у КВ и ГМ постављени амерички тенкови? Ако баш хоћете, то сам први открио и први написао, 2004, могу да поставим копију странице из Драже 1.
Не ради се о тенку.
Пошто сте неке наше раније дискусије заборавили, подсетићемо се тога касније.

M. Samardzic ::
Citat:Једно питање за М. Самарџића:
да ли је на насловној страни Погледа објављено да је у Крушевцу стрељано 7.000 људи, и који је био извор за то?
Нешто мање од тога. Новинар је ишао у КШ и то објавио.
Нешто мање? Нешто као 6700, или 6500, или мање и од тога?
Да ли је у наредном броју Погледа због тога објављен демантиј особе која ја наведена као извор, заједно са правим бројем који је дао?
Прави број на жалост још није утврђен.
Без обзира који буде, не приписују се уреднику грешке новинара.

• 4Ovo se svidja korisnicima: zogi036, Lažni Kalabić, vathra, Voja1978
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Podaci ne postoje za onog ko ne želi da ih zna. OZNA je početkom 1946. godine uradila spisak svih poginulih pripadnika kako su oni rekli neprijateljskih formacija sa prostora Kruševačkog sreza i to poginulih u borbi protiv partizana i streljanih od strane partizana za sve vreme rata pa do početka 1946. godine. Spisak je rađen selo po selo, ime i prezime, kada je poginuo i kako. Znače stradalih bez obzira kako al od ruke partizana. Spisak je rađen zbog potreba državnih organa i vrlo je tačan. Popisani su ne samo Ravnogorci ve i Ljotićevci, Nedićevci i dr. U rađena su u stvari dva spiska i to spisak za okolna sela i spisak za sam grad. U spisku sa okolna sela nedostaju sela iz Temnića koja su pripadala Kruševcu al je reč o samo nekoliko sela (Jasika, Kukljin, Bela Voda, Srnje, V. Kruševica, Gavez, Šanac itd) ona su popisana sa Varvarinom. E sad spisak za okolna sela je čak i objavljen pre nekoliko godina. Ukupno je u ovim formacijama po tom spisku stradalo oko 270 ljudi od čega je oko 80 streljano. Postoje tačni podaci al ovo pričam sad napamet. Istraživanja vršena u zadnje dve decenije su ovaj broj povećala za oko 20 novih imena al su oko 30 imena mogu obrisati jer su poginuli uglavnom u borbi protiv Ljotićevaca a 5 ili 6 protiv Nemaca. Od 80 streljanih takođe treba oko 20 izbrisati jer su ih streljali Nemci. Znači vrlo obimna i široka istraživanja pokazuju da je iz kruševačkih sela od strane partizana za sve vreme rata streljano oko 80 pripadnika raznih vojnih formacija naravno najviše Ravnogoraca. Iz prekomoravskih sela je streljano još oko 30 ljudi a iz Kruševca oko 50. Znači za sve vreme rata je iz kruševačkog kraja streljano od ruku partizana oko 160 ljudi od čega oko 120 po oslobođenju Kruševca.
Po jednom drugom spisku OZNA-e u Kruševcu je po oslobođenju streljano oko 700 ljudi al od broja je između 450 i 550 bilo SS-ovaca i drugih pripadnika nemačkih oružanih formacija, oko 100 ljudi je iz Kruševca i okoline a ostalo su uglavnom toplički četnici zarobljeni zajedno sa pripadnicima 7 SS divizije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opširnije o organizaciji okupacione uprave na teritoriji Jugoslavije i posebno na teritoriji Srbije vidi: Službene instruckcije za upravljanje u Jugoslaviji od 31. marta 1941 (AVII, NAV-T-501, r. 245, s. 243-7);
Službene instrukcije za vojnoupravnog komandanta u Srbiji od 17. aprila 194(1 (AVII, NAV-T-501,, r. 245, s. 249-63);
Naređenje o organizaciji vojne uprave na teritoriji Srbije sa 4 feldkomandanture, 10 krajskomandantura,1 četom vojne žandarmerije, 3 landesšicen-bataljona, 1 grupom tajne vojne policije i 1 prolaznim logorom (AVII, NAV-T-501,, r.245, s. 235-7 i 264);
Ratni dnevnik Pozadinskog odeljenja 2. armije od 28. marta do 24. aprila 1941 (AVII, NAV-T-312, r. 11122, s. 9332731-52);
Izveštaj od 10. aprila 1945. o vojnoj upravi u Srbiji od 1941. do 1944, u kojem su obrađena ova pitanja: organizacija uprave, politička situacija,ovlašćenja i kažnjavanje, opšta i unutrašnja uprava, finansije, saobraćaj— međunarodni i unutrašnji, građevinska delantost i vodene
Komunikacije, sudstvo, zdravstvo, školstvo, zaštita umetničkih vrednosti
zaštita arhiva i srpska služba rada (AVII, NAV-T-501, r. 254, Is. 196420).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li postoje kakvi podaci o zivotu u Kraljevu za vreme okupacije!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic :: Прави број на жалост још није утврђен.
Без обзира који буде, не приписују се уреднику грешке новинара.
Значи новинар је крив што је чуо број од 700 стрељаних, који је на насловној страни постао 7.000? (додата једна нула!)
И вама се тај број није учинио превелик?

Друго питање, ако сте на горепоменути начин (додавањем једне нуле) дошли до "150 хиљада непознатих гробова", како да и поред поменуте "грешке" и данас тврдите да је тај број већи од 100 хиљада?

• 1Ovo se svidja korisniku: gorran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgovor gospodinu Samardžiću

Knjiga Sergija Živanovića nije pouzdan izvor kada je reč o tematici opsade Kraljeva 1941, jer preuveličava broj četničkih boraca u blokadi, umanjuje broj partizanskih boraca u blokadi, prećutkuje učešće pojedinih partizanskih jedinica u blokadi, kao što prećutkuje činjenicu da su partizani pre ravnogorskih četnika u okolini Kraljeva, a NOP u samom gradu, započeli borbu protiv okupatora i kvislinškog aparata.

O Augustu Heleru, još jednom:
„August Heler, Austrijanac nemačkog porekla, pobegao je iz nemačke vojske krajem juna 1941. i prijavio se Ljubićkom bataljonu Čačanskog NOP odreda u selu Rakovi, sa izraženom željom da se bori protiv fašizma. Zarobljen je sa još četiri borca bombaškog odeljenja Ljubićkog bataljona, kada su pri drugom napadu na Kraljevo 15. oktobra sa strane Sirče – Šumarice, probili nemački položaj na Kamidžori i došli do samih bunkera i na nemačkom jeziku pozvali nemačke vojnike na predaju. Zbog nesmotrenosti uhvaćeni su svih 5 boraca i odmah streljani pokraj mosta na Moravi do aerodroma.“
Imena ostale četvorice boraca:
1) Milorad Lončarević, trgovački pomoćnik, rođen 1923. u Obrenovcu
2) Bogoljub Ostojić, zemljoradnik, rođen 1921. u Ljubiću, komandir bombaškog odeljenja
3) Dimitrije Plazinić, bravar, rođen 1919. u Ljubiću
4) ime četvrtog borca nisam uspeo da pronađem u Jovanovićevom radu
(Milomir Jovanović, „Borci čačanskog kraja zauvek ostali na blokadi Kraljeva ustaničke 1941. godine“, Narodni ustanak..., str. 574)
August Heler je imao samo 21 godinu kada je poginuo. Dao je život za slobodu naše zemlje i zaslužuje veliko poštovanje zbog toga. Međutim, njegov primer nije nikako usamljen – on nije bio jedini vojnik koji je prebegao iz Vermahta u partizane u Srbiji 1941. O ovom fenomenu (uključujući pominjanje Helera) pišu dvojica nemačkih autora, Heintz Kühnrich, Frantz-Karl Hitze, u knjizi Deutsche bei Titos Partisanen 1941-1945, Berlin-Köln, 1997). Neko je pomenuo da je reč o „marksističkim autorima“. Da, pa šta. Naime, jedino istoričari i istraživači levičarske provenijencije u Nemačkoj i Austriji na prihvatljiv način pišu o zločinima njihovih sunarodnika nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom u Srbiji 1941.
Naravno, ne očekujem od vas, gospodine Samardžiću, da priznate da ste napravili po-četničku grešku tvrdeći u najmanje dve vaše knjige kako je fotografija boraca Ljubićkog bataljona (nastala početkom jula 1941) na kojoj je zabeležen i August Heller u nemačkoj uniformi (jer drugu nije imao), nekakav dokaz saradnje partizana i nemačkog okupatora, jer bi ste na taj način indirektno priznali vlastiti falsifikat.
Kažete da nećete poverovati da je Heller zaista bio partizanski borac dok vam ne pokažemo njegovu fotografiju u „partizanskoj uniformi“. Međutim, unifikovana partizanska uniforma u ustaničkoj Srbiji 1941. nije postojala. Sem toga, otkud vam pomisao da je Heller zabeležen na još nekoj fotografiji. Nažalost, to nije slučaj. Sem toga, čitav niz partizanskih boraca koji su stradali 1941. nije zabeležen u partizanskoj uniformi ili nekoj vrsti partizanske uniforme, niti su uopšte sačuvane fotografije svih partizanskih boraca poginulih u Srbiji 1941. Tek manji broj boraca je zabeležen na fotografijama.

Pokušao sam, ne bez dobre namere, da vam ukažem na nedopustivu grešku u tumačenju fotografije boraca Ljubićkog bataljona Čačanskog NOP odreda kao navodnog dokaza saradnje partizana i okupatora. Niste uvažili ove sugestije. Niste uvažili isključivo zbog vlastite sujete. Isuviše ste otišli daleko u krivom tumačenju ove fotografije (čak ste je stavili na naslovnu stranu jedne vaše knjige) da bi ste smogli snage da priznate vlastito nepoznavanje činjenica. Međutim, nakon što vam je ukazano na ovu vrstu nesumnjive greške, vi i dalje odbijate da se suočite sa činjenicama, što znači da sada svesno falsifikujete. Samo napred, niko vam ne može zabraniti da sami sebe ismejavate.
Međutim, falsifikovanjem istorijske pozadine ove fotografije, ogrešili ste se ne samo o istorijsku istinu već i o uspomenu na jednog hrabrog čoveka koji je stradao boreći se za slobodu naše zemlje i našeg naroda. To je nedopustivo i poražavajuće.

Milomir Jovanović pominje imenom i prezimenom, uz navođenje imen oca, mesta i godine rođenja, kao i zanimanja, ukupno 52 borca iz nekadašnjeg čačanskog sreza koja su poginula prilikom blokade Kraljeva. Autor pominje precizan datum pogibije za svakog borca kao i okolnosti stradanja. Dakle, ovo su podaci samo za čačanski srez. Reč je pretežno o borcima Ljubićkog i Trnavskog bataljona Čačanskog NOP odreda.
Ovi podaci na najbolji mogući način demantuju insinuacije (najblaže rečeno) nadriistoričara Miloslava Samardžića koji uporno tvrdi da prilikom opsade Kraljeva nije poginuo nijedan partizanski borac.
(Milomir Jovanović, „Borci čačanskog kraja zauvek ostali na blokadi Kraljeva ustaničke 1941. godine“, Narodni ustanak..., str. 569-593)


O učešću boraca Ljubićkog bataljona Čačanskog NOP odreda sačuvani su zanimljivi podaci u jednom primarnom istorijskom izvoru. Reč je o dnevniku Sredoja Kovačevića, boca Prve četa Ljubićkog bataljona. Original se čuva u Istorijskom arhivu Čačak. Sredoje Kovačević je streljan 13. decembra 1941. u Čačku.
O učešću boraca Trnavskog bataljona Čačanskog NOP odreda u opsadi Kraljeva sačuvani su podaci u dnevniku Milutina Stojića, političkog komesara odreda. Milutin Stojić je uhvaćen početkom 1942. Streljan je kao banjički logoraš 25. januara 1943. Original dnevnika se čuva u Istorijskom arhivu Beograd, u fondu Specijalne policije (s obzirom da je Stojić zarobljen sa dnevnikom.
U Stojićevom dnevniku sačuvani su podaci o teškoj borbi sa Nemcima Trnavskog bataljona, prilikom napada na Kraljevo 14. na 15. oktobar 1941, kao i o borbama sa Nemcima u selima na periferiji grada, u narednim danima, u kojima je bataljon uzeo učešća. Npr. Stojić piše da su borci Trnavskog bataljona kada su čuli da Nemci pale selo Kruševicu odmah krenuli u pravcu neprijatelja. U ovoj borbi, prema Stojiću, poginulo je 15 nemačkih vojnika. Stojić je 19. oktobra ranjen i prebačen u Čačak na lečenje, tako da više nije učestvovao u borbama oko Kraljeva.
U dnevniku Sredoja Kovačevića za 10 oktobar 1941. piše o položaju koji je zaposeo Ljubićki bataljon u selu Milavčiću. Sredoje Kovačević piše o pogibiji petorice boraca Prve ljubićke čete Ljubićkog bataljona kod posta na Moravi, među kojima se nalazio i više puta pominjani prebeg iz Vermahta, August Heler.
U dnevniku za 31. oktobar, Kovačević zapisuje: „Nemci su prevarili četnike i po grupama se prebacili preko Morave. Sa plotunia uspeli su da zaplaše četnike, koji su se razbežali iako su bili nadmoćniji.“ Nemci su tada spalili Sirču i Oplaniće, opljačkali ova sela, i potom se vratili u Kraljevo. Opsadu Kraljeva je Ljubićki bataljon napustio 4. novembra, prema Kovačevićevom dnevniku, nedugo nakon što su se povukli četnici (3. oktobra).
(Milutin Jakovljević, „Opsada Kraljeva u ratnim dnevnicima“, Narodni ustanak i borbe za Kraljevo 1941. godine, Kraljevo-Beograd, 1985, str. 556-568)

Tvrdite da borba na Popini kod Vrnjačke banje nema veze sa borbama oko Kraljeva oktobra 1941. Međutim, borbe kod Popine imaju neposredne veze sa borbama oko Kraljeva s obzirom da su isturene partizanske snage (Vrnjačko-trstenički NOP odred) sprečavale nekoliko dana da se grupacija od 1.500 nemačkih vojnika probije iz pravca Kruševca u Kraljevo. Nemci se nisu zaputili u berbu grožđa u Župu, već prema Kraljevu, pobogu. Nemci su, ipak, 16. oktobra uspeli u nameri, jer su bili daleko brojniji i neuporedivo bolje naoružani, ali tih nekoliko dana koliko su partizani zadržali Nemce na Popini sprečilo je doturanje pomoći nemačkom garnizonu u Kraljevu u kritičnim momentima četničko-partizanskog napada na grad, 14. i 15 oktobra. Međutim, ovo zadržavanje koštalo je života 38 partizanskih boraca Vrnjako-trsteničkog odreda (kasnije su poginula još šestorica u borbama oko Kraljeva). Poznata su njihova imena i bliži biografski podaci.
Vi odbijate da uvrstite ovu borbu u borbe oko Kraljeva iz prostog razloga jer vas smrt 44 partizanska borca Vrnjačko-trsteničkog odreda demantuje u vašoj promašenoj tezi da u „blokadi Kraljeva nije poginuo nijedan partizan“. Kamo sreće da nije poginuo nijedan partizanski (ili četnički) borac i da su ustanici pobili sve okupatorske vojnike, ali to nažalost nije bilo tako. Ne razumem zašto uporno pljujete po grobovima poginulih partizanskih boraca u borbama oko Kraljeva tvrdeći da niko od njih nije poginuo, odnosno „jedan od zalutalog metka“!!? Čemu tolika ideološka mržnja, gospodine Samardžiću?

Na kraju, osvrnuću se na vašu tezu da četnici nisu sprovodili genocid nad muslimanskim stanovništvom u crnogorskom delu Sandžaka i u gornjem Podrinju. „Какав геноцид? Не могу масакри у којима је мотив слепа освета бити проглашени за геноцид.“
Genocid se i sastoji od niza masakara. Četnički zločini u ova dva regiona jesu genocid jer je većina ubijenih bila iz redova neboračkog stanovništva uključujući vrlo velik broj i procenat žena, dece i staraca. Navešću primere za dve opštine.
1) Od oko 1.500 ubijenih muslimanskih stanovnika opštine PLJEVLJA, ubijenih od strane četnika, oko 1/3 su deca. Takođe, među ubijenima je velik broj žena. Pojedine muslimanske porodice u nekim selima Bukovice (mikroregion uz granicu sa Bosnom) su u potpunosti, ili gotovo u potpunosti, istrebljene. Treba naglasiti da ovim četničkim masovnim zločinima ne prethode masovni zločini koje su počinili Muslimani nad Srbima u opštini Pljevlja. Bilo je, naravno, primera da su pripadnici muslimanske milicije ubijali Srbe iz Pljevalja i okoline, ali reč je o pojedinačnim zločinima, a ne o masovnim zločinima, pogotovo ne o masovnim zločinima nad ženama i decom, što vi opravdavate tezom o „slepoj osveti“.
(Vladimir Dedijer, Antun Miletić, Genocid nad Muslimanima 1941-1945. Zbornik dokumenata i svjedočenja, Sarajevo, 1990, str. 768-836)

2) U radu beogradskog istoričara Dragana Cvetkovića (Muzej žrtava genocida), koji se nikako ne može svrstati u nekakvu „komunističku istoriografiju“ na kojoj vi insistirate, pominje se da je na teritoriji opštine FOČA tokom Drugog svetskog rata ubijeno 4.924 Muslimana (1941: 1.145 ili 89% od ukupnih ljudskih gubitaka za opštinu Foča 1941. godine; 1942: 2.508 ili 87% od ukupnih ljudskih gubitaka za opštinu Foča 1942. godine, itd). Ukupno, za vreme rata na teritoriji opštine Foča ubijeno je 6.030 stanovnika (82% Muslimana, 18% Srba). Pri tom su Muslimani gotovo isključivo stradali od četnika, a Srbi od Nemaca, muslimanske milicije, hrvatskih ustaša i četnika, ili u zarobljeništvu i logorima van BiH. Među stradalim muslimanskim stanovništvom 1.477 su bile žene (30%). Među stradalim Srbima (1.046) njih 896 su bili civili, a među stradalim Muslimanima (4.924) njih 4.808 su bili civili (ogromna većina).
(Драган Цветковић, „Босна и Херцеговина – нумеричко одређивање људских губитака у Другом светском рату“, Прилози истраживању злочина геноцида и ратних злочина, (ур. Јован Мирковић), Београд, 2009, стр. 79-152)
Na području opštine Foča četnici su od 20. decembra 1941. započeli masovne zločine nad muslimanskim stanovništvom ne samo u područjima gde su Muslimani participirali u ustašama ili gde su imali organizovanu miliciju, već i u onim delovima opštine gde nije bilo organizovane Muslimanske milicije i gde gotovo uopšte nije bilo naoružanih muslimanskih muškaraca. Ovo je naročito karakteristično za područje južno od Foče gde su četnici u pojedinim muslimanskim ili etnički mešovitim selima istrebili čitave muslimanske porodice bez ikakvog povoda.
Ovo se zove genocid.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Nemci su imali vrlo složen sistem komandovanja u Srbiji. Povremeno čak i tri nezavisna lanca komandovanja.

Mi recimo nemamo ni najmanja istraživanja o organizaciji TOT kod nas a njih je tokom 1942. i 1943. godine bilo verovatno više od 50% od ukupnog broja pripadnika nemačkih oružanih formacija na prostoru Srbije.
-Под чијом су командом били СС-полицијски пукови? Којем огранку СС су припадали, СД или неком другом? Јели било неких других полицијских јединица, који нису били у саставу СС?

-Је ли било припадника радне службе рајха (РАД) на простору Југославије?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Историографија социјалистичке Југославије препуна је фалсификата и ко зна колико би времена трабало да се све то исправи. Уместо тога, боље је да се све то одбаци као пропаганда и да се историја пише поново, пре свега на основу примарне грађе.
Овде смо поменули борбу на Попини код Трстеника. Неко је поред осталог написао:

''Imena i biografski podaci o 44 poginula borca Vrnjačko-trsteničkog NOP odreda u borbi na Popini navedana su u radu Dobrivoja Sekulovića, „Vrnjačko-trstenički NOP odred i drugi oblici NOP-a u Vrnjačkom kraju 1941“, Narodni ustanak..., str. 335-354).
U ovim borbama Nemcima pomažu četnici Koste Pećanca.''

Ово се често понавља, на пример:

''Tamo se odigrala jedna od prvih bitaka između partizana i nemaca (717. nemačke divizije) 13. oktobra 1941.''
http://www.pionirovglasnik.com/print.php?content=557

Јер наравно неистина је уписана и на споменик.
Још један пример:
''Povodom obeležavanja godišnjice bitke na Popini, Vojislav Vujić, zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja, predstavnici opštinskih odbora SUBNOR i SPS Vrnjuačka Banja, položili su vence i odali poštu palim borcima kod velikog spomenika na Popini.
Tačno pre 70 godina na ovom mestu vrnjačko-trstenički partizanski odred i dragosinjačka četa kraljevačkog odreda,vodili su višečasovnu borbu protiv delova 17. nemačke divizije. Ovo je bila jedna od prvih frontalnih partizanskih borbi u Drugom svetskom ratu,u kojoj su poginula 42 borca, a Nemci su slomivši njihov otpor produžili dalje napredovanje prema Kraljevu, rečeno je, između ostalog, u kraćem podsećanju na to vreme od strane predstavnika SUBNOR-a Vrnjačka Banja. ''
http://www.naslovi.net/2011-10-16/sumadijapress/go.....ni/2883983
Шта се у ствари дешевало?
Прво, Врњачко-трстенички НОП одред уопште није постојао, измишљен је после рата, када је Субнор по задатку штимовао историју од места до места.
Одред се звао ''Врњачко-трстенички четничко-партизански војни одред“, дакле без ''народноослободилачки“. Био је један од два под тим називом на подручју Србије.
Један од извора: Јован Марјановић ''Устанак и Народно-ослободилачки покрет у Србији 1941“, Београд, 1962, преглед партизанских одреда.

Одред је био мешовитог састава. Четници нису дозволили да се зове партизанским именом, затим да се носе звезде петокраке, црвене радничке заставе, да се поздравља по шпански, итд. Имао је четири чете, од којих су прве две држали комунисти или њима наклоњени, а друге две четници (Драго Гочанин и Миодраг Петровић-Вујкинац).
Командант одреда био је артиљеријски капетан Љубодраг Миленковић из Новог Села код Врњачке Бање. Он је желео да се одред зове ''партизански“, али четници то нису прихватили, а против тога је био и његов заменик – капетан Драга Минцић (касније код Кесеровића).
Политички комесар је био комуниста Вића Вилотијевић.
Поред учешћа у борби на Попини, део одреда је послат на планину Гоч да чека спуштање совјетских падобранаца... Одатле су их протерали четници војводе Богдана Гордића, којима су се мештани жалили на партизане. Неке су и заробили, али су их на молбу Драга Гочанина пустили.

Тада је Гочанин први пут чуо да се у Западној Србији налази пуковник Дража Михаиловић, с којим је војвода Богдан био у вези преко свог брата Николе. Тада је почео да формира нову јединицу, Дражину.
Одред се расформирао после Попинске борбе, тако што је 80% људи прешло код Кесеровића и Гордића.
Комунисти и њихове присталице прикључују се Краљевачком партизанском одреду. Зато су касније погинули на Попини са партизанске стране уписани као пали борци Краљевачког партизанског одреда... и тако је наравно настао још један фалсификат.

Једноставно, КПЈ није признавала Врњачко-трстенички војни одред, јер није носио назив ''народноослободилачки“. Измислио га је Малиша Секуловић, када је добио задатак од Субнора да пише о Врњачкој Бањи и околини у рату. Морали су да нађу неку светлу тачку из тзв. НОБ-а, мада је комуниста у бањском крају било врло мало.
После је ствар дошла до партизанског комесара, архитекте Богдана Богдановића...

У борби на Попини учествовало је око 100 четника, који су касније били борци 2. трстеничке (гочке) бригаде Расинског корпуса. О томе говори и списак активних припадника 2. батаљона, тј. једног дела 3. чете војног одреда из 1941. године, где се код 6 припадника наводи да су се борили на Попини (1 подофицир и 5 редова).
Нпр. код редова Радомира Башића из Новог Села код В. Бање, учесника Попинске борбе, пише да је присупио организацији 20. септембра 1941. године. Наравно, није приступио ни у какав ''НОП'' одред.

Капетан Миленковић је иначе био авантуриста, тако му је и надимак гласио. После овога крио се по околним селима, па је 1942. ступио у штаб генерала Мирослава Трифуновића, Дражиног команданта Србије. Негде у октобру 1943. потпуковник Кесеровић шаље капетана Миленковића да однесе важну пошту капетану Раковићу (план за рушење једног моста). Том приликом његов пратилац гине од партизана, а он прелази код њих. Сазнавши за то, лично Дража га осуђује на смрт. Кесеровићу је 16. октобра 1943. писао: ''Капетана Миленковића у вези ваших депеша 697 и 698 чим ухватите одмах стрељајте. Жалим да нам је један погинуо због њега“. (ВА, ЧА, 278, 18/1-37).

Са партизанском Јужноморавском бригадом Миленковић ускоро одлази у Босну. На Деветаку га заробљавају Немци, заједно са Предрагом Марковићем. Марковић је рекао да је комуниста и стрељали су га, а Миленковић је рекао да је четник и одвели су га у заробљенички логор. Иначе и Марковић је претходно био четник, управо је побегао из штаба потпуковника Пилетића.

Миленковића после комунисти нису хтели да приме у КПЈ. Касније се и он разочарао у њих. Углавном, разочарење је било обострано, и он се ретко помиње, или се уопште не помиње, у вези борбе на Попини.

Прилажем две стране списка четника 2. батаљона 2. трстеничке бригаде, где се види да је старим четницима уписано учешће у борби на Попини. Ово је препис, налази се у ИА Крушевац, а оригинал је у ВА, Београд.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Dec 2012 21:15

Историографија социјалистичке Југославије препуна је фалсификата и ко зна колико би времена трабало да се све то исправи. Уместо тога, боље је да се све то одбаци као пропаганда и да се историја пише поново, пре свега на основу примарне грађе.
Овде смо поменули борбу на Попини код Трстеника. Неко је поред осталог написао:

''Imena i biografski podaci o 44 poginula borca Vrnjačko-trsteničkog NOP odreda u borbi na Popini navedana su u radu Dobrivoja Sekulovića, „Vrnjačko-trstenički NOP odred i drugi oblici NOP-a u Vrnjačkom kraju 1941“, Narodni ustanak..., str. 335-354).
U ovim borbama Nemcima pomažu četnici Koste Pećanca.''

Ово се често понавља, на пример:

''Tamo se odigrala jedna od prvih bitaka između partizana i nemaca (717. nemačke divizije) 13. oktobra 1941.''
http://www.pionirovglasnik.com/print.php?content=557

Јер наравно неистина је уписана и на споменик.
Још један пример:
''Povodom obeležavanja godišnjice bitke na Popini, Vojislav Vujić, zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja, predstavnici opštinskih odbora SUBNOR i SPS Vrnjuačka Banja, položili su vence i odali poštu palim borcima kod velikog spomenika na Popini.
Tačno pre 70 godina na ovom mestu vrnjačko-trstenički partizanski odred i dragosinjačka četa kraljevačkog odreda,vodili su višečasovnu borbu protiv delova 17. nemačke divizije. Ovo je bila jedna od prvih frontalnih partizanskih borbi u Drugom svetskom ratu,u kojoj su poginula 42 borca, a Nemci su slomivši njihov otpor produžili dalje napredovanje prema Kraljevu, rečeno je, između ostalog, u kraćem podsećanju na to vreme od strane predstavnika SUBNOR-a Vrnjačka Banja. ''
http://www.naslovi.net/2011-10-16/sumadijapress/go.....ni/2883983
Шта се у ствари дешевало?
Прво, Врњачко-трстенички НОП одред уопште није постојао, измишљен је после рата, када је Субнор по задатку штимовао историју од места до места.
Одред се звао ''Врњачко-трстенички четничко-партизански војни одред“, дакле без ''народноослободилачки“. Био је један од два под тим називом на подручју Србије.
Један од извора: Јован Марјановић ''Устанак и Народно-ослободилачки покрет у Србији 1941“, Београд, 1962, преглед партизанских одреда.

Одред је био мешовитог састава. Четници нису дозволили да се зове партизанским именом, затим да се носе звезде петокраке, црвене радничке заставе, да се поздравља по шпански, итд. Имао је четири чете, од којих су прве две држали комунисти или њима наклоњени, а друге две четници (Драго Гочанин и Миодраг Петровић-Вујкинац).
Командант одреда био је артиљеријски капетан Љубодраг Миленковић из Новог Села код Врњачке Бање. Он је желео да се одред зове ''партизански“, али четници то нису прихватили, а против тога је био и његов заменик – капетан Драга Минцић (касније код Кесеровића).
Политички комесар је био комуниста Вића Вилотијевић.
Поред учешћа у борби на Попини, део одреда је послат на планину Гоч да чека спуштање совјетских падобранаца... Одатле су их протерали четници војводе Богдана Гордића, којима су се мештани жалили на партизане. Неке су и заробили, али су их на молбу Драга Гочанина пустили.

Тада је Гочанин први пут чуо да се у Западној Србији налази пуковник Дража Михаиловић, с којим је војвода Богдан био у вези преко свог брата Николе. Тада је почео да формира нову јединицу, Дражину.
Одред се расформирао после Попинске борбе, тако што је 80% људи прешло код Кесеровића и Гордића.
Комунисти и њихове присталице прикључују се Краљевачком партизанском одреду. Зато су касније погинули на Попини са партизанске стране уписани као пали борци Краљевачког партизанског одреда... и тако је наравно настао још један фалсификат.

Једноставно, КПЈ није признавала Врњачко-трстенички војни одред, јер није носио назив ''народноослободилачки“. Измислио га је Малиша Секуловић, када је добио задатак од Субнора да пише о Врњачкој Бањи и околини у рату. Морали су да нађу неку светлу тачку из тзв. НОБ-а, мада је комуниста у бањском крају било врло мало.
После је ствар дошла до партизанског комесара, архитекте Богдана Богдановића...

У борби на Попини учествовало је око 100 четника, који су касније били борци 2. трстеничке (гочке) бригаде Расинског корпуса. О томе говори и списак активних припадника 2. батаљона, тј. једног дела 3. чете војног одреда из 1941. године, где се код 6 припадника наводи да су се борили на Попини (1 подофицир и 5 редова).
Нпр. код редова Радомира Башића из Новог Села код В. Бање, учесника Попинске борбе, пише да је присупио организацији 20. септембра 1941. године. Наравно, није приступио ни у какав ''НОП'' одред.

Капетан Миленковић је иначе био авантуриста, тако му је и надимак гласио. После овога крио се по околним селима, па је 1942. ступио у штаб генерала Мирослава Трифуновића, Дражиног команданта Србије. Негде у октобру 1943. потпуковник Кесеровић шаље капетана Миленковића да однесе важну пошту капетану Раковићу (план за рушење једног моста). Том приликом његов пратилац гине од партизана, а он прелази код њих. Сазнавши за то, лично Дража га осуђује на смрт. Кесеровићу је 16. октобра 1943. писао: ''Капетана Миленковића у вези ваших депеша 697 и 698 чим ухватите одмах стрељајте. Жалим да нам је један погинуо због њега“. (ВА, ЧА, 278, 18/1-37).

Са партизанском Јужноморавском бригадом Миленковић ускоро одлази у Босну. На Деветаку га заробљавају Немци, заједно са Предрагом Марковићем. Марковић је рекао да је комуниста и стрељали су га, а Миленковић је рекао да је четник и одвели су га у заробљенички логор. Иначе и Марковић је претходно био четник, управо је побегао из штаба потпуковника Пилетића.

Миленковића после комунисти нису хтели да приме у КПЈ. Касније се и он разочарао у њих. Углавном, разочарење је било обострано, и он се ретко помиње, или се уопште не помиње, у вези борбе на Попини.

Прилажем две стране списка четника 2. батаљона 2. трстеничке бригаде, где се види да је старим четницима уписано учешће у борби на Попини. Ово је препис, налази се у ИА Крушевац, а оригинал је у ВА, Београд.







Dopuna: 10 Dec 2012 21:18

vathra ::M. Samardzic :: Прави број на жалост још није утврђен.
Без обзира који буде, не приписују се уреднику грешке новинара.
Значи новинар је крив што је чуо број од 700 стрељаних, који је на насловној страни постао 7.000? (додата једна нула!)
И вама се тај број није учинио превелик?

Друго питање, ако сте на горепоменути начин (додавањем једне нуле) дошли до "150 хиљада непознатих гробова", како да и поред поменуте "грешке" и данас тврдите да је тај број већи од 100 хиљада?
Не знамо још да ли је новинар крив, сазнаћемо кад се утврди тачан списак жртава.
Наравно никад нисам додавао нуле.
Извинте, а ко је овде комуниста?