Nad Kraljevom živa vatra seva

7

Nad Kraljevom živa vatra seva

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

dobri covek ::M. Samardzic ::Napisano: 10 Dec 2012 21:15

Историографија социјалистичке Југославије препуна је фалсификата и ко зна колико би времена трабало да се све то исправи. Уместо тога, боље је да се све то одбаци као пропаганда и да се историја пише поново, пре свега на основу примарне грађе.
Овде смо поменули борбу на Попини код Трстеника. Неко је поред осталог написао:

''Imena i biografski podaci o 44 poginula borca Vrnjačko-trsteničkog NOP odreda u borbi na Popini navedana su u radu Dobrivoja Sekulovića, „Vrnjačko-trstenički NOP odred i drugi oblici NOP-a u Vrnjačkom kraju 1941“, Narodni ustanak..., str. 335-354).
U ovim borbama Nemcima pomažu četnici Koste Pećanca.''

Ово се често понавља, на пример:

''Tamo se odigrala jedna od prvih bitaka između partizana i nemaca (717. nemačke divizije) 13. oktobra 1941.''
http://www.pionirovglasnik.com/print.php?content=557

Јер наравно неистина је уписана и на споменик.
Још један пример:
''Povodom obeležavanja godišnjice bitke na Popini, Vojislav Vujić, zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja, predstavnici opštinskih odbora SUBNOR i SPS Vrnjuačka Banja, položili su vence i odali poštu palim borcima kod velikog spomenika na Popini.
Tačno pre 70 godina na ovom mestu vrnjačko-trstenički partizanski odred i dragosinjačka četa kraljevačkog odreda,vodili su višečasovnu borbu protiv delova 17. nemačke divizije. Ovo je bila jedna od prvih frontalnih partizanskih borbi u Drugom svetskom ratu,u kojoj su poginula 42 borca, a Nemci su slomivši njihov otpor produžili dalje napredovanje prema Kraljevu, rečeno je, između ostalog, u kraćem podsećanju na to vreme od strane predstavnika SUBNOR-a Vrnjačka Banja. ''
http://www.naslovi.net/2011-10-16/sumadijapress/go.....ni/2883983
Шта се у ствари дешевало?
Прво, Врњачко-трстенички НОП одред уопште није постојао, измишљен је после рата, када је Субнор по задатку штимовао историју од места до места.
Одред се звао ''Врњачко-трстенички четничко-партизански војни одред“, дакле без ''народноослободилачки“. Био је један од два под тим називом на подручју Србије.
Један од извора: Јован Марјановић ''Устанак и Народно-ослободилачки покрет у Србији 1941“, Београд, 1962, преглед партизанских одреда.

Одред је био мешовитог састава. Четници нису дозволили да се зове партизанским именом, затим да се носе звезде петокраке, црвене радничке заставе, да се поздравља по шпански, итд. Имао је четири чете, од којих су прве две држали комунисти или њима наклоњени, а друге две четници (Драго Гочанин и Миодраг Петровић-Вујкинац).
Командант одреда био је артиљеријски капетан Љубодраг Миленковић из Новог Села код Врњачке Бање. Он је желео да се одред зове ''партизански“, али четници то нису прихватили, а против тога је био и његов заменик – капетан Драга Минцић (касније код Кесеровића).
Политички комесар је био комуниста Вића Вилотијевић.
Поред учешћа у борби на Попини, део одреда је послат на планину Гоч да чека спуштање совјетских падобранаца... Одатле су их протерали четници војводе Богдана Гордића, којима су се мештани жалили на партизане. Неке су и заробили, али су их на молбу Драга Гочанина пустили.

Тада је Гочанин први пут чуо да се у Западној Србији налази пуковник Дража Михаиловић, с којим је војвода Богдан био у вези преко свог брата Николе. Тада је почео да формира нову јединицу, Дражину.
Одред се расформирао после Попинске борбе, тако што је 80% људи прешло код Кесеровића и Гордића.
Комунисти и њихове присталице прикључују се Краљевачком партизанском одреду. Зато су касније погинули на Попини са партизанске стране уписани као пали борци Краљевачког партизанског одреда... и тако је наравно настао још један фалсификат.

Једноставно, КПЈ није признавала Врњачко-трстенички војни одред, јер није носио назив ''народноослободилачки“. Измислио га је Малиша Секуловић, када је добио задатак од Субнора да пише о Врњачкој Бањи и околини у рату. Морали су да нађу неку светлу тачку из тзв. НОБ-а, мада је комуниста у бањском крају било врло мало.
После је ствар дошла до партизанског комесара, архитекте Богдана Богдановића...

У борби на Попини учествовало је око 100 четника, који су касније били борци 2. трстеничке (гочке) бригаде Расинског корпуса. О томе говори и списак активних припадника 2. батаљона, тј. једног дела 3. чете војног одреда из 1941. године, где се код 6 припадника наводи да су се борили на Попини (1 подофицир и 5 редова).
Нпр. код редова Радомира Башића из Новог Села код В. Бање, учесника Попинске борбе, пише да је присупио организацији 20. септембра 1941. године. Наравно, није приступио ни у какав ''НОП'' одред.

Капетан Миленковић је иначе био авантуриста, тако му је и надимак гласио. После овога крио се по околним селима, па је 1942. ступио у штаб генерала Мирослава Трифуновића, Дражиног команданта Србије. Негде у октобру 1943. потпуковник Кесеровић шаље капетана Миленковића да однесе важну пошту капетану Раковићу (план за рушење једног моста). Том приликом његов пратилац гине од партизана, а он прелази код њих. Сазнавши за то, лично Дража га осуђује на смрт. Кесеровићу је 16. октобра 1943. писао: ''Капетана Миленковића у вези ваших депеша 697 и 698 чим ухватите одмах стрељајте. Жалим да нам је један погинуо због њега“. (ВА, ЧА, 278, 18/1-37).

Са партизанском Јужноморавском бригадом Миленковић ускоро одлази у Босну. На Деветаку га заробљавају Немци, заједно са Предрагом Марковићем. Марковић је рекао да је комуниста и стрељали су га, а Миленковић је рекао да је четник и одвели су га у заробљенички логор. Иначе и Марковић је претходно био четник, управо је побегао из штаба потпуковника Пилетића.

Миленковића после комунисти нису хтели да приме у КПЈ. Касније се и он разочарао у њих. Углавном, разочарење је било обострано, и он се ретко помиње, или се уопште не помиње, у вези борбе на Попини.

Прилажем две стране списка четника 2. батаљона 2. трстеничке бригаде, где се види да је старим четницима уписано учешће у борби на Попини. Ово је препис, налази се у ИА Крушевац, а оригинал је у ВА, Београд.







Dopuna: 10 Dec 2012 21:18

vathra ::M. Samardzic :: Прави број на жалост још није утврђен.
Без обзира који буде, не приписују се уреднику грешке новинара.

Значи новинар је крив што је чуо број од 700 стрељаних, који је на насловној страни постао 7.000? (додата једна нула!)
И вама се тај број није учинио превелик?

Друго питање, ако сте на горепоменути начин (додавањем једне нуле) дошли до "150 хиљада непознатих гробова", како да и поред поменуте "грешке" и данас тврдите да је тај број већи од 100 хиљада?

Не знамо још да ли је новинар крив, сазнаћемо кад се утврди тачан списак жртава.
Наравно никад нисам додавао нуле.
Извинте, а ко је овде комуниста? Very Happy

Dopuna: 10 Dec 2012 21:21

Lažni Kalabić ::Odgovor gospodinu Samardžiću...


Јесте ли прочитали књигу потпуковника Живановића?
Да ли имате ма какав документ да је Хелер прешао у партизане? Немојте молим Вас очекивати да поверујем да је Немац који је на слици са партизанима у комплетној униформи и са ознакама у ствари - партизан...

У вези оптужби четника зе геноцид, цитирања Дедијера и Милетића и њихових фалсификата:
ЗЛОЧИНИ НАД МУСЛИМАНИМА И ХРВАТИМА:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=15914


Pa vi Samardzicu, duse nemate. U jednom svom postu se pozivate na knjigu "Vrnjacka banja..." i kazete da se na stranama 188-189 nalaze podaci o ucescu cetnika u borbi na Popini. Morao sam da ustanem od stola, odem do dnevne sobe, pronadjem knjigu i utvrdim da to, najblaze receno, nije istina.

Na pomenutim stranama ne pise nista o cetnicima. U secanjima boraca - ucesnika bitke i stanovnika Popine, Dublja, Brezovice pa cak i Stublica (za neupucene, to su sela oko Popine) nema price o cetnicima. Jedino ste ih vi videli, ali, koliko ja znam vi u to vreme jos niste ni bili rodjeni.

Malo dalje, kritikujete istu knjigu.
Kazete da nije postojao vrnjacko - trstenicki odred. Kazite to jedinom preostalom borcu iz te bitke. Jos uvek zivi u Trsteniku. Imam cast da stanujemo u istoj zgradi. Star je, sto je i normalno, ali veoma vitalan i dobro se seca svega. Rekao mi je, u telefonskom razgovoru, doduse, da vam pomenem... ali ja to necu. Pa vam kazem da ne govorite istinu i da treba da vas bude sramota. Jedno je baviti se istorijom, drugo istoriografijom, trece novinarstvom, a cetvrto lagati. Vi vidite gde ste.

Ау, каква терминологија, и то од '?Доброг човека''! Very Happy
Ипак, ја сам Вама захвалан што сте уочили грешку у мом посту. То је заправо цитат из прилога књиге ''Дража 4'', па сам исправио и у књизи, за неко будуће издање. Дакле, треба да стоји овако:

Операција ''Ото''. Вођена је од 13. до 20. октобра 1941, а циљ је пробој Немаца од Крушевца у помоћ опкољеном гарнизону у Краљеву. Према комунистичким изворима, на Попинској реци партизани су имали 21 погинулог (Добривоје Секуловић, ''Врњачка Бања са околином у НОБ и револуцији 1941-1945'', Београд, 1977, стране 188-189), док су четници имали девет погинулих (Жика Подовац, ''Ново Село кроз буне, устанке и ратове'', необјављена хроника). Немци су брзо прошли тај положај и налетели на четнике на опсади Краљева. У селима Подунавци, Врба и даље до Краљева четници су имали 90 погинулих, а партизани нису имали губитака. Према извештају команданта немачке колоне, мајора Вилермунта, у операцији ''Ото'' на страни устаника било је 120 мртвих. (Зборник докумената, том 1, књига 1, страна 670.) Дакле, погинуло је 99 четника и 21 партизан.

Ето, за 9 погинулих четника грешком сам пропустио да наведем извор, па сам их још убацио пре заграде. Наравно да Секуловић никада не би написао тако нешто, нити ма који комуниста.
Пуковник Жика Подовац, који је иначе из Новог Села, написао је ту хронику, али на жалост још је није објавио, због проблема са финансијама. Поред осталог, он је дошао и до оригиналног списка - дакле документа из 1941. године - 105 четника 3. новоселске чете Врњачко-трстеничког четничко-партизанског одреда. Оригинал му је уступио син наредника Драге Гочанина, командира ове чете.
Навео је и имена оних 9 погинулих четника.
Сачуване су и две слике Мије Вујкинца, тј. Миодрага Петровића, командира 4. чете овог одреда. Слике су из тог периода, Петровић носи кокарду и држи четнилку заставу.
Би ли Ваш комшија волео да види ове слике...
Одред је називан и само ''Војни одред са Гоча'', али и ''Четнички одред''. Командант, капетан Миленковић, није носио ни кокарду ни петокраку. Петокраку није носио нико.

Све остало што сам навео остаје. Понављам најважнији факат: Врњачко-трстенички НОП одред није постојао, а то можете проверити у поменутој књизи Ј. Марјановића, где су побројани сви партизански одреди из 1941. Овог дакле нема.

Што се тиче питања да ли је опсада Краљева ишла до Трстеника, дакле 40 км даље, затим да ли су тачни послератни спискови бораца прављени по систему ''два сведока'', итд, мислим да је расправа излишна



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 03 Dec 2012
  • Poruke: 316

@ Miloslav Samardžić

Ponovo falsifikujete, gospodine Samardžiću. Sem toga, ponovo pokazujete da niste čitali knjigu Dobrivoja Sekulovića Mališe, Vrnjačka Banja sa okolinom u NOB i revoluciji, 1941-1945, Beograd, 1977.

Kažete, i pri tom se pozivate na Sekulovića: "Према комунистичким изворима, на Попинској реци партизани су имали 21 погинулог."
Međutim, da ste kojim slučajem čitali ovu knjigu, primetili bi ste ovaj podatak na navedenim stranicama:
Citiraću ovu knjigu na stranici 188-189:
"Od ukupnog broja poginulih na Popinskoj reci 17 su bili pripadnici Dragosiljačke čete Kraljevačkog NOP odreda "Jovan Kursula", a 21 borac Vrnjačko-trsteničkog odreda, pretežno iz Omladinske čete. U nastavku borbi, prema Kraljevu, kod Ratine, Vrbe i dr, poginulo je još 4 borca Odreda."
Zatim autor navodi imena 17 boraca Dragosiljačke čete, a potom imena 21 borca Vrnjačko trsteničkog odreda. Kasnije je Sekulović u jednom radu iz 1985. dopunio ove podatke (Dobrivoje Sekulović Mališa, "Četvrta Dragosinjačka četa Kraljevačkog NOP odreda Jovan Kursula", narodni ustanak i borbe za Kraljevo 1941. godine, Kraljevo-Beograd, 1985, str. 238-258.
Vi ovaj citat navodite iz druge ruke. To je neozbiljno.

Moguće je da su devetorica boraca Novoseljanske čete poginula na Popini, međutim oni nisu bili četnici. To što će neki borci Novoseljanske čete kasnije postati Gordićevi ili Keserovićevi četnici ne znači da su ova devetorica bili "četnici". To je izmišljotina. Naime, Novoseljanska četa nije bila pod komandom nijednog četničkog oficira, niti je Ljubodrag Milenković koji je formirao Novoseljansku četu priznavao komandu nekog četničkog zapovednika (ni Draže Mihailovića, ni Koste Pećanca ni Ljube Novakovića, ili nekog četvrtog). Novoseljanska četa je imala političkog komesara (Dragi Ristić, član KPJ od 1921), kao što je Vrnjačko-trstenički odred imao političkog komesara (Rade Vilotijević, član KPJ, poginuo 1943, posthumni nosilac Ordena narodnog heroja).
Dakle, izmišljate da su "komunisti imali 21 poginulog", kada broj poginulih partizana u borbi na Popini iznosi 38.

Nemam razloga da vam ne verujem da su sačuvane dve slike Miodraga Petrovića Vujkinca, kao ni to da on na tim slikama ima kokardu i da pozira sa tradicionalnom četničkom zastavom. Međutim, nimalo vam ne verujem kada kažete da su "slike iz tog perioda", pri čemu aludirate na period postojanja Novoseljanske čete uoči i za vreme borbe na Popini. Pre će biti da su fotografije nastale u periodu kada se Vujkinac pridružio Gordićevim (Pećančevim) četnicima koji su isticali tradicionalnu četničku zastavu. Ili je fotografija nastala još kasnije, kada je Vujkinac pristupio organizaciji Draže Mihailovića.
Kažete da "petokraku nije nosio niko". Svakako niko na tim fotografijama Pećančevih ili Dražinih četnika zaista nije nosio petokraku, međutim borci Dragosinjačke čete i jedan deo boraca Omladinske i Trsteničke čete su nosili petokrake još uoči borbe na Popini. To ne znači da su ostali borci Omladinske i Trsteničke čete nosili kokarde, jer su i oni bili komunsti ili prokomunistički orijentisani. Što se tiče tvrdnje da kapetan Milenković nije nosio nikakvo ideološko obeležje u oktobra 1941, to tvrdi i Dobrivoje Sekulović. Međutim, Milenković će iz rata izaći sa komunističkim obeležjima.

Citat: "Немци су брзо прошли тај положај и налетели на четнике на опсади Краљева. У селима Подунавци, Врба и даље до Краљева четници су имали 90 погинулих, а партизани нису имали губитака."
Navedite dokaz za ovu tvrdnju. Neki dokument, naravno, a ne nekakvu neobjavljenu seosku hroniku.
Moguće je da je u ovim selima bilo poginulih četnika u borbama nakon borbe na Popini. To ne sporim unapred, međutim koji su dokazi??

Sledeća vaša računica je takođe falsifikat. "Према извештају команданта немачке колоне, мајора Вилермунта, у операцији ''Ото'' на страни устаника било је 120 мртвих. (Зборник докумената, том 1, књига 1, страна 670.) Дакле, погинуло је 99 четника и 21 партизан."
Već smo utvrdili da u brojku poginulih partizana niste uračunali 17 boraca Dragosinjačke čete koji su poginuli na Popini i 4 borca Omladinske i Trsteničke čete koji su poginuli između 13. i 16 oktobra u borbama oko Kraljeva. Sve ove borbe spadaju u operaciju „Oto“. Dakle, računica da je poginulo „99 četnika“ (120-21=99) je netačna s obzirom da ste prećutali pogibiju još 21 partizanskog borca. Dakle, 99-21=78.
Sem toga, kako da vam verujemo na reč da su svih 88 poginulih bili četnici kad smo vas nekoliko puta uhvatili u laži? Dajte spiskove imena tih 88 poginulih četnika i njihove osnovne generalije: ime, ime oca, prezime, godina rođenja, mesto rođenja, zanimanje, mesto pogibije, datum pogibije, okolnosti stradanje.
Sem toga, moraću da proverim ovaj navod iz Zbornika NOR-a, I/1, jer vidim da ga citirate iz druge ruke. Nažalost, nemam ovaj tom pri ruci.
Navešću vam sledeći primer. U jednom nemačkom izveštaju u kom se govori o streljanju građana Kraljeva pominje se sledeće: „Za gubitke od 15.10. do sada streljano je ukupno 1736 ljudi i 19 žena-komunista.“ Po vašoj logici ovo treba čitati na sledeći način: „Nemci su u Kraljevu streljali 1736 četnika i 19 komunista.“
Naravno, ovaj nemački podatak je nepotpun (kao i podatak o 28 poginulih partizana na Popini), s obzirom da je kraljevačka istoričarka Silvija Krejaković ustanovila približan broj streljanih u Kraljevu: 2190.

Borba na Popini, kao i borbe oko Podunavaca i Vrbe koje ste naveli, svakako spadaju u domen borbi oko Kraljeva oktobra 1941. To je više nego očigledno. Sem toga, Popina je od Kraljeva udaljena 26 km, a ne 40 km, kako pogrešno navodite. Naime, da kojim slučajem nije zaštićen istočni bok partizanskih i četničkih snaga koje su opsedale Kraljevo, Nemci bi mnogo lakše razbili opsadu Kraljeva. Činjenica je da su trodnevne borbe sa grupom Vilermunt usporile prodor Nemaca prema Kraljevu. Dakle, da ponovimo, Nemci se nisu sukobili sa Vrnjačko-trsteničkim odredom zbog toga što su želeli da se zapute u berbu grožđa u Župu, već zbog toga kako bi ugrozili opsadu Kraljeva.

Vaša insinuacija kako „prema nemačkim dokumentima“ nije poginuo nijedan partizan u borrbama oko Kraljeva je u međuvremenu demantovana dokumentom koji je priložio korisnik „Koca Popovic“, iako je ovaj dokument citiran i u nekoliko radova u zborniku Narodni ustanak i borbe za Kraljevo 1941. godine (Kraljevo-Beograd, 1985), a pominje ga i Dobrivoje Sekulović u navedenoj knjizi, nisam ga pominjao, jer bi ste vi odmah udarili u talambase kako je to „komunistička literatura“. Ovako, nemački izveštaj je potvrdio smrt 28 boraca na Popini (nažalost, poginulo je 38 boraca), i na taj način je demantovao vašu insinuaciju, koja je već prethodno demantovana podacima o 51 partizanskom borcu iz Ljubićkog i Trnavskog bataljona Čačanskog NOP odreda koji su poginuli u borbama protiv Nemaca oko Kraljeva oktobra 1941. Precizni lični podaci i okolnosti stradanja ovih boraca Čačanskog NOP odreda u opsadi Kraljeva dati su u radu: Milomir Jovanović, „Borci čačanskog kraja zauvek ostali na blokadi Kraljeva ustaničke 1941. godine“, Narodni ustanak..., str. 569-593.
U ovom radu dati su i podaci za četničke borce iz čačanskog kraja koji su poginuli u borbama oko Kraljeva, što samo dodatno demantuje vaše mistifikacije o „lažima komunističke istoriografije“.
Naravno, iako sam ranije naveo ove podatke iz Jovanovićevog rada (koje nisu osporili Miloš Timotijević i Goran Davidović, a i zašto bi?), vi se ne usuđujete da ih prokomentarišete, što samo dodatno potvrđuje da ste sujetni i da niste u stanju da priznate vlastitu grešku (da ne upotrebim neku težu reč). Dakle, na vreme ste upozoreni da je u borbama oko Kraljeva palo najmanje 90 partizanskih boraca (pri čemu nisam računao borce Kraljevačkog NOP odreda i Kopaoničkog NOP odreda, koji su učestvovali u blokadi Kraljeva, s obzirom da ovaj zbornik ima oko 900 stranica i nemam dovoljno vremena da ga detaljno prostudiram), vi i pored toga uporno lažete kada tvrdite da je u opsadi Kraljeva poginuo samo jedan partizan „od zalutalog meta“.

Međutim, detaljnijim uvidom u rad kraljevačkog istraživača Vladimira Berežnova, „Borci Kraljevačkog NOP odreda Jovan Kursula“, Narodni ustanak, str.268, naišao sam na sledeći podatak.
Pre blokade Kraljeva (dakle, pre 4. oktobra 1941) poginulo je ukupno 2 borca ovog odreda. ZA VREME TRAJANJA BLOKADE KRALJEVA POGINULO JE UKUPNO 93 BORCA OVOG ODEDA. Od napuštanja blokade do kraja 1941. poginulo je 117 boraca ovog odreda, među njima i jedan broj koje su ubili četnici. Pri tom se autor (Vladimir Berežnov) poziva na izvore iz Istorijskog arhiva Kraljevo.

Da rezimiramo.
Netačne su tvrdnje publiciste Miloslava Samardžića da u vreme opsade Kraljeva nije poginuo nijedan partizanski borac, tj. da je poginuo jedan od zalutalog metka, kako je Samardžić negde načuo.
Ukazali smo na podatke da je u borbi na Popini stradalo 38 partizana, a u borbama oko Kraljeva još 4 borca Vrnjačko-trsteničkog odreda. Postoje precizni podaci o ovim poginulim borcima sa osnovnim generalijama.
Ukazali smo da postoje podaci o pogibiji 51 borca Čačanskog NOP odreda u opsadi Kraljeva, kao i podaci o 93 poginula borca Kraljevačkog odreda u opsadi Kraljeva.
Dokazali smo da je laž da nijedan partizan nije poginuo prilikom opsade Kraljeva i borbi oko Kraljeva. Dokazali smo da je publicista Miloslav Samardžić u dve svoje knjige izneo ovu notornu laž.

Zaključak neka izvuku oni koji ovo budu čitali.



offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

Знате шта, држите се Ви тих партизанских књига, а ја ћу ћу се држати сеоских хроника и немачких докумената. Оставићу овако:

Операција ''Ото''. Вођена је од 13. до 20. октобра 1941, а циљ је био пробој Немаца од Крушевца у помоћ опкољеном гарнизону у Краљеву. На Попинској реци код Трстеника Немци су се сукобили са Врњачко-трстеничким четничко-партизанским војним одредом (Жика Подовац, ''Ново Село кроз буне, устанке и ратове'', необјављена хроника). Прошли су тај положај и налетели на четнике на опсади Краљева. Савладавши њихов отпор, ушли су у Краљево. Према извештају команданта немачке колоне, мајора Вилермунта, у операцији ''Ото'' на страни устаника било је 120 мртвих. (Зборник докумената, том 1, књига 1, страна 670.)

offline
  • Pridružio: 03 Dec 2012
  • Poruke: 316

To je već mnogo prihvatljivije... Drago mi je da ste konačno skapirali neke stvari.
Međutim, priznaćete da neobjavljena seoska hronika nije najrelevantnija, pogotovo ne jedina, referenca za tematiku borbe na Popini i operaciju "Oto". U prethodnim komentarima naveo sam i neke druge izvore i literaturu koje možete iskoristiti kako bi vaša opservacija bila potpuna.

offline
  • Pridružio: 22 Okt 2012
  • Poruke: 42

Jos kao student 80-tih godina citao sam *Poglede* i tekstove g.Samardzica koji su u ono vreme za neke zaista, bili jeres. Procitao sam i skoro sve kasnije objavljene knjige uvazenog gospodina i mogao da konstatujem da cesto umesto da na osnovu cinjenica-dokumenata formira sud on prvo o nekim dogadjajima za unapred formiran sud traga za cinjenicama. Drugo, g,Samardzic nije istoricar iako se dugo bavi istorijskim temama pa se naucnih metoda u radu ne drzi* kao pijan plota*
Njegov rad je snazno ideoloski obojen sto kod objektivnog istoricara ne bi smeo da bude slucaj. Njegov rad je u prvom redu publicisticki upravo zbog pomanjkanja valjane, naucno-zasnovane metodologije.

offline
  • Pridružio: 18 Dec 2012
  • Poruke: 61

На Краљеву су погинула 4 четничка команданта:капетан Лаушевић, капетан Дејановић , поручник Бојовић и потпоручник Узелац. Волео бих да знам колико је партизанских команданата пало у опсади...

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Napisano: 18 Dec 2012 18:43

Posle oslobođenja Čačka (1. okt.)t Nemci su u zap. Srbiji još jedino držali Kraljevo. VŠ odlučio je da partizanske snage zauzmu i ovaj važan centar, pa je početkom okt. 1941, pored Kraljevačkog NOPO, koji se nalazio na tom sektoru, tamo uputio i Ljubićki, Trnavski i Dragačevski bat. Čačanskog odreda. Na osnovu sporazuma između VŠ i D. Mihailovića, u Čačku je formiran operativni štab za rukovođenje svim jedinicama u napadu na Kraljevo, u kome je uzelo učešća i oko 700 četnika. U Operativni štab su ušli komandant i politički komesar Čačanskog odreda i dva četnička oficira. VŠ je ka Kraljevu uputio i 4 topa zaplenjena pri oslobođenju Čačka i 2 srednja tenka Hočkis, zaplenjena kod G. Milanovca. Operativni štab je odlučio da glavni udar na Kraljevo usmeri između Z. Morave i Ibra duž komunikacije Čačak-Kraljevo, ali je na tom pravcu angažovao svega jednu trećinu snaga od oko 1.000 boraca (Dragačevski bat. Čačanskog NOPO i Čibukovačku i Rudarsku četu Kopaoničkog NOPO s kojima je sadejstvovalo oko 300 četnika D. Mihailovića), dok su za zatvaranje pravaca od Kruševca i Kragujevca angažovane glavne snage Čačanskog i Kraljevačkog NOP odreda i preostale četničke snage, ukupne jačine oko 2.000 ljudi. Tako je noću 10/11. okt. oko 1.000 partizana i četnika izvršilo napad na tri bat. nem. 714. div. u Kraljevu. Iako su nepr. snage bile brojnije i bolje naoružane, partizanske snage su prodrle duboko u grad, ali su se morale povući. Operativni štab je obnovio napad sa istim snagama i naredne noći, ali bez uspeha. Nemci su zbog predstojećih operacija protiv glavnih partizanskih snaga u zap. Srbiji nastojali da pošto-poto zadrže Kraljevo, pa su ugroženoj odbrani uputili u pomoć i 1. bat. 737. puka iz Kruševca. Posle nekoliko žestokih borbi, od kojih je bila najteža ona na Popinskoj reci, ovaj nem. bat. je uspeo da se, uz velike gubitke, 16. okt. probije u Kraljevo. Posle prva dva neuspela napada na Kraljevo, VŠ je, preko člana GŠ Srbije Mirka Tomića, naredio Operativnom štabu da se obustave dalji napadi na ovaj grad i da se sve snage orijentišu dolinom Z. Morave ka komunikaciji Beograd-Niš. Dva četnička oficira onemogućila su izvršenje ovog naređenja, tako da je Operativni štab i posle stizanja nem. pojačanja u Kraljevo, noću 18/19. okt. naredio i treći napad na Kraljevo, koji se završio neuspehom. Poslednji napad na ovaj grad izvršen je noću 31. okt. Tada su partizanski tenkovi, praćeni odabranim borcima-bombašima, uspeli da se duboko probiju u grad. Nemci su tek kasnije uvideli da se radi o partizanskim tenkovima i pokušali su da ih unište, ali su se oni uspešno povukli na polazne položaje. Nemci su još u vreme opsade Kraljeva vršili masovna streljanja stanovništva, a samo 17. okt. streljali su 1.755 ljudi. Kad su četnički odredi mučki napali partizane u Šumadiji i zap. Srbiji, i četnici koji su učestvovali u napadu na Kraljevo napustili su front, usput preoteli bateriju topova i 2 tenka i izvršili napad na prtizane u Čačku, tako da su tamo hitno upućeni Ljubićki i Trnavski bat. Čačanskog NOPO. Tako Kraljevo nije zauzeto zbog angažovanja malih snaga, četničke izdaje i nedovoljnog sadejstva jedinica sa art. i tenkovima u ovim borbama. Kasnije je u grad stigla i 113. nem. div. sa istočnog fronta i zajedno sa ostalim nem. snagama krajem nov. otpočela sa izvođenjem druge faze operacija za ugušivanje ustanka u zap. Srbiji. Glavnina Kraljevačkog NOPO Todor Milićević povukla se preko plan. Jelice, Golije i Javora ka Novoj Varoši i kasnije ušla u sastav 1. prol. brig. kao njen 4. kraljevački bat., a Čibukovačka, Cukojevačka i 3. četa 2. bat. ostale su u rejonu Kraljeva da produže borbu.

Dopuna: 18 Dec 2012 19:01

Citat:Све остало што сам навео остаје. Понављам најважнији факат: Врњачко-трстенички НОП одред није постојао, а то можете проверити у поменутој књизи Ј. Марјановића, где су побројани сви партизански одреди из 1941. Овог дакле нема.

Vrnjacki NOP odred, formiran je u drugoj polovini 1941 god od ljudstva iz Vrnjacke Banje, i dela Dragosinjske cete Kraljevackog NOP odreda.Postojao je samo kratko vreme, a zatim je ukljucen u Kraljevacki NOP odred "Jovan Kursula" kao vrnjacki bataljon.Dejstvovao je u prostoru istocno od Kraljeva

Vrnjacko-trstenicki odred NOP odred,je postojao i i kao takvog ga navodi "Vojni Leksikon" na str.1001, 1120 (Pregled partizanskih odreda u NOR-u,Srbija) .Formiran 7. oktobra 1941.Brojao je oko 300 ljudi.Dejstvovao u rejonu Vrnjacka banja-Trstenik (Popinska borba), a kasnije ucestvovao u borbama oko Kraljeva.U toku tih borbi deo ljudstva usao u sastav Kraljevackog NOP pdreda, a ostatak 30. novembra 1941 naisao na cetnicku zasedu na Gocu, i razbijen

offline
  • Pridružio: 03 Dec 2012
  • Poruke: 316

Znači, najpre se istupa sa tezom kako u borbama oko Kraljeva navodno "nije poginuo nijedan partizan", a kada se ova teza argumetovano demantuje, onda se prelazi na upoređivanje koliko je čijih komandanata poginulo u borbama oko Kraljeva. Na isti način moglo bi se postaviti pitanje koliko ravnogorskih komandanata je poginulo npr. u borbama za oslobođenje Beograda ili u nekoj drugoj velikoj borbi protiv nemačkog okupatora. Nesumnjivo je da su ravnogorci pružili vrlo značajan doprinos u borbama oko Kraljeva 1941. Nesumnjivo je da su ravnogorci u tim borbama podneli velike žrtve i da su pojedini njihovi oficiri iskazali veliku hrabrost u ovim borbama. Ali to ne znači da u ovim borbama nije bilo palih i sa partizanske strane. U literaturi do koje sam došao navode se imena oko 190 partizanskih boraca poginulih u borbama oko Kraljeva, sa preciznim generalijama (ime, očevo ime, prezime, godina rođenja, mesto rođenja, formacijska pripadnost, mesto prebivanja, datum smrti, okolnosti pogibije). Napominjem da ovo nije ukupan broj stradalih partizana u borbama oko Kraljeva (npr. nepoznat mi je broj stradalih pripadnika Kopaoničkog NOP odreda).
Poznato je da je u borbi na Popini, 13. oktobra 1941, u sklopu borbi oko Kraljeva poginuo komandir Dragosinjačke čete Kraljevačkog NOP odreda, Radovan Pavlović, inače podoficir Vojske Kraljevine Jugoslavije (to što Pavlović nije bio oficir ne znači da ne spada u kategoriju komandanata, koju vi, Nenade, koristite). Možda ćete prigovoriti da je Pavlović bio zapovednik samo čete, ali i poručnik Jovan Bojović je bio zapovednik samo jedne čete.
Komandant Čačanskog NOP odreda, Momčilo-Mole Radosavljević i politički komesar odreda, Ratko Mitrović, bili su partizanski predstavnici u objedinjenom partizansko-ravnogorskom štabu, formiranom uoči opsade Kraljeva. Njih dvojicu su novembra, odnosno decembra 1941. zarobili četnici i predali ih Nemcima. Ovo ni najmanje ne služi na čast vašim istorijskim favoritima. Reč je o sramnom i izdajničkom postupku jednog dela naših sunarodnika koji su se dodvoravali okupatoru hapšenjem i izručivanjem boraca za slobodu.
Ratko Mitrović je javno obešen u Čačku, 11. decembra 1941.

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd

Nenad M. ::nemosav1 ::Nenad M. ::На Краљеву су погинула 4 четничка команданта:капетан Лаушевић, капетан Дејановић , поручник Бојовић и потпоручник Узелац. Волео бих да знам колико је партизанских команданата пало у опсади...

To je ono sto ti tvrdis..ne vidim nikakav drugi izvor koji to potvrdjuje


Докажи да лажем

Naprotiv, Vi treba da dokažete da je tačna Vaša tvrdnja, u koju sumnja nemosav1.
Samo treba da navedete izvore tih podataka i sve će biti razjašnjeno.
Ako ih nemate, na drugoj temi imate gotovu formulaciju za odgovor:
Nenad M. ::Написао бих, али немам више података...

offline
  • Pridružio: 18 Dec 2012
  • Poruke: 61

Други су већ навели изворе, ја сам само констатовао чињеницу.
Ево на првој страници постављач теме, госн. Самарџић је навео изворе, мени није тешко да поновим.
Капетан Лаушевић
Јака немачка колона, са борним колима на челу, извршила је 20. октобра пробој у правцу манастира Жича. Немци су разбили Жички и Љубићки четнички одред, а затим спалили манастирски конак. Тада је погинуо командант Жичког одреда, капетан Душан Лаушевић. (Према Звонку Вучковићу, Лаушевић се убио последњом бомбом, да га Немци не би заробили; био је тешко рањен у обе ноге.20)
20 З. Вучковић, Сећања из рата, 130
Тада су кренули у напад четници у оклопним возилима, и са свих положаја око Краљева. Ударна група успела је да се пробије до споменика у центру града. Сем Трнавског батаљона Чачанског партизанског одреда, све остале комунистичке јединице остале су на почетним положајима. Тако су настали празни међупростори, које су Немци уочили и настојали да искористе. Због тих празнина у нападу јуриш није успео. У граду је погинуо командант Јеличког четничког одреда поручник Јован Бојовић, после чега су његови четници почели да се повлаче, осуђујући издајство партизана. Прешло се на заштитничку борбу, под командом поручника Симе Узелца, који је возио једно од два оклопна возила. Видевши рањеног Узелца, наредник Милутин Јанковић је покушао да га изведе из борбе. Узелац је то одбио: погинуо је у граду са још око 250 четника.
(Овде је додуше грешка за Бојовића, он је погинуо 15.10.1941. ако ме памћење добро служи)
21 Д. Сотировић и Б. Јовановић, Србија и Равна Гора, 518

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 486 korisnika na forumu :: 27 registrovanih, 4 sakrivenih i 455 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, Cranium, Doca, Ehinacea, Faki-Valjevo, Gama, girici3, greenmachine, havoc995, kovacicbozo, Krusarac, m0nstrum_, Maschinekalibar, mgaji21, milijarder, MilosKop, Nebo_M, Oluj2.1, ostoja, ruso, sasa.zoric, stug, UlTrA EnErGy, USSVoyager, vukovi, zodiac94