Panzer IV i njegovi derivati

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jagdpanzer IV и Jagdpanzer IV/70 се разликују по топу. Овај други има топ 75мм Pak42 L70, а први топ 75мм Stuk40 L48.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Jagdpanzer IV и Jagdpanzer IV/70 се разликују по топу. Овај други има топ 75мм Pak42 L70, а први топ 75мм Stuk40 L48.
Мало је компликовано, јер им то нису званични називи. Пуни називи имају око два реда...

Ова два возила су позната под бројевима:
Sd Kfz 162 је прављен у Вомагу од јануара до новембра 1944, направљено је 769 ком.
Sd Kfz 162/1 је прављен у Вомагу од августа 1944. до марта 1945, направљено је 930 ком.
Значи, производња се преклапала пар месеци. Верујем да су разлози били организационе природе.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Може бити. Али Нијемци су познати по цјепидлачењу. Можда је овај јуришни био направљен за подршку пјешадије, а ''ловац'' за ПОБ, ко ће га већ знати. Иначе Нијемци су закомпликовали са тенковима и самохоткама. Pz.l је био замишљен као школско-борбени лаки тенк. Првенствено намијењен за тактичку обуку јединица, док се не уведу прави борбени тенкови. Али рат је пошео прије него што су Нијемци успјели произвести довољно бољих тенкова и он је борбено користен почетком рата. Касније са пристизањем бољих тенкова, добија помоћне задатке, а на неке су уграђена тешка пјешадијска оруђа од 15цм СИГ33. Pz.ll је замишњен ка лаки извиђачки тенк, али се почетком рата користио и као линиски борбени тенк. Pz.lll је замишљен као борбени тенк са ПТ топом од 37мм, али је пречник вијенца куполе дозвољавао уградњу и јачег топа од 50мм. Топ од 37мм се у рату на западу показао немоћним, па је замијењен кратким топом од 50мм, а и увај се у СССР показао немоћним, па је коначно уведен дугачки топ 50мм. Како се оклоп тенкова повећавао и дугачки топ 50мм је постао немоћан, а тенк није могао да прими топ 75мм са цијеви дужине 48 калибара, па је последња модификација израђивана са кратким топом 75мм. Тако да су у једном тренутку тројка и четворка замијенили првобитно планиране улоге. Намјену и истиријат Pz.lV је Леонардо описао на самом почетку. Pz.V настао као одговор на Т-34, мада је још прије 2.СР било неких пројеката будућих њемачких тенкова, бар на папиру. Али због масе од 45т тешко га је сврстати у средње тенкове.Pz.Vl је замишљен као тешки тенк за пробој утврђене одбране. Пошто за задња два имају посебне теме нећу детаљније о њима. Није ми јасно, ако су Нијемци планирали два борбена тенка са сличним особинама, а различитим наоружањем (ПТ топ и кратки топ 75мм), зашто нису произвели један тенк, али са различито наоружаним модификацијама.
Истирија Њемачких самохотки је још сложенија.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav :: Није ми јасно, ако су Нијемци планирали два борбена тенка са сличним особинама, а различитим наоружањем (ПТ топ и кратки топ 75мм), зашто нису произвели један тенк, али са различито наоружаним модификацијама.
У то време су немци још радили на развоју, односно нису ни они знали шта ће да буде потребно и шта ће се показати као добро решење. Вероватно су зато и направили два слична дизајна.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
У то време су немци још радили на развоју, односно нису ни они знали шта ће да буде потребно и шта ће се показати као добро решење. Вероватно су зато и направили два слична дизајна.
Лако могуће.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ koliko sam ja razumio njemacku doktrinu u WWII, StuG je vise bila artiljerija namjenjena direktnoj podrsci na bojnom polju. Ponajvise u gradovima, gdje je StuG zbog manje ukupne duzine bio manevribilniji od standardnog tenka, a i cinjenica da mu je top samo po elevaciji pokretan , ukazuje na namjenu kao artiljeriju (standarni topovi su takodjer samo po elevaciji pokretni u odnosu na "sasiju", jelde) na gusjenicama. Prednosti su ocigledne u odnosu na standardnu artiljeriju (zastita, pokretljivost itd)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1199 ::a i cinjenica da mu je top samo po elevaciji pokretan
Топ је покретан и по хоризонтали, око 20 степени (по 10 лево и десно).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1199 ::^ koliko sam ja razumio njemacku doktrinu u WWII, StuG je vise bila artiljerija namjenjena direktnoj podrsci na bojnom polju. Ponajvise u gradovima, gdje je StuG zbog manje ukupne duzine bio manevribilniji od standardnog tenka, a i cinjenica da mu je top samo po elevaciji pokretan , ukazuje na namjenu kao artiljeriju (standarni topovi su takodjer samo po elevaciji pokretni u odnosu na "sasiju", jelde) na gusjenicama. Prednosti su ocigledne u odnosu na standardnu artiljeriju (zastita, pokretljivost itd)
Око намјене сте у праву. Али да кренем од почетка (ог Кулина-бана).
У Руско-Јапанском рату се показало колико је митраљез опасан по пјешадију. Руси пред 1.СР експериментишу са увођењем ''кратких'' топова од 76мм у пјешадијске пукове. То је био топ још мањи и лакши од нашег Б-1, са слабијом балистиком и није се могао расклапати на дијелове ради транспорта. Био је намијењен да непосредним гађањем уништава митраљезе. Током 1.СР и Французи у пјешадијске батаљоне уводе топове 37мм са истом намјеном, само лакше и тиме покретљивије, али мањег учинка на циљу. 1927. године Нијемци у своје пјешадијске пукове уводе топ 7,5цм лИг.18, по особинама сличан руском из 1.СР (исте године и Совјети уводе свој пуковски топ 76мм обр.27). Средином 30... за подршку механизоване пјешадије у саставу оклопних дивизија Нијемци развијају самоходно оруђе за подршку. Пошто је топ постављен на шасију тенка, може да буде тежи од пјешадијског, а да то не утиче на покретљивост. Зато уграђују топ 75мм али са бољом балистиком (јаче барутно пуњење-већи домет). исти као на Пз.3. . Оклоп пружа заштиту при непосредном гађању, а тенковска шасија додру проходност и покретљивост. То што нема куполу поједностављује и појевтињује производњу. И тако настаје СтуГ.3. На источном фронту се показује да би било добро да се јуришне самокодке могу користити и у ПОБ, што је било ограничено збот топа скромне балистике. И онда на СтуГ.3 уграђују дугачки топ од 75мм и ова самоходка се понегдје назива СтуГ.40. Такође почиње уградња хаубице 105мм на дио самоходки, због релативно слабог учинка граната од 75мм и та самоходка добија име СтуХ.42.
Има још много тога о Љемачкој самоходној артиљерији, па ако Вас интересује могу наставити?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Feb 2012 23:41

^ iz pomenutog iskustva nastaju jagdpanzer za POB. A korjeni im se jasno vide u StuG-u (nema kupolu pa samim tim slicna montaza topa itd), StuG je opet "vracen" u ulogu bliske artiljeriske podrske. Sto se mene tice, nastavite kolega, ali da kolegi "nerazvodnimo" temu, mozda bi bilo bolje da otvorimo zasebnu temu o doktrini i taktici mozda cak i samo njemackih tenkova. Stiva ima sigurno na pretek. Ovo je samo prijedlog

s stovanjem

Dopuna: 17 Feb 2012 23:45

vathra ::1199 ::a i cinjenica da mu je top samo po elevaciji pokretan
Топ је покретан и по хоризонтали, око 20 степени (по 10 лево и десно).

Hvala na podsjecanju kolega. Zbog skromnih mogucnosti sam sklon da "previdim" ovo svojstvo artiljerije. Za StuG KPz IV cu malo proguglati koliko to iznosi u stupnjevima

s stovanjem

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1199 ::Napisano: 17 Feb 2012 23:41

^ iz pomenutog iskustva nastaju jagdpanzer za POB. A korjeni im se jasno vide u StuG-u (nema kupolu pa samim tim slicna montaza topa itd), StuG je opet "vracen" u ulogu bliske artiljeriske podrske. Sto se mene tice, nastavite kolega, ali da kolegi "nerazvodnimo" temu, mozda bi bilo bolje da otvorimo zasebnu temu o doktrini i taktici mozda cak i samo njemackih tenkova. Stiva ima sigurno na pretek. Ovo je samo prijedlog

s stovanjem
Слажем се да није ред на разводњавамо тему. Али написаћу неколико ствари посредно везаних за наслов.
-Двије предности њемачких тенкова над многим противничким:
1. сваки тенк је имао радио-уређај;
2.јасна подјела улога између чланова посаде, тј. петочлана посада (командир, нишанџија, послужилац, возач, радиста-митраљезац), ово се не односи на јединице и двојке, али они су имали помоћну улогу.
Један од разлога великих успјеха њемачких оклопних трупа је и њихова веома избалансирана формација. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ово су само два примјера, али се види да је у саставу оклопних дивизија било и доста механизоване пјешадије.