Panzer IV i njegovi derivati

7

Panzer IV i njegovi derivati

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3609
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

doduse i na tenkovskom topu D80 su dvodjelni meci sa sagorivom caurom.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

E da, kompikacija za teoretičare, ali tenkovksi topovi i njihova municija su u dnašnje vreme definitivno posdtali neka ajd da kažemo zasebna grupa koju ćemo morati da izdvojimo iz klasične artiljerije.



offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

vrabac ::Napisano: 29 Apr 2012 9:25

Tačno generalno ali netačno u detalju Lave AKO se držimo tačke 2. Ako top može da gađa gornjom grupm uglova onda se zove Top-haubica.
NAPOMENA: Sposobnost nekih topova da gađaju sa 48 stepeni elevacije kao M-18 100 mm koji je privi na tvom spisku (samo sam njega i pogledao) NE ZNAČI SPOSOBNOST GAĐANJA GORNJOM GRUPOM UGLOVA.

CEO ŽIVOT SU VAM PRIČALI DA JE NAJVEĆI DOMET PRI 45 STEPENI ELEVACIJE PA TA ELVACIJA I TEORIJSKI PREDSTAVLJA GRANICU IZMEĐU GORNJE I DONJE GRUPE UGLOVA. E PA NIJE TAKO gledajuči u sitna crevca koja život znače.

Usled raznih unutrašnjobalističkih razloga a u konačnici oscilacije cevi, u realnoj praksi , naročito kod oruđa koja imaju 39 i više kalibara VRLO ČESTO (ni sam nisam siguran da li možda UVEK) se najveći domet ostvaruje sa ELEVACIJOM NAEŠTO MALO VEĆOM OD 45 STEPENI.
Tako ti elevacioni uglovi od 48 pa čak i neki stepen više sve do 52 stepean ako baš idemo u krajnosto NISU GORNJA GRUPA UGLOVA već vrednost potrebna radi stvarno maksimalnog dometa.

У школама су нас из физике учили коси хитац. И ту је нај већи домет под полазним углом од четрдесетпет степени, али то вриједи у безваздушном простору. У стварности имамо отпор ваздуха, кои зависи од облика и брзине пројектила и од густине ваздуха. Зато имамо и брдске таблице гађања (са надморском висином смањује се густина ваздуха, а тиме и отпор). Све то нема везе са унутрашњом балистиком (осцилације цијеви) већ са спољном балистиком. Тачно да нека оруђа имају максималан домет под углом већим од четрдесетпет степени, али нека имају и под мањим. Све зависи од брзине и висине лета пројектила, да занемаримо облик. Без таблица гађања неможемо причати о тачним угловима под коима се постиже нај већи домет.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Naprotiv, upravo osicilacija cevi odnosno njen otklon od idealne ose dovodi do korekcije na izgled idealnog ugla od 45 stepeni. Zapravo kad s ecev izradi postoji i njeno tolerantno odstupanje od te ose. Sa drug strane postoji zakrivljenost cevi usled sile gravitacije. Tu je rešenje da cev u zadnjak ugradiš tako da njena tolerantna zakrivljenost bude na gore da bi se kompezovala koliko je moguće sa zakrivljenošću usled gravitacije. No to ti svakako neće otkloniti poremećaj usta cevi usled uzdužnihe oscilacije pri opaljenju.
Osim oblika projektila i njegove brzine i gustine vazduha otpor zavisi i od napadnog ugla projektila. Tokom celog leta stabilnost projektila je ta koja primorava projektil da prati putanju. Kako su artiljerijski projektili uobičajeno statički nestabilni a dinamički stabilni, što znači da im se stabilnost zasniva na brzoj rotaciji a ne na nekim krilima tj. aerodinamičkim površinama a kako se brzina rotacije menja, tako imamo i uticaj rotacije na stabilnost. Na taj način se napadni ugao menja zbog krivine putanje i zbog kružnog oscilatornog kretanja ose projektila oko te putanje usled sile stabilizacije koja ga tera da je prati baš tu putanju.
Prvo moraš da razlikuješ da sve do usta cevi a zapravo pa čak i nešto vrlo malo izvan njih je oblast unutrašnje balistike dok je sam let projektila kroz vazduh spoljašnja balistika. Izbacivanje vazdušnog čepa iz cevi nije posebno gadan proces pa na polazni ugao utiče dakle položaj cevi odnosno unutrašnja balistika dok su fenomeni sudara projektila sa spoljni vazduhom ETO IAKO POSTOJE PRIZNAJEM nešto manji jer je projektil na tom mestu u najvećoj rotaciji i najbrži a čak mu i prateći gasovi smanjuju poremećaj pa se najlakše zarije u vazdušnu masu.
Vezu između oblika projektila i njegovog ukupnog otpora nije moguće za sada matematički zatvoriti kao celinu teorijski. Zapravo postoje De Polove funkicije koje opisuju proste slučajeve uticaja oblika ali na žalost nisu primenljive u praksi. Na studijama sam istina pokušao da ih povežem sa uticajem na stabilnost projektila ali....
Usled svega navedenog pravi realni otpor projektila koji ti figuriše u diferencijalnim jednačinama leta koje rešavaš približnom metodom se sastoji iz dva člana:
1. etalonskog koeficijenta - poznatog kao zakon otpora i koriste se dva od 4 koliko ih je ukupno urađeno u istoriiji, jedan ruski i jedan francuski
Ovaj koeficijent uzima u obzir praktično samo brzinu kao najvažniji činilac ali ništa ostalo.
2. To ostalo se dobija kroz balistički koeficijent. Na žalost on zavisi od svega onoga gore navedenog. Matematičko rešenje toga za sada ne postoji. Usled toga ovaj koeficijent se strahovito različito ponaša pri različtim uslovima opaljenja. Recimo posmatramo taj koeficijent za razičita punjenja (1-vo, 2-go itd.) pri različitim elevcijama. Prva stvar, kod istog punjenja pri pormeni elevacije dolazi do promene koeficijenta i to ne linearne. Međutim to i nije najgore. Najgore je što nekoliko punjenja imaju slične krive koje bi se možda mogle i obuhvatiti a onda odjednom kod nekog sledećeg dobiješ krivu koja se potuno razlikuje od prethodnih.
Usled toga se tablice gađanja mogu dobiti samo pucanjem. Međutim pravljenje tablica gađanja nije prosto, počevši od banalne činjenice da je nemoguće ostvariti idealne tablične uslove temperature, nadmorske visine i vetra, praktično nikada. Onda proces obrade podataka ima neku grešku. Da skratim tablice imaju neku grešku to kao prvo. Kao drugo čak i na tim poligonskim uslovima kad praviš tablice ti svakako ne možeš da ispucaš sve moguće vrednosti koje u nju ulaze zar ne. Zapravo mnogo toga se u njima funknkcionalno određuje odnonso izračunava prema nekimzakonistostima lai proces ima grešku.
Kako su osnovne tablice pravljene za takozvane normalne uslove i takozvanu nadmorsku visinu mora ajd da kažemo, tako i greške tablica imaju funkcionalnu promenu.
I BAŠ KAO ŠTO SI REKAO, gustina vazduha je svakako jedan od najvažnijih elemenata u otporu. A artiljerijski projektil seče tokom leta razne slojeve vazduha. Što se višlje dižemo sa oruđem to naše tablice pravljene za nivo mora imaju sve veću grešku i to ne linearnu.
Usled toga je nužno da se naprave tablice gađanja, takozvane brdske tablice koje zapravo imaju korigovane vrednosti popravka u odnosu na normalne tablice gađanja.

offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

Врабац суштина мог претходног поста је да можда намјена оруђа битно утиче на његов назив. Што се тиче балистике, већа брзина пројектила и већа густина ваздуха значе и већи отпор. Зато оруђа чији пројектил лети довољно високо да уђе у горње (ређе) слојеве атмосвере имају максимални домет при елевацији преко четрдесетпет степени, нпр. Париски топ.

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Napisano: 30 Apr 2012 2:03

HARP je još bolji primer ali se ti primeri mogu smatrati ekstremnim i malo veze imaju sa kasićnom art. XX veka, pa i danas. Vrlo je malo projektila u istoriji prelazilo granicu tropopauze a troposfera sadrži procenutalno najveći doe atmosfere. Tako je let u stratosferi i danas relativno malobrojan slučaj.
Prilikom takvih gađanja kada se pređe tropopauza pojavljuje se i specifičan problem probijanja tropopauze koja zna da ima ekstremen vrednosti, na primer bočnog vetra, a taj problem je još izraženijji kada projektil ponovo probija tropopauzu u padnom delu putanje. Osim toga pojavljuju se i dva nova faktora, uticaj zakrivljenosti zemlje i uticaj Koriolisove sile.
No u svakom pogledu se salžem se sa tobom da namena oruđa utiče na na njegov naziv. Upravo zbog toga sam i PRVI PUT NAOVOM FORUMU koliko je meni poznato ne postoji ni u jednoj literaturi ni istočnoj ni zapadnoj, prezentovao pod tačkom 3. Trupni pogled na vrstu oruđa.
Na primer, niko nije nemalčke haubice 150 mm nikad zvao topovi, takođe niko nije nikada zvao ruska oruđa D-20 152 mm topovi iako nemaju gornju grupu uglova. Jednostavno trupna uloga ime je takva a i zaista su imale veće brzine vatre i manju težinu od rasnih topova u tim istim kalibrima. Ovo bi bilo na opštu radost unutrašnjobalističara jer zapravo one i jedna i druga po dužini cevi u kalibrima pripadaju nesumnjivo haubiciama.

ONAKO KAKO SU TE UČILI IZ FIZIKE predpostavljm u srednjoj školi ili na prvoj godini faksa JE TAČNO nemoj sada da odustaješ od toga. Jeste 45 stepeni idealan ugao ALI kada bi naše toplotene mašine u vidu složenih mehanizama (topovi) i još u atmosferi bile idealne i atmosfera bila homogena. No kako nije ništa od toga dolazi do pojave tih malih uglova iznad 45 stepeni koji poniptavaju nesavršenosti okruženja koje postoji u modelu bezvadušnog prostora i savršenog topa i projektila tačke kako si i učio.
NIJE PUT KA POVEĆANJU DOMETA odlazak sve više i više po elevaciji NAPROTIV to sekosi sa modelom kosog hica i već bi na 49 stepeni osetio smanjenje dometa kao je onaj potreban ralan ugao koji imitira 45 u stvari 48. Sve veća i veća elevacija bi samo smanjivale domet.
OSIM U TIM EKSTREMNIM slučajevima kao što si lepo naveo legendarni Pariski top, ali je kod njih, takvih topova porast dometa usled dela leta kroz stratosferu u kojoj je otpor značajno manji. Ali to su sasvim posebni slučajevi i nemaju mnogo veze sa ovom našom uobičajenom gvožđurijom kojom mlatimo jedni druge. Kod njih su dometi mnogo manji a samim tim i maksimalne visine leta. Evo sada kada se pojavljuju oruđa koja dosežu ne 39 , ne3 42 nego i svih 50 a inešto više kilometara sasvim smo suočeni sa velikim problemom oko rasturanja na cilju. Na tim daljinma klasičen granate jednostavno previše idu u rastruranje i videćemo da li će se GPS pokazati dovoljno smislenim za tu upotrebu. Ali to je druga priča.

Dopuna: 30 Apr 2012 2:13

E ljudi ja se izvinjavam, zaneo sam se baš mnogo tema je ajoj majko Pz. IV i njegovi derivati.

offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

По мом мишљењу ово је био најбољи њемачки тенк 2.СР. Не најмоћнији, али најбољи, имао је нај повољнији однос: ватрене моћи (са топом дужине цијеви 48 калибара), оклопне заштите (касније варијанте), покретљивости и цијене. Изненађује негов развојни потенцијал, од слабо оклопљеног тенка наоружаног кратким топом 75мм, до добро оклопљеног са моћним топом 75мм Л/48. Тај топ је моћнији од код нас добро познатог 76мм ЗиС-3. Такав, био је достојан противник каснијим верзијама Т-34/76, а бољи од ранијих и бољи од свих западних тенкова.

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • How bad do you want it
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 22681
  • Gde živiš: Petrovgrad

Napisano: 25 Avg 2019 12:57

Gde smo pisali o Stug ?

Stug III sa topom 20 mm

https://twitter.com/Ninja998998/status/1165451012963848192



Dopuna: 25 Avg 2019 13:03

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • How bad do you want it
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 22681
  • Gde živiš: Petrovgrad





Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 930 korisnika na forumu :: 13 registrovanih, 1 sakriven i 916 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1579 - dana 16 Sep 2019 22:58

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amstel, djordje92sm, goxin, ILGromovnik, lelemud, nesic1, nuke92, pavle_pzs, Pavlov A.A., Sima zna, vladaa012, vukovi, wolverined4