Plan ''Barbarosa'' i otvaranje Istočnog fronta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmmmmm,majko mila je sve sto mogu rec o rusima, SSSR-u i svim njihovim pomagacima, naime njima je ljudsj
ki zivot manje vredio tri (3) puta u svakom pogledu nego Hitler soldatesci -dok su oni naprotiv imali ideju u glavama da okolo njih i nisu "l
judi"....uzaas....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U svoj toj prici taj ludi Hitlerov rat protiv SSSR-a nikada necu shvatiti...imao je gotovo cijelu Europu pod sobom...i umjesto da je sve,ali sve ulozio da razbije Engleze i ima kompletnu Europu on ide prekrsiti dogovor o pomoci i nenapadanju sa Staljinom i napadne SSSR...a Staljin mu je cijelo vrijeme bio odaniji nego njegovi vlastiti generali,vlakovi sa zitom,metalom itd itd su redovito stizali iz SSSR-a u Njemacku...mogao je odrzati mir sa Staljinom i mogao je osvojiti i Englesku i Afriku i Aziju...al on je izabrao smrt...zapadni front ostavio na milost i nemilost Engleza i Amera koji su nakon TAKODER kretenskog napada Japana na SAD usli u rat...kad su oni usli u rat,a hitler je krvavio po SSSR-u,vec je svaki pametan covjek mogao znati da je Hitler izgubio rat...to nikada necu razumijeti...taj cudni dio povijesti...pa i djete od 10 godina bi razumijelo koliko je los potez tako povukao...

Moja verzija da sam bio Hitler bi bila slijedeca...nastavio bi biti "saveznik" sa Staljinom i ne bi se obazirao na SSSR,uzimao njihovu pomoc koju je Staljin slao,i onda bi nakon gotovo okupacije cijele Europe smirio "strasti" ,i ratnu masinu bi zamrznuo na odredeno vrijeme,a u meduvremenu bi sve ,ali sve snage i resurse davao u razvoj novog oruzja,mlaznih aviona,v1 raketa,v2,v3 ,novih tenkova,rucnog naoruzanja ,mornarice itd itd itd,ee i kad bi to bilo na razini iz 44-ete-45-ete,e tad bi ja udario Englesku svim snagama,zatim bih krenuo na osvajanje Afrike i Azije,a tek onda bih krenuo na osvajanje SSSR-a i to u najbolje doba godine u proljece...istovremeno Japance bih pokusao drzati na neki nacin pod svojom kontrolom buduci da su bili saveznici "trojnim paktom" i odvukao bi ih od toga da se igraju sa SAD-om,a zatim bi sa njima potpisao pakt o zajednickom napadu na SSSR,mi rokamo sa zapada,vi sa istoka,pritiscemo neprijatelja sa obje strane i trgamo ga...

Al eto,njemu je ponos ,fanatizam i brzopletost,POHLEPA bila na vecoj razini od inteligencije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Klikni za veću:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jigsaw6 ::U svoj toj prici taj ludi Hitlerov rat protiv SSSR-a nikada necu shvatiti...imao je gotovo cijelu Europu pod sobom...i umjesto da je sve,ali sve ulozio da razbije Engleze i ima kompletnu Europu on ide prekrsiti dogovor o pomoci i nenapadanju sa Staljinom i napadne SSSR...a Staljin mu je cijelo vrijeme bio odaniji nego njegovi vlastiti generali,vlakovi sa zitom,metalom itd itd su redovito stizali iz SSSR-a u Njemacku...mogao je odrzati mir sa Staljinom i mogao je osvojiti i Englesku i Afriku i Aziju...al on je izabrao smrt...zapadni front ostavio na milost i nemilost Engleza i Amera koji su nakon TAKODER kretenskog napada Japana na SAD usli u rat...kad su oni usli u rat,a hitler je krvavio po SSSR-u,vec je svaki pametan covjek mogao znati da je Hitler izgubio rat...to nikada necu razumijeti...taj cudni dio povijesti...pa i djete od 10 godina bi razumijelo koliko je los potez tako povukao...

Moja verzija da sam bio Hitler bi bila slijedeca...nastavio bi biti "saveznik" sa Staljinom i ne bi se obazirao na SSSR,uzimao njihovu pomoc koju je Staljin slao,i onda bi nakon gotovo okupacije cijele Europe smirio "strasti" ,i ratnu masinu bi zamrznuo na odredeno vrijeme,a u meduvremenu bi sve ,ali sve snage i resurse davao u razvoj novog oruzja,mlaznih aviona,v1 raketa,v2,v3 ,novih tenkova,rucnog naoruzanja ,mornarice itd itd itd,ee i kad bi to bilo na razini iz 44-ete-45-ete,e tad bi ja udario Englesku svim snagama,zatim bih krenuo na osvajanje Afrike i Azije,a tek onda bih krenuo na osvajanje SSSR-a i to u najbolje doba godine u proljece...istovremeno Japance bih pokusao drzati na neki nacin pod svojom kontrolom buduci da su bili saveznici "trojnim paktom" i odvukao bi ih od toga da se igraju sa SAD-om,a zatim bi sa njima potpisao pakt o zajednickom napadu na SSSR,mi rokamo sa zapada,vi sa istoka,pritiscemo neprijatelja sa obje strane i trgamo ga...

Al eto,njemu je ponos ,fanatizam i brzopletost,POHLEPA bila na vecoj razini od inteligencije...

Postoje neki istoričari (uglavnom zapadni mada sam čitao i knjigu jednog slovačkog autora) koji tvrde da je Staljin zapravo nameravao napasti Hitlera 1941 ili 1942. Njihov glavni argument je činjenica da se u evropskom delu Sovjetskog Saveza bile koncentrisane ogromne snage Crvene armije kao i to da su svi sovjetski planovi u slučaju rata sa Nemačkom bili napadačkog karaktera. I Alexander Werth se dotaknuo te teme u svojoj knjizi "Rusija u ratu 1941-1945" navodeći kako je prema sovjetskim planovima na eventualnu agresiju trebalo odgovoriti brzim protivnapadom i prenošenjem borbi na teritoriju protivnika. Elem, mada njihovi argumenti imaju određenu težinu nisam baš ubeđen u tumačenje da je Hitlerov napad na SSSR bio preventivna akcija, koja je trebala da preduhitri Sovjetski napad na Nemačku.

Slažem se sa ocenom da su Hitlerovi postupci u decembru 1941 bili potpuno nelogični i čak suludi. Koliko god se trudio ne uspevam da nađem rezon iza odluke da se objavi rat SAD-u u trenutku kad su nemačke armije bile suočene sa porazom pod zidinama Moskve.

Scenario "šta bi bilo kad bi bilo"... U slučaju odlaganja na neodređeno vreme rata sa Sovjetskim Savezom (namerno kažem odlaganja jer smatram da je taj sukob bio neminovan, izbio bi pre ili kasnije), ne bi bilo uputno "zamrznuti" konflikt sa V.Britanijom. Naprotiv, u tom slučaju trebalo bi ubrzati proizvodnju podmornica a bilo bi moguće već 1941 poslati znatno veće nemačke snage u S.Afriku nego što su stvarno tamo bile poslane što bi neminovno dovelo do pada Egipta i čitavog Bliskog istoka u nemačke ruke. Za taj zadatak bi bilo dovoljno i desetak ili maksimalno dvadesetak divizija jer su Britanci 1941 u S.Africi bili prilično slabi. Gubitak naftonosnih polja uz znatno pojačani podmornički rat i presecanje pomorskih linija snabdevanja na Atlantiku mogao bi dovesti do sloma Britanije. U međuvremenu, ostatak nemačkih kopnenih snaga čuvao bi okupirana područja u Evropi, stajao u pripravnosti da preduzme brzu okupaciju V.Britanije u slučaju njenog naglog sloma i izgradio i poseo snažne odbrambene položaje u Poljskoj u slučaju da se Staljin iznenada predomisli po pitanju pakta o nenapadanju. Istovremeno na domaćem frontu moglo bi se radititi na razvoju novih oružja - mlaznih aviona, raketnog i atomskog programa - što bi onda u neminovnom ratu sa Sovjetskim Savezom moglo Nemačkoj doneti konačnu pobedu.
Uf, stravičan scenario. Hvala Bogu što nije bilo tako...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od Tuhačevskog pa nadalje sovjestski stratezi nisu razmatrali odbrambene postupke, sem na taktičkom nivou. Isto to su tvrdili i zastupali Pavlov, Konjev, Žukov...A napadačka strategija zavisila je samo od političara jer su nju sovjetski generali i maršali razvijali veoma inovativno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

MIg ::Postoje neki istoričari (uglavnom zapadni mada sam čitao i knjigu jednog slovačkog autora) koji tvrde da je Staljin zapravo nameravao napasti Hitlera 1941 ili 1942. Njihov glavni argument je činjenica da se u evropskom delu Sovjetskog Saveza bile koncentrisane ogromne snage Crvene armije kao i to da su svi sovjetski planovi u slučaju rata sa Nemačkom bili napadačkog karaktera. I Alexander Werth se dotaknuo te teme u svojoj knjizi "Rusija u ratu 1941-1945" navodeći kako je prema sovjetskim planovima na eventualnu agresiju trebalo odgovoriti brzim protivnapadom i prenošenjem borbi na teritoriju protivnika. Elem, mada njihovi argumenti imaju određenu težinu nisam baš ubeđen u tumačenje da je Hitlerov napad na SSSR bio preventivna akcija, koja je trebala da preduhitri Sovjetski napad na Nemačku.
Исправније би било рећи да постоје неки аутори, пошто тешко да се могу назвати историчарима.
Истакнутији међу њима је Виктор Суворов (уметничко име Владимира Резуна). Он је пребегли шпијун, који је написао неколико књига које су у почетку примљене са великим занимањем, да би се после показало да су углавном гомила глупости.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Како је Сириус написао, совјетска војна доктрина јесте била офанзивна, али у савременом рату свака доктрина је морала бити таква, или би се пропало (као французи).


MIg ::Scenario "šta bi bilo kad bi bilo"... U slučaju odlaganja na neodređeno vreme rata sa Sovjetskim Savezom (namerno kažem odlaganja jer smatram da je taj sukob bio neminovan, izbio bi pre ili kasnije), ne bi bilo uputno "zamrznuti" konflikt sa V.Britanijom. Naprotiv, u tom slučaju trebalo bi ubrzati proizvodnju podmornica a bilo bi moguće već 1941 poslati znatno veće nemačke snage u S.Afriku nego što su stvarno tamo bile poslane što bi neminovno dovelo do pada Egipta i čitavog Bliskog istoka u nemačke ruke. Za taj zadatak bi bilo dovoljno i desetak ili maksimalno dvadesetak divizija jer su Britanci 1941 u S.Africi bili prilično slabi. Gubitak naftonosnih polja uz znatno pojačani podmornički rat i presecanje pomorskih linija snabdevanja na Atlantiku mogao bi dovesti do sloma Britanije. U međuvremenu, ostatak nemačkih kopnenih snaga čuvao bi okupirana područja u Evropi, stajao u pripravnosti da preduzme brzu okupaciju V.Britanije u slučaju njenog naglog sloma i izgradio i poseo snažne odbrambene položaje u Poljskoj u slučaju da se Staljin iznenada predomisli po pitanju pakta o nenapadanju. Istovremeno na domaćem frontu moglo bi se radititi na razvoju novih oružja - mlaznih aviona, raketnog i atomskog programa - što bi onda u neminovnom ratu sa Sovjetskim Savezom moglo Nemačkoj doneti konačnu pobedu.
Uf, stravičan scenario. Hvala Bogu što nije bilo tako...
Везано за Северну Африку, можеш ли ми објаснити како би немци решили снабдевање јединица преко 1000 км далеко од лука?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos nesto, da razbijemo jos jedan stereotip, u to vreme nije bilo naftonosnih izvora u severnoj africi, ili bilo ih je malo, sasvim neznacajno za snabdevanje sila osovine.

vathra ::
Везано за Северну Африку, можеш ли ми објаснити како би немци решили снабдевање јединица преко 1000 км далеко од лука?

@Vathra
Mogli su ga znacajno olaksati zauzimanjem Malte. To je po mom misljenju mozda najznacajnija greska italijanskih i njemackih operacija na podrucju sredozemnog mora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni :: olaksati zauzimanjem Malte. To je po mom misljenju mozda najznacajnija greska italijanskih i njemackih operacija na podrucju sredozemnog mora.

Али ту се јавља један велики проблем. Треба осигурати Малту од савезничких бродова што не би било нимало лако...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malta ima aerodrom, a i nije daleko od Italije. Sigurn je mnogo blize Italiji nego Egiptu. Osiguranje bi bilo mnogo lakse nego ostaviti jednu bolnu tacku duboko u svojoj pozadini odakle bi mogli da krenu mnogi napadi, sto pomorski, to vazdusni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Trpe Grozni ::vathra ::
Везано за Северну Африку, можеш ли ми објаснити како би немци решили снабдевање јединица преко 1000 км далеко од лука?

@Vathra
Mogli su ga znacajno olaksati zauzimanjem Malte. To je po mom misljenju mozda najznacajnija greska italijanskih i njemackih operacija na podrucju sredozemnog mora.
Не, нису.
Малта, као ни акције Драже Михаиловића нису били главни проблем снабдевања фронта у Северној Африци.

Више о овоме можеш прочитати у књизи
"Supplying war: logistics from Wallenstein to Patton", од Мартина ван Кревелда
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Главни проблем је био што је Ромел прилично оптимистично кренуо у офанзивне акције, иако су га послали да чува територију.
Линију снабдевања од преко 1000 километара није могао да одржава са камионима - нити је имао довољно камиона, нити је било исплативо са стране утрошеног горива према превезеном терету.





Укратко, упркос успутним проблемима, и у најгорим месецима је стизало довољно залиха Ромелу. Проблем није био да залихе стигну до Африке, него до фронта.