Srpski dobrovoljački korpus

13

Srpski dobrovoljački korpus

offline
  • Pridružio: 10 Jul 2017
  • Poruke: 214

vnf

Мислим да су Прва и Друга пролетерска бригада доминантно биле попуњене борцима из Србије (Ужичка република).. Настале су у подручју гдје је ЈКВуО био доминантан.. Комунистички покрет је био доминантан у Крајини..



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 11 Dec 2010
  • Poruke: 2335
  • Gde živiš: Beograd

Prva proleterska brigada je imala dva crnogorska bataljona i kragujevacki, kraljevacki, sumadijski i beogradski bataljon. Tako da sudeci po nazivima - da, uglavnom bi trebalo da su bili Srbi iz centralne Srbije.
I to ako gledamo striktno teritorijalno. A ako gledamo nacionalno, cak bi i ovaj drugi bataljon bio srpski. Jedino bi za ove Kapiciceve moglo da se kaze da su zelenasi, ali i to ne svi.
O sastavu druge brigade da i ne trosim reci.



offline
  • V. Uzelac
  • Pridružio: 28 Dec 2011
  • Poruke: 664
  • Gde živiš: Bačka Topola

vnf ::Uzelac2106 ::Ja mislim da treba napraviti razliku između JVuO i SDK/SDS. Mihailović je poveo pokret nezavisno od Nemaca, da bi sa njima kasnije sarađivao iz razloga obostrane mržnje prema komunistima. Ali Mihailović nije bio diretkno u kontaktu sa Nemcima jer bi ga verujem isti odmah uhapsili. SDK je nastao kao proizvod nemačke okupacije Srbije i to da su ljotićevci tobože bili prinuđeni da sarađuju ili da su eventualno hteli da iskoriste Nemce ne pije vodu. Nije niko toliko naivan da može cela jedna formacija da radi nekome iza leđa.

Naravno da treba praviti određenu razliku između JVuO i SDK. Ali ipak se radi o frakcijama unutar nacionalne opcije. U vezi zadnjeg dela tvoje poruke: stvar nije komplikovana-nemcima su bili potrebni saradnici za borbu proziv partizana, a nacionalistima (JVuO, SDK, domobranci) su bili potrebni nemci za borbu protiv ideološkog protivnika. Partizani su proterani iz Srbije 1941-da li bi to sami nacionalisti mogli bez podrške nemaca? Posle kapitulacije Italije, kada su partizani brojno ojačali, pitanje je da li bi JVuO, SDK i SDS mogli bez pomoći nemaca da spreče prodor NOVJ u Srbiju.


Kada se govori o SDK važno pitanje je i ideologija ZBOR-a, obzirom da je veliki deo boraca SDK bio iz ZBOR-a ili Belih orlova (ali ne svi).

Ma kakav stav imali o ZBOR-u, pogrešno je ideologiju ZBOR-a vezivati za nemački nacional-socijalizam (NS) ili italijanski fašizam. Korene zboraške ideologije treba tražiti u tradicionalizmu srpsko-hrvatsko-slovenačkog seljaštva. Za ZBOR bi se moglo reći da je bio odgovor ultra-tradicionalista, na liberalne i komunističke tendencije u društvu predratne Jugoslavije.
Sva moralna načela koja je propagirao ZBOR, postojali su na jugoslovenskom selu. Čak i ideja staleža (koja prestavlja srž zboraške ideologije) bila je realnost u predratnoj Jugoslaviji (svi istoričari pišu o podvojenosti seoskog i gradskog stanovništva).

Važno je razumeti sledeće: nemački NS i i italijanski fašizam, imaju svoje korene u paganstvu, dok ZBOR ima korene u hrišćanstvu (uz toleranciju islama kao jedne tradicionalne religije). Hitlerov ideal je germanski ratnik-osvajač, Musolinijev gordi rimljanin, a Ljotićev bogobojažljivi čovek predat tradiciji. Određeni uticaj na Ljotića je izvšio rojalista Šarl Moris, ali Ljotić nije bio prost plagijator Morisovih ideja, već su Ljotićeve ideje bile prilično prilagođene jugoslovenskoj stvarnosti (Moris govori o četiri staleža, Ljotić poznaje samo dva-građanski i seljački, plemstvo kod Ljotića ne postoji).
Malo se govori o tome, da se u ZBOR-u vodila frakciska borba između tradicionalista i "modernista" oličenih u Jugoslovenskoj akciji, koji su bili spremni da prihvate neke nove ideje, pre svega iz Hitlerovog NS i Musolinijevog fašizma. Ova borba je zavšena kad je Jugoslovenska akcija istupila iz ZBOR-a i ušla u Stojadinovićev JRZ.


Nije mi bio akcenat na ideologiji nego na tome ko se bori za koga i za koji cilj.

SDK se borila za očuvanje teritorije okupirane Srbije i pod nemačkom komandom.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Keserović nije bio jedini četnički komandant koji je izbegaovao borbu sa partizanima u Srbiji do početka 1943.godine. Pre možemo da kažemo da je to bilo pravilo za Srbiju nego izuzetak sve do početka 1943. godine. O stvarnom raspoloženju naroda u Srbiji od početka 1942. godine do leta 1944. godine možemo samo da nagađamo jer je borbeni moral četničkih jedinica u borbama protiv partizana u leto i jesen 1944. godine bio u najboljem slučaju problematičan. Priča kako su komunisti došli na ruskim tenkovima u Srbiju ne piju vodu jer su praktično u svim borbama u avgustu i septembru 1944. godine mnogo pre dolaska Rusa partizani bukvalno brisali pod sa četnicima po Srbiji pri čemu su četnici imali aktivnu podršku Nemaca u artiljeriji pa i tenkovima. Osim na Parcanskoj kosi krajem septembra 1944. godine ja ne znam ni za jednu iole ozbiljniju četničku pobedu nad partizanima. Posle katastrofalnog četničkog poraza na Kopaoniku početkom avgusta uglavnom su se brobe svodile na čišćenje terena.
Da je Srbija bila toliko za Dražu ne bi četnički korpusi bežali pred partizanskim brigadama. Kad su Rusi stigli u Srbiju četničkom pokretu je već bar mesec dana bila polomljena kičma.

offline
  • Pridružio: 11 Dec 2010
  • Poruke: 2335
  • Gde živiš: Beograd

@lt.colonel
A da li je istina da je na jugu i jugoistoku Srbije (bugarska okupaciona zona) partizanskih odreda bilo manje-vise tokom celog rata. Mislim na juznomoravske nop odrede pa posle juznomoravske brigade pa onda 10, 12, 14... srpske brigade. To malo odudara od zvanicnog narativa da posle Uzicke republike nije bilo partizana u Srbiji do leta 1944.

offline
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 150

Partizanskih odreda na jugu i jugoistiku srbije bilo je svo vreme rata,samo sto su dosta stradali za vreme Acimoviceve potere (jul - avgust 1942).Keserovic je prvo bio Pecancev vojvoda i u napadu na Krusevac je ucestvovao kao cetnik KP a ne kao pripadnik JVO.Tek po raspadu Pecancevih odreda i stradanja partizanskih snaga cetnici DM pocinju sa svojom organizacijom,tako da i nije moglo da bude nekakvih sukoba. Obnavljanjem partizanskih snaga 1943. pocinju i veci sukobi. Postojali su Jastrebacki,Jablanicki ,Kukavicki,Babicki,Svrljisko-Nisavski,Ozrenski,Zaglavski ,Timocki,itd.Neki od nji stradali su u februarsko-martovskoj ofanzivi neki u Acimovicevoj,dok su neki pregrmeli sve to kao Jastrebacki i posluzili kao jezgro za formiranj prvog Juznomoravskog a i kasnije nekih Juznomoravskih brigada.

offline
  • Pridružio: 09 Okt 2014
  • Poruke: 1672

Интересантно. У партизанској филмографији нема пуно љотићеваца. Барем ја нисам приметио.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4069
  • Gde živiš: Novi Beograd

Napisano: 13 Okt 2017 23:21

U vreme napada na Kruševac (septembar 1941) Keserović nije bio pod ničijom komandom kao i većina četničkih komandanata. Keserovića je moguće pratiti u pouzdanim dokumentima od početka avgusta 1941. godine i već tada sigurno nije bio Pećančev četnik ako je uopšte ikad bio što sumnjam jer nije bio pripadnik četničke organizacije pre rata već aktivni oficir.
U napadu na Kruševac on je bio glavno komandujući kome su bili potčinjeni i partizani. U to vreme komandant partizanskih snaga je bio takođe aktivni vazduhoplovni oficir inače vazduhoplovni diplomirani inžinjer Mihailo Živić.
Vrlo je teško, na osnovu dostupnih dokumenata reći kada je tačno Keserović priznao Dražu kao svog pretpostavljenog. Samo to ne važi samo za Keserovića već i za druge četničke komande u Srbiji. Malo je njih bilo pod stvarnom efektivnom Dražinom komandom pre samog kraja 1941. godine.

Dopuna: 13 Okt 2017 23:25

Markoni29 ::Интересантно. У партизанској филмографији нема пуно љотићеваца. Барем ја нисам приметио.
Nema ni Nedićevaca skoro uopšte. A od Nemaca sve je bio Vermaht ili SS a u njih je u Srbiji od početka 1942. godine bilo najmanje osim perioda kada je SS divizija Princ Eugen bila na obuci pri formiranju u drugoj polovini 1942. godine.
Bilo je svega i svačega ali najmanje pripadnika Vermahta i SS-a.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 11785

Markoni29 ::Интересантно. У партизанској филмографији нема пуно љотићеваца. Барем ја нисам приметио.
"Повратак отписаних", фанатични капетан Тодоровић (игра га Лане Гутовић) прилично одговара опису. А приказани су и недићевци, као мање мотивисани противници.
Иначе је одлична реплика четничког официра (одлични Бата који је украо сцену) Воји Брајовићу као Недићевом официру, у стилу "Ти ћути налицкани, док ми овде крваримо гаће ви се шеткате по Теразијама и јурите госпође." Немачки документ о губицима лојалних снага у одбрани Србије лета 1944. прилично поткрепљује његов став. Wink

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2016

Ljotićevaca ima kod Dobrice Ćosića koji kroz usta jednog od likova,partizana,govori o njima kao o hrabrim vojnicima.Pretpostavljam da misli na onih 2-3000 stvarnih dobrovoljaca a ne na kasnije mobilisane.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 556 korisnika na forumu :: 24 registrovanih, 3 sakrivenih i 529 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bojanM84, celeron, DJORDJE-NO-1, goxin, GreenMan, ikan, indja, ivan979, kuntalo, Marko Marković, miljannis, moldway, radoznao, Raptor12, Recce, repac, ruseskij, sakota79, Snorks, Toni, vlahale, Yellow Pinky, zlaya011