Sudjenja za ratne zlocine u Jugoslaviji tokom 2. SR

9

Sudjenja za ratne zlocine u Jugoslaviji tokom 2. SR

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Napisano: 29 Jun 2012 0:22

Kako tretirati četničke izveštaje?
akvila ::nemosav1 ::akvila, ovaj citat
Citat:Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: ''Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године.......................

je iz Samardzica ?
Цео текст чини посебну тему на Погледима, а документ о саслушању је из Војног архива.

Иначе, крајем јануара 1943. Петар Баћовић је у Кијеву и Врлици стрељао 55 заробљених усташа а Ђујић 48 у Маовицама и Оставицама. Према извештају Радована Иванишевића - АВИИ, Ча, к-293, рег. бр 1/1-71.

Par primera:
Prema Đujiću, u operaciji Ziethen, u kojoj su ih Nemci koristili kao pomoćnu snagu, u stvari su četnici imali glavnu ulogu. Kad su, po njemu, upali četnici i Nemci, u Livnu "nastao strahoviti krkljanac . . . u kojem su Nemci imali 7 mrtvih i 50 ranjenih, jedan od naših bio je ranjen. Naši su upali u štab prve vazd. baze Titove i zaklali 7 avijatičara, a zarobili su 170 crvenih i sve poklali". Po Đujiću partizani su ostavili "2400 na terenu ranjenih i mrtvih prebrojanih i 1100 živih zarobljeno". Četnici su, kaže Đujić, prije nego što su se povukli iz Livna, "pored ostalih ubili 12 komunističkih viših komandanata."

- AVII, 276, 9/1, d. 12414, 12415, 12416

Prema Đujićevom izveštaju Mihailoviću, četnici su i u operaciji Rösselsprung igrali glavnu ulogu:
"od partizana poginuli: Tito, Ribar, pet članova Titine vlade", "zarobljen živ Titin naslednik Starčević — Hrvat". Po Đujiću je "6 komesara izvršilo samoubistvo" i "potpuno uništena VI lička divizija". Četnici su, sa svoje strane, osim što su "imali poginula tri četnika među padobrancima", imali još samo trojicu ranjenih. Partizani su se onda "povukli u pravcu Tičeva i Peulja gde su napali nemačke trupe. Uspešnim napadom naših snaga na ovaj partizanski obruč oslobođeni su Nemci." Razbijajući "obruč" oko Nemaca, četnici su ubili svega 1700 partizana Very Happy

- VII, H—V—598;

A evo i šta kažu Nemci o Đujićevim izveštajima:
Vojvode Djujic, Ljotic-Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen.

Vojvoda Đujić, Ljotićev pristalica. DM vrši stalni pritisak da bi ga pridobio za sebe. Prisluškivanjem je više puta dokazano da je Đujić slao lažne izveštaje D M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja.


http://www.znaci.net/00002/T314_566/352_347.htm
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_259.htm
NARA, T314, roll 566, frame 343

Dopuna: 29 Jun 2012 0:53

Ali, da pogledamo i kako je, "према извештају Радована Иванишевића", "крајем јануара 1943. Петар Баћовић у Кијеву и Врлици стрељао 55 заробљених усташа а Ђујић 48 у Маовицама и Оставицама".

1. Čija je to bila operacija? Četnička?
Ne - italijanska. Baćovića i njegovih 2.800 četnika su uostalom Italijani transportovali - vozovima, brodovima i kamionima - iz hercegovine u Knin.

2. Koje snage su bile u Vrlici i okolini? Ustaške?
Ne. Partizani: dva bataljona 3. dalmatinske brigade i Kninski bataljon.

3. Gde su bili ustaše? Nasuprot četnicima?
Ne. Učestvovali su u akciji sa iste strane.

4. Ko su onda 55 + 48 "streljanih"? Ustaše? Partizani?
Ne. Civili, žene i deca.

http://www.znaci.net/00001/15.pdf:
Citat:General Gianuzzi, kojemu je povjerena komanda, s osloncem na Đujića, nad svim formacijama MVAC u sastavu 18. armijskog korpusa, nije mogao postupati drugačije od svojih pretpostavljenih u Splitu i Sušaku, mada se — na sastanku s Đujićem i županom Sinčićem — izjasnio »protiv upotrebe četnika u akciji protiv Vrlike, pošto se pribojavao četničkih izgreda u tom hrvatsko-katoličkom kraju«.6
Na zasebnom sastanku s velikim županom Sinčićem, general Gianuzzi »potpuno se složio s načelima Velikog Župana, da se četnici ne smiju upotrebiti u krajevima s hrvatskim pučanstvom, pa je on zato 10 dana odgađao četničku akciju prema Vrlici«,7 sve dok nije »došao neopoziv i bezodvlačan nalog Armejskog korpusa, da se operacije četnika prema Vrlici moraju sprovesti«.8
U noći 10. i 11. januara Đujić je primio pismo od vojvode Birčanina. Uz prijekore, Birčanin je Đujiću pisao da mu »stanje zdravlja još uvek ne dozvoljava da iziđem na teren i da na licu mesta regulišem mnoga pitanja, koja se poslednjih dana pokreću«. Insistirao je na akciji prema Vrlici, kritički raspoložen prema Đujićevom novom planu da se »upusti u jednu veliku operaciju ka Lapcu«.9 Već opterećen sijasetom sukobljavanja, da ne bi došao u slabe odnose s Birčaninom, Đujić je ujutro 11. januara — neovisno o tome što se drugačije dogovorio sa županom Sinčićem — potpisao »plan operacija za čišćenje Podinarske oblasti od komunista«. Ovoga puta, u dogovoru s Baćovićem, računa i na sudjelovanje ustaško-domobranskih snaga na pravcu Sinj —Vrlika. Plan je upućen Talijanima na odobrenje, s tim da bi akcija počela »čim konačno bude sastavljen operacioni plan od italijanskih vojnih vlasti« od kojih je zatražio radio-stanicu s osobljem, brdsku bateriju topova, bacače s talijanskom posadom, municiju i neophodnu opremu.
Komanda 2. talijanske armije je Đujićev plan odobrila 15. januara. Potom se složio i Draža Mihailović. General Spigo je definitivno naređenje za operacije potpisao 22. januara, a sutradan je uslijedilo i Đujićevo novo naređenje. Po Đujićevoj zamisli operacija će u prvoj fazi »zahvatiti okupaciju Vrlike «, a zatim će druga »faza zahvatiti čišćenje i potiranje partizana u zoni: Vrlika—Sinj, Muć, Moseć, Perović, Drniš«.10 Računajući da će »čišćenjem podinarske oblasti« biti uništena »koncentrirana glavna partizanska tačka za čitavu Dalmaciju«, Đujić je obećavao »da će uspostaviti garnizone u četničkim selima kao i to da će osigurati čitav saobraćaj između Knina—Vrlike—Sinja, a sem toga će prekinuti sve partizanske veze u navedenim zonama između Dalmacije i Bosne«.
Komandant talijanskog 18. armijskog korpusa je 20. januara obavijestio diviziju »Bergamo« da će akcija kombiniranih snaga trajati 15 dana s oko tri hiljade četnika. »Za organizaciju će se pobrinuti divizija >Bergamo<, tako što će prethodno kod komande sektora u Kninu prikupiti potrebne zalihe.« Četnicima je podijeljeno 3500 košulja i 3000 šatorskih krila. »Bolesne i ranjene četnike prihvatit će 574. poljska bolnica u Kninu.« Đujiću i Baćoviću je u Knin komanda artiljerije 18. armijskog korpusa poslala 6 minobacača 81 mm s 2000 mina, dva topa s 800 granata, 6000 ručnih granata, 657.000 metaka za puške i mitraljeze različitog kalibra, potrebni broj saonica, »ukoliko bi za operaciju bile potrebne«, i potrebni broj motornih vozila.10a
Od pet ili sedam hiljada četnika Dinarske divizije, koliko ih je bilo u različitim spiskovima vojvode Momčila, za vrličku akciju ih se uspjelo prikupiti 1120. Vojvoda od Kalinovika, koji pred Talijanima nije krio d a j e »vitez Karađorđeve zvezde«, odredio je za napad na Vrliku 2000 četnika; ostali su bili angažirani s divizijom »Sassari« u rajonu Gračaca. Četnicima je priključena — kako je to naredio general Roatta — »formacija naših oficira . . . od energičnih ljudi, sposobnih i iskusnih u dobrim i lošim navikama antikomu- nističke dobrovoljačke milicije«. Uz minobacače i topove bile su talijanske posade.
Pravce Vrlika—Sinj zatvarale su ustaškodomobranske jedinice i dijelovi divizije »Bergamo«, »u cilju da se spreči begstvo partizanima«.1011 Neđeljko Plećaš piše da je Đujićev plan »predviđao opkoljavanje partizanskih snaga u Vrličkoj Krajini i njihovo uništenje« i da su »u tom cilju bile formirane tri kolone: leva, koju je sačinjavala Rogatička brigada, sa delom Vlaseničke, pod komandom Dobrice Đukića, napadala je iz Strmice južnim padinama Dinare, sa zadatkom zatvaranja pravca preko Dinare; srednja kolona, sastavljena od hercegovačkih jedinica, pod komandom Petra Baćovića, napadala je pravcem Topolje, Polača, Kijevo, Vrlika, sa zadatkom da potisne partizane u kliješta, koja su pravile dve krilne kolone; i treća kolona, sastavljena od dalmatinskih i bosanskih jedinica, napadala je od pravca Siverića prema Vrlici, sa zadatkom da zatvara pravce odstupanja prema Cetini«.11 Treća kolona bila je pod komandom vojvode Đujića i komandanta operativnih jedinica Dinarske divizije majora Miodraga Paloševića. Njih su dvojica 23. januara svoju grupu svrstali u tri kolone u kojima je bilo i »belih orlova s Dinare « i hercegovačkih četnika:
prva, »desna kolona, sa 280 Hercegovaca (Ljubinska brigada) i 420 dinaraca «, pod komandom kapetana Ivana Janičića, nastupala je iz rajona Drniša preko Moseća i Petrovog polja prema obroncima Svilaje;
druga, »srednja kolona«, 450 četnika 2. brigade 502. korpusa Dinarske divizije, pod komandom kapetana Mihajla Babića, nastupala je iz Tepljuha s obje strane komunikacije Drniš—Vrlika;
treća, »lijeva kolona«, 350 četnika 1. brigade 501. korpusa Dinarske divizije, pod komandom kapetana Novaka Mijovića, nastupala je s Kosova prema Kozjaku.12
Dio brigade kapetana Novaka Mijovića bio je izdvojen za poseban zadatak, »radi upada u s. Štikovo i kažnjavanja onih koji su u toku prošlog vremena istakli se kao protivnici Srpske četničke organizacije«. Četnici ove specijalne kaznene ekspedicije su upozoreni da »ne sme apsolutno doći do izražaja lična osveta ili mržnja, koja opravdano ili ne vlada među selima Dalmatinskog Kosova«.13
Polazeći u akciju, Đujić i Baćović su Draži Mihailoviću javili da su prethodno osigurali i Gračac i Strmicu; uvjeravali su ministra vojnog »da će izvršiti sva naređenja«. Baćović, dakako, nije mogao propustiti ni ovu priliku a da, kad je ostao sam s Plećašem, ne dopiše kako »meštani«, to jest Đujićevi četnici, »rđavo rade«.14 Upravo toga dana, 25. januara, kuriri su »ministru vojnom« predali deset dana ranije pisano pismo Petra Baćovića: »S vojvodom Đujićem dobro se slažem i sarađujem. Vojvoda Birčanin mi je uputio prijateljsko pismo u kome odaje priznanje mome radu i o njemu se najlaskavije izražava.«15 To mu neće zasmetati da poslije prodora i bijega iz Vrlike sve uspjehe pripiše samo sebi (»Sve tri kolone su od Hercegovaca«) i da za sve neuspjehe optuži Đujića, koji je »za akciju dao samo jednu četu«, a i ta četa, kaže, »nije ništa preduzela da olakša borbu«.16
Iz Knina, Kosova i Drniša su Đujićevi i Baćovićevi četnici, »potpomognuti slabijim Italijanskim delovima«, u tri kolone krenuli 25. januara. Pred njima su bila dva bataljona 3. dalmatinske NOU brigade i novoosnovani Kninski bataljon,17 kojim je komandirao Jošo Durbaba. Ta tri bataljona su bila raspoređena prema Kninu i kosovskoj dolini, od Topolja do Petrovog polja. Do četničke ofenzive, 3. dalmatinska brigada je imala zadatak da »vrši upade u Kosovsku dolinu i u sela u neposrednoj okolici Knina, ometa koncentraciju četničkih snaga na toj prostoriji, sprečava njihove ofanzivne akcije pravcem Knin—Vrlika—Sinj«.18 Razvučena fronta triju partizanskih bataljona, u kojima nije bilo ni 600 boraca, bila je veoma ranjiva. Talijanska artiljerija je čistila prostor ispred četnika.
General Spigo je od svojih oficira obaviješten sa sektora divizije »Bergamo« :
»Kolona popa Đujića: Savladavši slab otpor zauzeta je Vrlika koja je bila evakuirana od partizana.
Hercegovačka kolona: sukobivši se između Vrlike i Vršića sa znatnim snagama ustanika, nije mogla stići do svojih ciljeva.«19
To su podaci od 27. januara. A 26. januara Spigo je poslao prvi izvještaj o napadu na Vrliku:
»Sektor »Bergamo«:
Jučer, 25. o.m. započeta je, sa hercegovačkim odredima dodijeljenim diviziji i sa MVAC popa Đujića, operacija protiv zone Vrlika. MVAC popa Đujića, dolazeći iz Knina, dostigla je kotu 825 (Sekavica) ne naišavši na jak otpor. Hercegovci pod komandom majora Baćovića, koji su krenuli iz Knina, stigli su jutros do Crne glavice, savladavši jak otpor, i lagano su napredovali; odredi pod komandom divizije, dolazeći iz Sinja, rasporedili su se između Drage, Gradine i Potravlja.«20
Potporučnik Plećaš se priključio lijevoj koloni u kojoj je nastupala Rogatička brigada. Piše da je Dobrica Đukić svoju kolonu poveo još u mraku, a dvije druge kolone su krenule nešto kasnije. Prema Plećašu, »u toku celog dana kolone nisu naišle na partizanski otpor«. Prva borba se zametnula tek ispod Uništa, predveče 25. januara. Četnici su zaključili da su pred njima crnogorski proleteri. Borba je nastavljena sutradan. Predveče 26. januara Đukić i Plećaš su ušli u Vrliku, gdje su »već bile stigle druge dve kolone, ne naišavši nigde na partizane«.21
Sačuvani su i Baćovićevi i Đujićevi izvještaji. Tu je mnogo više podataka o njihovim karakterima nego o onome što se zbivalo između Knina i Vrlike 25. i 26. januara. Đujić, na primjer, za jedinu kolonu koja je borbom savladavala prostor do Vrlike kaže — jer se radi o Hercegovcima — da je »zadocnila u ovladavanju postavljenim ciljevima«, mada priznaje da je »držanje ove kolone, sem poručnika Koprivice bilo vrlo dobro«.22 Baćović pak u izvještajima Draži Mihailoviću uopće ne spominje prisustvo vojvode Đujića i njegovih četnika u borbama za Vrliku. Izričito kaže: »Sve tri kolone su od Hercegovaca.«
Pri tome snagu razvučenih položaja triju partizanskih bataljona, da bi uvećao svoj uspjeh, pretvara, u radiogramu od 1. februara, u »4 partizanska bataljona i Crnogorsku proletersku brigadu«. Tek kad su — prema Baćoviću — njegovi četnici u 10 sati 26. januara zauzeli Vrliku (zaplijenjeno je, kaže, »100 goveda, 100 ovaca«, a partizani su »veliki broj mrtvih i ranjenih odnijeli«) došla je i kolona Dinaraca, ali je i ona »potpomognuta jednim bataljonom Hercegovaca od s. Tepljuha«, dok jedan Đujićev bataljon, prethodno određen »da štiti levi bok cele akcije na Vršiću i Debeloj Kosi, nije bio na određenom mestu.«" Po izvještajima štaba 3. dalmatinske brigade najžešće borbe je vodio Kninski »krvavi« bataljon. U sudaru s Rogatičkom brigadom na liniji Veljuv —Čapinovac—zapadne padine Plješevice, istočno od ceste Knin—Golubić, kninski partizani su četnicima nanijeli značajne gubitke; Spigo piše: »Gubici Hercegovaca: 9 mrtvih i 16 ranjenih.«24 Baćović i Đujić su pak partizanske gubitke do nevjerojatnosti uvećavali: 40 mrtvih, »zarobljeno i streljano 8 partizana«.25 Ni jedan partizan nije strijeljan, ali je strijeljano nekoliko vrličkih seljaka, a »pljačku, silovanje i klanje« četnici su, u prisustvu Talijana, »vršili po svim mjestima.«26
Prodor u Vrliku, Kijevo, Maovice i Otišić bio je, po talijansko-četničkom planu, uvod u petnaestodnevne operacije. Međutim, plan je propao na samom početku ostvarivanja. Jevđević je iskoristio priliku da zbog toga još jednom optuži Momčila Đujića Draži Mihailoviću. Javio mu je da je Vrlika prepuštena Dinarskoj diviziji, koja je istog dana »Vrliku napustila«, a tek kasnije će objasniti da je Vrlika napuštena zbog partizanske ofenzive iz jugoistočne Like i od Grahova prema Kninu. Reći će da su »dinarski odredi, koji su trebali držati Plavno i Strmicu, pobegli.«27
...
Zbog toga (što su partizani zauzeli Plavno) je operacija prema Vilici obustavljena istog dana kad je i počela. Tek što je Đujić stigao u nebranjenu Vrliku, »iz Knina je stigao motociklista i obavestio ga da su partizani prošle noći zauzeli selo Strmicu i četnički štab . . . Đujić je sa svojom pratećom četom krenuo odmah prema Strmici.« To piše Nedeljko Plaćaš36, a ne kaže da je tom »krenuo odmah« prethodilo odobrenje generala Gianuzzija iz Knina, U 19.30 sati 26. januara komanda u Kninu, kao i komanda 18. armijskog korpusa su obaviještene o prodoru proletera u Kninsku krajinu. Kapetan Katanić, iz štaba Dinarske divizije, preko generala Giannuzzija moli »ekselenciju Spiga da iz Splita, Šibenika ili Zadra uputi pojačanje radi pružanja pomoći« i »da se naredi bombardiranje okolice Strmice iz zraka, i spuštanje hrane i municije u Strmicu«.37 General Giannuzzi i major Stude »mobilizirali su sve raspoložive snage u cilju konsolidiranja situacije, ali bez uspjeha«. Zbog toga kapetan Katanić od Giannuzzija, a i Giannuzzi od Spiga »u saglasnosti sa majorom Studom« traži hitno »odlaganje akcije na Vrliku, kako bi se snage najažurnije koncentrirale prema Strmici«.38 Komanda 18. armijskog korpusa je 26. januara naredila »da se vrate odredi MVAC koji dejstvuju u zoni Vrlika«, a obrana Knina je pojačana bataljonom divizije »Bergamo«.39 Četnici će brzo povlačenje iz Vrlike kasnije objašnjavati tako što tvrde da tamo »partizana nije bilo«, odnosno da »partizani nisu hteli da prime borbu sa jačim neprijateljem«.40 Sam pop Đujić će priznati da vrlička »operacija nije privedena kraju«, ali je »donela koristi: narod Vrličke krajine je prihvatio četnike i svrstao se u njihove redove«.41
Četnički prodor u Vrliku ostavio je krvav trag. Zbog neodziva na Đujićeve pozive kažnjena su neka sela sa srpskim življem, a u hrvatskim selima je izvršena serija surovih zločina. Ponovo je došlo do sporova između ustaša i četnika, obostrano sa zahtjevima da Talijani interveniraju. Početkom februara u Vrliku će ući ustaše, ali to ih nije zadovoljilo.
Zbog četničkog terora, u Kninu je vojvoda Momčilo bio pozvan na odgovornost kod talijanskog komandanta svih četničkih formacija generala Giannuzzija. U prisustvu velikog župana vojvoda Momčilo je izjavio da je on »bio protiv upotrebe četnika u akciji protiv Vrlike«, jer »svoje ljude nema u ruci«.42
Pavelić je obaviješten da je veliki župan »intervenisao i kod talijanskog generala i kod četnika i zabranio podelu namirnica« narodu, našto su se »četnički vode izvinili i prebacili odgovornost na Talijane, pozivajući se na svoje ranije stanovište u pogledu akcije (za koju, navodno nisu bili) i tvrdili su, da do svega toga ne bi došlo da se je hrvatska vojska u ovom kraju učvrstila.«43 Đujić će kasnije tvrditi da nisu četnici, nego Talijani, »pljačkali i palili sve do čega su stigli«, ali da »Hercegovci, u pogledu pljačke za vreme operacija, nisu ni u koliko zaostajali za Italijanima«. Priznao je da je »ova pljačka vršena nerazumno i divljački«. Ali kad on o tome piše, onda misli samo na pljačku u selima srpskog stanovništva. Zločine u hrvatskim selima ne spominje. O tome mnogo više podataka nalazimo u ustaškim dokumentima. Na pravcu nastupanja Đujićeve divizije, u rajonu Vrlike, ubijeno je 55 ljudi, a u Maovicama i Otavicama 48 ljudi, žena i djece.44



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 141
  • Gde živiš: Avnojevska Srbija bez drugova iz AP KiM

gorran ::A evo i šta kažu Nemci o Đujićevim izveštajima:
Vojvode Djujic, Ljotic-Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen.

Vojvoda Đujić, Ljotićev pristalica. DM vrši stalni pritisak da bi ga pridobio za sebe. Prisluškivanjem je više puta dokazano da je Đujić slao lažne izveštaje D M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja.
А ево шта стварно кажу Немци у вези Ђујићеве припадности Љотићевом покрету:"1)Војводи је било саопштено да, на основу докумената заплењених у Србији, произилази да он стоји у вези са Д. М., да га извештава и да од њега прима наређења. Доведен у шкрипац, најзад је рекао: »И ако би то тако било, Ви би морали једну такву везу само поздравити, јер ми она, сама по себи, даје могућност да извршим свој утицај код Драже Михаиловића, да он схвати опасност сарадње са Енглезима«.

2)Зашто се војвода до сада никада није ставио у везу са немачким официрима. Разлози које је војвода навео и који су већ били изнети у овдашњем допису бр. 98/44 од 11. 3, нису били довољно убедљиви!" Извештај обавештајне групе "Конрад" од 11. маја 1944. о преговорима са Ђујићем, АВИИ, НАВ-Т-311, р. 194, с. 42—4.
Јесте ли прочитали књигу ратне преписке Дража - Ђујић, са око 1000 размењених депеша? Јел' то метод да се "извучеш испод нечијег утицаја", тако што ћеш у просеку сваког дана да размениш по једну поруку са њим?!

Иначе, хоћете ли да наведем примере реалних партизанских извештаја?

Citat:Koje snage su bile u Vrlici i okolini? Ustaške?
Ne. Partizani: dva bataljona 3. dalmatinske brigade i Kninski bataljon.
Неће бити да није било усташа у овом подручју. То што сте Ви намерно прећутали тај део књиге, не значи да ја нећу да га пронађем. Одмах у наставку текста који сте поставили стоји:"Оружнички потпуковник Поточник је послао први детаљнији извјештај 28. јануара обавјештавајући претпостављене у Суперслоди о реакцији усташа из села Рибарића: њих 100 је »отишло тајно у Врлику под импресијом догађаја, у којима су четници клали чланове њихових породица«.
Поточник је извјештај писао на основи обавјештења оружничке постаје из Рибарића: како су четници (»по прилици у броју од око 6000«) наступајући од Книна и Сиверића у 8 сати 26.јануара »предузели акцију против хрватских села Маовице, Миљковићи, Баталићи и Скорупи «и да су» у току паљења села Кијево, Козоре, Виналић, Гарјак, Јежевић«", итд.

Или извештај фра Крсте Крижанића, директора сињске гимназије Марку Дошену, председнику Хрватског Сабора од 29. јануара:"Најпомирљивија је перфидија и барбарство најподлијег поганства, што усташе били, њих преко 300, на Рибарићу, али су им Талијани закрчили пут топ. тенковима и стројницама, да не могу никако поћи својима у помоћ, па нити да покопају своје мртве!!! Скочио је Поточник и уст. сатник Ботић на Рибарић и дошло је до тешких призора између једне и друге команде. Ипак је успјело 150 црнаца да пробије Кордон "јуначке војске" и да дође до Врлике и бар било како по мртве. Морали су се одмах вратити, јер им је са стране "савезничке" јављено ако се одмах не врате да ће сви пред ратни суд, а да ће стрељати и Поточника и Ботића. Они су се биједни вратили и Врлика је остала - ничија и свачија, јер су четници пројурили преко Кијева у Книн, а партизани ће се вјеројатно вратити у Врлику, јер Талијани нијесу оставили свој пресидиј!!!! Отишли су из Врлике и препустили је партизанима! Побратили су се са четницима и поклали наш невини свијет .... и одоше, а власт не оставише, док нашима никако не даду да освоје и сачувају нашу красну и честиту Врлику. Паклена злоћа!!!!" ХДА, Фонд: Хрватски државни сабор, Предсједнички списи, број 211/8, 1943., кутија 2.

И сви докази о клању "невиних цивила" потичу са усташке стране. Док се и из извештаја (T. Br. 95) котарске области Сињ Великој жупи Цетина од 2. фебруара, види да су сва ова села дала усташе:"У Врлици су четници убили 13 људи, а међу њима Уљаревић Ђорђа судског служитеља, православца и Рњак Јову листоношу, такођер православца и то обојицу јер да служе усташама, а Рњак Јову сувише, што је из православне вјере прешао у католичку. Читав комшилук Баришић је опљачкан и уништен.
У свим селима четници су тражили, да им се каже, које су куће сељака, који су отишли у усташе. Уједно су свима псовали мајку Хрватску, а у Врлици су викали:"Доли Павелић, живио Краљ Петар 2", а такођер да су викали: "Гђе Вам је Павелић"".

Али зато када усташе оптужују партизане за злочине над Хрватима, онда је то обична пропаганда, то су лажни извештаји, искривљена слика итд.



offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14782

Napisano: 29 Jun 2012 11:16

akvila ::Citat:Koje snage su bile u Vrlici i okolini? Ustaške?
Ne. Partizani: dva bataljona 3. dalmatinske brigade i Kninski bataljon.
Неће бити да није било усташа у овом подручју. То што сте Ви намерно прећутали тај део књиге, не значи да ја нећу да га пронађем. Одмах у наставку текста који сте поставили стоји:"Оружнички потпуковник Поточник је послао први детаљнији извјештај 28. јануара обавјештавајући претпостављене у Суперслоди о реакцији усташа из села Рибарића: њих 100 је »отишло тајно у Врлику под импресијом догађаја, у којима су четници клали чланове њихових породица«...

Аквила,
не разумем поенту - прво наводиш да је било усташа у том крају, а у наставку објашњаваш како су усташе покушавале да се врате у своја места?
Осим ако не мислиш да су чланови породица усташа и њихове суграђани такође усташе.

Dopuna: 29 Jun 2012 11:18

akvila ::gorran ::A evo i šta kažu Nemci o Đujićevim izveštajima:
Vojvode Djujic, Ljotic-Anhänger. DM. sucht ihn durch ständigen Druck zu beeinflussen. Durch Überwachung ist bereits mehrfach nachgewiesen, dass Djujic falsche Meldungen an DM. abgesetzt hat, um sich seinem Einfluss zu entziehen.

Vojvoda Đujić, Ljotićev pristalica. DM vrši stalni pritisak da bi ga pridobio za sebe. Prisluškivanjem je više puta dokazano da je Đujić slao lažne izveštaje D M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja.
А ево шта стварно кажу Немци у вези Ђујићеве припадности Љотићевом покрету:"1)Војводи је било саопштено да, на основу докумената заплењених у Србији, произилази да он стоји у вези са Д. М., да га извештава и да од њега прима наређења. Доведен у шкрипац, најзад је рекао: »И ако би то тако било, Ви би морали једну такву везу само поздравити, јер ми она, сама по себи, даје могућност да извршим свој утицај код Драже Михаиловића, да он схвати опасност сарадње са Енглезима«.

Горране, Аквила,

можете ли поставити датуме ова два немачка извештаја?

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Napisano: 29 Jun 2012 11:27

akvila ::А ево шта стварно кажу Немци у вези Ђујићеве припадности Љотићевом покрету:"1)Војводи је било саопштено да, на основу докумената заплењених у Србији, произилази да он стоји у вези са Д. М., да га извештава и да од њега прима наређења. Доведен у шкрипац, најзад је рекао: »И ако би то тако било, Ви би морали једну такву везу само поздравити, јер ми она, сама по себи, даје могућност да извршим свој утицај код Драже Михаиловића, да он схвати опасност сарадње са Енглезима«.

2)Зашто се војвода до сада никада није ставио у везу са немачким официрима. Разлози које је војвода навео и који су већ били изнети у овдашњем допису бр. 98/44 од 11. 3,10 нису били довољно убедљиви!" Извештај обавештајне групе "Конрад" од 11. маја 1944. о преговорима са Ђујићем, АВИИ, НАВ-Т-311, р. 194, с. 42—4.

Evo tog izveštaja specijalne jedinice Konrad:

akvila ::Јесте ли прочитали књигу ратне преписке Дража - Ђујић, са око 1000 размењених депеша? Јел' то метод да се "извучеш испод нечијег утицаја", тако што ћеш у просеку сваког дана да размениш по једну поруку са њим?!
Nemci jesu pročitali.
Inače, što se Ljotića tiče, Đujić je i u emigraciji pisao najpohvalnije o Ljotiću i smatrao ga jednim od najvećih Srba.
akvila ::Иначе, хоћете ли да наведем примере реалних партизанских извештаја?
Ima izreka, kad izbije rat, prva žrtva je istina.
Sve vojske lažu, ili bar preteruju u izveštajima. Partizanski izveštaji su puni preterivanja o gubicima protivnika.
S druge strane, nemački izveštaji su puni preterivanja o partizanskim žrtvama.

Međutim, četnički izveštaji su, u delu u kojima opisuju svoje borbe, najvećim delom čista fantastika. Razlog za to je u njihovoj komplikovanoj poziciji. Sa jedne strane, trebalo je da se "snalaze" - da sarađuju sa svakim, a sa druge, trebalo je da zadrže fikciju neprijateljskog stava prema ustašama i Nemcima, pred narodom i pred saveznicima.
akvila ::Неће бити да није било усташа у овом подручју. То што сте Ви намерно прећутали тај део књиге, не значи да ја нећу да га пронађем. Одмах у наставку текста који сте поставили стоји:"Оружнички потпуковник Поточник је послао први детаљнији извјештај 28. јануара обавјештавајући претпостављене у Суперслоди о реакцији усташа из села Рибарића: њих 100 је »отишло тајно у Врлику под импресијом догађаја, у којима су четници клали чланове њихових породица«.
Поточник је извјештај писао на основи обавјештења оружничке постаје из Рибарића: како су четници (»по прилици у броју од око 6000«) наступајући од Книна и Сиверића у 8 сати 26.јануара »предузели акцију против хрватских села Маовице, Миљковићи, Баталићи и Скорупи «и да су» у току паљења села Кијево, Козоре, Виналић, Гарјак, Јежевић«", итд.

Или извештај фра Крсте Крижанића, директора сињске гимназије Марку Дошену, председнику Хрватског Сабора од 29. јануара:"Најпомирљивија је перфидија и барбарство најподлијег поганства, што усташе били, њих преко 300, на Рибарићу, али су им Талијани закрчили пут топ. тенковима и стројницама, да не могу никако поћи својима у помоћ, па нити да покопају своје мртве!!! Скочио је Поточник и уст. сатник Ботић на Рибарић и дошло је до тешких призора између једне и друге команде. Ипак је успјело 150 црнаца да пробије Кордон "јуначке војске" и да дође до Врлике и бар било како по мртве. Морали су се одмах вратити, јер им је са стране "савезничке" јављено ако се одмах не врате да ће сви пред ратни суд, а да ће стрељати и Поточника и Ботића. Они су се биједни вратили и Врлика је остала - ничија и свачија, јер су четници пројурили преко Кијева у Книн, а партизани ће се вјеројатно вратити у Врлику, јер Талијани нијесу оставили свој пресидиј!!!! Отишли су из Врлике и препустили је партизанима!

Naravno da je bilo ustaša. Ali ne istovremeno kad i četnika, što je jasno iz citiranog.
Pa da, četnici su napustili Vrliku i vratili se za Knin jer su partizani zauzeli Plavno, a zatim i Strmicu, a ustaše i italijani su se natezali oko toga ko će posesti Vrliku.

Inače, oko Vrlike je došlo do jednog pravog sukoba između ustaša i četnika početkom marta, kad su partizani već bili otišli prema Neretve. Pošto nije posednuta garnizonom, došlo je do natezanja oko nje između ustaša i četnika. Jedna četa ustaša se ubacila u Vrliku, a četnici su insistirali da je prepuste njima, pa su četnici na kraju, pošto su bili znatno brojniji, otvorili vatru. Prema Đujiću, ubijeno je 54 ustaše, a prema ustašama "četnički gubitci iznose 70 poginulih, dok za ranjene nema se podataka. Gubitci na našoj strani: 6 mrtvih, 2 ranjena i 2 nestala."

Posle su i jedni i drugi kukali kod Italijana i tužakali jedni druge.

Uglavnom, opšti okvir je jasan. I jedni i drugi su bili pod taktičkom komandom Italijana, i kasnije Nemaca, u cilju borbe protiv partizana. Međutim, iza leđa gospodara, nastojali su da jedni druge uštinu i nanesu štetu.
Naročito civilima.

Dopuna: 29 Jun 2012 11:32

vathra ::Горране, Аквила,
можете ли поставити датуме ова два немачка извештаја?

Izveštaj Komande 15. brdskog armijskog korpusa Štabu 2. oklopne armije o četničkim liderima je od 19. novembra 1943, a izveštaj specijalne jedinice Konrad od 11. maja 1944.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 141
  • Gde živiš: Avnojevska Srbija bez drugova iz AP KiM

vathra ::Аквила,
не разумем поенту - прво наводиш да је било усташа у том крају, а у наставку објашњаваш како су усташе покушавале да се врате у своја места?
Осим ако не мислиш да су чланови породица усташа и њихове суграђани такође усташе.
Па поента је да је Горан рекао да у Врлици и околини није било усташа већ само комуниста, а било их је итекако у то време, ако не у самој Врлици онда у околини, и да су из те "околине" хтели да уђу у Врлику. А усташки извештај потврђује да су у свим селима тог краја биле усташе:"У свим селима четници су тражили, да им се каже, које су куће сељака, који су отишли у усташе." Ово "отишли у усташе" не треба схватити као "отишли из села" него као "приступили усташама."

gorran ::Inače, što se Ljotića tiče, Đujić je i u emigraciji pisao najpohvalnije o Ljotiću i smatrao ga jednim od najvećih Srba.То је мислим причао о Недићу, а не Љотићу али и то што је причао, причао је 50 година после рата и из тренутне потребе да се све "српске снаге" уједине у борби против комуниста. За време рата је имао негативно мишљење о обојици.

Ђујић је 17. јануара 1944. јавио Дражи да је група од 10 љотићеваца отпутовала у Београд, као и да је међу њих убацио свог човека, Косту Мирковића, ''да би на тај начин могао да нас обавести о њиховим бургијама по Београду'', како се изразио Ђујић. Том приликом Ђујић је писао и ово:
''...Недићевих и Љотићевих овде нема много, а на чело којих се ставио несретни војвода Мане Роквић, који сада потпуно стоји у служби и под заштитом Немаца, задржавајући сасвим непријатељски став према нама. Овај безумни човек нема много бораца, највише око 200 бораца, који стоје под заштитом Немаца у њиховим гарнизонима''. АВИИ, Ча, к-276, рег. бр. 15/1.

У радиограму од 12. фебруара 1944. Дражи Ђујић пише:
''Мирослав Перан, Хрват, родом из Шибеника, као што сам јавио отишао за Београд. Са њиме је отишао и Крешимир Самодол. Збораши. Они су овамо дошли пре годину дана из Србије, о чему сам Вас известио. У Сплиту и Шибенику постојала је група збораша омладинаца. Када су ови дошли из Београда, сви су се јавили у наше редове.
Др Младен Жујовић и ја образовали смо од њих и наших ђака ђачки батаљон. Употребљавали смо га за пропаганду. Љотићевци се нису ни живи правили. Доласком Немаца у Далмацију Перан и Самодол се повампирише и ослонише са Маном Роквићем на Немце. Ту је дошло до расула батаљона. Самодола и Перана смо искључили из наших редова. Пред применом тешких казни они су са колоном Немаца стругнули у Београд.
Тамо сада пишу по новинама... (нечитка реч) тенденциозно показују само да би показали да ми потпуно сарађујемо са Немцима, да би компромитовали наш покрет са иностранством и да би нас навели на пут Недића и Љотића и да би на тај начин оправдали своје злочине...
Сада је одовуд са колоном и немачким документима побегло за Београд још 50 омладинаца бивших збораша, наравно у српске добровољце. Из Београда неки дотурају и уз помоћ Немаца растурају београдске новине и популаришу Недића и Љотића...Иначе љотићевци овамо немају присталица...'' Исто.

Према томе, нити је Ђујић био Љотићев човек, нити је покушавао да се "отргне" од Драже. Тачно је само да је група предратних збораша, Хрвата и Срба једно време била у Динарској дивизији, али су сви побегли у Београд у "СДК".

gorran ::Ima izreka, kad izbije rat, prva žrtva je istina.
Sve vojske lažu, ili bar preteruju u izveštajima. Partizanski izveštaji su puni preterivanja o gubicima protivnika.
S druge strane, nemački izveštaji su puni preterivanja o partizanskim žrtvama.

Međutim, četnički izveštaji su, u delu u kojima opisuju svoje borbe, najvećim delom čista fantastika. Razlog za to je u njihovoj komplikovanoj poziciji. Sa jedne strane, trebalo je da se "snalaze" - da sarađuju sa svakim, a sa druge, trebalo je da zadrže fikciju neprijateljskog stava prema ustašama i Nemcima, pred narodom i pred saveznicima.
Извештаји четничких официра као професионалних војника рађени су по свим правилима службе, а претеривања има понегде, и то углавном код тзв. локалних лидера или резервних официра. С друге стране партизански извештаји пуни су политичких парола, фразеологије, пропагандистичких теза и уопште не личе на извештаје из борбе већ пре на неке политичке памфлете писане за организовање митинга. "На овом правцу, упркос тешких губитака, непријатељ, који је много надмоћнији, надире бесомучно..." - Терзић од 5. фебруара 1943. Зборник, том 2, књига 8, 24. А Терзић је био официр. Какви су тек били извештаји команданата без војних школа који су преовладавали код комуниста.

За датуме и околности неких борби, комунисти су после рата сазнали тек читањем четничких извештаја, као рецимо за уништење партизанске шумадијске бригаде маја 1944, јер из њихових властитих памфлетистичких извештаја нису могли ништа конкретно да утврде.

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

akvila ::gorran ::Inače, što se Ljotića tiče, Đujić je i u emigraciji pisao najpohvalnije o Ljotiću i smatrao ga jednim od najvećih Srba.То је мислим причао о Недићу, а не Љотићу али и то што је причао, причао је 50 година после рата и из тренутне потребе да се све "српске снаге" уједине у борби против комуниста. За време рата је имао негативно мишљење о обојици.
U svom listu "Srbija" ("Glas srpskih boraca za slobodu") Đujić je u broju 254 za januar 1977. pisao da su ljotićevci bili "pod komandom Draže Mihailovića, kojeg su oni dvaput spasili svojim borbenim snagama od komunista i Nemaca. I kao da Draža nije sa svoje glave skinuo svoju četničku šubaru i poslao na poklon starešini zboraša, Dimitriju Ljotiću, kojeg je i Draža smatrao našim velikim savremenim državnikom i moralnim gorostasom."

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 141
  • Gde živiš: Avnojevska Srbija bez drugova iz AP KiM

gorran ::akvila ::gorran ::Inače, što se Ljotića tiče, Đujić je i u emigraciji pisao najpohvalnije o Ljotiću i smatrao ga jednim od najvećih Srba.То је мислим причао о Недићу, а не Љотићу али и то што је причао, причао је 50 година после рата и из тренутне потребе да се све "српске снаге" уједине у борби против комуниста. За време рата је имао негативно мишљење о обојици.
U svom listu "Srbija" ("Glas srpskih boraca za slobodu") Đujić je u broju 254 za januar 1977. pisao da su ljotićevci bili "pod komandom Draže Mihailovića, kojeg su oni dvaput spasili svojim borbenim snagama od komunista i Nemaca. I kao da Draža nije sa svoje glave skinuo svoju četničku šubaru i poslao na poklon starešini zboraša, Dimitriju Ljotiću, kojeg je i Draža smatrao našim velikim savremenim državnikom i moralnim gorostasom."
Па ваљда је ово најбољи доказ колико те приче немају везе с мозгом. Љотићевци били под командом Драже Михаиловића? А што се тиче Дражиног поштовања Димитрија Љотића, хоћете да потражим неке његове депеше појединим командантима у којима Љотића назива будалом и томе слично!? Искрено, не могу да верујем да и овде наилазим на ту љотићевску пропаганду о Ђујићевој припадности Љотићевом покрету.

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Ne mogu Vam opisati koliko mi je to pitanje o ljubavi ili mržnji između Mihailovića i Ljotića nebitno. Ovde sam samo citirao Đujića lično.

Poenta je bila u nečem drugom - naime, u tome da su i Nemci uvideli da su izveštaji Đujićeve ekipe sušte nebuloze. I dao sam primere o Đujićevim izveštajima u operacijama Ziethen i Rösselsprung, u kojima su njegove snage, zajedno sa Nemcima, ali najviše same, nanele partizanima gubitke od više hiljada ljudi.

Dok, na primer, izveštaj 1. puka Brandenburg iz operacije Rösselsprung kaže da se prisustvo četnika tokom borbe praktično i ne oseća:
http://www.znaci.net/00002/348_739.htm

offline
  • Pridružio: 09 Feb 2012
  • Poruke: 295

akvila ::gorran ::akvila ::gorran ::Inače, što se Ljotića tiče, Đujić je i u emigraciji pisao najpohvalnije o Ljotiću i smatrao ga jednim od najvećih Srba.То је мислим причао о Недићу, а не Љотићу али и то што је причао, причао је 50 година после рата и из тренутне потребе да се све "српске снаге" уједине у борби против комуниста. За време рата је имао негативно мишљење о обојици.
U svom listu "Srbija" ("Glas srpskih boraca za slobodu") Đujić je u broju 254 za januar 1977. pisao da su ljotićevci bili "pod komandom Draže Mihailovića, kojeg su oni dvaput spasili svojim borbenim snagama od komunista i Nemaca. I kao da Draža nije sa svoje glave skinuo svoju četničku šubaru i poslao na poklon starešini zboraša, Dimitriju Ljotiću, kojeg je i Draža smatrao našim velikim savremenim državnikom i moralnim gorostasom."
Па ваљда је ово најбољи доказ колико те приче немају везе с мозгом. Љотићевци били под командом Драже Михаиловића? А што се тиче Дражиног поштовања Димитрија Љотића, хоћете да потражим неке његове депеше појединим командантима у којима Љотића назива будалом и томе слично!? Искрено, не могу да верујем да и овде наилазим на ту љотићевску пропаганду о Ђујићевој припадности Љотићевом покрету.



Извесних Ђујићевих симпатија према пре свега Милану Недићу је уистину било. Што се веза М. Ђујића и припадника Збора тиче, знам за слике у Словенији. Међутим, то је период када су околности биле специфичне.

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Napisano: 29 Jun 2012 18:57

akvila ::Napisano: 28 Jun 2012 15:17

САСЛУШАЊЕ УХВАЋЕНОГ УСТАШЕ

Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: ''Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног усташе Гојчета Милин Анте''.79
Гојчета, који је ухваћен док је ишао на одсуство, је рођен 1923. године у Читлуку. Пре рата је био рудар, а у ово доба налазио се на служби у усташком Главном стану у Загребу, у Прерадовићевој улици бр. 5.
. Читко је презиме првог сведока - Ранђеловић, док се имена другог сведока и судије не могу прочитати. Нема података о пресуди, али као поуздано се може узети да је усташа осуђен на смрт и ликвидиран.

ИЗВОРИ:
79 АВИИ, ЧА, К-151, рег. бр. 36\5.
80 АВИИ, ЧА, К-151, рег. бр. 47\5.



Jesi li siguran? Very Happy
Prema saznanjima OZNE taj zlikovac je jos 1944 godine bio ziv Very Happy
Imam dokument..


Citat:OZNA pri Komandi Kninskog
P o d r u č j a
Broj 59/44
dana 21./VIII
A R H I V – O Z N E
_____________________________
Političko-obavještajni izvještaj
od 20.VII. do 18.VIII.

KOTAR PROMINA
Na ovome Kotaru potpuno se situacija izmijenila. Kako sam naprijed već naveo
likvidirano je ustaško uporište u Oklaju i Razvoñu. Likvidacijom ovih uporišta Promina
je potpuno slobodna, jedino što ustaše uz pomoć Nijemaca izvrše češće upade.
Narod
ovoga Kotara velikim zadovoljstvom dočekao je osloboñenje. Likvidacijom ovih uporišta
čitava Promina je pod našom kontrolom, a rad naših terenskih radnika potpuno je
omogućen. Prilikom izvoñenja vojnih akcija na Oklaj poginuo je veći broj civila i to onih
koji su ustaški nastrojeni. Ovo je dobro došlo, jer našim drugovima nema tko da ometa
rad, a narod može bez straha od prokazivanja neprijatelju da izrazi svoje želje. Poslije
likvidacije ustaša narod je uvidio da NOVojska prestavlja vojničku silu i da to nije neka
raspuštena banda kako je prikazivala neprijateljska propaganda. Narod je oduševljen i
često se čuju riječi "samo da nam više ne otiñu naši oslobodioci.
Poslije povlačenja naših jedinica u Oklaj u isti, uz pomoć Nijemaca došle su
ustaše na čelu poznatim koljačom Validžićem "Žujicom" i Gojčeta Antom.


Oni su zaklali
oca i majku Džape Ante, koji se nalazi u NOV-u, a poslije toga mu i kuću zapalili. Narod
čitave Promine opet se nanovo zgraža nad ovim zločinom, a mržnja u narodu prema
istima još više se povećala.

Istoga dana su Nijemci zapalili mline kod Manajlovca i u Brljanu. Ovo je na
narod ostavilo još gore utiske, jer narod Promine, kao i skoro sva Bukovica služila se
ovim mlinima. Ipak je uspjelo da se opravi pet vitlova te je narodu i ovdje pomognuto.
Narod Promine sve više osjeća ljubav i brigu svoje narodne vojske.
Prilikom napad Prominskog Partizanskog Odreda na Razvoñe bio je smrtno
ranjen komandant odreda-kapetan Staniša vukmanović. On je bio veoma obljubljen kod
naroda Promine i njegova smrt ostavila je tragove kod naroda.
Pre na dva dana od smrti komandanta teže je bio ranjen i politkomesar ovog
odreda, drug Ivan Žiković. Isti, rodom iz Knina, a veoma poznat u Promini i od ranije,
prebačen je za Vis, a za njim narod još uvijek žali.
Milicija koja je po nareñenju Nijemaca u Miljevcima bila na silu formirana i
naoružana vratila je oružje i neće više da čuva cestu kako su to bile im Švabe odredile.
Razlog tome bilo bi uglavnom likvidacija Oklaja, a i što su u Oklaju poginula i nekoliko

Izvornik, strojopis
Hrvatski državni arhiv, f. 1491, OZN-a za Hrvatsku, kut. 45, 11.70.4., 30/88


Bolje da nisi izbacio taj izvestaj.Ispade da su ga

ili pustili ili da Djujic izmislja u duhu onog izvestaja sto je gorran izbacio:

Citat:Prema Đujićevom izveštaju Mihailoviću, četnici su i u operaciji Rösselsprung igrali glavnu ulogu:
"od partizana poginuli: Tito, Ribar, pet članova Titine vlade", "zarobljen živ Titin naslednik Starčević — Hrvat". Po Đujiću je "6 komesara izvršilo samoubistvo" i "potpuno uništena VI lička divizija". Četnici su, sa svoje strane, osim što su "imali poginula tri četnika među padobrancima", imali još samo trojicu ranjenih. Partizani su se onda "povukli u pravcu Tičeva i Peulja gde su napali nemačke trupe. Uspešnim napadom naših snaga na ovaj partizanski obruč oslobođeni su Nemci." Razbijajući "obruč" oko Nemaca, četnici su ubili svega 1700 partizana
Very Happy

Dopuna: 29 Jun 2012 19:09

A evo za sve srpske i hrvatske nacionaliste slag na tortu iz ozninog dokumenta da vide kaka su "crvene ustase" odnosno "srbokomunisti" "klali "neduzan srpski odnosno hrvatski narod da ih "uniste":


Citat:Na godišnjicu smrti Stjepana Radića održan je u Promini masovni zbor.
Prisustvovalo je zboru preko 800 osoba
. Zbor je bio uglavnom u duhu trogodišnjice
ustanka. Na zboru istupili su govornici i to član Ok.KPH, drug Tripalo, te drug
politkomesar odreda Jankovčev i pretsjednik Kotar. NOO Drniš-Promina. Narod je ponio
veoma dobre utiske ostavljene od govornika za sam zbor bio je veoma živ. Na kraju
zbora dala je diletanska grupa Okruž. NOO za Knin priredbu, na zbor je došlo i omladine,
Srba, iz Bukovice koja je uzvratila posjetu omladini Promine koja je bila došla u Ervenik
za Vidovdan.
Tako uzajamnim posjetama iskovano je bratstvo izmeñu srpske omladine
Bukovice i hrvatske omladine Promine. Ovakav masovni zbor bio je dosada jedini u
Promini, a i u našem okrugu. Na njemu bilo je naroda iz svih sela, a naročito iz onih koji
su bili pod kontrolom neprijatelja. Oni su preko ovog zbora još više mogli da upoznaju
pravu istinu o nama, a i ovom prigodom sam narod osjetio je našu ljubav prema njemu.



Izvornik, strojopis
Hrvatski državni arhiv, f. 1491, OZN-a za Hrvatsku, kut. 45, 11.70.4., 30/88


Zanimljivo, Hrvati bili za Vidovdan u poseti Srbima a Srbi dosli kod Hrvata na godisnjicu ubistva Radica i OZNASI to pohvaljuju u izvestaju pretpostavljenima.

Iz ovog izvjestaja "se vidi podla judeomasonska-vatikanska to jest srbocetnicka zavjera " komunista protiv Srba tj.Hrvata.Zlikovci sram ih bilo.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 461 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 454 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Karla, Konda, Krusarac, pacika, voja64, zlaya011