Vitold Pilecki

Vitold Pilecki

offline
  • V. Uzelac
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 632
  • Gde živiš: Bačka Topola

Citat:
Више од храбрости: Витолд Пилецки

„Храброст је једна од особина карактера која одваја оне који су спремни на све, од оних који се ипак не би тако лако одлучили на неки чин. Неки би рекли да се храброст често граничи са лудошћу и непромишљеношћу, али то не мора увек бити случај.“

Текст започињем овим цитатом о храбрости јер ћемо овде говорити о једном изузетном чину исте. Ради се о човеку које је ризиковао свој живот за неки виши циљ, да би касније сва његова дела била узалудна и да би страдао због туђих виших циљева.

Витолд Пилецки (Witold Pilecki) рођен је 13. маја 1901. у месту Олоњец, област Карелија, тадашње Руско царство. Његови преци били су припадници пољске шљахте током историје, али им је племство одузето јер је његов деда Јожеф Пилецки био присталица устанка против Русије 1863. Отац, Јулијан, је био шумар, а поред Витолда пар је имао још четворо деце. Породица се 1910. сели у Вилнус, да би након избијања Првог светског рата преко Могиљева доспела до Орела у Русији, где је млади Витолд наставио школовање.

Као члан тајног удружења пољских извиђача (ZHP) Витолд је учествовао у пољско-совјетском рату који је отпочео 1919. Прикључио се првобитно пољским добровољцима у одбрани Вилнуса а касније се склонио у Пољску где је у новоформираној Пољској добровољачкој армији добио чин редова. Као припадник коњичких јединица учествовао је у офанзиви на Кијев и одбрани Гродна, за шта је одликован медаљом за храброст. По окончању рата сврстан је у војну резерву. Наставио је своје школовање на студијама пољопривреде у Познању, које је напустио 1924. услед недостатка новца и болести свог оца. Радио је као резервни официр у војсци, где је вршио обуку регрута. Унапређен је све до чина потпоручника.

1931. оженио се Маријом са којом је добио двоје деце, Андрзеја и Зофију. Наследио је бивше породично имање у близини места Сукурце, област Лидно. Тамо је наставио живот и био је веома активан на друштвеном пољу. Налазио се на челу ватрогасног друштва, основао је пољопривредну задругу и бавио се сликањем. Отворио је приватну коњичку школу. За своје ангажовање у друштву одликован је медаљом за заслуге. Живот његове породице прекинуће надолазећи пакао који ће обухватити и Пољску, Други светски рат.




Витолд Пилецки 1930. Колорисана фотографија.




Са супругом Маријом.

Уочи рата који ће Пољској донети разарање и страдање становништва, Витолд је мобилисан као командант коњичког пука. Његова јединица је скоро у потпуности уништена након окршаја са немачким оклопним трупама. Повлачећи се према истоку, спојила се са преосталим јединицама које су била расуте дуж фронта. Када је Совјетски савез напао Пољску, јединица Пилецког се у потпуности распала а он је рањен у окршају са немачким јединицама у близини Томасов Лубелског. Капитулацијом Пољске јединица је престала да постоји, и док се део војника предао Немцима, Витолд се сакрио у Варшаву са својим саборцем мајором Влодаркиевицем. У новембру 1939. они су основали Тајну пољску армију (TAP) која ће касније постати део Уније оружаног отпора (ZWZ) и прерасти у Домовинску армију (Armia Krajowa).

1940. године Пилецки је осмислио један на изглед неизводљив план. Добровољно ће се убацити у концетрациони логор Аушвиц, одакле ће слати информације покрету отпора и организовати логораше за евентуалну побуну. 16. септембра предвече намерно је изашао на улице Варшаве током полицијског часа, и код себе је имао лажне исправе под именом Томас Серафински. У својим мемоарима је описао чин привођења: „Оно што ме највише иритирало је пасивност ове групе Пољака. Сви изабрани су већ показивали знаке психологије масе, што је резултирало тиме да се гомила понашала као крдо пасивних оваца“.

Након два дана у притвору премештен је у концентрациони логор Аушвиц (пољ. Освјенћим). Долазак у логор је описао речима: „Пришли смо капији у бодљикавој жици изнад које се налазио натпис „Arbeit macht frei“. Касније смо схватили тек шта то значи.“





Пилецки као логораш под редним бројем 4859. Фотографија из архиве логора Аушвиц.

За време боравка у логору унапређен је у чин поручника. Његов серијски број логораша је био 4859. Успео је да међу логорашима организује Унију војних организација (ZOW), која је покушавала да подигне морал међу логорашима, снабдева их додатном храном и одећом, али и прослеђује информације ван логора пољском покрету отпора. Витолд је успео да прокријумчари у логор делове за радио станицу, преко које је слао информације својим саборцима ван логора. Они су их прослеђивали влади Пољске у Лондону а тако су и савезници успели да сазнају за злочине који су вршени у Аушвицу. Пилецки у својим мемоарима описује и како су Немци почели ликвидације у логору:

„ Прво би вам човек у пругастом оделу са мочугом поставио питање „Was bist du von zivil?“ Одговори судија, адвокат и свештеник значили би да ћете бити претучени до смрти.

1942. Пилецки је посумњао да је њихова радио станица откривена, те су је размонтирали и сакрили делове. СС је успео да открије пар чланова Уније војних организација који су открили детаље о обавештајном раду. Поручник Витолд се надао да ће бити послата помоћ споља у виду десанта падобранаца, али је то у овом периоду било неизводиво. Из тог разлога је одлучио да је време да побегне из логора и прикључи се покрету отпора споља. У ноћи 26/27. априла, Пилецки је успео да побегне са још двојицом логораша, након што су провалили врате пекаре у којој су радили. Са собом су понели личне ствари и неколико докумената која су успели да украду од Немаца. Након што је поново доспео у контакт са припадницима покрета отпора, Пилецки је саставио извештај о Аушвицу, под називом Извештај В. Он је предат на увид савезницима, а амерички ОСС га је означио као непоузданог. Домовинска армија је одбацила његов план о ослобађању логора, сматрајући да је неизводив. Због активности у Аушвицу, Витолд је унапређен у чин капетана.




Лажне исправе Витолда Пилецког под именом Роман Језерски.


Све до Варшавског устанка, бавио се обавештајним радом. За време побуне унутар главног града Пољске, борио се под ратним именом капетан Роман, а свој идентитет је открио тек касније. Борио се у батаљону „Хробри 2“ (храбри) и касније постао члан чете „Варшавјанка“. Овај одред је нанео немачким трупама значајне губитке, пресецајући им линије снабдевања. Успели су да заузму веома битан део града познат као Јерусалемска авенија, где су успели да две седмице пруже отпор немачким одредима, који су морали да употребе теже наоружање да би заузели објекат у којем су били утврђени припадници покрета отпора. 5. октобра 1944. капетан Пилецки се други пут нашао у заробљеништву, али овај пут није било његовом вољом. Вермахт га је заробио након борбе и период до априла 1945. када су га ослободили Американци је провео у логорима у Шлеској и Баварској.

По окончању рата, прикључио се Пољској војсци на западу, чији штаб је био смештен у Великој Британији. Касније је пребачен у Италију, где се нашао под командом генерала Владислава Андерса у II корпусу. Децембра 1945. се поново обрео у Варшави, где је имао задатак да развије обавештајну мрежу и подрива нови просовјетски комунистички режим. Успео је да врбује и шефа тајне полиције, Вавела Алхимовица, који је прослеђивао информације Пољској армији ван земље. Међутим, један агент тајне комунистичке полиције и бивши припадник Тајне пољске армије се инфилтрирао унутар II корпуса, те је тако сав рад Пилецког био откривен. Истраживао је и злочине које су Совјети починили над Пољацима 1939. али и над припадницима Домовинске армије. 1947. је добио наређење да се повуче из Пољске али га је одбио. Ухапшен је маја 1947. Оптужен је за илегалан улазак у земљу, кривотворење докумената и исправа, одбијање да служи војни рок, илегално ношење оружја и шпијунажу у корист генерала Андерса. Осуђен је на смрт стрељањем. Након пресуде је изјавио :

„Покушавао сам да живим свој живот тако да у часу смртне казне више осећам ужитак него страх“.

Наводно је у моментима пред стрељање узвикнуо „Живела слободна Пољска!“








Фотографије са процеса 1948.


Његови мемоари прате период од уласка у логор Аушвиц до тренутака пред избијање Варшавског устанка. На крају наводи број жртава у овом логору.

„Када сам напустио Аушвиц тренутни број логораша је био преко 121,000. Око 23.000 је било пребачено и пуштено. Око 97,000 заробљеника са бројевима је убијено. Ово нема везе са онима који су одведени у гасне коморе и спаљени, а да формално нису ни доведени у логор. Према проценама надређених који су радили овде, број таквих жртава је око 2 милиона до времена када сам ја напустио Аушвиц.“

Рехабилитован је 1990. године, након пада комунизма у Пољској. 1995. је постхумно одликован Орденом белог орла, највишим пољским одликовањем. 2013. године је унапређен у чин пуковника. Ни дан данас се не зна где је сахрањен.


Вања Узелац


https://zanimljivaistorija578648654.wordpress.com/.....2;и/



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 10429

ОСС је био амерички, не британски.

Иначе ми није јасно како тако дуго на терену нису знали шта се дешава, па су морали да уђу у логор. Имају композиције возова са људима који свакодневно улазе у логор, и мирис кремирања који се надалеко шири. Само да су пописали број возова, добили би врло поуздане размере злочина.



offline
  • V. Uzelac
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 632
  • Gde živiš: Bačka Topola

Исправљено, знам за ОСС јер је МакДауел који је био у штабу код Д. Михаиловића радио за њих. Тако наводи Пилецки у својим мемоарима, да је убачен у логор из потребе доказивања злочина са лица места.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 541 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 0 sakrivenih i 516 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 20:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Atomski čoban, caesar, danicatomic1928, Djokislav, doklevise, doom83, DucicM, goxin, hermann.kottmann, indja, izi, Kubovac, KUZMAR, Lieutenant, ljs, Marko Marković, mayche90, Milos ZA, nebkv, nemanja.tatic, NenadG, RJ, Sale, SlobaBgd, vathra