Zašto Treći Rajh nije napao Švedsku i Švajcarsku?

3

Zašto Treći Rajh nije napao Švedsku i Švajcarsku?

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Citat:Da, ali treba imati u vidu da je Nemačka počinjala sa daleko niže početne tačke, jer joj je naime Versajski ugovor dozvolio držanje samo vrlo ograničenih vojnih snaga, posebno u pogledu ozbiljnije ratne tehnike.

Ne, nije.Iz jednostavnog razloga sto nije postovala odredbe Versajskog sporazuma, i niko je nije sprecio.

Prema Versajskom ugovoru Nemačka je mogla da drži samo profesionalnu armiju od 100.000 vojnika kopnene vojske i 15.000 u mornarici. Rok službe za vojnike bio je 12, a za oficire 25 godina. Pošto nije smela da vrši nikakve ratne pripreme, ona nije imala Generalštab, niti je smela da proizvodi vojne vione, podmornice i. još neke vrste naoružanja. Profesionalna 'mija imala je 7 pešadiskih i 3 konjičke divizije, a ratna mor-irica je svedena na 6 starih bojnih brodova, 6 lakih krstarica, 2 razarača i 12 minopolagača. Nemci su poštovali ova ograničenja samo kratko vreme, a zatim su u najvećoj tajnosti počeli da )se pripremaju za revanš i novi rat. U tom cilju oni su, i pored zabrane uvođenja opšte vojne obaveze, obučili veliki broj omladinaca u sportskim i streljačkim društvima, a 1 februara 1926 formirali Vojno odeljenje koje je vršilo tajne ratne pripreme.
Glavni cilj njihove politike bio je povratak izgubljenih oblasti i kolonijalnih teritorija i povratak prestiža velike sile. Iz ovakve agresivne politike mogla se roditi samo i odgovarajuća vojna doktrina. Iskustvo iz Prvog svetskog rata, geografski položaj Nemačke, politička i ekonomska situacija u zemlji naveli su ih na zaključak, da se postavljeni ciljevi mogu postići samo agresivnim i totalnim ratom, i da taj rat mora da bude što kraći. Zato su Nemci usvojili doktrinu munjevitog rata na bazi masovne upotrebe oklopnih i vazduhoplovnih snaga. Temelje ove nove doktrine postavio je organizator nemačkog Rajhsvera (Reichswehr) general fon Sekt. Dolaskom Hitler a na vlast, nacisti sü prihvatili, razradili i konkretizovali ovu doktrinu.
Odmah po preuzimanju vlasti nacisti su pristupili reorganizaciji armije i otvorenim pripremama za rat. Dekretom od 16 marta 1935 Hitler je uveo opštu vojnu obavezu za sve muškarce od 18—45 godina starosti i naredio da se od dotadašnje profesionalne armije (Rajhsver) formira velika nacionalna armija — Vermaht (Wehrmacht). Zahvaljujući ubrzanoj obuci u stalnom kadru i u partiskim i sportskim organizacijama, Nemci su za vrlo kratko vreme stvorili jaku armiju. Koristeći se veoma razvijenom industrijom, dirigovanom privredom (u oktobru 1936 usvojen je četvorogodišnji plan) i primenom savremenih metoda u procesu proizvodnje, oni su ovu armiju snabdeli najmodernijim tipovima naoružanja i opreme. Nemačka je ubrzo postala veliki vojni logor i džinovski ratni arsenal. Ona je već 1935 godine imala 3 armije, sa 11 korpusa i oko 30 divizija, od kojih 3 oklopne. Za sledeće 4 godine nacisti su stvorili dobro organizovanu i dobro obučenu armiju, snabdevenu najmodernijim naoružanjem i opremom.
U cilju bolje popune, obuke i snabdevanja, Nemačka je 1938 godine bila podeljena na 15 vojnih oblasti.
Hitler je 1938 postao Vrhovni komandant svih oružanih snaga. Njemu su bili potčinjeni: komandant kopnene vojske (das Heer) general Brauhič; komandant vazduhoplovstva (die Luftwaffe) maršal Gering i komandant ratne mornarice (die Kriegsmarine) admiral Reder. Posle smenjivanja Brauhiča, decembra 1941, Hitler je preuzeo i komandu kopnenih snaga.
Na dan ulaska u rat (1 septembra 1939) Nemci su mobilisali 103 divizije, od kojih 86 pešadiskih (35 aktivnih u I talasu, 16 rezervnih u II talasu, 20 rezervnih u III talasu, 14 rezervnih u IV talasu i 1 landverska divizija, 5 oklopnih, 3 brdske, 4 motorizovane i 4 lake divizije i 1 ojačanu konjičku brigadu (kasnije pretvorena u konjičku diviziju), kao i brojne jedinice i ustanove Vrhovne komande, grupe armija, armija i korpusa.
Pešadiske divizije I talasa (od broja 1—46) bile su najbolje obučene i naoružane, jer su formirane od ranijih mirnodopskih aktivnih divizija (imale su 78% aktivnog ljudstva, 12% obveznika I poziva, 6% obveznika II poziva-i 4% landverovaca). Imale su po 17.734 vojnika, a u boračkim jedinicama 378 puškomitraljeza, 138 mitraljeza, 93 minobacača 50 mm, 54 minobacača 80 mm, 20 pešadiskih topova 75 mm, 6 pešadiskih topova 150 mm, 75 pt topova 37 mm, 36 haubica 105 mm, 12 haubica 150 mm, 12 pav topova 20 mm i 3 oklopna automobila. Svaka divizija imala je: štab divizije; 3 pešadiska puka (puk je imao: 3 bataljona, 1 bateriju pešadiskih topova, 1 pt bateriju 37 mm, 1 konjički vod i pukovsku komoru; svaki bataljon je imao: 3 streljačke i 1 mitraljesku četu od 8 mitraljeza i 6 bacača 80mm; 1 izviđački divizion (öd 1 eskadrona konjice, 1 eskadrona biciklista i 1 teške čete); 1 artiljeriski puk (3 laka diviziona haubica 105 mm, 1 divizion teških haubica 150 mm i 1 osmatrački divizion); 1 pt divizion (3 baterije po 12 topova 37 mm, 1 pav četa od 12 topova 20 mm); 1 pionirski bataljon (2 obične i 1 motorizovana pionirska četa, 1 motorizovana mostova kolona i komora); 1 bataljon za vezu (1 radiočeta, 1 telefonska četa i komora); 1 dopunski bataljon (3 čete); diviziske transportne (štab diviziske pozadine, 8 motorizovanih snabdevačkih kolona od po 30 t, 1 motorizovana kolona za benzin od 25 m3, 1 motorizovana snabdevačka četa i 1 motorizovana radionica); intendantske (1 motorizovana pekarska četa, 1 motorizovani mesarski vod i intendantura) i sanitetske jedinice (1 obična i 1 motorizovana sanitetska četa, 1 motorizovana poljska bolnica i 2 voda sanitetskih automobila); 1 veterinarsku četu; motorizovanu vojnu Žandarmeriju i motorizovanu vojnu poštu. )
Pešadiske divizije II (od broja 52—87) i IV talasa (od broja 251—269) bile su po formaciji slične divizijama I talasa a po stepenu izvežbanosti slabije; one su imale slabije jezgro kadrovskog ljudstva (6—9%), manje brojno stanje (oko 15.000 vojnika), slabije naoružanje( nisu imale minobacače, topove 100 i 150 mm, ni pav topove 20 mm) i manji broj motornih vozila.
Pešadiske divizije III talasa (od broja 206—246) i 14 landverska divizija bile su najslabije borbene vrednosti, jer nisu imale kadrovsko jezgro, već su bile popunjene rezervistima najstarijih godišta. Divizije III talasa bile su namenjene za odbranu položaja na objektima stalne fortifikacije; imale su veći broj puškomitraljeza (559), dok im je veći deo komore bio sa konjskom vučom, a manji motorizovan.
Nemačka kopnena vojska u početku je bila podeljena u 3 grupe armija (Heeresgruppe) koje su imale po 2—4 veoma jake armije. Armije su, pored armiskih delova, imale po 4—10 korpusa, a eventualno i neku armisku grupu (Armeegruppe). Korpusi su imali po 2—4 divizije. Oklopni korpusi su imali po 2—3 oklopne i 1—2 motorizovane divizije, a po potrebi i nekoliko pešadiskih divizija.
Pešadiske divizije bile su organizovane u četiri talasa. Ovi talasi (tipovi) divizija su se razlikovali po godinama starosti i obuci ljudi, kao i po količini i kvalitetu naoružanja, dok su njihove razlike u formacijama bile neznatne.
U skladu sa doktrinom munjevitog rata (Blitzkrieg) Nemci su posvetili najveću pažnju velikim oklopnim jedinicama, nosiocima udarne snage, smelih manevara, brzog tempa operacija, itd. S obzirom na ovakvu ulogu i namenu oklopnih snaga, Nemci su imali vrlo mali broj tenkova u okviru pešadiskih jedinica, dok su im krupne oklopne jedinice (divizije, korpusi, grupe a zatim i armije) služile za izvršenje strategisko-operativnih zadataka, u čemu su im pomagale motorizovane jedinice. Njihove oklopne jedinice imale su sledeće tipove tenkova: »tenk 1 tip Krup« (Pz.K.W. 1 type Krupp): 5,5 t, 2 mitraljeza, 25—45 km/č, radijus,,dejstva 90—150 km;, »tenk 1 tip Majbah« (Pz. K. W. 1 type Maybach): 5,8 t, 2 mitraljeza, 20—50 km/č, r.d. 90— 140 km; »tenk 2« (Pz. K. W. 2): 9 t, 1 mitraljez i 1 pt mitraljez, 30—45 km/č,,r.d. 120—200 km; »tenk 3« (Pz. K.W. 3): 18—20 t, 3 mitraljeza, 1 pt top 37 mm, 35 km/č; »tenk 4« (Pz. K.W. 4): preko 25 t, 1 top 75 ili 105 mm, 1 pt top 37 mm i 1 mitraljez u glavnoj kupoli, 2 mitraljeza u maloj kupoli, 15—20 km/č, r.d. 120—140 km; »tenk 38 Skoda« (Pz. K.W. 38 Skoda): 15 t, 1 mitraljez i 1 puškomitraljez, 1 pt top 37 ili 47 mm, oko 42 km/č.
Prve nemačke oklopne divizije su formirane 1935, a zatim se njihov sastav menjao sve do početka rata. One su 1939 godine imale 11.792 vojnika, 324 tenka i 101 oklopni automobil, dok im je ostalo naoružanje bilo slabije nego kod pešadiskih divizija. Iako nemačke oklopne divizije nisu bile potpuno istog formaciskog sastava, ipak je veći broj imao: štab divizije; štab tenkovske brigade; 2 tenkovska puka (od po 2 bataljona); štab pešadiske brigade; 1 pešadiski puk od 2 bataljona motorizovane pešadije; 1 bataljon motociklista; 1 izviđački bataljon (2 čete oklopnih automobila, 1 četa motociklista, 1 teška četa i 1 motorizovana kolona); 1 pt divizion (3 baterije po 12 pt topova i 1 pav četa od 12 pav topova 20 mm); 1 artiljeriski puk (2 diviziona po 3 baterije haubica 105 mm); 1 inžinjeriski bataljon (3 pionirske čete, 1 mostova kolona i 1 inžinjeriska komora); 1 bataljon za vezu; diviziske transportne, intendantske i sanitetske jedinice i ustanove; vojnu poštu i vojnu žandarmeriju.
Lake divizije (formirane tek 1938) bile su potpuno motorizovane i namenjene prvenstveno za operativno i strategisko izviđanje i eksploataciju bitke. One su se razlikovale po svom sastavu; uglavnom su imale oko 11.000 vojnika, 86 tenkova i 70—131 oklopni automobil.
Sastav treće lake divizije koja odgovara proseku ostalih lakih divizija: štab divizije; 1 motorizovani konjički puk od 3 diviziona; 1 divizion motociklista; 1 izviđački puk (2 izviđačka diviziona od po 2 eskadrona oklopnih automobila i 1 eskadron motociklista); 1 artiljeriski puk (od 2 diviziona po 3 baterije haubica 105 mm); 1 bataljon lakih tenkova; 1 pt divizion; 1 pionirski bataljon; 1 četa za vezu; diviziske transportne, intendantske i sanitetske jedinice i ustanove; vojna pošta i vojna žandarmerija.. Ostale 3 lake divizije imale su sličan formaciski sastav, ali je bilo izvesnih razlika u brojnom stanju i naoružanju.
Motorizovane divizije (formirane 1937) imale su sličan formaciski sastav kao i pešadiske divizije I talasa, ali im je brojno stanje bilo nešto manje (16.445) i naoružanje slabije.
Brdske divizije (formirane 1938), sa delimično motorizovanom komorom, imale su po 2 ili 3 planinska puka, a razlikovale su se u naoružanju i komori. Brdska divizija od 2 puka imala je 17.188 vojnika i sledeći sastav: štab divizije; 2 planinska puka (od po 3 bataljona); 1 izviđački divizion (1 konjički eskadron i 1 eskadron biciklista); 1 artiljeriski puk (2 diviziona brdskih topova 105 mm i 1 motorizovani divizion haubica 150 mm); 1 pt bataljon (2 pt baterije); 1 pionirski bataljon; 1 bataljon za vezu; 1 dopunski bataljon; diviziske transportne, intendantske, sanitetske i veterinarske jedinice i ustanove; vojna pošta i vojna žandarmerija.
Konjička brigada, jačine 6.684 vojnika, imala je: štab brigade; 2 konjička puka (po 4 konjička, 1 teški eskadron i 1 motorizovani teški eskadron); 1 biciklistički divizion (3 biciklistička, 1 teški motorizovani eskadron); 1 konjički artiljeriski divizion (od 3 baterije); 1 motorizovanu pt bateriju; 1 motorizovanu mitraljesku četu; 1 motorizovanu pionirsku četu; 1 motorizovanu četu za vezu; i brigadne, delimično motorizovane, transportne, intendantske, sanitetske i veterinarske jedinice i ustanove.
U vezi s doktrinom munjevitog rata, Nemci su prvenstveno predvideli vazduhoplovne jedinice za podršku kopnenih, a naročito motomehanizovanih snaga. Pri tome su najveću pažnju poklonili stvaranju lakih bombarderskih jedinica. Nemačka industrija je stalno povećavala proizvodnju aviona, tako da je 1939 dostigla nivo od oko 6.000 najmodernijih aparata i po broju i kvalitetu zauzela prvo mesto u svetu. U sastav nemačke lovačke avijacije ulazili su sledeći avioni: »Meseršmit 109« (Messerschmitt 109): 570 km/č, dolet 1000 km, 1 top ili 2—4 mitraljeza; »Meseršmit 110« (Messerschmitt 110): 585 km/č, dolet 1200 km, 2 topa i 5 mitraljeza; »Hajnkel 113« (Heinkel 113): 575 km/č, dolet 1150 km, 2 topa i 2 mitraljeza. Bombarderska avijacija imala je: »Hajnkel 111« (Heinkel 111): 375 km/č, dolet 1500 km, nosivost 2.000 kg, 3 mitraljeza; »Hajnkel 111 K« (Heinkel 111 K): 440 km/č, dolet 4.250 km, nosivost 1.000 kg, 5 mitraljeza; »Junkers 86« (Junkers 86): 390 km/č, dolet 1.500, km, nosivost 900 kg, 3 mitraljeza; »Junkers 87« (Junkers 87): 390 km/č, dolet 1.000 km, nosivost 500 kg, 2 mitraljeza;, »Junkers 88« (Junkers 8Cool: 500 km/č, dolet 1.900 km, nosivost 2.000 kg, 5 mitraljeza; »Junkers 89/90« (Junkers 89/90): 360 km/č, dolet 2.250 km; »Dornier 17« (Dornier 17): 500 km/č, dolet 2.200 km, nosivost 800 kg, 4 mitraljeza; »Dornier 215« (Dornier 215): 500 km/č, dolet 3.000 km, nosivost 800 kg, 4 mitraljeza. Izviđačka avijacija raspolagala je sledećim tipovima aviona: »Henšel 126« (Henschel 126): 370 km/č, dolet 1.000 km, nosivost 120 kg, 2 mitraljeza); »Arado 95« (Arado 95): 315 km/č, dolet 1.600 km, nosivost 300 kg, 2 mitraljeza. Transportna avijacija imala je stare tipove aviona: »Junkers 52« (Junkers 52).
Na početku rata nemačko vazduhoplovstvo je bilo podeljeno na četiri vazduhoplovne flote (armije). Flota je imala: 2—3 vazduhoplovne divizije jačine 250—500 aviona (u proleće 1940 divizije su pretvorene u vazduhoplovne korpuse), avijaciju za sadejstvo sa kopnenom vojskom i ratnom mornaricom i izvestan broj aviona za transport, ljudstva i materijala. Neki nemački pisci tvrde da je Nemačka u početku rata imala oko 2.500 aviona, dok je prema britanskim podacima u to vreme imala 3.600 aviona u borbenim jedinicama, ne računajući one u skladištima i školama.
Pošto je nemačka mornarica prvenstveno bila namenjena za zaštitu nemačkih obala, presecanje komunikacija i ometanje blokade nadmoćnih francusko-britanskih snaga, Nemci su naročitu pažnju poklonili izgradnji lakih površinskih (razarači, torpiljarke) i podmorničkih jedinica. Iako je britansko-nemačkim pomorskim sporazumom od 1935 godine dozvoljeno Nemačkoj da poveća svoju ratnu mornaricu i preko granice određene Versajskim ugovorom o miru, ona je ipak, zbog kratkog vremena i nedostataka finansiskih sredstava, nije mogla znatnije pojačati, tako da je prilikom ulaska u rat imala samo 2 stara bojna broda, 3 džepna bojna broda, 2 bojna krstaša, 6 krstarica, 17 razarača, 17 torpiljarki, 34 podmornice, 74 minolovca, 8 minopolagača, 8 korveta i 16 torpednih čamaca. U gradnji ili na popravci nalazila su se 2 bojna broda, 1 nosač aviona, 5 krstarica i 78 podmornica. Flota je bila podeljena na: Zapadnu flotu za zaštitu obala Severnog Mora, Baltičku (istočnu) flotu za zaštitu obala Baltičkog Mora i Grupu za strategiske diverzije i napade na savezničke pomorske komunikacije, koja je bila neposredno pod Komandom ratne mornarice.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

Bugrska je vodila "pametnu" politiku kakvu otprilike reklamiraju kod nas zastupnici teorije da je 27. mart bio greška.
Trudila se da nikoga ne uvredi - samo da pokupi "nagradu" koja joj je sledovala od nemačkih uspeha - aneksiju južne Srbije i većeg dela Makedonije, koje su smatrali svojim. Čak ni Jevreje nisu progonili - do jednog dana u martu 1943, kad su popustili pod nemačkim navaljivanjima, i odjednom pohapsili sve Jevreje iz anektirane oblasti.
Zbog toba su Jevreji iz Makedonije procentualno čak najviše stradali.
I, naravno, od početka 1942. davala je 3-5 divizija nemačkoj komandi Jugoistoka za okupaciju Srbije.
Bugarska je sve vreme rata održavala diplomatske odnose sa SSSR-om.
Onda je Crvena armija početkom septembra izbila na Dnav. Staljin je shvatio da mu diplomatski odnosi smetaju, pa ih je prekinuo i objavio rat Bugarskoj 5. septembra 1944 - da bi imao izgovor za ulazak trupa na bugarsku teritoriju.



offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5661

proka89 ::Ako se ne varam gledao sam neki dokumentarac o drugom svetskom ratu u kojem su tvrdili da je Hitlerov covek kojeg je on zaduzio da nagovori Franka da se prikljuci ratu, zapravo radio suprotno i nagovarao Franka da ostane neutralan.

Poslao je Musolinija, ali ovaj u opšte niej mogao niti hteo da nagovara Franka na ulazak u rat jer je upravo doživeo velike poraze u Africi- Franko ga je pitao
- Duče, da li bi ste vi izašli iz ovog rata?
- Kada bih samo mogao...

kada je izbio rat ipala Francuska, Franko je nudio Hitleru da Španiej udje u rat, Hitler se na to niej obazirao preterano jer je to bila suviše verbalna ponuda.
Kada je bilo jasnod a će engelska opstati, Hitler je "prihvatio" ponudu, medjutim Franko nije sada želeo da udje u rat i krenuo je da traži nenormalne stvari.
Na zadnjem sastanu sa Hitlerom, ovaj mu je i pretio na krajud a će Višijevska francuska da napadne Španiju ako nastavi da se glupira. Na kraju Hitler je priznao Musoliniju:
- Više bih voleo da izvadim tri zdrava zuba nego da se još jednom sretnem sa tim čovekom!

offline
  • Automatika i sistemi upravljanja motornim vozilima
  • Pridružio: 29 Avg 2011
  • Poruke: 5154

Mislim da se zapravo radilo o njemu
http://en.wikipedia.org/wiki/Wilhelm_Canaris

online
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6305

Gestapo je vodio Jevreje na prepis imovine u Švajcarsku (kad je i gdje je to bilo potrebno). Kad bi Jevrejin potpisao "prepis" sa svojima bi "nestajao" kroz koncentracione logore. A "prepis" je ostajao, legalan i zvaničan (i do danas tajan).
Dalje, dobar dio njemačkog učešća u Španskom građanskom ratu išao je kroz švajcarske i holandske banke.
No ključni cilj je bio podrška projektu "Etappendienst". Čim je Vilhelm Kanaris dobio činovničke mogućnosti reaktivirao je ovaj projekat iz WWI. Cilj je bio da se formira "snadbjevačka flota" pod neutralnom zastavom i njemačkim posadama koja bi džepne bojne brodove, podmornice i "matičnjake" za šnelbote opskrbljivala iz južnoameričkih luka. Tako da se ne bi dešavalo da trećina njemačkih podmornica bude u dolasku, trećina u odlasku, a tek jedna trećina u lovu.
Da se ne griješi duša, u finskim, švedskim, holandskim, španskim, turskim brodogradilištima je i začeta njemačka podmornička flota WWII. Po potrebi posla zapucali bi i do Južne Amerike. Naravno, sve je to "fakturisano" sa ne - njemačkih adresa, od kojih je jedna bila preko granice.
Njemačka je tih tridesetih sa svojim industrijalcima bila itekako povezana sa svijetom. Dedu od Džordža Buša Džuniora jedva su "odgovorili" od biznisa sa Njemačkom 1941. Nacisti su sa druge strane obezbeđivali zlato i porudžbine (tržište). Ako je zlato moglo da "klisne" kroz Švajcarsku do raznoraznih "filantropa" tim bolje.

Švedska je sa druge strane dopuštala prelazak preko svoje teritorije njemačkoj vojsci. I to borbeno spremnim jedinicama. Takođe je isporučivala ležajeve i sličnu robu.

Da je Njemačka napala Švajcarsku bukvalno bi spalila sopstvene "zlatne tapije" i sopstvenog insajdera na zlata gladnoj međunarodnoj sceni.
Slično je i sa Šveđanima.

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 1268

Treći Rajh je posle 1940. držao obe zemlje u okruženju, tj bio u poziciji da skoro potpuno kontroliše njihov spoljni promet. Ni jedna ni druga nisu predstavljale pretnju jer im vojske nisu imale veliki ofanzivni potencijal. U takvoj situaciji Nemcima je mnogo bolje i pametnije bilo da prećutno primoraju razumna rukovodstva Švedske i Švajcarske na saradnju sa 3. Rajhom (na obostranu maksimalnu korist) nego izgubiti nekoliko hiljada vojnika na invaziju, pretvoriti njihove populacije u potencijalne regrute za pokrete otpora i žrtvovati još nekoliko divizija za održavanje reda i mira. Obe su stavile svoje privredne kapacitete u službu 3. rajha i to je manje-više bilo najviše što je Hitler iz njih i mogao da izvuče. Npr svaka 4. nemačka granata je bila od švedske rude. Osim toga u kasnijim godinama rata se kao korisno ispostavilo i to što je Švedska industrija mogla da radi za Nemačku bez bojazni od savezničkog bombardovanja, a Švajcarska poslužiti za razne tajne pregovore o miru (od kojih na kraju, istina, ništa nije bilo), mada ne verujem da je to bilo na spisku razloga kada se odlučivalo da li će se napasti ili ne.

Sve u svemu slični razlozi kao za ne-okupaciju cele Francuske 1940. i ne-napad na Španiju posle Frankovog odbijanja da podrži napad na Gibraltar... Okupacija juga Francuske se desila tek posle savezničkog iskrcavanja u Kazablanki i Alžiru kada su se Nemci uverili da i Višijevski francuzi rado prelaze na savezničku stranu.

online
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6305

Pa ne bih rekao da su ih nešto posebno primoravali. Životni standard im je bio bolji nego danas, a pojedine kompanije su im izdavale i sopstvene valute.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22426
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Подсетићу: потражите капиталну књигу ''Тко је финанцирао Хитлера'', издање загребачког ''Глобуса'' крајем седамдесетих. Ако је неко нађе у пдф, не питам за цену... Smile

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 725

Sirius ::Подсетићу: потражите капиталну књигу ''Тко је финанцирао Хитлера'', издање загребачког ''Глобуса'' крајем седамдесетих. Ако је неко нађе у пдф, не питам за цену... Smile

imam je na engleskom, u pdf-u. mogu ti je poslati

offline
  • V. Uzelac
  • Pridružio: 28 Dec 2011
  • Poruke: 664
  • Gde živiš: Bačka Topola

Ја имам Сатонову ''Wall street and the rise of Hitler'' и та је добра.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1088 korisnika na forumu :: 47 registrovanih, 5 sakrivenih i 1036 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Apok, axa, comi_pfc, dakota, darcaud, darkangel, DENIRO, DucicM, DVC virus, Faki-Valjevo, fasko1505, filiplukac1337, Georgius2, goxin, Jovan Kovačević, kaptain, kljift, Kotarle, Krstić, Krusarac, Kubovac, liman, MarKhan, mean_machine, Mihajlo, Miskohd, nikolajevic.milan, pein, powSrb, renoje2, repac, riva, ruger357, saputnik plavetnila, shadower78, Sibin, skvara, Srki94, Trpe Grozni, VJ, vlvl, Voja1978, voja64, VP3987, vukovi, yrraf, zoidbergs