|
Euromil Mi-38 je transportni helikopter dizajniran od strane Mil-a uz međunarodnu saradnju. Planira se da će zameniti Mi-8 i Mi-6, a proizvoditi će se i u vojnim i u civilnim verzijama.Mozda jednog dana zameni Srpske Mi-8
Priča o Mi-38 počinje na vrhuncu sovjetske intervencije u Afganistanu, 1983., kada se počinje razmišljati o nasledniku Mi-8, ali u nekim vidovima i Mi-6. Sva iskustva stečena upotrebom tih helikoptera u ratu trebala su biti postavljena u novi dizajn. Plan je bio početi sa serijskom proizvodnjom 1996. Na Paris Air Showu, 1989. godine, predstavljena je maketa helikoptera, a već je postojao model u prirodnoj veličini. Prvi problemi javljaju se početkom devedesetih godina, s raspadom SSSR-a i smanjenjem finansijskih sredstava raspoloživih za razvoj novih projekata. Kako bi se program održao na životu, dolazi do udruživanja zavoda za proizvodnju helikoptera Mil i Kazan, te proizvođača motora Klimov. Godine 1992. francusko-nemački konzorcij Eurocopter izražava želju da se priključi programu, i to na području u kojem je Rusija zaostajala za zapadom - elektronici.
Opremanjem helikoptera zapadnim sistemima takođe se omogućavalo certificiranje po svim relevantnim standardima: JAR-29, FAR-29 i EASA 29, što je povećalo izvozni potencijal samog helikoptera. 1994. Ruski partneri u programu i Eurocopter osnivaju novu kompaniju nazvanu Euromil, a Eurocopter, osim dobavljanja avionike, preuzima ulogu savetovanja ruskih partnera o certificiranju, te poslovima vezanim za izvoz. Partnerstvo se temeljilo na podeli rizika, te je svaki partner imao 25% udela u vlasništvu nove firme. Godine 1996. Iz kompanije izlazi Klimov, njegov udel u Euromilu ravnomjerno dele preostali partneri, a uskoro postaje jasno da Klimov neće moći isporučiti planiranu pogonsku skupinu VK-3000 u predviđeno vreme. Euromil je našao rešenje u turbovratilnom motoru PW-127T/S, derivatu turboprop motora PW-127 snage 2500 KS u poletnom režimu, te 3600 KS u slučaju nužde (otkaza jednog motora). Potpisan je ugovor sa kompanijom Pratt & Whitney Canada o isporuci dva motora za prvi prototip Mi-38, još se računalo da će Klimov uspjeti isporučiti VK-3000 u roku za ugradnju na prototipove koji su u planu. U to vreme trebala su se razvijati dva osnovna modela: jedan sa ugrađenom zapadnom avionikom i PW-127T/S motorima, a jedan sa ruskom avionikom i motorima VK-3000 (koji su, između ostalog, trebali biti ugrađeni u drugi i treći prototip).
Dužina 19,70 m
Visina 5,13 m
Težina 8.300 kg
Maks. težina uzletna 15.600 kg
Motor 2× Pratt & Whitney Canada PW127
Najveća brzina 275 km/h
Dolet 1.300 km
Posada 3
|
