DeAgostini "Veliki jedrenjaci "kolekcija

209

DeAgostini "Veliki jedrenjaci "kolekcija

offline
  • Pridružio: 29 Maj 2013
  • Poruke: 0

dobro,to je sigurno tacno, ALI, pravi jedrenjak nije bio ni polu otvoren,inace bi potonuo pri samom porinucu. mislim da se ovdje vise islo na vidljivosti unutrasnjih detalja..... koja nam ,opet, nisu izradili niti poslali ni u pribliznoj mjeri.

offline
  • Slobodan
  • IT manager
  • Pridružio: 13 Mar 2013
  • Poruke: 0
  • Gde živiš: Beograd

cika miki ::Moje mišljenje:Ništa na ovim brodovima nije moglo ništa da bude ovako "sterilno" belo-stubići, stepeništa itd.Ako ništa drugo, bilo je bar premazano lakom koji daje nešto tamniju notu.Ali, ako se nekome to sviđa-OK.

Potpuno se slažem. To sam u više navrata ranije pisao- zbog toga je moja verzija ovog broda onako tamna, patinirana, nejednako "zaprljane" i izlizane palube, patiniranih svih delova... Brodovi tog vremena su premazivani katranom, raznoraznim smolama i uljima da bi se usporilo truljenje drveta, a i pored toga, trulež je uvek bila prisutna. Ne volim zato na modelima tu kliničku sterilnost i živopisnost boja pod bezbojnim lakom. Moja želja je da moji modeli izgledaju kao brodovi koji su godinama polvili morem, zatim izvađeni, umanjeni i smešteni na policu Smile

offline
  • Pridružio: 23 Jan 2012
  • Poruke: 0

s.solajic ::cika miki ::Moje mišljenje:Ništa na ovim brodovima nije moglo ništa da bude ovako "sterilno" belo-stubići, stepeništa itd.Ako ništa drugo, bilo je bar premazano lakom koji daje nešto tamniju notu.Ali, ako se nekome to sviđa-OK.

Potpuno se slažem. To sam u više navrata ranije pisao- zbog toga je moja verzija ovog broda onako tamna, patinirana, nejednako "zaprljane" i izlizane palube, patiniranih svih delova... Brodovi tog vremena su premazivani katranom, raznoraznim smolama i uljima da bi se usporilo truljenje drveta, a i pored toga, trulež je uvek bila prisutna. Ne volim zato na modelima tu kliničku sterilnost i živopisnost boja pod bezbojnim lakom. Moja želja je da moji modeli izgledaju kao brodovi koji su godinama polvili morem, zatim izvađeni, umanjeni i smešteni na policu Smile


Ne znaci da nije realno ako je sve lepo ofarbano jer I tada su brodovi kad se izgrade novi I "sterilni. Znaci brod koji je juce izgradjen se smanji I stavi u vitrinu. Sve zavisi ko sta voli zar ne?

offline
  • Slobodan
  • IT manager
  • Pridružio: 13 Mar 2013
  • Poruke: 0
  • Gde živiš: Beograd

Hmmmm, i da i ne.... Smile Ne treba zaboraviti da su ovi galeoni građeni pre više od 400 godina. Tehnike bojenja i zaštite tadašnjih jedrenjaka su se bitno razlikovale od onih kasnijih, recimo od 18-tog veka pa kasnije. Dok su kasniji brodovi - od sredine 18 veka bili bogato ukrašavani, premazivani spoljni delovi oplate bojama, ukrasi pozlatama, nakićenosti nije nedostajalo, galeoni od 15-17 veka su bili skromniji, retko kada farbani sem onih karakterističnih ornamenata na krmi i eventualno pramcu.

Pravilo je bilo da se trup broda ispod vodene linije premazuje katranom, vrlo često je oplata rađena tako da se posla kaulkovanja (nabijanja kučine između spojeva dasaka oplate radi hermetizacije, prvi sloj premazivao katranom, zatim se na to "lepilo platno od jedara natopljeno u katran, pa onda drugi sloj oplate, koji je opet "kaulkovan" pa onda sve opet premazivano katranom. Drvo oplate trupa je trebao da izdrži uticaj morske vode, algi, školjki, i naročito crva koji ga nagrizaju kroz period eksploatacije koji bi mogao biti, ako bi brod imao sreće da ga na potopi oluja ili topovi neprijatelja ili gusara i do 50 godina.

Delovi oplate iznad trupa kod galija i galeona je premazivan i natapan uljima na bazi terpentina - firnisa, kitovog ulja, a delovi koji su "lakirani" u stvari su premazivani rastvorima prirodnih smola. Drvo za gradnju je uglavnom bilo orah zbog svojih dobrih svojstava ili hrastovina nešto ređe.

Čak i potpuno nov galeon gradio se najmanje godinu dana i izlazio je iz brodogradilišta, konzerviran i zaštićen kao sam opisao tako da je čak i tada retko mogao da bude tako svetao i da blista kao ovi "edukativni" modeli kojima je više cilj da istaknu bogatstvo detalja nego da daju pravu rekonstrukciju izgleda i boja.
Ali, naravno, svako gleda individualno na svoj model i radi ga prema sopstvenom ukusu i željama. Naravno da i modeli koji izgledaju živopisno i ističu detalje izgledaju prelepo, i svakako imaju svoju estetsku vrednost i ako su pedantno urađeni tu nema šta da se zameri. A da li će model izgledati patinirano i rustično ili živopisno i uglačano, to je stvar ličnog izbora i ukusa i u svakom slučaju će biti jedan od najlepših detalja u svakome domu.

offline
  • Pridružio: 29 Maj 2013
  • Poruke: 0

vidi se da si bas dosta citao o svemu ovome. znas li mozda podatak koliko je mornara sluzilo na ovom nasem jedrenjaku? pitam zbog mreza za spavanje,hoce li ih ko praviti,i kako,gdje ces ih postaviti? mislim da su one bile obicno pored topova,makar po onome sto sam nasao po internetu. mada kad je svedska vasa u pitanju,vidim da su mornari spavali i na samoj palubi (na necemu sto lici na dusek). ja bih radio te mreze i postavio ih ali se bojim da nekako ne naruzim unutrasnji izgled jedrenjaka...

offline
  • Slobodan
  • IT manager
  • Pridružio: 13 Mar 2013
  • Poruke: 0
  • Gde živiš: Beograd

Kapetan Badza ::vidi se da si bas dosta citao o svemu ovome. znas li mozda podatak koliko je mornara sluzilo na ovom nasem jedrenjaku? pitam zbog mreza za spavanje,hoce li ih ko praviti,i kako,gdje ces ih postaviti? mislim da su one bile obicno pored topova,makar po onome sto sam nasao po internetu. mada kad je svedska vasa u pitanju,vidim da su mornari spavali i na samoj palubi (na necemu sto lici na dusek). ja bih radio te mreze i postavio ih ali se bojim da nekako ne naruzim unutrasnji izgled jedrenjaka...

Brod ove veličine na polasku iz luke brojao bi otprilike do stotinjak mornara i putnika eventualno. Ne treba zaboraviti da, pogotovo kod prekookeanskih - dalekomorskih putovanja koja su znala da potraju i do 2 godine, bi se zbog bolesti, nesreća, (pa i kažnjavanja) broj mornara znao i prepoloviti. Stoga su jedrenjaci građeni tako da i sa minimalnom posadom eventualno mogu da se vrate ili doplove do sigurne luke. Kod ovakvog broda, verovatno je da je neki minimalni broj za sigurno upravljanje bio 20-30 mornara. Znači brod bi bio "najgušće naseljen" pri polasku iz matične luke.

Ne verujem da bi mogao ovde da napraviš stotinjak mreža i ležaljki. Na galeonima o brodovima od 14-18 veka, popuno si u pravu, mornari su spavali gde god bi našli ... slobodan prostor. Na palubi, na donjim palubama, oko topova su jeli spavali ratovali pijančili i umirali. Težak je i mukotrpan to život bio i ma kako naši modeli izgledali romantično sa distance od 4 veka, to su bili pravi kazamati za mornare mučene glađu skorbutom i drugim bolestima, nedostatkom sna, higijene, hrane, pitke vode.... Interesanto je i to da se recimo u engleskoj pomorskoj terminologiji onog vremena pramčani kljun sa rešetkastim podom, nazivao HEAD. Ono što manji broj ljudi danas zna je - da je taj deo broda u stvari najviše služio kao - brodski WC za obične mornare. Very Happy I dan danas, ako putujete nekim brodom sa natpisima u unutrašnjosti na engleskom- ispred toaleta neće da piše WC već. HEAD Very HappyVery HappyVery Happy.

Malo su bolje prolazili oficiri jer su ipak imali odvojene odeljke- kabine, neke skromnije, neke raskošnije i uglavnom su imali mesto za obedovanje u velikoj kapetanovoj kabini za stolom....

Je bih ti predložio da ipak uradiš samo nekoliko ležaljki raspoređenih da vise između topova, ili potpornih greda - ako si ih postavljao ( vidi neke od mojih slika unutrašnjosti) da ne bi previše zatrpao i zaklonio pogled u unutrašnjost. Međutim zgodno bi ih bilo staviti i ležaljke i ostali inventar da bi se dočarala sva prenatrpanost i skučenost prostora koji su mornari imali na raspolaganju.

offline
  • pru959  Male
  • Novi MyCity građanin
  • Jovan Pandurov
  • stolar
  • Pridružio: 17 Maj 2013
  • Poruke: 0
  • Gde živiš: Pančevo

Ovako nekako:


mycity.rs/must-login.png

offline
  • Slobodan
  • IT manager
  • Pridružio: 13 Mar 2013
  • Poruke: 0
  • Gde živiš: Beograd

pru959 ::Ovako nekako:


mycity.rs/must-login.png

Ha! Bravo Jovane, upravo tako. Sa stanovišta modernog čoveka 20-tog veka, verovatno bi se život na galijama i galeonima najbolje opisao kao - "nešto između čistilišta i pakla"

offline
  • gille  Male
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 18 Nov 2004
  • Poruke: 1
  • Gde živiš: Sremski Karlovci

Bitno je da lezaljke vise na okcima okacenim na kuke, sto omogucava da se skupe-skinu kada se ne koriste.





Pozdrav

offline
  • Pridružio: 29 Maj 2013
  • Poruke: 0

hvala puno,nazalost nisam postavio one potporne grede, ali i to bih uradio,na svakoj drugoj gredi na primjer, medjutim ne znam kako da izmjerim visinu od palube do donje povrsine grede,nedostupan mi je taj dio sada za lenjir.mozes li mi za to dati neki savjet? treba mi tacna mjera,da bih pincetom mogao da uglavim gredu tacno na sredini palube i pod pravim uglom,a znam da si ti to naknadno izvodio,posto si zatvorio jedrenjak(koliko se sjecam).

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 888 korisnika na forumu :: 47 registrovanih, 4 sakrivenih i 837 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, aramis s, Arhiv, Bane san, BraneS, darkangel, dejoglina, Dimitrise93, dragonserbia, Drug pukovnik, Faki-Valjevo, gasha, ivica976, Kibice, Kubovac, Lieutenant, louderick, Lošmi, machak, Mali Veseljak, mandicdamir245, Markoni29, MegaVLAdaR, mgaji21, milekNS, Mlav, moldway, mushroom, nemanjabos07, nradukic, Profica, RADOVAN.S, RJ, SAA fan, sasa.zoric, Sibin, Skijavoneska, slonic_tonic, stug, suton, ucenik32, vathra, vlvl, Warhawk, zdrebac, zoidbergs