DeAgostini "Veliki jedrenjaci "kolekcija

• 6Ovo se svidja korisnicima: s.solajic, roby78, mister d, darkojev, alexa746, pop Goran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Mar 2014 23:10

Pozdrav maketarima ,evo da pokušam da objasnim izradu vitla. Biće malo teže jer mi je net jako spor, a ima dosta slika , ali ajde...
Da bi se bolje razumeli, a pošto ja ne znam pravu terminologiju, dozvolio sam sebi da dam neke nazive za delove vitla:


1.-glava vitla
2.-ručke za okretanje
3.-rebra vitla
4.-osovina vitla

Ono što nam je potrebno od materijala za izradu je :



1.-drveni tipl fi 10 mm za izradu same glave
2.-drvena šipka fi 6 mm ( daje nam DeAgostini)
3.-čačkalice fi oko 2 mm
4.-mesingana cevčica spoljnji fi 10mm ( ja sam koristio neke čaure od ispaljenih metaka)
5.-ekserčići za ojačavanje rebara ( služe samo kao ukras i super bi bilo ako nađete sa manjom glavom nego kod onih što dobijamo , ispalo bi sve ukupno lepše i realnije )

Najveći kumst je ovde dobro odraditi samu glavu vitla, to jest precizno i na ravnomernim razmacima izbušiti rupa na samoj glavi u koje ćemo kasnije usaditi ručke ( poluge). Nekome će ovo uspeti onako "iz ruke", a dosta lakše i preciznije će to moći pomoću jednog primitivnog podeonog aparata koji ovako izgleda :



Ovo je ustvari jedan komad drvene letve dimenzija oko 5 x 4 cm i dužine oko 15-ak cm , najbolje bi bilo od nekog tvrdog drveta ( bukva , hrast...).
Na letvi se prvo nacrta ,na gornjoj strani ,podela kako se vidi na slici, a potom se u tački preseka te četiri linije ( koje krug dele na 8 jednakih delova) izbuši rupa prečnika 10 mm upravna na gornju površinu. Na liniji koja je izvučena iz centralne linije i spuštena niz bočnu stranu, izbuše se dve rupice prečnika 2 mm , na rastojanjima kako je dato na slici. Rupe se buše strogo horizontalno i tako da gađaju osu veće ( već izbušene rupe). Ovim je alat gotov.

Izrada glave:
drveni tipl prečnika 10 mm poravnamo sa gornje strane i obeležimo mu nultu tačku( crtica prema ivici- vidi se na prvoj slici gde je prikazan potreban materijal). Ovako pripremljen tipl ubacujemo odozdo u alat , tako da na gornjoj strani alata bude ravan sa alatom ( znači: niti da izviruje iz alata, niti da je spušten u odnosu na gornju ivicu alata- o ovome vodimo računa u toku celog postupka zabušivanja rupica). Poravnamo "nultu tačku" sa prvom podeonom linijom na alatu i kroz gornju rupicu zabušimo tipl do njegove polovine debljine ( koristimo burgiju fi 2 mm- istu onu kojom smo i zabušivali rupice na alatu). Ovo se vidi na slici:



Sledeću rupicu bušimo kroz donju rupu na alatu, pošto smo tipl zaokrenuli za jedno podeono polje:




I tako naizmenično bušimo kroz gornju potom donju rupu zaokrečući tipl za po jedno podeono polje. Posle osam koraka dobijamo izbušen tipl ( glavu vitla).




Sledeća operacija je anzecovanje ( smanjivanje prečnika ) tipla na mestima gde ćemo ga okovati mesinganim prstenovima (obručima). Ovo možemo uraditi tako što ćemo tipl staviti u bušilicu i u radu vrhom skalpela odraditi sužavanje ( vrh noža treba da napada malo ispod ose tipla- tako će se dobiti dobar rezultat). Slikom ovo:







Za sada ovoliku ( ide mi jaaaaako sporo). Sutra nastavljam.
Pozdrav Jovan

Dopuna: 24 Mar 2014 22:22

Turpijom ii šmirglom obraditi vrh glave dok je još sastavni deo tipla ( zaobliti ga jer će kasnije to biti teže)


Sada odrezati ( odvojiti glavu od ostatka tipla) tako što ćemo ga odseći na 11 mm od vrha




Od mesingane cevčice iseći dva prstena širine 2 mm , koji će nam poslužiti za okivanje glave.
Lakše i bez deformacije prstena ćemo to uraditi ako , prethodno , cevčicu nabijemo na drveni tipl i sečemo u paketu .




Već odrezanu glavu okovati pripremljenim prstenovima.




Šmirglom ili turpijom obraditi 8 čačkalica i odrezati ih na dužinu 23 mm ( 2o mm dužina ručki i 3 mm za usađivanje u glavu vitla)




Od orahove letvice 3x 1,5 x 300 ( koju sam zaboravio u popisu potrebnog materijala za izradu vitla, a koju nam daje DeAgostini) izrezati 11 rebara dužine 19 mm i zalepiti ih super lepkom na orahovu šipkicu ( osovinu vitla) debljine 6 mm uokolo jednan do drugog. Na sledećoj slici se vidi da sam ja to uradio pošto sam već zalepio glavu na osovinu vitla . Sugestija je da promenite redosled operacija i prvo polepite rebra na osovinu, koju još uvek ne skraćujete, zatim finom turpijom ili šmirglom, pošto ste osovinu stavili u bušilicu oblikujete rebra u pokretu dok ne dobijete željenu formu.







Sada zalepite super lepkom glavu na telo vitla i uradite ukrašavanje ekserčićima , bajcujte, uradite patiniranje ...
Ekserčiće "ukucajte " tako što ćete ih skraćene na meru oko 3 mm dužine ubaciti sa trunkom lepka u već zabušene rupice na glavi i na rebrima vitla ( nije loše da ovo ukrašavanje na glavi uradite pre nego je zalepite za telo vitla- tako je lakše i sigurnije za dobar i precizniji rad).
Još jednom primedba: sve će mnogo realističnije i lepše da izgleda , ako nađete ekserčiće sa manjom glavom ( ja sam koristio DeAgostinijeve )




Ostalo je još samo da pripremljene ručice usadite u rupice na glavi vitla , pošto ste ih prethodno prebajcovali .
OPŠTA NAPOMENA: sve što nameravamo da bajcujemo i lepimo u neki sklop, redosled je : prvo bajcujemo , pa tek onda lepimo, jer će se u suprotnom lepak poznati ispod bajca, to jest bajc neće dati dobar ton na mestu gde nam se pojavio lepak.

Ovo bi uglavnom bilo to. Sve ostalo je stvar lične kreativnosti i afiniteta.
Biće mi drago , ako je nekome pomoglo.
Pozdrav, Jovan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvaljujem na odličnom prikazu izrade vitla!
Pozdrav!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala lepo Pru

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka cast Pru na kreativnosti!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svim maketarima!
Imam jedno pitanje. Stigao sam do postavljanja bočnih ograda glavne palube, malo zaostajem, ali idem ritmom koji mi vreme dozvoljava. Stići ću vas, nadam se. Uskoro i prve sličiće od mene, krajnje je vreme, jer stalno nešto zapitkujem, a nijednu sliku do sada nisam postavio. :-D
Da se vratim na pitanje. Nekolicina maketara je skraćivala bočne strane glavne palube i o tome je već bilo reči na forumu. Međutim, nigde nisam pronašao način na koji je to odrađeno, ni na našem, ni na drugim forumima. Zato molim nekog od maketara da prikaže mere i objasni postipak kako je to odradio.
Evo nekih slika koje mi baš nisu jasne.





Unapred hvala!
Veliki pozdrav! :-)
Nikola

• 1Ovo se svidja korisniku: darkojev
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna od varijanti skraćivanja je data na slikama. Kasnije sam se ipak odlučio da linija ograde prati manje više liniju zakrivljenosti palube što sam i ostavio u konačnoj varijanti. I ova prikazana verzija kao i ona koju sam na kraju ostavio su mi prilično ravnopravne u estetskom ali i konstruktivnom smislu, jednostavno sam se odlučio za drugu varijantu.
















Izgled ograde koja je jednake visine od krma do pramca u odnosu na palubu i prati zakrivljenost palube:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Brodomodelar ::Pozdrav svim maketarima!
Imam jedno pitanje. Stigao sam do postavljanja bočnih ograda glavne palube, malo zaostajem, ali idem ritmom koji mi vreme dozvoljava. Stići ću vas, nadam se. Uskoro i prve sličiće od mene, krajnje je vreme, jer stalno nešto zapitkujem, a nijednu sliku do sada nisam postavio. :-D
Da se vratim na pitanje. Nekolicina maketara je skraćivala bočne strane glavne palube i o tome je već bilo reči na forumu. Međutim, nigde nisam pronašao način na koji je to odrađeno, ni na našem, ni na drugim forumima. Zato molim nekog od maketara da prikaže mere i objasni postipak kako je to odradio.
Evo nekih slika koje mi baš nisu jasne.





Unapred hvala!
Veliki pozdrav! :-)
Nikola

Ja sam uradio na jednostavniji način, s ovog foruma sam skinuo sliku i odštampao u razmeri 1:1 ( ovo sam radio u corel draw-u, zbog što bolje preciznosti ). Nakom štampanja isečeš gornji deo i precrtaš krivinu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kapetan Badza
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam za ovaj crtež ali pažljivo... nije dobar. Previše je duboko isečen otvorima topova i postavlja se problem ( koji je imao i Kapetan Badža) oko pokopaca topova na gornjoj palubi. Ako još želite da uradite i konopce za podizanje poklopaca- sa ovim modelom ograde će to biti teško. Na ovom crtežu nije loša krivulja zakrivljenosti ali je preduboko sečena i preblizo toparnicama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gospodine Šolajiću kako ćete rešiti ovaj problem. Ja ga imam na obe svoje makete i sada vidim da je to i kod vas , a bilo je i kod mnogih na OMF-u, verovatno se radi o serijskoj grešci, koju nam je plasirao DeAgostini. Naime realni položaj našeg galeona, kada je opterećen i plovi je takav da je krmom dublje zaronjen u vodu nego pramcem, tako da je kobilica praktično ukošena u odnosu na liniju vode i to , prevedeno na mere naše makete ispada da je najisturenija tačka kobilice na pramčanoj strani za 18 mm viša od one na krmenoj strani.
Već sada su nam jarboli ( krmeni i glavni ) ukošeni prema krmi. Šta će se tek desiti kada brod postavimo u stvaran položaj?
Interesuje me na koji način ćete to rešiti, pošto ja imam već neku ideju. Više ideja -bolje rešenje
Pozdrav, Jovan.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kapetan Badza
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, Zaista to jeste mala greška na projektu DeAgostini. Međutim, kada je u pitanju krmeni jarbol... bar kod mene on ima malo lufta. Kada ga pomerim kako treba, dobija potpuno vertikalni položaj jer može da se pomera u pravcu uzdužne ose kada je u ležištu i to neće biti problem fiksirati u pravom položaju. Na slici je ukošen jer je samo spušten jarbol bez vođenja računa o položaju.
Problem se malo više javlja kod glavnog jarbola. I ovde ima određenog lufta, i kada sam nakon vaše primedbe proveravao. - pomerio sam ga prema napred toliko da je zakošenost znatno smanjena , mada ne potpuno kao kod krmenog jarbola.

Međutim, barem kod mene, to odstupanje od vertikale je prilično malo i mogu ga rešiti bez većih problema kada budem počeo da radim na jarbolima. Moram da napomenem da sa blizine sa koje sam slikao- sam aparat unosi određenu iluziju geometrijske zakrivljenosti tako da iako na ovoj slici pramčani jarbol izgleda kao da ide malo unapred - u stvarnosti je on potpuno vertikalan. U istoj meri i krmeni jarbol na slici "beži malo više unazad nego što je u stvarnosti. Glavni jarbol se ovde prikazuje jedino u pravom položaju jer je objektiv bio tačno sipred njega ali zbog postojećeg lufta od jednog mm on je slikan u položaju kada je maxy. zabačen unazad.

Jedno od rešenja koje mi pada na pamet je da samo dodam još jedan prsten iznad kvadratne baze jarbola, da turpijom malo proširim otvor na gornjoj palubi i to prema pramcu a zatim lepljenjem prstena pokrijem nastalu prazninu nastalu turpijanjem. Sada sam merio i ustanovio da mi je dovoljno da okruglom turpijom proširimm u vidu elipse kvadratnu bazu u pravcu pramca za oko 1,5mm (najviše 2mm) da bih dobio željeni položaj jarbola, a to je zazor koji se u potpunosti maskira dodatnim prstenom




Moram da napomenem i to da galeoni nisu toliko tonuli krmom kao neki drugi tipovi brodova (karake, škuneri, Cutter-i, nave itd). Balansiranje krme i pramca je bilo izvršeno i rasporedom tereta- topova, ogromnih i teških sidara na pramcu, položajem kamene balasti itd koji su kompenzovali težinu visokog, ali ipak šupljeg drvenog nadgrađa krme.

To se najbolje vidi po modelima koji imaju iscrtane vodene linije ili obojene delove korita ispod vodene linije:












I na kraju moram da napomenem da je na pojedinim brodovima glavni jarbol čak bio pomali nagnut i unazad- prema krmi. Deluje čudno ali , ne zaboravite da su jedrenjaci bili pogonjeni vetrom, da su jarboli sa krstovima , za razliku od latinskih jedara i košnih jedara s kojima su brodovi mogli ploviti maltene uz vetar, bili uglavnom pogonjeni vetrom u leđa ili bočnim vetrom, da je pritisak vetra na gornja jedra na sva tri jarbola praktično naginjao brod prema napred- prema pramcu tako da je čak na pojedinim brodovima glavni jarbol koji je i najviši i trpi najveći pritisak bio blago nagnut unazad zbog ovog razloga. (vidi poslednji crtež - Golden Hind galeona)