|
Izraelski borbeni avioni „presečeni” u letu do Hrvatske
U „Lokhid Martinu” su očito nezadovoljni izraelskom prodajom njihovih polovnih aviona F-16 „barak” Hrvatskoj, jer oni su njoj ponudili osam potpuno novih F-16V za ukupnu cenu od 400 miliona dolara
Autor: Miroslav Lazanski
Prvo je hrvatski novinar Denis Kuljiš, još pre mesec dana, u jednom odličnom članku izrazio ozbiljnu sumnju da će posao oko kupovine izraelskih lovaca-bombardera F-16 „barak” uopšte biti realizovan, da bi sada i izraelski mediji počeli da pišu o tome. Posle afere „Patrija”, oko primanja mita za kupovinu oklopnih vozila iz Finske, Hrvatskoj još samo nedostaje afera „barak”.
Naime, kada je Zagreb svojevremeno objavio da od Izraela nabavlja 12 aviona F-16 „barak”, to je za hrvatsku borbenu avijaciju bila lepa vest, jer prelaskom sa aparata „mig 21” na model F-16 Hrvatska bi, sa druge, ušla u posed borbenih aviona četvrte generacije. To bi bio sjajan tehničko-tehnološki skok i za pilote, i za mehaničare, uopšte – za logistiku ratnog vazduhoplovstva. Ugovor između „Izraelske vazduhoplovne industrije” (IAI) i Ministarstva odbrane Hrvatske predviđa isporuku 12 aviona po ceni od 42 miliona dolara po komadu, s tim da će svih 12 aparata ući u operativnu upotrebu u periodu od 2020. do 2022. godine.
Problem u realizaciji tog posla sada je navodno iskrsao zato što američka kompanija „Lokhid Martin”, inače proizvođač aviona F-16 za izraelsku avijaciju, nije dala saglasnost za prodaju tih polovnih aparata Hrvatskoj. A po ugovoru između „Lokhid Martina” i Izraela ti se avioni ne mogu prodati trećoj strani bez dozvole ove kompanije. Pri svemu tome, u „Lokhid Martinu” su očito nezadovoljni, jer oni su prošle godine Hrvatskoj ponudili osam potpuno novih F-16V za ukupnu cenu od 400 miliona dolara, Zagreb je tu ponudu odbacio.
Drugi razlog moguće ljutnje u „Lokhid Martinu” na Hrvatsku jeste rok za tender od samo 45 dana, a ova kompanija svoje ponude priprema najmanje 180 dana. Pretpostavlja se da je tender za kupovinu borbenih aviona bio namešten, „Lokhid Martin” jednostavno nije imao vremena da sastavi kvalitetnu ponudu, koja bi obuhvatila ne samo avion već i prateću opremu i naoružanje.
Novinar Kuljiš postavio je u hrvatskim medijima i pitanje ko je uopšte i dostavio ponudu Izraela Hrvatskoj budući da IAI nema svoje predstavništvo u Zagrebu, i kako je to preraslo u međudržavni ugovor.
Još pre sedam godina stručna komisija hrvatskih vazduhoplovnih inženjera i pilota rangirala je potencijalni izbor aviona za hrvatsko ratno vazduhoplovstvo. Na prvom mestu je bio švedski „gripen”, na poslednjem je bio izraelski F-16 „barak”. Šta se to promenilo za sedam godina i otkuda sada ta odluka o kupovini „baraka”? Jesu li Izraelci zaista tako dobri trgovci? Ili je Zagreb hteo da kupi više političke nego vojne poene?
U razmatranju cele ove moguće afere sada se ističe i to da je izraelski F-16 „barak”, inače blok 30, iz osamdesetih godina prošlog veka, adaptiran i modernizovan u skladu s izraelskim potrebama i sa izraelskom elektronikom. Kako Izrael nije članica NATO-a, a Hrvatska jeste, to su taktičke komunikacije aviona F-16 „barak” nespojive sa NATO komunikacijama. To opet znači da cela ta „skalamerija” mora da se vadi iz aviona pre isporuke Hrvatskoj, da se zatim montira nova, a to opet može i ovlašćen je da uradi samo „Lokhid Martin”. Jer „Lokhid Martin” ima ugovor s Izraelom da bilo kakvo menjanje na avionu može samo on da izvodi i odobri.
To opet znači dodatne milione dolara po avionu. Modernizovani remont iznosio bi 20 do 30 miliona dolara po avionu.
U „Lokhid Martinu” su ljuti jer su Grci ponudili Hrvatskoj svoje polovne F-16 blok 30 po dosta nižoj ceni, a uz saglasnost ove kompanije. Zagreb je tu ponudu odbio.
Ako do isporuke izraelskih F-16 „barak” dođe, a ja uopšte ne sumnjam u to da će Izrael uraditi sve, i doslovno baš sve, da umiri odgovorne u „Lokhid Martinu”, onda bi vek trajanja tih aparata bio do 2047. godine. Garancije za avione IAI je dao na tri godine, održavanje po satu naleta aviona je oko 20.000 dolara, 12 aviona po 2.700 sati naleta... Sve to pokazuje da vrednost ukupnog posla nije 500 miliona dolara, već možda i 1,5 milijardi dolara za letenje hrvatskih „baraka” u sledećih 25 godina. No, generalno gledano, ratno vazduhoplovstvo uvek je bila skupa igračka, a Hrvatska bi s avionom F-16 „barak” dobila odličan lovac-bombarder.
|
