offline
- Pridružio: 24 Dec 2010
- Poruke: 605
|
Највећа држава на свету требало би ускоро да буде још већа. Тако, барем, планирају у Москви. Ширење граница Руске Федерације (РФ) неће, међутим, бити чињено војном акцијом или на рачун неке друге државе, већ на основу научних истраживања. А мета је – 1,2 милиона квадратних километара Арктика.
У том смислу, јуче је из града Нарјанмара стартовала, друга по реду, научна експедиција, која би требало да потврди да су подводни арктички гребени Ломоносов и Мендељејев наставак, такозваног континенталног прага Русије и да, самим тим, спадају под управу РФ.
„Надам се да ћемо већ наредне године надлежној комисији Уједињених нација моћи да предочимо научне доказе о нашем праву на овај део арктичког простора”, изјавио је тим поводом први заменик руског премијера Сергеј Иванов.
Крајњи север наше планете, прекривен вечитим ледом и снегом, никада није био привлачно место за живот. Ретке експедиције научника или авантуриста у ове просторе додатно су слале поруку знатижељницима да у великом луку заобилазе негостољубиви Арктик. Међутим, ствари се полако мењају. Геолози су уверени да се на дну два поменута гребена налазе неоткривена огромна природна складишта нафте, природног гаса и драгоцених метала.
Уз то, глобално загревање наше планете довело је до тога да се лед на појединим деловима Арктика повлачи, сасвим довољно да се у блиској будућности отворе неки нови пловни путеви. Према прогнозама научника, већ у лето 2020. године Северним леденим морем бродови ће се кретати без опасности да налете на санте опасне величине.
Ипак, Арктик не припада само Русији – своје делове територије тамо имају и Канада, Данска, Норвешка и САД. Подсетимо, 2007. године Русија је подигла праву узбуну међу северним суседима када је побола своју заставу на дно Арктичког океана, чиме је, на симболичан начин, истакла сопствено право на овај простор. Осталим претендентима на арктичко беспуће то се није допало.
Како је својевремено изјавио главнокомандујући руских поморских снага адмирал Владимир Висоцки, економске интересе његове земље на Арктику све чешће угрожавају државе чланице НАТО-а, као и један број источноазијских земаља.
„Тренутно се на Арктику концентрише широк спектар изазова и опасности које би могле негативно да се одразе на економске интересе РФ. Поседујемо информације да је Северноатлантска алијанса одредила Арктик као зону својих интереса. Сличне реакције долазе и из Кине, Јапана, Кореје, па чак и из Малезије и Тајланда”, пренела је његове речи интернет-агенција „Њузру”.
У складу са наведеним сазнањима, министар одбране РФ Анатолиј Сердјуков најавио је формирање две бригаде, које би требало да делују у функцији заштите руских интереса у овом делу света. Поменуте бригаде биће распоређене у Мурманску или Архангелску. При њиховом формирању у обзир ће бити узето искуство Финске, Норвешке и Шведске, које већ имају сличне војне јединице. „Спремни смо на отворен дијалог са суседима, али ћемо чврсто штитити своје геополитичке интересе”, потврдио је и руски премијер Владимир Путин.
Уколико се покаже да се подводни арктички гребен Ломоносова и Мендељејева пружа до Гренланда и, самим тим, потврди као геолошки продужетак континенталног дела руске територије, РФ би припало право на истраживање и коришћење подземног блага у троуглу Чукотка – Мурманск – Северни пол или око 60 процената укупне територије. Додајмо да је Америчка геолошка служба још 2008. утврдила да се четвртина резерви нафте и гаса, доступних за експлоатацију са садашњом технологијом, налазе управо на северним морским дубинама. Руска страна рачуна и на више од тога.
Ако се зна да пумпање нафте и гаса са досадашњих простора, посебно на Блиском истоку, представља све неисплативији и опаснији посао, јасно је да Арктик као недирнута територија улази у саму жижу енергетског надметања, и великих и малих, нарочито после не тако давних трагичних искустава стечених након рушења нафтне платформе „Бритиш петролеума” у Мексичком заливу.
У Русији су уверени да ће до 2012. успети да обезбеде све неопходне доказе да енергетско благо са дна Арктичког мора припада управо њима. Надлежна комисија УН, за сада, није ни прихватила ни одбацила захтев из Москве. Нови докази, које би у том смислу требало да сакупи експедиција која је јуче кренула из Нарјанмара, свакако ће Арктик померити у саму жижу глобалних геостратешких неспоразума.
---------------------------------------------------
НАТО неће на Арктик
Санкт Петербург – Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио је јуче да НАТО нема намеру да присуствује у области Арктика. „Неколико земаља чланица НАТО-а имају своје интересе на крајњем северу. Надамо се да ће све те земље које имају интересе наћи снагу да на миран начин одговоре на изазове који се појављују”, рекао је Расмусен на прес-конференцији у Санкт Петербургу. Како је пренела агенција РИА Новости, Расмусен очекује да ће земље које бране своје интересе у арктичком региону наставити да поступају у складу са поштовањем међународног права.
|