|
Srle993 ::
Tu bih posebno istakao Kinu, Francusku, Tursku i Izrael kao najneutralnije moguce kandidate za buduce nabavke, sa Kinom i Francuskom imamo sporazume o strateskom partnerstvu.
Tu je samo Francuska stabilna. Kina malo-malo bude pod nekim sankcijama zapada, a može se "desiti" Tajvan. Sa Turskom, takođe možda biti problema sa zapadom, ako krene još agresivnije da sprovodi svoju politiku u regiionu. Izrael je stalno u nekom sukobu, mada u zadnjih 30g nije bilo problema sa isporukom.
Ima tu još zanimljivih zemalja sa zapada sa kojim možemo ili već jesmo bili u vezi: Belgija (kupole), Finska (komponente za borbena vozila, artiljerija), Švajcarska (malokalibarksi topovi, oklopna vozila), Italija (elektronika), Španija.
Mislim da nam je daleko da tražimo van Evrope, tipa JAR, Singapur, J. Koreja.
Treba od ovih relativno stabilnih isporučilaca uzimati ono što je najbolje za nas (po usvojenom kriterijumu). Npr., nemamo snajpersku pušku, niti smo u stanju za sada da ju napravimo (*). Recimo da su na tržištu najbolje Sako TRG-42 i AI AWM, obe u .338LM. Pošto već specijalne jedinice VS i MUP-a imaju TRG-42, za VS za standardnu snajpersku pušku uzimamo par stotina tog modela. Da li kupiti i licencu, koperaciju i sl., razmotriti od slučaja do slučaja, šta nam se isplati, koje su mogućnosti.
Sve ovo planski, a na kao u zadnjih godina stihijski. Koji su nam rizici u narednih N godina, gde smo tanki sa opremom, šta je prioritet, odrediti šta je najbolje za nas, pa po listi prioriteta i mogućnosti. Zvučaću kao neki liberal, ali treba ovo da bude transparentno, da pored struke, učestvuje i "javnost".
(*) Off topic / Sad će da skoče na mene, kako nemamo, pa imamo M91 za koju Ameri čekaju u redu da plate $3.000. To nije snajperska puška, to je DMR. Koliko vidim nemamo ni koncept snajperskog para ond. spottera, u tu smo tanki i sa obukom i sa opremom.
|
