Kako stvarno uništiti nosač aviona

1

Kako stvarno uništiti nosač aviona

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Kako stvarno potopiti nosač aviona

U osnovi problem potapanja nosača aviona je na izgled sličan potapanju svakog drugog broda, ali upraksi je upravo suprotno. Nikad u sitoriji ljudi do sada nije postojao tako kompleksan i sveobuhvatan vojni stroj onakav kakav čine nosač aviona (ili grupa obično do dva), njegova neposredna pratnja, dalja pratnja, flotni snabdevački tren i ostali uređaji, sistemi i sustavi (od komandnih, veze pa do satelitskih i drugih) koji ga opslužuju. Ukoliko bi gurpi nosača aviona bio pridružen i veći detašman mornaričke pešadije (sa svim onim što to podrazumeva) takav skup bi činio praktično skoro celokupno vojno ustrojstvo u malom. Zapravo ono bi bilojače od celokupnih armija velike većine sveta. Međutim njegova snaga nije sama po sebi bitna iako je frapantnih razmera već to što taj konglomerat sile može samostalno sopstvenim pogonom po moru dosegnuti do dve trećine sveta ili važnije polovine kako vam drago. Jasno je da ovaj opis predstavlja danas pre svega Američku Flotu ali je očita činjenica da će se u decenijama pred nama a svakako u pola veka u budućnosti pojaviti i druge flote sa ovakvim makar u početku i ograničenim moćima. Pre svega Kineska, vrlo verovatno i Ruska ali tu su i Francuska i Britanska (potencijalno ali očekivano) ali i Indijska pa možda i Japanska.
Za potencijalne protivnike ovakav cilj kao što je nosač je jedan o možda najtežih. Koliko težak može se videti po tome što su protiv njega razvijeni projektili sa nuklearnom bojevom glavom koji su inače razvijani uglavnom kao sredstvo strateškog ratovanja sa uništenjem čitavih zemalja ili sveta bolje rečeno ili kao taktičko sredstvo totalnog kopnenog armagedonskog rata verovatno u paraleli sa strateškim. Čak i po toj stravičnoj ekskluzivi, oličenoj u torpedima sa atomskim glavama i specijalnim, za svoje vreme fantastičnim raketama sa još jačim atomskim glavama, nosač aviona takođe nema takmaca. I kao što je opis nosača američki, jasno je da je opis sredstava za njegovo uništenje ruske provincijencije. SSSR je jedini razvio sustav koji je imao sve prerogative za stvarnu borbu sa nosačima aviona. SSSR je propao. Rusija se ponovo javlja kao morska sila ali sa jednim sporim tempom. Sa uzdizanjem Rusije ponovo se kod njih pojavljuju sredstva koja mogu uspešno uništiti nosače a još su u upotrebi iz SSSR ali pojavljuju se i nova sredstva. Međutim veliko je pitanje da li će se ikada ponovo SAD i Rusija konfrotirati kao nekada. Sa druge strane mnogo znanja i ideja, pa i tehnologija je padom SSSR izvezeno kojekude ali najviše u Kinu i Indiju a odatle polako dospeva do Irana pa i drugih zemalja. Kada se uzme u obzir i sopstveni ponekad eksponecijalno brz razvoj vojnih tehnologija u tim zemljama očigledno je da će se u budućnosti pojaviti i mnogi neruski sitemi protiv nosača.
Da ne dužimo sredstva namenjenjena za uništenje nosača ili ona koja mogu uništiti nosač se mogu podeliti na ona sa:
1.1. lansiranjem sa površine mora ili obale
1.2. lansiranjem ispod površine mora
1.3. lansiranjem iz vazduha
Međutim sama sredstva nisu dovoljna u ovoj analizi već se istovremeno moraju voditi računa o dva bitna faktora:
2.1. sistemu otkrivanja pozicije nosača aviona (lako ćemo videti da je ovo jedan od najtežih problema) koji je u sprezi sa nosiocima oružja
2.2. adekvatnim performansama samog nosioca (jer će se lako videti da mnogi nosioci ne mogu da dospeju do zona iz kojih mogu gađati nosače)
Pod tačkom 2.1. možemo razmatranje podeliti na dve podgrupe:
2.1.1. Sistemi za primarno otkrivanje
Ovi sitemi su vremenom evoluirali u praktično isključivo satelitske sisteme. Istina u ovu svrhu ali samo pod povoljnim uslovima mogu da uđu i sistemi za daleko elktronsko izviđanje pre svega iz vazduha a iznimno i sa kopna. Sa još manjom verovatnoćom moguća je i upotreba OTH radara sa obale.
2.1.2. Sistemi za sekundarno otkrivanje i pozicioniranje pred sam napad
U ovu grupu spadaju pre svega podmornički pasivni i aktivni sitemi sonara ali i leteći radari kako na maritimnim izviđačima tako i AWACS sistemi. U ovu grupu bi mogli ući i radari na samim nosiocima oružja u praksi isključivo radari na na napadnim avionima. Poneka sredstva za elktronsko izviđanje (na avionima) mogu takođe ući u ovu grupu. Odmah treba naglasiti da ovi avionski osmatrači moraju da imaju jaku lovačku zaštitu dovoljno jaku da odbije napad američkih palubnih lovaca, što je i kvantitativan i kvalitativan problem. U ovom trenutku jedino Rusija, Kina i Indija imaju realan potencijal za pružanje takve zaštite.

AJMO SAD PO GRUPAMA ILI VEĆ KAKO KOME ODGOVARA



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Avg 2010
  • Poruke: 1375
  • Gde živiš: NIŠ

HMS HERMES I - early Aircraft Carrier
Први потопљени британски НА, из Источне флоте

"In April 1942 whilst deployed with the Eastern Fleet she came under air attack from a Japanese aircraft carrier with heavy loss of life after being hit by several bombs."






"HMS COURAGEOUS - Fleet Aircraft Carrier"
Први потопљени британски НА, из Домовинске флоте





The aircraft carrier HMS Courageous sinking after being torpedoed by U29, 17 September 1939. IWM HU 53423.



offline
  • Pridružio: 21 Mar 2011
  • Poruke: 513

Ako pridje u domet baterijama ovih "staraca" ...



offline
  • Oscar  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 06 Maj 2010
  • Poruke: 797

^Nece on uci, nema sanse, u domet tih "staraca", a ni nekih mladjih sistema(mada oni su dobar faktor odvracanja svih tipova povrsinsikh brodova od priobalja)....

A kako potopiti nosac... Hm...

Pa ajmo najpre pokusati sa protivbrodskim raketama. Uzmimo npr. avionske platforme(najbrze vreme reakcije) kao sto su Tu-22M3 ili Su-30/35, pa cak i MiG-29K. Rakete tipa Kh-22, BrahMos(P-800 Oniks) i Kh-35(mada ne znam da li ova zadnja zasluzuje da stoji uz ove prve dve).
Prva i OSNOVNA stvar - kako locirati CBG(Carrier Battle Group)? Stvarno nisam neki ekspert, i ne znam kako funkcionise satelitsko pronalazenje(Ruska "neaktivna" LEGENDA), i ostali "netradicionalni" metodi lociranja, pa cu uzeti da je poznata okvirna lokacija CBG. Onda je stvar prilicno "laka" - posaljes brdo Tu-22M3(npr.) uz (pre)jaku lovacku zastitu, svaki Tupoljev po tri Kh-22(ili mozda ubrzo Kh-32, ako nisu obustavili razvoj) i verovatno GOTOVA stvar...
Eto to je moja prva misao na ovu temu, za koju se nadam da ce se razviti u ozbiljnu diskusiju...

P.S. Veliki pozdrav za kolegu Vrabca! Ova tema i teme koje on pokrece na forumu(posebno su mi interesantni Ruski/Sovjetski PVO sistemi i njihova organizacija) sadrze stvarno zavidan nivo ekspertize i subjektivne analize, da prosto ih je uzivanje citati. Samo napred, vas rad nije nezapazen!

offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 15517
  • Gde živiš: Lublana

Više od svega je važno u prvom udaru uništiti komunikacijsko - borbeno elektronićko čvorište, ako se to postigne onda je svaki brod ko na dlanu, nema više adekvatne odbrane. Na nosaću je uz to potrebno uništiti i uzletnu stazu za avione. Što se torpeda tiće sigurno nije dovoljan jedan ili dva. Nosaći su uvek dobro zaštićeni i praćeni brodovima te barem sa 2 lovaćke podmornice tako da je gotovo nemoguće se približiti.

offline
  • Pridružio: 26 Dec 2005
  • Poruke: 4735

jazbar ::Nosaći su uvek dobro zaštićeni i praćeni brodovima te barem sa 2 lovaćke podmornice tako da je gotovo nemoguće se približiti.

http://www.dailymail.co.uk/news/article-492804/The.....faced.html

prc

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9894
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

ето видиш да је могуће и текако прићи флоти и самом носачу авиона, попут кинеза...само да ми је било видети америчке фаце кад су угледали кинезе међу њима....мало амери прецењују своје могућности и могућности других земаља....

offline
  • zidam zgrade i fasade ........... i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 20050
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Колико је упоште прихватљиво потапање носача ако се узме у обзир да користе нуклеарни погон.
Које су количине опасног материјала у питању и колике су могућности стварања подводних катастрофа попут Чернобила или Фокушиме?

offline
  • Pridružio: 26 Dec 2005
  • Poruke: 4735

Mixelotti ::Колико је упоште прихватљиво потапање носача ако се узме у обзир да користе нуклеарни погон.
Које су количине опасног материјала у питању и колике су могућности стварања подводних катастрофа попут Чернобила или Фокушиме?


Ko to gleda u ratu?

offline
  • Pridružio: 02 Jan 2010
  • Poruke: 1505

rade012 ::jazbar ::Nosaći su uvek dobro zaštićeni i praćeni brodovima te barem sa 2 lovaćke podmornice tako da je gotovo nemoguće se približiti.

http://www.dailymail.co.uk/news/article-492804/The.....faced.html

prc


Која класе дизел-електричне подморнице је ово извела?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 850 korisnika na forumu :: 33 registrovanih, 3 sakrivenih i 814 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Acaks88, Arhiv, baza, bojank, Buzdovan, calvi, darios, darkangel, djo97, djordje92sm, Doca, dule clio, hatman, helen1, Insan, kasalovic1996, Krusarac, kunktator, Marko Marković, Markoni29, miljannis, milos97, MilosKop, pedja2506, pein, Snorks, SOVO515, VJ, Vlad000, wolf431, Zerajic, zixmix, zlaya011