Kako stvarno uništiti nosač aviona

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pravnik ::@sebab
Objektivno, nema sta.....

Neznam da li je nosac aviona (borbenu grupu) lako pronaci kad je na otvorenom moru - a da te ne primjete, (kad nisu u maticnoj luci ili na remontu), odnosno da li je to bas toliko lako uraditi i koje sve zemlje su sposobne to da urade.

http://thetaiwanlink.blogspot.com/2009/12/pla-air-force-over-horizon-radar.html

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

10x10 ::Borbene grupe a narocite velike se nikada ne traze. One se prate, kako mrdnu iz luka pa nadalje.


Dobro, uzmimo da je tako, koje su zemlje u stanju danas da ih prate i u svakom momentu znaju gdje se nalaze a da nisu njihovi saveznici. Pišeš gore da pojedini nedozvoljavaju ništa progovoriti protiv zapadnog oružja (nosaci nepotopivi, avioni neoborivi), to niko ne tvrdi. A vjeruj mi da ih ja manje volim od tebe....

Sebab je naveo Kinu kao zemlju koja bi mogla ugroziti nosače i krupnim koracima vojno jača svakim danom, ali Kinezi i dalje imaju jednu petinu novca na raspolaganju (makar ono što se može pročitati) vojnog budžeta Amerikanaca koji je u 2012 godini predvidjen u nekom iznosu od 550 milijardi dolara.
I šta da budu u mogućnosti da se jednog dana sukobe sa Amerima koji su im najveci spoljnotrgovinski partner - hoce to raditi radi ljubavi prema Rusima i nekoj svjetskoj pravdi, malo morgen - gledace samo svoj interes i ništa drugo, da obezbijede privredi naftu i druge energente, samo ce tad dobijati veci dio kolača.

Veliki broj Kineza je mač sa dvije oštrice uostalom, a niko ne spominje zašto su neku dekadu unazad ubijali vrapce....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljivo... Kakve bi realne šanse imalo Kirov da se približi nosaču aviona? Domet Granita od 600 kilometara ima velikih prednosti i ostavlja mogućnost da, ukoliko Kirov ne bude primećen na vreme, vazdušna grupa sa nosača ne stigne da odreaguje odnosno pre nego što bi Kirov ispalio svojih 20 raketa. Imajući u vidu da borbenu grupu nosača aviona čine i 1-2 AEGIS krstarice, nekoliko AEGIS razarača kolike su šanse da salvo Granita probije njihovu odbranu...

Daleko realniji je podmoričnki ili vazdušni napad na nosač. Mislim da su Kinezi kao i u mnogim drugim segmentima otišli u pravom smeru sa balisitčkim protiv-brodskom raketom DF-21.

A što se tiče pitanja zašto se priča samo o američlkim nosačima aviona, dogovor je prost, oni ih trenutno imaju 11 u upotrebi, više od ostatka sveta, s tim da se samo De Gol i Kuznjecov donekle mogu porediti po veličini i snazi vazdušne grupe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pravnik ::ali Kinezi i dalje imaju jednu petinu novca na raspolaganju (makar ono što se može pročitati) vojnog budžeta Amerikanaca koji je u 2012 godini predvidjen u nekom iznosu od 550 milijardi dolara.

Često Kina nailazi na američke kritike o netransparentnosti u pogledu ulaganja u vojsku, što doduše žute malo interesuje. Takođe ona ne mora da finansira stotine baza po svetu, nekoliko ratova u svakom trenutku, a i sama cena kineskog i američkog naučnika, generala ili vojnika se razlikuje. Dosta to kvari sliku o petostruko većem vojnom budžetu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Остадосмо без слика.


Овако је то некад рађено:



Није носач авиона, али ето нека искуства из савремених поморских дејстава

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.brahmos.com/home.php

Ova raketa obećava, posebno ako se još poveća brzina iste a da je lansirana sa podmornice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Jul 2011 18:22

1.1.2. Rakete obala-brod

Da ne ulazim bespotrebno u raspravu, bilo koji klasičan sitem protivbrodskih raketa koje se lansiraju sa obale nije opasnost po grupu nosača aviona. Sasvim druga priča će biti ako jednog dana zaista ruski, kineski ili iranski inženjeri uspeju da naprave protivbrodski projektil kao derivativ balističkog projektila dometa 1500 do 5000 km.
Prvi problem obalske odbrane je kao i obično lokacija grupe nosača aviona. Klasične obalske radarske stanice u tom pogledu nemaju nikakvu upotrebnu vrednost. Sa druge strane radari OTH tipa ili zahorizontalni radari imaju, mada ograničenu. U zavisnosti od stanja atmosfere i mora i lokalnih uticaja reljefa ovakve stanice mogu da otkriju plovne objekte tipa grupa nosača aviona na udaljenostima od 300 pa i 350 km. Naravno odmah je jasno da grupa najčešće ne bi sebi dozvolila takav bespotreban luksuz da uopšte priđe obali na tom odstojanju. Postoji teoretska ali i mala praktična verovatnoća da u nekom sukobu, oko nekog arhipelaga ili slično, može da se desi da grupa nosača eventualno priđe obali na udaljenost od 500 km. Možete se kladiti da se to stvarno neće destiti i da će grupa za zadatke prilaska obali odvojiti jak razaračko-krstarički detašman podržan naravno iz vazduha ali... Međutim ovakvi radari (PODSOLNUH) mnogo uspešnije otkrivaju letelice.

Fotografija 1 Podsolnuh

Dakle aktivnost avijacije na nosačima se otkriva sa većom pouzdanođšću ali isto na dometima od 350 do 400 km (procena autora na osnovu poređenja sa sistemima slične talasne dužine REZONANAS). Praćemnjem te aktivnosti može se dobitivrlo gruba lokacija grupe.

Fotografija 2 Rezonans

Zahorizontlana pasivna radarska pelengacija sa sistemima KOLČUGA sa korišćenjem troposkateringa može (ali ne mora, može da bude dvaput i više puta manja ) ovu udaljenost da poveća i do 700-800 km ali samo pod vrlo povljnim uslovima male verovatnoće događaja.

Fotografija 3 Kolčuga



Jedina interesantna pojava i istovremeno nepoznanica je pojava ruskih sitema radarskog ali i radarpelengatorskog dejstva okačenih na, stare znance, CEPELINE. Čak dva proizvođača nude takve modele. Jedan je manje interesantan za ovu temu jer i pored dobrih karakteristika on se zasniva na uređajima razvijanim za protivpodmornički avion IL-38 a maksimalan domet te opreme od 320 km za aktivnu radarsku lokaciju (na avionu, na cepelinu je veća) je možda nedovoljan. Istina poseduje i pasivan kanal ali sa nepoznatim karakteristikama, po sadašnjoj proceni nedovoljnim za ovakav cilj. Drugi model je međutim od poznatog proizvođača VEGA, navodno sa moćnim, pre svega pasivnim kanalom ali i aktivnim. Po nepotvrđenim izvorima njegovi dometi u pasivnoj pretrazi dostižu i 1000 km što je dovoljno ne samo za obalsku odbranu već i za podršku floti pa čak i avijaciji. Istina mnogi sumnjaju u stvarnu efikasnost ovakvih sitema iz mnogih razloga i navode se savim osnovane sumnje u postojanje velikih problema u njegovoj stvarnoj borbenoj upotrebi. Na primer, da može da deluje samo bez prisustva vetra ali i da mu je preciznost lokacije niska. Osim toga, ovakvi sistemi su vrlo ranjivi na dejstva krstarećih projektila jer im mobilnost nije velika mada ih nije tako lako otkriti. Kakva je stvarna upotrebna vrednost ovakvih sistema, ostaje nam tek da vidimo (možda nas iznenade). Zbog toga i obalska odbrana ostaje vezana za satelitsku lokaciju ciljeva kao uostalom i avijaciski i flotni sastavi. Nju ćemo razmotriti kasnije ali za sada da samo napomenomo da JEDINO ruski sistem takvog otkrivanja RADI (i pored sumnjičavosti na zapadu) a da se za kineski sitem PREDPOSTAVLJA da radi ili da je vrlo blizu funkcionalnog rada. Neko će možda primetiti da nismo nabrojali AWCS i ELINT avione u ovom spisku sredstava koja mogu da opslužuju obalsku odbranu ali to nije realan slučaj jer se ta sredstva koriste praktično isključivo u masovnom avijaciskom dejstvu na na grupu nosača aviona.
Dakle donja granica dometa obalske odbrane da bi uošte mogla (iznimno) da ugrozi nosače aviona je negde na 450 do 500 km. Na toj udaljenosti od svih sistema obalske odbrane u ovom trenutku jedino su ruski sitemi potekli od starih raketa P-35 raketa stvarno aktivni i u operativnom statusu. I pored strahovitog napretka kineskih i iranskih modela raketa oni u ovom trenutiku ne mogu da dosegnu daljine veće od 400 km što se smatra donjom granicom za eventualno uspešno dejstvo. Stari ruski sitemi REDUT (UTES) to ipak mogu. Ovi sitemi, iako totalno zastareli po mnogim normama, ostaju kranje opasno oružje protiv svih ostalih ratnih plovnih objekata (eto još jedne eksluzive koje nosači ponosno nose, ostali borbeni brodovi se prosto nameću kao OSTALI).

Fotografija 4 Redut

Sistem Redut nastao je direktnom konverzijom mornaričkog sistema brod-brod poznatog na zapadu kao SS-N-3 Šedok. Prvobitne rakete su bile sa nuklearnim glavama za gađanje kopnenih ciljeva (Island, Grenland itd.) i podsećale su na američki Regulus I i II. Od tog modela brzo se odustalo i vrlo brzo proizvedene su protivbrodske verzije koje su vremenom postale najbrojnije sovjetske protivbrodske rakete. Šedok je bio je vrlo poznat i može se reći da je sa njim SSSR otvorio liniju gigantskih raketa brod-brod sa prvenstvenim ciljem razbijanja velikih flotnih sastava NATO. Za svoje vreme imao je nepojmljive daljine gađanja (a u to doba NATO države nisu imale niti jedan operativan sistem brod-brod) koje su dostizale velikom brzinom i sa bojevim glavama koje i po današnjim merilima spadaju u gigantske. Bile su u naoružanju pre svega podmornica kako dizelki (pr. 651 Džulliet) tako i nuklearki (pr. 675 Eho II) ali i brodova (svega šest krstarica 4 pr. 58 Kinda i 2 pr. 1154 Kresta I) u približnom odnosu 296 prema 48. Poslednja evolucija rakete je imala oznaku P-35B i iz nje su izvučene današnje obalske verzije. Bilo je aktivno oko 300 lansera obalske odbrane neki potpuno pokretni a neki u stacionarnim čelično betonskim utvrdama sa otvarajućim krovom i verovatno podižućim platformama. Poslednja verzija ove rakete je u naoružanje ušla početkom osamdesetih sa opštom oznakom PROGRES vezanom za tu evoluciju. Osnovna karakteristika rakete je mogućnost korišćenja podataka sistema USPEH u označavanju cilja koji je uglavnom bio na maritimnim bombarderima Tu-16 ali i nekim vezijama Ka-25. Sistem još uvek funkcioniše u Rusiji ali je pod strogom tajnom u kom obliku. Predpostavka je da su i dalje u upotrebi (doduše brojčano smanjenoj i zasnovnoj verovatno na kanibalizmu), upravo za potrebe obalske odbrane, verzije Ka-25C koje imaju tu opremu.

Fotografija 5 Utes


























Dopuna: 01 Jul 2011 18:22

fotografije idu obrnutim redom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Овај би можда могао да да неке одговоре, како и чиме уништити НА

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 04 Jul 2011 0:33

Не Ту-22 КД, Већ Ту-22М-2 може дати одговор на то, али он је и прављен својевремено да уништи НА.

Prvi let bombardera TU-22M je obavljen 30. avgusta 1969. godine. Nakon izrade prvih 9 opitnih primeraka TU-22M, serijska proizvodnja od 9 aviona pod oznakom TU-22M-1 {BACKFIRE-A} je započeta u periodu od 1971-1975. godine. Međutim vrlo brzo je uočeno, da TU-22M-1 nije u stanju da u punoj meri zadovolji zahteve vazduhoplovnih snaga, pa je iz tih razloga već 1972. godine započeta proizvodnja verzije TU-22M-2 {BACKFIRE-B}. Ovaj avion je zvanično u naoružanje uveden 1976. godine. Tokom ispitivanja je postigao brzinu od 1800km/h i ostvario dolet od 5100km, a opremljen je turboventilatorskim motorima NK-22. Ova varijanta aviona je bila mnogo uspešnija i do 1983. godine je proizvedeno 211 bombardera u verziji TU-22M-2. Na verziji M-2 bio je uklonjen priključak za punjenje goriva u vazduhu, što je bila obaveza SSSR-a u okviru potpisanog dogovora o ograničenju strategijskog naoružanja SALT-II. Uklanjanjem pomenutog priključka TU-22M-2 je ostao u kategoriji srednjeg bombardera, jer nije bio u stanju da dosegne teritoriju Severne Amerike.
Glavno oružje bombardera TU-22M-2 predstavlja raketa V-Z H-22 {NATO naziv AS-4 KITCHEN} dometa 140 do 500km. Uobičajena taktika napada na protivničke nasače aviona bila je koncipirana na jedinicama od oko 20 bombardera { naoružanih sa jednom ili dve rakete H-22}, koji su trebali da u najkraćem vremenu lansiraju što više projektila i napuste taj prostor pre nego što stignu protivnički lovački avioni.
Opasnost koju su Amerikanci uočavali od TU-22M-2 naoružanog raketama H-22 u velikoj meri je ubrzala razvoj i uvođenje u operativnu upotrebu američkog borbenog aviona F-14 naoružanog projektilima V-V "Phoenix".









Dopuna: 04 Jul 2011 9:51