offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
- 19Ovo se svidja korisnicima: goxin, zlaya011, Taso, AleksaRadojicic, The Joker, darkangel, stegonosa, MB120mm, Nebo_M, h8propaganda, pein, x9, havoc995, Vlada1389, darcaud, kib0, 4bobo, Mlav, BraneS
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Primetio sam jednu tendenciju u diskusijama i ovde i na drugim temama da se pri projekcijama proizvodnje ovoga ili onoga računa samo na profesionalni sastav vojske.
Čisto da podsetim ljude na jednu neslavnu epizodu u našoj istoriji, srpsko-bugarski rat. Kada je jedan naš kralj pomislio da sa tadašnjom stajaćom vojskom može rešiti rat. A onda su ga spasli drugo pozivci.
Današnja "stajaća" vojska, pogotovu njen operativni deo je kud i kamo manja nego tadašnja. A neki zamišljaju da nam je ona takva kakva je dovoljna.
Izgleda da su neki ljudi previše slušali kapetana Dragana kada su bili mali.
Da bi shvatili o čemu pričam, jedna od pravih borbenih akcija u kojima je učestvovao 52-gi bataljon vojne policije na Košarama je bio osvajanje dela linije koji pripadnici 125-te motorizovane brigade nisu mogli da osvoje. Momci su odradili akciju uz gubitke od jednog ranjenog.
Problem je samo bio što oni posle toga nisu ostali na liniji. Liniju su preuzeli proipadnici 125-te. I da su hteli da ostanu na liniji, pripadnici bataljona to nisu mogli, jer ih jednostavno nije bilo dovoljno da istu pokriju. A pogotovu da istu pokriju i da nastave da izvršavaju druge namenske zadatke.
Ova vojska ima rezervu koja je svake godine priridnim odlivom sve manja i manja. Program dobrovoljnog služenja nije dao željene rezultate. Zato i Mojsilović, a ne samo Simović, guraju vraćanje služenja redovnog vojnog roka.
Sve i da nije tako, ne razumem kako možete projektovati potrebe za sredstvima samo prema profesionalnom sastavu. Ili zamišljate da ćete vi kao profesionalci biti opremljeni bolje od američkih foka, a da će rezerva ići u ritama i bez opreme?
Svaka projekcija pri opremanju vojske mora računati na rezervu. I da rezerva bude opremljena ako ne identično, onda makar približno kao i profesionalni sastav. U suprotnom, pri bilo kakvom sukobu većeg inteziteta neće imati ko da vam spašava guzice na onaj način kako je drugi poziv spasao vaše kolege u sprsko bugarskom ratu.
Što se tiče namenske industrije, imali ste sistem koji ste imali u bivšoj državi. Onda ste imali raspad države, a onda promenu ekonomskom sistema i urušavanje kompletne industrije. O kakvom god smo sistemu govorili nekada, on ne postoji. U isto vreme, mi nismo ni Rusija, ni Amerika. Sve i da jesmo, i Amerika ulazi u probleme nabavki rezervnih delova za određene sisteme jer su privatne firme koje su nekada snabdevale određene komponente za određena sredstva ili prestale da postoje, ili su prekinule proizvodnju određenih delova jer nije bilo novih narudžbi. Alternativa je ili ponovno pokretanje proizvodnje, koje košta, ili zamena starog dela novim. Što opet dovodi u dilemu, zbog razvoja tehnologije, da li treba preprojektovati i osavremeniti ceo deo sistema, ili uvesti potpuno novo sredstvo.
Zato je država suočena sa ovim novim problemom došla u istuaciju da ili ugasi sve, pređe kompletno u opremanju na uvoz, ili da podržavi sve što je od namenske industrije ostalo, da za našu vojsku u zemlji pravi sve što može, i da kroz izvozne projekte SDPR-a održava postojanje tih fabrika u periodu kada nema potrebi za zanavljanjem sredstava naše vojske. Ako to znači i veštačko održavanje tih firmi ukoliko nema posla, tako će i biti (a to je bilo rađeno i ranije u samoupravnom sistemu).
Celo iskustvo tokom kriza od 1991-ve do danas nas uči da je opcija dva u praksi bolja, barem što se tiče održivosti sistema odbrane. I očigledno je, posle godina stajanja u mestu i razmišljanja šta i kako, tokom kojih su mnogi kapaciteti koje bi dobro iskoristili danas nestali, rešeno da se ide sa drugom solucijom, podržavljenjem neophodnih firmi.
Da li se to nekom sviđa, to je druga priča. Ali se očigledno pokazalo da drugog puta nema.
Ko god misli drugačije, moraće da pronađe neki treći put, i da pokaže da je on održiv i da na duže staze omogućava opremanje i održavanje sredstava kojima je vojska opremljena. U ovako maloj zemlji, i sa industrijom u stanju u kome je naša, to je nemoguće. Jer praktično je danas namenska industrija jedina prava industrija u ovoj zemlji (sa sopstvenim razvojemi proizvodnjom, sve ostalo je šrafciger industrija stranih firmi koje mogu da odu kada god požele).
|
