|
Poslao: 08 Okt 2012 03:51
|
online
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 19250
|
mareCar ::bojank ::Boro, pogledaj brzinu rotacije kupole na Leclercu i na T-72.
...
Hvala za ilustraciju. Isto vreme i za jednog i za drugog. Ne secam se koliko je Leo, ali M1 je 40stepeni/s, tj. 9 stepeni za pun krug, 36stepeni/s kada je ukljucena stabilizacija tj 10 za pun krug.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2012 18:46
|
offline
- ekser222
- Počasni građanin
- Pridružio: 12 Nov 2005
- Poruke: 865
|
Izgleda da ne shvatate o čemu pričam Jedno je maksimalna brzina kupole i ubrzanje kupole. To jeste bitno. Ali je tu puno bitniji odziv na poremećaj. Vrijeme za koje kupola i top dođa iz nekog položaja u zadani položaj. Tu jeste bitna brzina i ubrzanje. Ali dinamika sistema je puno bitnija. Ubrzanje kupole je na M84 veće ili jednako od 400 hilj/sec na kv. Sasvim druga je stvar za koje će vrijeme kupola i top doći u zadane granice sa dozvoljenom greškom i ostati stalno u tim granicama. Bez toga nema opaljenja. Tu je i jako bitna snaga koja gura kupolu. Statičke mase na tenku nisu ravnomjerno raspoređene. Na prednjem dijelu kupole se nalazi debeli oklop, te top sa svojim dijelovima. Dakle, težište kupole je negdje u prednjem dijelu kupole, ispod oslonca topa. Kad je ta tačka na nagnutoj šasiji pomjerena prema dole, treba ogromna snaga da se ta masa dovede u zadani položaj, prema gore. Ali kad se ta tačka dovede u zadani položaj maksimalnom mogućom brzinom zbog inercijalnih masa dolazi do pretrčavanja zadanog položaja. I sad tu kupolu treba vratiti nazad. Ako je kupola opterećena masom to će uraditi veoma sporo. Zato je bitna živahnost sistema.
Nebi sada ulazio u matematičke modele sistema da bi vam ovo objasnio. Nikvistov kriterijum stabilnosti je ono što je tu navažnije. Brz, ali tačan. Ne usporen. Ne previše brz, jer to može da dovede do rezonancije kupole. To nas je ubijalo godinama u razvoju ovog tenka.
Dakle, mora biti brz kao šprinter, živahan kao atletičar i snažan kao dizač tegova. Mislim da sam vam sa ovom trojicom dočarao šta se traži od topa i kupole.
Pozdrav
Vlado
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2012 18:49
|
offline
- nemezisx
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Jun 2009
- Poruke: 3523
|
Што се тиче брзине окретања куполе па и да треба 10с да се окрене, већ на 150-200м чини ми се не може да му побегне летелица од 300км/сат.
Док за тежину, више иде логика ако ти први уништиш... Док колико је потребно додатног оклопа за одбрану од данашњих ПТО (и пешадијски и хелфајр..)
Ови топићи су кул против пешадије е сад за хелиш који може изван визуелног домета е јбг,једино можда на препад(или кад овај истроши 16 хелфајрића  ).
Моје мишљење је па бем га ма све зависи од филозофије и потребе оног ко ратује.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2012 20:12
|
offline
- nemezisx
- Legendarni građanin
- Pridružio: 29 Jun 2009
- Poruke: 3523
|
^
Кооо зар јааа, апсолутно, потпуно и тоталитарно нзм о чему пишеш  :Р
ПС:упс
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Okt 2012 22:34
|
offline
- Pridružio: 23 Maj 2012
- Poruke: 101
|
ekser222 ::Izgleda da ne shvatate o čemu pričam Jedno je maksimalna brzina kupole i ubrzanje kupole. To jeste bitno. Ali je tu puno bitniji odziv na poremećaj. Vrijeme za koje kupola i top dođa iz nekog položaja u zadani položaj. Tu jeste bitna brzina i ubrzanje. Ali dinamika sistema je puno bitnija. Ubrzanje kupole je na M84 veće ili jednako od 400 hilj/sec na kv. Sasvim druga je stvar za koje će vrijeme kupola i top doći u zadane granice sa dozvoljenom greškom i ostati stalno u tim granicama. Bez toga nema opaljenja. Tu je i jako bitna snaga koja gura kupolu. Statičke mase na tenku nisu ravnomjerno raspoređene. Na prednjem dijelu kupole se nalazi debeli oklop, te top sa svojim dijelovima. Dakle, težište kupole je negdje u prednjem dijelu kupole, ispod oslonca topa. Kad je ta tačka na nagnutoj šasiji pomjerena prema dole, treba ogromna snaga da se ta masa dovede u zadani položaj, prema gore. Ali kad se ta tačka dovede u zadani položaj maksimalnom mogućom brzinom zbog inercijalnih masa dolazi do pretrčavanja zadanog položaja. I sad tu kupolu treba vratiti nazad. Ako je kupola opterećena masom to će uraditi veoma sporo. Zato je bitna živahnost sistema.
Nebi sada ulazio u matematičke modele sistema da bi vam ovo objasnio. Nikvistov kriterijum stabilnosti je ono što je tu navažnije. Brz, ali tačan. Ne usporen. Ne previše brz, jer to može da dovede do rezonancije kupole. To nas je ubijalo godinama u razvoju ovog tenka.
Dakle, mora biti brz kao šprinter, živahan kao atletičar i snažan kao dizač tegova. Mislim da sam vam sa ovom trojicom dočarao šta se traži od topa i kupole.
Pozdrav
VladoSavršeno objašnjeno.
Pitao bih vas, šta bi bilo lakše za rešiti kod stabilizacije:
- Ako kupola ima veću masu, ali je težište više ka osi rotacije (Leklerk).
- Ako kupola ima manju masu, ali je težište više van ose rotacije (T-72).
Ovo pitam jer mi tenkovi nisu struka, ali me čisto zanima kako se to vrednuje u teoriji i naravno praksi. Jer pitanje municija na kupoli - da-ne, verovatno zavisi i od ovog pitanja. Naime municija na zadnjem delu kupole, bar malo vrati težište u osu (dok je ne nestane). Ali sa centriranijom masom je lakše raditi (manje snage) kod recimo bočnog nagiba... itd. Odnosno ravnomernije opterećenje pogona kupole. Gde bi tu bio neki plus i koliko je to uopšte važno?
Unapred hvala!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2012 12:26
|
offline
- mareCar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jul 2008
- Poruke: 3441
|
Kako je kod Leclerc teziste vise ka osi rotacije ili kod T-72 van, kad je kod oba tenka od prilike na istom mestu, iznad prstena kupole?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2012 21:19
|
offline
- Pridružio: 23 Maj 2012
- Poruke: 101
|
mareCar ::Kako je kod Leclerc teziste vise ka osi rotacije ili kod T-72 van, kad je kod oba tenka od prilike na istom mestu, iznad prstena kupole?Dobro hvala na odgovoru, verovatno i municija otprilikuje. A i sila puta krak je moment, ali to nije odgovor. Nema veze, hvala MareCare.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Okt 2012 22:30
|
offline
- mareCar
- Legendarni građanin
- Pridružio: 14 Jul 2008
- Poruke: 3441
|
Nije bio odgovor, nego sam hteo da kazem da ne razumem tvoju izjavu u pitanju.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2012 21:49
|
offline
- Pridružio: 23 Maj 2012
- Poruke: 101
|
Napisano: 10 Okt 2012 21:29
mareCar ::Nije bio odgovor, nego sam hteo da kazem da ne razumem tvoju izjavu u pitanju.Ma dobro, ne znam ja gde je težište kupole Leklerku - niti mi treba, nit me interesuje. Hteo sam da pitam za to, jer mi se muvalo po glavi da je to prednost tenkova sa municijom na kupoli. Sad sam se već setio da je tako. Jedino se nisam još setio, da li je to neki noviji, ili stariji rad... 
Interesovalo me je da bih poredio sa nečim sličnim, ali pravog odgovora nema.
A kako smo već pričali o tome (t-72, Leklerk), hteo sam i to da ubacimo u temu.
Znači koncepcija tipa Leklerk tu ima blagi plus, koliko je to bitno - nemam pojma.
Dopuna: 10 Okt 2012 21:49
I da dodam još nešto, što bi spadalo i ovde (jer indirektno poredi rešenja sa malim i velikim masama na kupoli - ako je zaštita istog nivoa, približnog...). Taj novi tenk Armata, je bezkupolni, jer nema posade u kupoli (igra reči). Naravno da automat treba zaštitu, punjenje, pa možda čak i municiju (i da "kupola" treba). Važno je reći da se tako oslobađa (npr) pet tona težine, dobija mogućnost da se racionalnije iskoristi oklopna zapremina i olakša i poboljša rad sistema kupole i SUV uopšte. Ogromne prednosti, ima naravno i mana, ali prednosti su ih pojele.
Sve je to u skladu sa Ruskim - SSSR tenkovskim konstrukcijama, pa i ako ta Armata nije gotova, može bar ilustrovati zašto je t-72 toliko fascinantan. U startu si 15-20t u plusu, a kod bezkupolnog 22-27t npr.
Sa druge strane svi sem Francuza (koji su kopirali t-72), teraju neku bezveznu klasiku i džekiraju se sa opremom (kao da to Rusi ne mogu ugraditi), krkaju tone čelika i pričaju o nepobedivim debljinama oklopa.
Eto zašto je t-72 (64, m84, t-90) najbolji tenk današnjice.
|
|
|
|
|
|
