offline
- Pridružio: 14 Mar 2017
- Poruke: 2482
|
- 13Ovo se svidja korisnicima: rovac, MarKhan, Kubovac, Sima zna, Metanoja, sremac983, trajkoni018, Velibor Rado, kljift, novator, voja64, miodrag, djox
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Ajmo redom, pošto je skraćeno porodično drvo za MiG-29 bilo toplo primljeno:
Objekt 172, iz 1968: prvi predserijski
Objekt 172-2M, iz 1972: varijanta predserijskog koja je usvojena za dalju proizvodnju. Prvi put vidimo motor V-46F sa 780 konja.
T-72 "Ural" (172M) iz 1973 je prvi masovno proizvodjeni obrazac. Vrhunski tenk za vreme u kojem je izašao, imao je najmanje duplo više oklopa od svega što je Zapad imao u tim godinama. Za nišansku spravu ima stereoskopski daljinometar, što je blago rečeno, zastarelo još u to vreme. Doživeo je solidan izvozni uspeh u države Varšavskog pakta. Ima komandnu varijantu, T-72K.
T-72A (1979) je prva ozbiljna modernizacija, donosi skroz redizajniranu kupolu sa još pojačanim oklopom, modifikovan motor (V-46-6); koristi TPD-K1 nišansku spravu sa integrisanim laserskim daljinometrom (ali ništa izuzetno). Oklop tela je dobio sloj nemetala između dve ploče. Doživeo je značajne modifikacije tokom razvoja do 1985.
T-72A obr. 1979 je dobio i izvoznu varijantu T-72M; i po licenci se je proizvodio svuda po svetu. Komandna varijanta za ruse je T-72AK; za izvoz T-72MK.
T-72A obr. 1982 je dobio redizajn oklopa i u kupoli, sad ima elemente iz kvarcnog peska zalivenog u smolu zvanu tekstolit. To pojačava efikasnost protiv kumulativnih projektila. Na prednji oklop dobija i ploču od 16 mm čelika visoke tvrdoće. Izvozna varijanta je T-72M1, i T-72M1K kao komandni.
T-72A obr. 1984 je dobio dalje redizajniranu kupolu, koja umesto kvarca ima red tvrdih čeličnih ploča ređane ko rozen torta. Isto je dobio i malo pojačan motor, V-84; od 840 konja.
T-72A obr. 1985 dobija i dodatnu novost; reaktivni oklop tipa Kontakt 1; istovremeno se vodi kao T-72AV.
Tu su Rusi stavili tačku na A/M seriju.
T-72B na scenu stupa 1985, uzima kupolu sa A obr. 84, dodaje opremu za vođenje raketa iz cevi. Oklop tela je redizajniran, 7 slojeva čelika različitih tvrdoća. Od 1987. oklop tela se opet redizajnira; sad je iz 10 slojeva. Malo modifikovan sistem za upravljanje vatrom, sad se zove 1A40, ali je teško đubre za leto gospodnje 1985. Komandni tenk je T-72BK. Postoji i "jeftinija" verzija, T-72B1, koja nema opremu za vođenje raketa iz cevi.
T-72S i T-72S1 je varijanta T-72B za izvoz. Nuđen je celom Varšavskom paktu za relativno sitne pare u 1988/9; ali su i "sitne pare" tada za njih bile mnogo para, a unapređenja od T-72M1 zanemarljiva. Nuđen i SFRJ, kao licenca, za 7 miliona $; ali smo odbili. Na kraju ga je kupio Iran, i gomilu tenkova, i veliku licencu.
T-72B obr. 1989 drastično menja izgled, pošto je dobio Kontakt 5 reaktivni oklop. Da je imao termoviziju i sistem za upravljanje vatrom, bio bi to brutalan tenk za svoje vreme; verovatno najzaštićeniji tenk na svetu.
T-72B obr. 1990 i 1991 je kad je Rusima konačno došlo iz dupeta u glavu, pa su im dali konačno sistem za upravljanje vatrom, i to 1A45 sa T-80U. Uređaji za noćno osmatranje su i dalje bože sačuvaj. Jako su retki, doduše.
Najveća greška Sovjeta u građenju tenkova je to što su mislili da je termovizija "prolazna moda", a sami su imali problema da logistički urede kako to treba da funkcioniše. Prvo su hteli da hlade termoviziju sa tečnim azotom, pa to nije bilo dobro, pa onda tečnim helijumom, pa je to bilo skupo, nisu stigli da naprave Stirlingovu napravu za hlađenje da funkcioniše kako treba. Zato su termoviziju dobili tek T-80UK komandni tenkovi, koji su bili sačuvaj bože retki. Drugi problem je što nisu uspeli da izvuku maksimum iz svojih motora. Pokušali su da problem reše promenom geometrije klipova, što je prouzrokovalo eksplodirajuće motore.
Tu negde u to vreme se dešava "the big oopsie"; i priča se privremeno završava. Debakl tenkova T-72 u Iraku apsolutno uništava ime tenkova za vjeki vjekov; Rusi kreću sa rebrandingom u vidu T-90; Poljaci preimenuju svoju proizvodnju u PT-91 Twardy, itd. Rusi i u Čečeniji utvrđuju da T-72A ne valja, dok T-72B ne valja malo manje; a pošto imaju svu proizvodnju, čuvaju ga kao okosnicu oklopnih snaga. 1999. počinju sa modernizaciju T-72B godišta '85 do '89 na koje kače nov sistem upravljanja vatrom, sa meteosenzorom, nov motor, i ojačanje dna tenka u predelu vozača. Tenk se sad zove T-72BA. Neposredno posle toga, prave i T-72B2 Rogatka, koja je previše ambiciozna. Ovo je prvi put da ruski T-72 dobije termoviziju. Tek kasnije, 2011; na scenu stupa T-72B3.
Od B3 imamo barem 4 verzije.
T-72B3 obr. 2011 - klot verzija, remontovana, nov ERA; nov SUV; nova termovizija, ali ništa više od toga.
T-72B3 obr. 2014 - jači motor
T-72B3 obr. 2016 - još jači motor, V-92S2F, 1130 konja, nov pogonski zupčanik
T-72B3 verzija za Ruse na biatlonu je čisto trkački, custom made tenk, veze nema sa serijom. Problem je što Rusi sirotinji dele prvu verziju T-72B3, pa ajd na trku, Fića protiv Ferarija.
Inostrane varijante tenka i domaća proizvodnja:
Čehoslovaci su za sebe i za izvoz proizvodili standardne T-72M i T-72M1. Postoji priča da su na par komada namontirali eksperimentalni domaći SUV zvani Palcat; ali da su došli "nadležni organi"; i isto odneli.
Poljaci su isto tako za vreme hladnog rata proizvodili standardne T-72M i T-72M1; ali gledajući ka Jugi, krenuli su sa svojim programom unapređenja tenka. Razvili su 2 seta ERO, ERAWA-1 i ERAWA-2; jedan težak drugi lak. Dalje su razvili pristojan SUV (Merida), već korišćen na njihovom T-55AM Merida. Program unapređenja se zvao T-72M2 Wilk, ali je odmah rebrandovan u PT-91 Twardy. Oklopno telo na oba je T-72M1. Najveća muka kod Twardyja je bangav motor, hteli su da naprave motor od 1000 konja, pa nije išlo. Posle su hteli da kupe od Francuza motor, ali ispalo skupo i komplikovano, tako da je program PT-91A doživeo samo prototip. Daljnji razvoj je čisto komercijalan.
Indijci su mnogo kakali u svoje tenkove, i generalno su jedini proizvođač koji ima tenkove GORE od originala. Navodno je stopa škarta bila toliko masivna na svim delovima, da su rešili skroz da uklone vojne kontrole, samo da izgleda da proizvodnja ide. Njihovo nesrećno čedo se zove T-72M1 Ajeya. Kasnije su tu nesrećnu spodobu dalje nagrđivali sa metanjem kupole sa mrtvorođenog Arjuna. Želeli su da kupe od Jugoslavije varijantu SUVa urađenu po kotama 1A40 zbog lakše montaže u njihove nakaze, ali to se završilo kako se završilo.
Irak je imao želju da započne proizvodnju tenka T-72M i M1, tako da je kupio licencu i mašine. Zbog tehničkih problema su kupili gomilu T-72M1 u knockdown formi, pa su ih sastavljali. Zanimljivi su različiti tehnološki dodaci na tenkovima, ni dan danas niko ne zna zasigurno šta sve Asad Babil ima od opreme.
O jugoslovenskom programu više manje sve znamo, ali u kratkim crtama:
T-72MJ - prvih 5 prototipova, pretvoreni u učila
M-84, 1. serija - meteosenzor na preklapanje, dvoosni, NV senzor 1. generacije i Luna
M-84, 2. serija pa nadalje - meteosenzor na iskakanje, jednoosni, NV senzor 2. generacije, bez Lune
M-84A - oklopno telo po šemi T-72M1; brutalan motor od 1000 konja
M-84AB - verzija za Kuvajt
M-84ABK - komandni A za Kuvajt
M-84ABN - navigacijski A za Kuvajt
M-84AK - domaći komandni A
U poređenju sa ostatkom porodice T-72, naše domaće čedo M-84(A) popravlja najbitniji nedostatak te porodice tenkova, a to je dodatak sistema za upravljanje vatrom. Domaći sistem SUV M-84 je bio toliko napredan, da u tom trenutku nije postojalo ništa bolje, a čak i dan danas je vrlo kompetitivan. Nov motor na seriji A je i mobilnost tenka digao na viši nivo. Jedini nedostatak je bio termovizija, ali i to je trebalo biti rešeno na tenku Vihor.
To je to, otprilike.
|
