Kibo ::Milose malo sam proucavao borilacke vestine koje su upotrebljavane u vojsci, recimo od strane Engleza i Amera u WWII. Ako listas malo unazad, imaces sta i da vidis i da procitas.
Jako je vazno da pokreti budu takvi, da ih covek moze prakticno refleksno izvesti, i da budu naravno sto efektivniji na bojnom polju.
To što si proučavao je bataljeno od strane Engleza i Amera. Provereno.
Jeste važno da pokreti budu takvi da ih čovek može praktično refleksno izvesti, ali samo u situaciji kada imaš ograničeno vreme da obučiš neke guštere i pošalješ ih na teren. U svim drugim situacijama, a pogotovo ljudima koji treniraju na duže staze, za samoodbranu, policijsku upotrebu, vojnim oficirima i slično - bolji je način treninga koji pruža Sistema. Combatives su dobri, ali vrlo brzo postaju suvoparni i dosadni. Čak je i Krav Maga drugačija u zavisnosti od toga "koju čovek kapu nosi" - citirao sam čoveka koji je godinama bio glavni u IDF za Krav Maga. To je rekao na jednom seminaru.
Mislim da ponovo treba da pročitaš tekst koji si komentarisao. Promaklo ti je da autor govori da pokreti treba takvi da se mogu "refleksno" izvesti - samo da to ne treba da budu šablonske tehnike već generičkiji oblici kretanja.
Što se tiče Sambo, nisam kompetentan da pričam bilo šta. Sviđa mi se, blizak mi je pošto sam kao mlađi pionir trenirao džudo, i kad god imam prilike radim ga (kao i BJJ). Čak šta više mislim da je odličan za mlade, i da će svakako biti važan element rada u mlađoj grupi ako ikad u klubu budem imao klince.
Ako bi nekako klasifikovao pomenute škole Sistema bi bila stil operativaca i oficira; bojevi sambo bi bio combatives verzija sistema/sambo trenirana jednostavno, refleksno, uoproštenija Sistema; ono što danas zovemo combat (bojevi) sambo je kompletan sport MMA tipa, a sportski sambo mislim da ne treba opisivati posebno.
Ukratko, Sistema je kompleksnija od svoje combatives verzije - bojevog samba i ako se radi kako treba sadrži ga u sebi.
Što se tiče tvrdnje da Američka vojska trenira MMA, ranije sam ovde postovao film gde poznati MMA borci dolaze u posetu trening centru i njihova iskustva. Tu se sve lepo vidi, da li je isto ili nije. Inače jedan od instruktora Sisteme, Kwan Lee je angažovan pod ugovorom kao konsultant (jedan od) na stvaranju naprednije verzije borenja za potrebe USA armije, i ne listaju baš te stare udžbenike mnogo.
Freelancer ovo sto vidis iz Win Tsun je dobra stvar, medjutim ja bih ti preporucio da pogledas i neku skolu Jeet Kune Do.
U JKD imas dosta tehnika iz Win Tsun ili Wing Chun, nazovi ga kako hoces to ti je isto. Razlika izmedju Wing Chun i JKD je velika zato sto je Bruce Lee uveo i druge jako efikasne tehnike iz drugih borilackih vestina, pa cak i borbu na podu, sto je jako vazno.
Svako ko je imao prilike da dozivi vise tuca u zivotu zna da mozes kad tad zavrsiti na podu i da ti za takvu borbu trebaju posebne tehnike, a toga nema u Wing Chun ali ima u JKD.
Za mene je JKD jednostavno potpuniji i efikasniji a ti pogledaj pa proceni sam.
Milose Malicu nisi ti mene bas shvatio kako treba. Ja sam hteo da kazem, da su danasnje Combatives nesto slicno MMA jer se upotrebljavaju tehnike kako iz dzudoa, dziju dzicu, BJJ ali i karatea, slicno ne znaci isto . Naravno da je americka vojska napustila Combatives iz WWII sto je i sasvim normalno. Uslovi i oprema vojnika su se promenili i to znaci da moras da prilagodis borbu prsa u prsa novoj situaciji na bojnom polju.
Napisao sam da je vazno da su pokreti jednostavni i prirodni, tako da mozes da ih refleksno izvedes i ja i dalje stojim iza toga. Nije to samo vazno za vojsku. To je vazno i za civile koji hoce da nauce samoodbranu a nece da uce na stotine tehnika koje ce savladati tek posle nekoliko godina i tek onda mogu da kazu, da znaju da se brane.
Zasto se muciti sa time kada mozes da uzmes neke osnovne udarce tzv "Basics" dobro ih iskombiniras i dobijas sasvim dovoljno tehnika koje se mogu jako efikasno u samoodbrani upotrebiti. Ti kazes da brzo postaju dosadni. Pa vidi ovako, covek koji hoce da nauci samo koliko da se odbrani na ulici, njemu i nije cilj da trenira godinama kako bi to mogao upotrebiti.#
Ova druga stvar za gustere stoji apsolutno ali to i jeste bas bitno. Zamisli na neki rat sirih razmera. U njemu nece moci ucestvovati samo profi vojnici, osim toga u mnogim zemljama u Evropi imas jos uvek vojsku od regruta, vec ce ucestvovati i gusteri i rezervisti. Oni su ti koji cine veliku masu, i oni prakticno i odlucuju o ishodu rata.
Naravno sad ce Recce da kaze, pa vidi specijalci su odlucili ovo ili ono, ali to nisu bili neki ratovi sirih razmera kao sto je na primer bio WWII.
Kibo ::Zasto se muciti sa time kada mozes da uzmes neke osnovne udarce tzv "Basics" dobro ih iskombiniras i dobijas sasvim dovoljno tehnika koje se mogu jako efikasno u samoodbrani upotrebiti. Ti kazes da brzo postaju dosadni. Pa vidi ovako, covek koji hoce da nauci samo koliko da se odbrani na ulici, njemu i nije cilj da trenira godinama kako bi to mogao upotrebiti.
Ne slažem se da je kolekcionarstvo tehnika kvalitetno rešenje. Kroz istoriju je nastajalo i nestajalo na stotine takvih frankenštajn škola. I ubuduće će.
Pritom, taj čovek koji provežba tu kolekciju za koju je neka "veličina" rekla da je konačno dovoljna, i posle toga ne trenira 3 godine, za šta će biti sposoban? Samo za to da dobije batine i da posle priča kako je "ispao iz fazona".
Kao i sam MMA, sva ostala borenja vrede samo ako se treniraju. Po mom skromnom mišljenju to nije nešto što može da se kupi, stavi u džep i poseduje zauvek bez znoja i truda.
Kibo ::Ova druga stvar za gustere stoji apsolutno ali to i jeste bas bitno. Zamisli na neki rat sirih razmera. U njemu nece moci ucestvovati samo profi vojnici, ...
To je upravo način na koji je Sistema nastala. Rusija vekovima nije mogla sebi da priušti da drži plaćenu stajaću vojsku u razmeri u kojoj joj je bila potrebna naspram nadirućih armija sa svih strana sveta. (Malo više o istoriji borenja kod Slovena i nastanku Sisteme u Rusiji) Tako je i profilisan borilački stil koji se bazira na principima a ne kolekciji poteza, pokreta i stavova. Ti obični ljudi, to jest pomenuti gušteri, učeći principe kroz različite igre koje su u stvari scenario trening brže bivaju osposobljeni nego da moraju da štancuju neke poteze koji su im nametnuti kao superstruktura (tuđi) iznova i iznova dok ne postanu njihova druga priroda. Tehnika koja se "rodi" iz pravilne primene principa kao kreacija svakog pojedinca ponaosob ostaje njegova zauvek.
Znam da je ovo neortodoksno gledište, ali to je samo zato što malo ljudi uopšte ima zrnce pojma o tome šta je Sistema a kamoli da je treniraju. S vremenom, sve je više ljudi, i to ozbiljnih ljudi koji su desetine godina stukli po salama na druge svari - koje sam upoznao kao potpuno fascinirane. Od kad je Sistema izneta iz Specnaz i prvi put bila dostupna za treniranje civilima van Rusije nije prošlo više od 20 godina. Njeno vreme tek dolazi.
milosmalic ::Kibo ::Zasto se muciti sa time kada mozes da uzmes neke osnovne udarce tzv "Basics" dobro ih iskombiniras i dobijas sasvim dovoljno tehnika koje se mogu jako efikasno u samoodbrani upotrebiti. Ti kazes da brzo postaju dosadni. Pa vidi ovako, covek koji hoce da nauci samo koliko da se odbrani na ulici, njemu i nije cilj da trenira godinama kako bi to mogao upotrebiti.
Ne slažem se da je kolekcionarstvo tehnika kvalitetno rešenje. Kroz istoriju je nastajalo i nestajalo na stotine takvih frankenštajn škola. I ubuduće će.
Pritom, taj čovek koji provežba tu kolekciju za koju je neka "veličina" rekla da je konačno dovoljna, i posle toga ne trenira 3 godine, za šta će biti sposoban? Samo za to da dobije batine i da posle priča kako je "ispao iz fazona".
Kao i sam MMA, sva ostala borenja vrede samo ako se treniraju. Po mom skromnom mišljenju to nije nešto što može da se kupi, stavi u džep i poseduje zauvek bez znoja i truda.
Kibo ::Ova druga stvar za gustere stoji apsolutno ali to i jeste bas bitno. Zamisli na neki rat sirih razmera. U njemu nece moci ucestvovati samo profi vojnici, ...
To je upravo način na koji je Sistema nastala. Rusija vekovima nije mogla sebi da priušti da drži plaćenu stajaću vojsku u razmeri u kojoj joj je bila potrebna naspram nadirućih armija sa svih strana sveta. (Malo više o istoriji borenja kod Slovena i nastanku Sisteme u Rusiji) Tako je i profilisan borilački stil koji se bazira na principima a ne kolekciji poteza, pokreta i stavova. Ti obični ljudi, to jest pomenuti gušteri, učeći principe kroz različite igre koje su u stvari scenario trening brže bivaju osposobljeni nego da moraju da štancuju neke poteze koji su im nametnuti kao superstruktura (tuđi) iznova i iznova dok ne postanu njihova druga priroda. Tehnika koja se "rodi" iz pravilne primene principa kao kreacija svakog pojedinca ponaosob ostaje njegova zauvek.
Znam da je ovo neortodoksno gledište, ali to je samo zato što malo ljudi uopšte ima zrnce pojma o tome šta je Sistema a kamoli da je treniraju. S vremenom, sve je više ljudi, i to ozbiljnih ljudi koji su desetine godina stukli po salama na druge svari - koje sam upoznao kao potpuno fascinirane. Od kad je Sistema izneta iz Specnaz i prvi put bila dostupna za treniranje civilima van Rusije nije prošlo više od 20 godina. Njeno vreme tek dolazi.
Milose ovde protivrecis sam sebi za ovo sto si naveo za Sistemu. Evo sta si napisao u jednom prethodnom postu: "Jeste važno da pokreti budu takvi da ih čovek može praktično refleksno izvesti, ali samo u situaciji kada imaš ograničeno vreme da obučiš neke guštere i pošalješ ih na teren. U svim drugim situacijama, a pogotovo ljudima koji treniraju na duže staze, za samoodbranu, policijsku upotrebu, vojnim oficirima i slično - bolji je način treninga koji pruža Sistema."
Ovde pises lepo da je Sistema za ljude koji treniraju na duze staze. A u ovom postu pises kako je Sistema nastala da bi se sto brze obucili gusteri za bojno polje. Dakle, sta je sada sta?
Sto se tice ostalih stvari. Pa ne moze se samo napraviti kolekcija poteza. Te poteze moras da povezes tako da imaju smisla, i onda dobijes jedan borbeni sistem.
Inace svako zna da je trening jako vazan, kako bi se ostalo u formi. Ali trening ne moze sve. Ne postoji taj trening u kome moras da se boris na zivot i smrt protiv neprijateljskog vojnika, koji hoce da te ubije, pa makar ti pregrizao vrat gde je aorta.
Zato je jako vazno da covek nauci jednostavne ali efikasne poteze, da ih ne bi zaboravio u stresu, jer borba na zivot i smrt je najveci stres koji postoji. I u tom stresu treba uraditi pravu stvar. Isto ti je tako i u bilo kojoj drugoj tuci na ulici ili u nekom nocnom klubu. U tom stresu i u toj eksploziji adrenalina covek moze samo da odradi jednostavne stvari. Nema sanse da ostanes kul pa izvedes nesto sto rade Shaolin ili neki drugi borci koji u zivotu ne rade nista drugo osim sto treniraju Kung Fu.
Ako vezbas 300 ili 500 poteza, brzo ces zaboraviti sve te poteze koje si ucio godinama kada dodje do trenutka, da moras da se boris na zivot i smrt.
Uostalom u Combatives imas puno toga iz Ju Jutsu-a i tradicionalnog Judo-a. Jednostavne ali efikasne tehnike.
Da dodam jos i ovo. Pogledaj koliko udaraca imas u boksu. Nemas tu bas nesto puno tehnike. Ali ljudi treniraju godinama da bi mogli da ih izvedu kako treba i kad treba. Osim toga moras da treniras telo kako bi izdrzalo taj ajd da kazemo okrsaj koji moze dugo da traje. A opet je boks, i to kazu mnogi strucnjaci, verovatno najefikasniji borilacki sport. A dobar je i za samoodbranu.
Nego, ajde da pustimo bojno polje na drugu strane, a da pogledamo ovaj, meni jako interesantan, video klip. Radi se o extreme boxing. Koliko ja vidim dobro za ulicnu tucu i za samoodbranu, ali ovde bez treninga ne moze.
Ovo sam zaboravio. Ovde imate objasnjenje za extreme boxing.
In 1867, John Graham Chambers published what would become known worldwide as the Marquis of Queensberry rules for boxing and thus changed the sport forever . . . or so it was thought. In this explosive two-volume video production boxing and grappling expert Mark Hatmaker throws away the rulebook and turns back the clock to reveal the forbidden techniques of extreme boxing. Hatmaker begins with the basics of stance and movement, including little-known tricks to improve your defenses against grapplers and kickboxers. He then teaches you the extreme boxing arsenal - a collection of savage punches, head-butts, elbows and stomps that will enable you to devastate even the toughest opponent. To develop an airtight defense, Hatmaker shows you how to slip, bob, weave, cuff and cover, as well as foolproof methods of defending against the shoot. Finally, you'll learn how to put it all together with punching combinations and drills that will prepare you for anything thrown at you in the ring or on the street. Learn why the only boxing worth betting your life on is Extreme Boxing.
Ovde imate nesto sto se zove Karate Jutsu. Koliko vidim, tehnike su odlicne za samoodbranu.
Ne znam da li sam prikazao Vo Vi Nam i Vo Vietnam. Obe borilacke vestine su nastale u Vijetnamu, mene puno podsecaju ne neke poteze iz Kung Fu-a. Ima dosta akrobatike i jako je interesantno za gledanje zato sto ima puno akrobatike. Koliko je za samoodbranu, to ne bih znao da kazem.
Evo i Vo Vietnam
Dopuna: 02 Sep 2011 14:22
Ono je bilo extreme boxing a ovo sa nogama je dobra kombinacija za sa udarcem rukama.
A ovo je jako bitno. Ovde su prikazane vitalne tacke koje mogu da se napadnu. Mada nisu sve nabrojane iz nekog razloga.
Kibo ::
Milose ovde protivrecis sam sebi za ovo sto si naveo za Sistemu. Evo sta si napisao u jednom prethodnom postu: "Jeste važno da pokreti budu takvi da ih čovek može praktično refleksno izvesti, ali samo u situaciji kada imaš ograničeno vreme da obučiš neke guštere i pošalješ ih na teren. U svim drugim situacijama, a pogotovo ljudima koji treniraju na duže staze, za samoodbranu, policijsku upotrebu, vojnim oficirima i slično - bolji je način treninga koji pruža Sistema."
Ovde pises lepo da je Sistema za ljude koji treniraju na duze staze. A u ovom postu pises kako je Sistema nastala da bi se sto brze obucili gusteri za bojno polje. Dakle, sta je sada sta?
Ne protivurečim, površno čitaš ili namerno teraš kontru. Jedno je način na koji je nastala, a drugo šta je postala to jest u šta se razvila. Može da se koristi i za jednu namenu (zbrzavanje guštera), i za drugu (treniranje na duže staze).
Vremenska distanca između "nastala" i "postala" je u slučaju Sisteme uslovno skoro 10 vekova. Porediti je sa nekom Combatives kolekcijom može sebi da dozvoli samo neko ko je o ovoj veštini nikako ili jedva površno upoznat. U principu nema šta tebi da dokazujem, ljudi koji žele da se informišu lako će sve saznati. Hvala ti na dosadašnjoj konverzaciji.
Još jedan od razloga zašto kolekcionarski koncepti zamiru je i to što osnivač sklapa ono što njemu odgovara, što njemu radi posao. Potom se ta receptura uporno nameće učenicima kao "najbolji skup tehnika", a svi ljudi su različiti i iste stvari ne leže svima isto. Najčešće po smrti tog osnivača koji gura svoju priču vrlo često bazirano na autoritetu iz neke druge tradicionalne veštine ili sporta koju je trenirao pre tog (obično biznis) prosvetljenja - ta škola prestaje da postoji. To je bilo i biće.
P.S. Ovaj video sa Vital Points demonstrira sumarno osetljive tačke koje se mogu eksploatisati u borbi. Nisu sve Vital, dobar njih deo su samo takozvane Pressure Points na koje kada se deluje dobijamo rezultat ali ne ugrožava se život protivnika. Primera radi pritisak prstom u ugao oka može da ugrozi život, ili na grkljan... ali na unutrašnjost lakta ne može.
мени су занимљиви ликови који гледају разноразне видео клипове и покушавају с тим знањем да коментаришу шта је то што треба да зна и може војник како би успешно могао да се бори „прса у прса“, а да при том никад нису били у улози војника?
код највећег дела војске борење може да се спроводи као додатна обука кроз физичку обуку (зарад подизања психофизичке спреме).
Само код јединица које се упуштају у борбени додир са непријатељем потребно је борење које ће им дати могућност да успешно реше задатке који се поставе испред њих.
И ту постоје разлике, борење које је потребно пешадинцу је оно које га припрема да се бори са свом оном опремом коју пешадинац носи ( а она уопште није тако лагана) али и са сопственим наоружањем у рукама. Елем она прича како ће пешадинац да се бори „прса у прса“ само кад остане без муниције је чисто непознавање тактичких радњи и поступака односно проблем обуке засноване на маневарској муницији и методици по којој се војник обучава да ратује искључиво на ливади...
Сасвим другачије типове борења треба да практикују припадници специјализованих јединица у складу са својим задацима који се могу кретати од обичног привођења (где је усмереност на технике контроле) па све до разноразних хватања „живих језика“, неутралисања стражара, ликвидације и борбе у непредвиђеним околностима.
Дакле која то вештина/метод обуке може да војника припреми да делује у свакој ситуацији не зависно од тога да ли је ту ситуацију проучио на обуци или не?
Који вид обуке у борењу ће му дати потребну вештину да је увек способан да изнађе решење у самој ситуацији без обзира на ниво обучености његовог противника?
vrag81 ::мени су занимљиви ликови који гледају разноразне видео клипове и покушавају с тим знањем да коментаришу шта је то што треба да зна и може војник како би успешно могао да се бори „прса у прса“, а да при том никад нису били у улози војника?
код највећег дела војске борење може да се спроводи као додатна обука кроз физичку обуку (зарад подизања психофизичке спреме).
Само код јединица које се упуштају у борбени додир са непријатељем потребно је борење које ће им дати могућност да успешно реше задатке који се поставе испред њих.
И ту постоје разлике, борење које је потребно пешадинцу је оно које га припрема да се бори са свом оном опремом коју пешадинац носи ( а она уопште није тако лагана) али и са сопственим наоружањем у рукама. Елем она прича како ће пешадинац да се бори „прса у прса“ само кад остане без муниције је чисто непознавање тактичких радњи и поступака односно проблем обуке засноване на маневарској муницији и методици по којој се војник обучава да ратује искључиво на ливади...
Сасвим другачије типове борења треба да практикују припадници специјализованих јединица у складу са својим задацима који се могу кретати од обичног привођења (где је усмереност на технике контроле) па све до разноразних хватања „живих језика“, неутралисања стражара, ликвидације и борбе у непредвиђеним околностима.
Дакле која то вештина/метод обуке може да војника припреми да делује у свакој ситуацији не зависно од тога да ли је ту ситуацију проучио на обуци или не?
Који вид обуке у борењу ће му дати потребну вештину да је увек способан да изнађе решење у самој ситуацији без обзира на ниво обучености његовог противника?
Pazi, ja sam postavio video klipove za borbu prsa u prsa, ali brate da si malo pogledao i procitao sta sam ja napisao, onda bi dosao do zakljucka da su te tehnike za borbu prsa u prsa jos iz drugog svetskog rata, a od tada se u vojsci i na ratistima dosta toga promenilo, tako da nema price o upotrebi istih tehnika danas. To su tzv Combatives i kao sto napisah iz WWII.
E sad, posto to vise nije za vojsku, ne mora da znaci da nije ni za efikasnu samoodbranu civila. Samo sto ja nisam postavio te video klipove samo zbog toga, vec zato sto imaju i istorijsku vrednost. Vidimo koje se tehnike borbe upotrebljavale u WWII.
Zanima me, da li neko zna kako su se cetnici i komite obucavali u srpskoj vojsci za borbu prsa u prsa. To im je bio jedan od specijaliteta, i naravno, kamama i bombama su znali da naprave pravi pokolj medj neprijateljskim jedinicama. To svedoce Austro-ugari u borbama u WWI, na samom pocetku rata.
Ti ljudi su morali da vezbaju sa kamama, a sigurno su vezbali i neku vrstu borbe bez oruzja. Ako neko ima podatke o tome, ja bih mu bio veoma zahvala da podeli to sa nama ovde na forumu. To je istorijski gledano jako interesantno.
Isto tako su i vojnici iz jurisnih, kasnije cetnickih, bataljona vojske Kraljevine Jugoslavije morali da vezbaju neku vrstu borbe prsa u prsa, i naravno opet borbu sa kamom. Bilo bi lepo da znamo koja je to bila vrsta borbe, koja tehnika itd.
Jedino sto znamo je, da je srpska vojska vezbala i boks. Ali ne mogu da zamislim da je to sve. U to vreme je bilo jako vazno da se vezba sa bajonetom na pusci i u ruci, isto tako kao i hrvanje jer je do toga dosta puta dolazilo u rovovskim borbama u kojima se neprijateljski polozaji bukvalno zauzimali na noz. Dakle, obuka te vrste je morala da postoji.
. Naravno da je americka vojska napustila Combatives iz WWII sto je i sasvim normalno. Uslovi i oprema vojnika su se promenili i to znaci da moras da prilagodis borbu prsa u prsa novoj situaciji na bojnom polju.
