|
Poslao: 28 Jun 2016 17:21
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3590
- Gde živiš: ZR
|
Нађох!
Мирко Богићевић, Вукова трпеза за ђекоје читатеље, Београд, 1988.
Није 100% поуздано (Ајриш стју, на пример је типично ТУРСКО јело, неке речи и изрази које још можете чути, аутор је погрешно протумачио или ноншалантно огрнуо заборавом... ).
Хајдучка капама у лубури
Милошево последње путовање по Србији, 1859. забележио Сима Тројановић. У Зајечару затражи Књаз да му доведу механџију Јована из села Вратарнице, бившег хајдука и устаничког јунака.
У разговору о свему, дођоше до питања "Шта је он са својим хајдуцима јео по планинама и гудурама?"
Кувало се јело или млеко у дрвеним судовима усијаним камењем, некад у издубљеном пању. Надаље, прасе, јагње или овцу пекли су у ужареној рупи, затим, свима најзанимљивије, како су кували капаму у лубури.
За тај посао, одсече се липова грана подебља од руке. Издвоји се лепо парче са глатком кором, око 40 цм дужине, па се онда по кори са свих страна чука широким челом каквог челкића или каменом док лубура (кора)не опусти, да се може извадити дрвенасти део, затим се "здни" данцетом исто тако од лубуре. У тако спремљени суд наспе се за 3/4 воде, метне се јагњећег меса, лук и свега осталог што се хоће и што се има, па се и са друге стране задни или зачепи великим врањем (поклопцем од липове коре). Оба данцета добро се залепе иловачом по ивици, да сок не процури. Кад се тако са свих страна затворена лубура спусти у ископану рупу и одозго још ситном земљом побуса,, онда се одозго наложи јака ватра, од чије се топлоте, кроз лубуру скува капама "да не може боље бити".
Сумњичави Тројановић је, поступивши тачно по казивању, скувао капаму, осим што је наложио слабију ватру. Ипак, после 2 сата, капама је била кувана и врло укусна.
Чим се извади из земље, данце треба поново олепити блатом (печена иловача хоће да испуца и отпада!), и склонити у хладовину, да се јело мало охлади и унутрашња пара згусне. Иначе, док се јело кува, лубура тек мало нагори од ватре и жара, па се може користити и другом приликом...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2016 17:47
|
offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 26045
|
Jaretina u mleku je stvarno vrhunskog ukusa te smo je nekada dok je sin gaio koze pre odlaska za Novi Sad redovno upražnjavali na trpezi.Mada nije guš u tom pripremanju i više se društva uvek okupi oko ražnja,što jes jer se tu i malo podivani i popije se kažu valja se da zaliva ražanj dok se vrće...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2016 18:43
|
offline
- dobri covek
- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11641
- Gde živiš: Vranje
|
Bane san ::Нађох!
Мирко Богићевић, Вукова трпеза за ђекоје читатеље, Београд, 1988.
Није 100% поуздано (Ајриш стју, на пример је типично ТУРСКО јело, неке речи и изрази које још можете чути, аутор је погрешно протумачио или ноншалантно огрнуо заборавом... ).
Хајдучка капама у лубури
Милошево последње путовање по Србији, 1859. забележио Сима Тројановић. У Зајечару затражи Књаз да му доведу механџију Јована из села Вратарнице, бившег хајдука и устаничког јунака.
У разговору о свему, дођоше до питања "Шта је он са својим хајдуцима јео по планинама и гудурама?"
Кувало се јело или млеко у дрврним судовима усијаним камењем, некад у издубљеном пању. Надаље, прасе, јагње или овцу пекли су у ужареној рупи, затим, свима најзанимљивије, како су кували капаму у лубури.
За тај посао, одсече се липова грана подебља од руке. Издвоји се лепо парче са глатком кором, око 40 цм дужине, па се онда по кори са свих страна чука широким челом каквог челкића или каменом док лубура (кора)не опусти, да се може извадити дрвенасти део, затим се "здни" данцетом исто тако од лубуре. У тако спремљени суд наспе се за 3/4 воде, метне се јагњечег меса, лук и свега осталог што се хоће и што се има, па се и са друге стране задни или зачепивеликим врањем (поклопцем од липове коре). Оба данцета добро се залепе иловачом по ивици, да сок не процури. Кад се тако са свих страна затворена лубура спусти у ископану рупу и одозго још ситном земљом побуса,, онда се одозго наложи јака ватра, од чије се топлоте, кроз лубуру скува капама "да не може боље бити".
Сумњичави Тројановић је, поступивши тачно по казивању, скувао капаму, осим што је наложио слабију ватру. Ипак, после 2 сата, капама је била кувана и врло укусна.
Чим се извади из земље, данце треба поново олепити блатом (печена иловача хоће да испуца и отпада!), и склонити у хладовину, да се јело мало охлади и унутрашња пара згусне. Иначе, док се јело кува, лубура тек мало нагори од ватре и жара, па се може користити и другом приликом...
Of topic, ili kako bi englezi rekli - izvan teme, pomenuta knjiga je ubedljivo najkradenija knjiga u svim srpskim bibliotekama! Ja sam je pronašao čak u Trgovištu (to je ono mesto gde je svojevremeno borhan lepi tadićoglu pitao je li kokoškama bilo 'ladno pri povodnju...) i sa zadovoljstvom pročitao (treba to svako da uradi, ipak je reč o izdanju akademije nauka, poneko da bi probao da skuva po nešto, a o lepoti narodnog jezika da se ne govori...), sve braneći od "dobrodušnih" koji su hteli da je "pozajme".
Evo, za kolegu koji se buni na zadnje postove, (mora da je na dijeti) a i za ostale, interesantan link
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Mada nešto razmišljam, da je dobri Bog hteo da samo pasemo travu, zašto nam je dao nos?
A Voja je potpuno u pravu, nije toliko važan recept, koliko samo druženje u toku pripremanja.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jun 2016 10:14
|
offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3590
- Gde živiš: ZR
|
Што се Барбаросе тиче, послужени су хлебом, месом, вином и медовином (војска), док је "уже руководство" сигурно добило и нешто боље.
Још им је приде, као СДО за даље путешествије, поклоњена стока, јечам, овас, мед...
Обичан народ је јео кашу од проса, крупник, јечам, зеље свакојако.
Ако су ишли као хајкачи у лов за властелу, ваљда су добили неки вишак или мање квалитетно и цењено комађе, изнутрице и слично. Чобани су на крају сезоне добијали извесни проценат од стада (беше, овца и јагње на 100 глава?), али су морали да надокнаде губитак, ако га је било, из сопственог стада.
Не заборавимо ни рибу, ем је била доступна, а за постове нужна.
Властела је набављала суву или у бурадима морску рибу, укљеве и сараге из Скадарског језера, вино и остале ђаконије из Дубровника или Византије...
Сад, помиње се код разних аутора ванила (из МЕКСИКА?), тиква (такође преко океана), али нисам сигуран како и оклеН?
Бибер се, као и каранфилић или цимет довлачио из Азије, све мерено златом по безобразно високим ценама, тако да народу од зачина беху доступни со, лук црни, бели, прази, ловор, мед...
Пчеларство, битно и корисно- осим меда, изузетно важан и вредан производ беше восак. Свеће за цркву и "финији свет", народу су били довољни огњиште, луч или жижак.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jun 2016 12:25
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20626
|
Ako se dobro secam u Americkom gradjanskom ratu masovno, prvi put Francuzi i Englezi za vreme Napoleonskih ratova.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Jul 2016 13:44
|
offline
- Bobo123
- Legendarni građanin
- Zastitar planete Zemlje i majke Prirode
- Pridružio: 24 Jul 2012
- Poruke: 3869
- Gde živiš: Zemun
|
Spravica se zove power bank. Kupio slicnu u Istanbulu za nekih 10 evropskih novaca, jako korisna posebno ako se ide na duze vreme na mesto bez struje. Sa jednim punjenjem uspem dva puta da napunim telefon sa normalnim koriscenjem bez neta to je nekih 4 dana. Toliko punjac "drzi struju". Sasvim dovoljno za ispomoc.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Jul 2016 14:06
|
online
- Faki-Valjevo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 22 Mar 2014
- Poruke: 3519
- Gde živiš: Bog će suditi mojim neprijateljima,mi samo ugovaramo sastanak.
|
Još bolja stvar je solarni punjač ali je 25e..
|
|
|
|
|
|
