Vojna tematika i sedma umetnost

33

Vojna tematika i sedma umetnost

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25878
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Odgledah ponovo ’’Coming home’’ , još jedan od filmova koji je kod nas prilično slobodno preveden i distributerskom mrežom kružio kao ’’Povratak ratnika’’. To je, takođe, još jedan od filmova koji me nanovo podseti da su svi ratni filmovi u svojoj suštini anti-ratni. Ipak, za ovaj film se to može s punom sigurnošću reći jer je ’’Povratak ratnika’’ sniman sa svesnom, smišljenom i osmišljenom namerom da svojim estetskim i idejnim porukama žigoše tragediju rata i svega onoga što on sa sobom nosi : lične i društvene lomove, rastakanje iluzija i ideala, destrukciju stubova društva , a sve to manje – više vešto spakovano u jevtinu državnu propagandu zvanu patriotizam.

Film je baziran na istinitoj priči Rona Kovica (Kovića?) koji se u filmu zove Luk Martin. On se iz Vijetnama vraća kao invalid kome je suđeno da ostatak života provede uz kolica. Rehabilitacija ide sporo i teško, u bizarnoj atmosferi rehabilitacionog centra, daleko od televizijskih kamera, crvenih tepiha za pobednike, slavlja i odlikovanja. Luk živi u svetu kolica na sklapanje, smrada bolnice, vršenja nužde u ’’gusku’’ , poslovične netrpeljivosti bolničara i svega drugog o čemu mu nisu pričali kada je kretao u rat. Od zanosnih i vatrenih govora, preko pakla Vijetanama, do surove stvarnosti i bezizlaza osakaćenog čoveka put je bio relativno kratak i utoliko je svima teško pao. Međutim, gospodin Život, najmaštovitiji scenarista, rešava da se umeša u Lukov život . Njegovu životnu stazu ukršta sa stazom bolničarke volonterke Seli Hajd, supruge aktivnog oficira Boba Hajda koji je u Vijetnamu, na relativno bezbednom mestu. Iz surovosti i ciničnog humora bolnice javlja se međusobno poštovanje Luka i Seli, a zatim i ljubav. Međutim, takva neobična veza ne može ostati neprimećena. Luk, koji je već primećen kao anti-ratni aktivista, praćen je od strane Tajne službe koja, brže-bolje, Selinom mužu servira fotografije zaljubljenog para...A Bobu se sudbina nije baš nasmešila. U Vijetnamu se izblamirao, obrukao , jer je doživeo samopovređivanje; ni to nije čak namerno uradio, već to duguje svojoj nespretnosti. Kad sam već kod Boba, da spomenem da su retke sekvence iz Vijetnama vezane za njega , pa i one su prilično bizarne. Scenarista i reditelj čak i na taj način iskazuju svoj revolt prema ratu jer su to scene kada Bob i Seli ’’vode ljubav’’ (rutinski, blago rečeno) u jevtinoj sobi sajgonskog svratišta, i scena kada se Bob povredi. Došavši kući, ćopajući, osramoćen i zaustavljen u službi (sa perspektivom da , u najboljem slučaju, bude komandir nekog magacina), on sazaje i da je rogonja. I njegove slike velike, moćne države koja je spremna da zaštiti sve, pa i njegov privatni život dok on ratuje za nju, raspršuju se višestruko. Ta država nije uspela ni njega da zaštiti od samoga sebe, a kamo li njegov brak. Suprotno očekivanjima Tajne službe koja je surovim pokazivanjem inkriminišućih fotografija o neverestvu njegove žene mislila da će ga još malo iskoristiti u borbi protiv prokletih pacifista, Bob rešava da se iskrca iz tog voza. Odlazi na obližnju plažu, uredno spakuje svoju svečanu uniformu u kojoj je pompezno došao i otpliva u beskraj okeana...uz prigodnu muziku. Za to vreme, Luk učenicima jedne škole drži potresan anti-ratni govor koji svakako treba da uđe u anale retorike.
Film je dočekan s egzaltacijom, ali i ’’na nož’’, zavisi ko je na kojoj strani bio. Istina je da je te, 1978. godine izazvao pravu erupciju emocija i da je praktično postavio obrazac intimističkog prikazivanja ljudskih drama izazvanih ratom. Sve ono što se bezlično definislao kao ’’vijetnamski sindrom’’ imalo je svoju premijeru u tom filmu. Značajno je reći i to da je priča ovoga filma toliko literarno vredna i ’’jaka’’, da je iskorišćena kasnije u jednom od najznačajnijih filmova iz te klase – ’’Rođen četvrtog jula’’ i to je jedan od retkih primera u istoriji filmske umetnosti da je na taj način jedna priča iskorišćena u drugom filmu, a da to ne bude rimejk. Šta još treba reći? Za briljantnu i ubedljivu glumu Džejn Fonda i Džon Vojt dobili su ’’na tacni’’ oskar i to je jedan od ne baš čestih slučajeva u dodeli te prestižne nagrade, da glavne uloge budu istovremeno nagrađene. Scenario je takođe nagrađen oskarom, a laureate nije mimoišao ni Zlatni globus. Kao kruna priznanja stigla je i (Amerikancima tako draga) nagrada u Kanu, gde je Džon Vojt dobio nagradu za najbolju mušku ulogu. Interesantno je da su ulogu Luka odbili Stalone, Nikolson i Al Paćino. Kad već spominjem Vojta, da kažem da mu je oskar izmakao za fenomenalnu ulogu odbeglog robijaša u filmu Končalovskog ’’Runaway Train’’, kada je sa Erikom Robertsom, vođen rukom ruskog reditelja i uz produkciju američkim novcem, pokazao kako estetika nema granica.
Za film je vezana i još jedna interesantna zanimljivost – reditelj je u njemu primenio postupak koji se u filmskoj industriji naziva cameo – pojavio se u jednom kadru u svom filmu. Nije , naravno, jedini koji se na taj način ovekovečio, jer znamo da su Hičkok, Skorsiz i drugi to isto tako voleli da rade.
Posebnu pažnju skrećem na fenomenalnu muziku! Uopšte, filmovi o Vijetnamu fascinantno su upotpunjeni izvanrednom pop i rok muzikom. Svojevremeno je jedan filmski kritičar rekao da su filmovi ’’Apokalipsa sada’’, ’’Ful metal jacket’’ i ’’Povratak ratnika’’ najbolji rok filmovi svih vremena! U filmu se mogu čuti klasici roka u izvođenju ’’Roling stounsa’’, ’’Stepen vulfa’’, Džimija Hendriksa i drugih.
Trenuci za pamćenje?
Neverovatna ljubavna scena Sali i Luka (Džejn je koristila dvojnicu), u svojoj bizarnosti i čudnoj poetici do tada neviđena u filmu. Naravno, kao maestralni momenat filma antologijski je značajna sekvenca kada Luk iz svojih kolica učenicima jedne škole priča sve ono što oni nisu očekivali da čuju. Iz njega, reč po reč, provaljuje iskrena, anti-ratna beseda koja je kasnije prepisivana i završila je na mnogim posterima, zastavama i majicama.
Ako ikako dođete do tog diska, odgledajte ovaj fantastični film koji je ujedinio i publiku i kritiku. Podelio je javnost, naravno, na ratnu i anti-ratnu (na nama tako poznatu podelu na ’’patriote’’ i ’’izdajnike’’), ali tako je otkad je sveta i veka, otkad se čovek prvi put dohvatio za motku da silom rešava svoja prava.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Skidam Sovjetski film "Staljingradska bitka" iz 1949 godine.
Videćemo kakav je.
Inače naravno očekujem odu drugu Staljinu.... Wink



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25878
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Khaless ::Skidam Sovjetski film "Staljingradska bitka" iz 1949 godine.
Videćemo kakav je.
Inače naravno očekujem odu drugu Staljinu.... Wink


Mislim, šta reći... Zagrljaj

offline
  • boksi  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Jun 2008
  • Poruke: 7836

Sermani tadasnje JNA u filmu Kelijevi Heroji





Tigar tenk u Spasavanje redova Rajana



Mosquito u filmu 633 Squadron (633 eskadrila)



A Bridge Too Far (Nedostizni Most) Willys MB,C-47 Skytrain....tenk ne znam koji je? mislio sam da je panzer......





Apocalypse Now (Apokalipsa Danas) Bell 204/205 UH-1


offline
  • Pridružio: 12 Jan 2008
  • Poruke: 8

Evo jedan filmić zastava filma "Gdje da se sklonimo".......

youtube.com/watch?v=LDtLqjLAHM0
drugi dio.....
youtube.com/watch?v=2do0QxdSplE

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Sirius ::Khaless ::Skidam Sovjetski film "Staljingradska bitka" iz 1949 godine.
Videćemo kakav je.
Inače naravno očekujem odu drugu Staljinu.... Wink


Mislim, šta reći... Zagrljaj




Сцена из филма.
Сада мислим да ниеј на ту музику.

Dopuna: 06 Jun 2009 0:19

На прво гледање.
Гледао сам први део од два.

Дале филм представља Стаљина као великог вођу, романтичног али одлучног типа који је био мозак ратних операција.
Толико о томе.

Даље. Филм обилује борбеним сценама које су невероватне за оно време и које су бар десет пута боље од циклуса "Ослобођење".
Ствар еј у томе што су прави војници учестовали у сценама које су заиста гигантске и огромне.
Статисти знају своја места, војници на тенковима и десантно одељење стоје како треба, сцене укрцавања десанта беспрекорне -
рецимо сцена преласка Волге је исто драматична као и у Непријатељ пред вратиам са можда бољим сценама посебно за оно време.
Укрцавање десанта иде у реду и како треба, војници знају где је чије место на бродобима, нема комешања и да неки залута где не треба.

Сцене порушеног Стаљинграда су- одлично урађене, експлозије реалне а не као у Ослобођењу где је очигледно да експлодира буре нафте.
Овај филм је далееееко боље урађен од каснијих верзија.
Ниеј ни чудо пошто је 90% екипе и учествовало у рату...

Dopuna: 12 Jun 2009 10:05

Citat iz filma:
(Nemački oficir ulazi u štab i predje generalu telegram o propasti rumunske armije koju su Rusi zgazili prilikom obuhvatnog manevra)
Geberal: "RUMUNI!!!! Govorio sam Fireru i upozoravao ga!!!!"

(Ovo je mala digresija i upozorenje za NATO pakt Smile )

Dopuna: 12 Jun 2009 10:15

P.S.
Glavni lajt motiv filma, to jest omražena pesma omraženih nemaca je....
"O, Tannenbaum!" iliti na engleskom "O Christmass tree"

Hahahahaha

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25878
  • Gde živiš: I ja se pitam...

OFF
Vic koji je zabeležen u knjizi Teodora Plivijea ''Staljingrad'': rumunski oficir ''obavio posao'' kod feldhure, odnosno vojne kurve. Kad se spremio da krene, ona ga pita osorno: ''A pare?''
Rumunski oficir (i džentlmen) dostojanstveno pucne petama i kaže: ''Čast jednog rumunskog oficira mi ne dozvoljava da uzimam novac u ovakvim trenucima''

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Гледам Алексу Дундића
И дивим се занатском мајсторству руских гломаца и режисера.

Обрати пажњу када натерају Ворошилова да дође да прихвати Дундићеве.
Ворошилов силази са коња, Србину даје узде, а овај одговара на Српском мислим "Молим", Ворошилов се тргне на трен, погледа га, и више за себе каже "Шта?"

Дакле сцена траје цирка три секунде.
А у њој је приказано нешто што моше у три минуте да се развуче!
- Приказан је тренутак сусрета Ворошилова са Србима и српским језиком, његово изненађење и у ствари први контакт.

Дакле заиста тај детаљ је маестрално одрађен. А има их још.

Исти глумац игра Ворошилова у "Битци за Москву"

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2007
  • Poruke: 8384
  • Gde živiš: Ravni Banat

Чика Сале, Алекса Дундић је највероватније Хрват.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Zorge ::Чика Сале, Алекса Дундић је највероватније Хрват.

И ја сам највероватније отац негде неког детета, па шта?

Dopuna: 18 Jun 2009 17:58

Smile
Шалу на страну, био је Србин- тако је записала историјаSmile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 704 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 6 sakrivenih i 661 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, babaroga, cavatina, cenejac111, Dorcolac, DPera, dule10savic, Excalibur13, Krusarac, Kubovac, magna86, maiden6657, mercedesamg, Metanoja, mgolub, milenko crazy north, Mixelotti, moldway, muaddib, neno panic, nick79, oldtimer, Parker, Prašinar, radionica1, royst33, ruma, vasa.93, virked, voja64, Yugol33, |_MeD_|, šumar bk2, 125, 1107