Vojna tematika i sedma umetnost

31

Vojna tematika i sedma umetnost

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 24292
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Potpuno sam saglasan sa tim. Ima još takvih detalja, pozabaviću se njima. Posebno što taj galeb leti okolo sa onom crvenom bojom...

Dopuna: 25 Maj 2009 12:53

Ovaj prikaz sam postovao i na opštem delu MC, ali mu je svakako mesto i ovde...videćete i zašto.

'’The Day of the Jackal’’.

Kod nas je ovaj film jednostavno preveden kao ’’Šakal’’, a Fred Cineman ga je godine 1973. snimio prema romanu poznatog autora bestselera Frederika Forsajta. Forsajt je dao već mnogo odličnih romana prema kojima su snimani filmovi ’’na ivici žileta’’, baveći se ’’sivim zonama’’ diplomatije, špijunaže, ali i klasičnog kriminala. Romani kao što su ’’Odessa’’ , ’’Igla’’,’’Žrtve rata’’, ’’Četvrti protokol’’, ’’Psi rata’’, itd, samo svojim naslovima dovoljno govore o popularnosti ovoga pisca, čak i onima koji nisu ove romane čitali.
O čemu je u ovom filmu reč?
Francuska sredinom šezdesetih liže rane na svom identitetu i ponosu, povlačeći se iz kolonija od kojih je imala više koristi nego štete. Iza nje su poraz u Vijetnamu, napuštanje Alžira, a našla se usred nekoliko opasnosti: da poljuljani ugled četvrte svetske sile ne može više da održi, i to baš zahaljujući otporima iznutra. Galski petao, predvođen mudrim i svojeglavim Šarlom de Golom, povlači se u svoje prirodne granice, pre i bezbolnije nego druge supersile, shvatajući da mora da se okrene sebi. Prekomorske teritorije previše koštaju, a imidž supesile je samo to i ništa više. Poljuljani nacionalni ’’ponos’’ (šta god to značilo) najteže pada legionarima i avanturistima koji su s kraja na kraj sveta ’’donosili pravdu i mir’’ na bajonetima, uz zvuke ’’Marseljeze’’. Osniva se organizacija OAS, a De Gol stiže na vrh liste svetskih državnika po broju atentata (ni jedan, kao što znamo, nije uspeo). Naravno, Šarl de Gol nije sam – uz njega je većina razumnih Francuza jer svi već počinju da osećaju koliko je visoka cena prestiža i rivaliteta, i podržavaju svog predsednika u želji da sprovede razumnu politiku svođenja računa. U to svođenje računa ulazi kao vrlo velika stavka i praktično proterivanje sedišta NATO iz Pariza u Brisel. Visoki predsednik je imao mnogo pobornika i prijatelja, ali ni neprijatelji nisu bili zanemarljivi. Jedna elitna politička grupacija preuzima na sebe zadatak da organizuje ubistvo De Gola, ali tako da pažnja bude okrenuta ka OASU, kome je to ’’u opisu posla’’. Angažuju profesionalnog ubicu, Engleza, sa nickom Šakal, mitski poznatom, ali vrlo malom broju ljudi. Protiv njega se nalaze SVE bezbednosne službe Englske i Francuske, a neposredan posao istrage vodi temeljni i strpljivi komesar Lebel, čovek koji pre liči na prodavca u trafici nego izvanrednog islednika. Bez obzira na to što je ’’krtica’’ u najvišem vrhu francuske vlade dojavila Šakalu da je otkriven, on , vođen svojom profesionalnom sujetom, nastavlja da realizuje svoj plan...gotovo uspevši! De Gola spasava slučajnost – saginje se da poljubi heroja koga je odlikovao, a metak završava u asfaltu. Trenutak posle toga, komesar Lebel utrčava na mansardu i likvidira atentatora.
Zašto je ovaj film interesantan, nezavisno od trilerski uzbudljive priče? On teče naoko mirno , po pasažima, kao da se smrt ne približava, ali ni jednog trenutka vam ne dozvoljava da se odmaknete od ekrana. Ovaj film je jedan od dva ili tri filma koji su svojevremeno prikazivani na obuci za posebne jedinice milicije i protivterorističku borbu u tadašnjem Saveznom supu. U njemu se može, najpre, videti kako jedan temeljan, sistematičan profesionalac može da napravi štetu i to priličnu. Takođe je školski vidljivo kako funkcioniše sistem pasoške kontrole, praćenja, prisluškivanja, uzbunjivanja različitog stepena, blokada, fizičko-tehničkog ozbezbeđenja, sužavanja krugova potrage, itd – naravno, sa onim što može i sme da se prikaže. Podsećam da se sve to dešava u vreme kada kompjuter i pristup bazama podataka u današnjem smislu reči ne postoji, već sve to moraju da rade timovi skupih profesionalaca. Može se videti i to kako se s malo mašte, drskosti i prisebnosti jedinka može suprotstaviti državi i svemu što ona simbolizuje.
Međutim, ovaj film je definitivno postao poznat po sekvenci realističkog prikazivanja primene specijalnog i prigušenog oružja – od konstrukcije, preko rektifikacije (upucavanja), do upotrebe. To oružje jeste takvo, da se s lakoćom može kao delovi za vodovod takoreći prošvercovati čak i sada pored silnih rendgena. Municija koja je prikazana, takođe postoji – reč je o eksplozivnom zrnu sa živinim fulminatom. Obično, pancirno zrno, probuši metu. Ovo zrno u meti (u glavi) eksplodira ...za svaki slučaj. Sjajni Edvard Foks svojom izvanrednom glumom u potpunosti dočarava rad atentatora, tako da prosečan gledalac i nehotice počinje da ’’navija’’ za njega. On kroz lik atentatora demonstrira sposobnost prilagođavanja, maskiranja, promene identiteta i ponašanja. U tome ide tako daleko da , tražeći bezbedno sklonište u Parizu, ne preza ni od homoseksualne veze koju pronalazi, gde bi najpre nego u turskom kupatilu. Napominjem interesantan detalj – da je ta sekvenca u filmu (momenat kada se ’’rešava’’ svog homoseksualnog domaćina) bila predmet protesta tada još uvek stidljivih ’’gej’’ udruženja. Naravno, urođeni osećaj za pravdu prosečnog gledaoca reditelj pažljivo dozira i aktivira pri kraju filma kada atentator stešnjen potragom i merama gigantskih razmera mora da ide već ucrtanim pravcem, a tihi inspektor ga sustiže.

Trenuci za pamćenje?
Naravno da ih je mnogo, no jedan vredi zapamtiti. Komesar Lebel je ubeđen da informacije ’’cure’’ s najvišeg vrha i na sastanku najužeg tima vlade pušta snimak s kog se jasno čuje glas mlade žene koja dojavljuje vezi o sledećim merama uperenim protiv Šakala. Kada ministar pita čiji je to glas, ustaje jedan od visokih funkcionera i tiho kaže da je to glas njegove prijateljice, izlazeći iz prostorije (svestan da mu je preostalo jedino da izvrši samoubistvo posle takve skandalozne nepromišljenosti kojom je doveo u pitanje ne samo život svog predsednika već i anulirao rad desetina hiljada policajaca). Kada se ministar izvini Lebelu i upita ga – ’’kako ste znali koga da prisluškujete’’, Lebel prisebno odgovara – ’’Nisam znao koga , pa sam prisluškivao sve’’. Zanat pre svega...

Toplo preporučujem ovaj film.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 13312

Sirijuse, odličan film!

Baš sam mom društvu prepričavao scenu sa prisluškovanjem pre neki dan.
Druga scena koja mi je omiljena je kad službenik ukucava zapisnik saslušanja, pa ne može da čuje sve.
Upucavanje puške, sa kanapom oko drveta je klasika takođe.

Da pomenemo i rimejk sa Brus Vilisom (atentator) i Ričardom Girom (koji ga juri). Po samoj radnji gde je Ričard Gir veća faca od Brus Vilisa se vidi da je ceo film pogrešno postavljen i da ga treba izbeći.

Siriuse, sećaš li se filma Brass Target, sa Džon Kasavetesom i Sofijom Loren, o atentatu na Patona?
http://www.imdb.com/title/tt0077272/
Maks fon Sidou odličan u ulozi ubice, sa neobičnim oružjem.
Znatno manje realan od Šakala, ali sa interesantnim momentima.



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 24292
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Kako da ne. Mislim da sam pisao o tom filmu, no podsetiću se. U tom filmu oružar strada u jednoj , takoreći duhovitoj , sekvenci. Ubica prvo na njemu oproba oružje koje lomi kičmu...Kod nas je preveden kao ''Visoka meta''. Čini mi se da sam ga spominjao kada sam pisao o filmu ''Paton''.

offline
  • Pridružio: 16 Jan 2007
  • Poruke: 813
  • Gde živiš: 42.47°N 19.28°E

Koji je naš najbolji "partizanski" film?

offline
  • grbe 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 20 Maj 2007
  • Poruke: 4593

institucija ::Koji je naš najbolji "partizanski" film?
O ukusima ne treba raspravljati.

offline
  • Pridružio: 16 Jan 2007
  • Poruke: 813
  • Gde živiš: 42.47°N 19.28°E

Naravno svako ima svoj omiljeni film... Iz nekih subjektivnih filmova meni je to Valter, ali to nije bitno....

Mislio sam koji je film najuspjeliji?

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 24292
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Hm, ajd da probam, pošto sam ih praktično sve gledao.
-Najspektakularniji - ''Neretva''
-Najistinitiji po istorijskom smislu- ''Zaseda'' i ''Gluvi barut''
-Najlošiji u zanatskom smislu - ima ih mnogo naivnih i trapavih, ali krunu nosi ''Veliki transport''
-Napopularniji - ''Valter brani Sarajevo'' i ''Povratak otpisanih''
-Najtačniji u činjenicama - ''Desant na Drvar''
.Najdosadniji - svi filmovi Puriše Đorđevića, moje najveće zablude. Zbir poetizovanih sličica bez čvrste priče i radnje
-Najdoteraniji - ''Pesma''. Film kome ću posvetiti poseban prikaz.

Eto, tako otprilike. Ako se setim još nekog 'naj', javiću se. Kada bih trebalo da biram koji bih najpre izvadio iz svoje zbirke, to bi svakako bio ''Gluvi barut''...Prvi naš film koji je raskrstio sa šablonima...

Ako hoćete da pravimo neku mini-listu, ne bi bilo loše da probate po ovim kategorijama da odgovorite, a možete neku novu i da dodate... Wink

offline
  • Pridružio: 05 Jul 2008
  • Poruke: 2294

Sirius ::Hm, ajd da probam, pošto sam ih praktično sve gledao.
-Najspektakularniji - ''Neretva''
-Najistinitiji po istorijskom smislu- ''Zaseda'' i ''Gluvi barut''
-Najlošiji u zanatskom smislu - ima ih mnogo naivnih i trapavih, ali krunu nosi ''Veliki transport''
-Napopularniji - ''Valter brani Sarajevo'' i ''Povratak otpisanih''
-Najtačniji u činjenicama - ''Desant na Drvar''
.Najdosadniji - svi filmovi Puriše Đorđevića, moje najveće zablude. Zbir poetizovanih sličica bez čvrste priče i radnje
-Najdoteraniji - ''Pesma''. Film kome ću posvetiti poseban prikaz.

Eto, tako otprilike. Ako se setim još nekog 'naj', javiću se. Kada bih trebalo da biram koji bih najpre izvadio iz svoje zbirke, to bi svakako bio ''Gluvi barut''...Prvi naš film koji je raskrstio sa šablonima...

Ako hoćete da pravimo neku mini-listu, ne bi bilo loše da probate po ovim kategorijama da odgovorite, a možete neku novu i da dodate... Wink




Nisam bas neka obozavateljica partizanskih filmova ali uglavnom, slazem se sa tvojim misljenjem. Ne smemo zaboraviti ni prvi partizanski film Veljka Bulajica, "prvi cisti izdanak podzanra spektakularne partizanske epopeje u jugoslovenskoj kinematografiji" Wink film "Kozara". Recimo, mene nervira jedna odredjena istorijska neistinitost u filmu Midhata Mutapdzica "Doktor Mladen" iz 1975. godine... Ja volim na primer, Lordana Zafranovica ciji film "Okupacija u 26 slika" bih izvadila prvi iz svoje zbirke kad je rec o ovom zanru.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 24292
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Das Boot. Kratko, jasno i zloslutno. Do pojave kosmičkih brodova i plovila na atomski pogon podmornice su bile najkompliovaniji , najsloženiji i najmističniji proizvod ljudskih ruku, namenjen (uglavnom) ratovanju. Podmorničari su bili i ostali svet za sebe, sa svojim pravilima, običajima, navikama. To stvarno ne može da bude svako. Interesatno je da filmova o podmornicama i nema toliko mnogo, koliko bi se moglo očekivati s obzirom na to da je reč o izvanredno ubojnom sredstvu , rizicima i šteti koje ono može da napravi, atraktivnim bitkama i presudnoj ulozi. Kao da su svi bežali od te klaustrofobične sredine, gotovo sugerišući gledaocima da dole, duboko pod vodom, i nema bog zna šta interesantno da se vidi i doživi. Tesno, smrdljivo, deprimirajuće...i stvarno opasno. Nisu dovoljni samo neprijatelji da je pošalju na dno ; podmornica, kao i svaki drugi brod, ima protiv sebe medijum u kome se nalazi – more. I podmornica može da potone, kao sve drugo što je čovek smislio da bi se kretao dvema trećinama Zemljine kugle.

Apsolutni rekorder u filmskom svetu je , sasvim sigurno, literarni predložak fantastičnog sadržaja ( i kvaliteta) – ‘’20.000 milja pod morem’’. Koliko sam uspeo da izbrojim i koliko pamtim, bar deset ekranizacija (od kojih jedna i Volta Diznija) direktno su inspirisane životom i idejama kapetana Nema i nadahnute njegovim motom ‘’Mobilis in mobili’’. Pokretan u pokretnom. Drugi sadržaji, podvizi bezbrojnih podmorničara tokom Prvog i Drugog svetskog rata ostajali su u senci gigantskih kopnenih ili pomorskih bitaka. Kao da producenti nisu imali volje ili računa da se pozabave ovim usamljenim rantnicima, na samoj granici mistike i frustracije. U midvejskoj bici mnogo su bili atraktivniji nosači aviona, a podmornice su te koje su naoružane srazmerno skromnim ubojnim sredstvima pokrenule klackalicu japanskog poraza. U danu ‘’D’’, nedelju dana neprimećena, u plitkim vodama Lamanša ispred francuske obale, ‘’sedi’’ saveznička podmornica i vreba trenutak da javi pravi momenat za invaziju. Operacija se zove ‘’Damin gambit’’. Svi šahisti znaju da je to otvaranje u kome se žrtvuje pešak. Podmornice su se , kao glavno izražajno sredstvo filma, relativno retko pojavljivale u realnim ratnim situacijama, čak više ih je bilo u komedijama(!).

Tako je bilo do 1981. godine koja predstavlja anno domini svih filmova ovoga žanra. Vreme se meri do nje i posle nje. Talentovani Volfgang Petersen, rođeni Saksonac, izvanredni reditelj napisao je sjajan scenario na osnovu istinitog događaja. Velika nemačka nacija koja je svetu dala nebrojano mnogo umetnika u svim oblastima, decenijama posle Drugog rata s izuzetnim frustracijama prećutkivala je taj period s logičnim razlogom: niko ne podiže spomenike poraženoj strani, ni mermerne, ni umetničke. Književnost s tim nije imala problema jer su Konsalik, Kirst, Zagersova i drugi napisali već mnoštvo izvanrednih romana sa ratnom tematikom, ali s knjigama je lako – njih čita pojedinac, u tišini svoje sobe. Filmovi su popularni, očigledni su i ‘’zarazni’’. Nemački umetnici su vrlo ‘’stidljivo’’ tretirali Drugi svetski rat. Onda je, te 1981. godine distributersku mrežu potresao zemljotres zvani ‘’Das boot’’ – podmornica. Suprotno svemu što je do tada viđeno! Nemački podmorničari , izvikani zlikovci koji su na dno poslali milione tona dragocenog ratnog materijala i pobili hiljade ljudi, stradalih uglavnom u najvećim mukama, goreći i daveći se, odjedanput su izgledali ‘’čovekoliko’’. Prosečan, i ne samo prosečan, gledalac veoma lako se, od samog početka filma, identifikuje s herojima ove sage, ostajući do kraja filma uz njih.
Film ne bih prepričavao jer to i nije cilj prikaza koji treba da ga preporuči, već bih podsetio kakve je sve predrasude morao da savlada da bi uspeo na svetskom filmskom tržištu:

-Ratni film na nemačkom jeziku, netipičnom za stizanje na blockbuster liste
-Tema na prvi pogled neatraktivna, inspirisana doživljajima i ratnim podvizima poražene strane; ispali i zaboravi...
-Glumci nepoznati (kao i reditelj) ; ni jedno ime ni izbliza nije obećavalo da će puniti kase.
-Filmski postupak je apsolutno tipičan za umetničke filmove što je sa holivudskog stanovišta otežavajuća okolnost: urađena je kompletna karakterizacija svih likova, scenario po svojoj dinamici i tempu izvanredan, kamera i fotografija uverljivi, u pojedinim trenucima i sekvencama vanserijski; kostimografija, rekvizita, scenografija do kraja uverljivi i svrsishodni. Ovakvim postupkom reditelj i autorska ekipa odmah su postavili vrlo visoko lestvicu zahteva i od ekipe i od gledalaca i to im se višestruko isplatilo. Ne samo to; legitimisali su se kao poštovaoci zanata, struke, ali i istinski umetnici.
-Svesno su izbegavani jevtini postupci i ‘’trikovi’’ tipični za niskobudžetske, akcione filmove s kojima se lako stiže do publike , ali isto tako i lako potcenjuje publika.


Uzimajući u obzir sve ove, ali i druge prepreke, mora se s pravom konstatovati da je ‘’Das boot’’ uspeo ‘’uprkos svemu’’ i dokazao po ko zna koji put da prave umetničke vrednosti nemaju granica i da lako stižu do gledaoca. Kada se ovaj film pojavio kod nas, ‘’po službenoj dužnosti’’ reagovale su razne boračke organizacije, no ni to nije moglo da spreči veliki uspeh ovoga filma. Reč je, jednostavno, u hrabrom, izuzetnom umetničkom delu, žanrovski apsolutno opredeljenom, koje je upravo zbog svoje hrabrosti i beskompromisnog pristupa temi, bilo ‘’osuđeno’’ da uspe. Ovaj film otvorio je vrata mnogim drugim filmovima iz tog miljea. Kasnije, kada je pao berlinski zid i progovorila ruska istoriografija i njihovi potencijali, ovaj opus je dodatno obogaćen.

Za one koji nekim čudom nisu gledali film, da ukratko prepričam: posada podmornice, predvođena kapetanom zvanim ‘’Stari’’ ( u podmorničkom svetu čovek sa kasnim tridesetim je starac), kreće u slobodni lov na Atlantiku. Biva progonjena od razarača, probija se kroz giblartarski moreuz, spasava se od svih mogućih iskušenja serijom podviga i , na kraju, strada na matičnom doku, na pragu izbavljenja, ‘’davi se u kadi’’’ bombardovana u iznenadnom napadu koji nije mogla da predvidi ili spreči. Strada, dakle, zbog tuđeg previda. I sve to, u tri celine, traje nešto više od dva sata. Priča kakvu su mogle da ispričaju posede stotine drugih podmornica, sa svih zaraćenih strana – pod uslovom da su dobile priliku za tako nešto.
U ovako koncipiranom i realizovanom filmu mnogo je izvanrednih detalja koje treba više puta vraćati i analizirati. Pregled mornara koji su dobili vaške, ‘’disko’’ zabava u tesnom prolazu, poseta nemačkom brodu u španskoj luci, scene borbe...Međutim, izdvojiću jednu sekvencu koja se ne tiče samo filma, već ljudskog roda uopšte. Na dnu okeana podmornica ‘’sedi’’ čekajući da neprijatelj ode. Pre toga je , u uslovima najveće tišine, obavljen mehaničarsko-inžinjerski podvig: podmornica koju su načele dubinske bombe, opasno ugrozila dubina van svih dozvoljenih granica, potpuno je opravljena i spremna ne samo za povratak kući već i za borbu! To je sve, kako rekoh, trebalo izvesti u uslovima tišine , da nikome ne ispadne ključ ili čekić i napravi izdajnički zvuk koji se čuje kilometrima kroz vodu. Tehnologija se i kod nas i kod drugih zove ‘’štap i kanap’’. Kada su je konačno sredili, koristeći svoja znanja, požrtvovanost i iskustvo, kapetan i šef pogona sede, umorni i zadovoljni. Kapetan izgovara izvanrednu rečenicu: ‘’Sve što ti stvarno treba jesu ljudi...’’. Ako zanemarimo ostale kvalitete filma, ova rečenica je dovoljna da se ‘’Das boot’’ prikazuje na svim pomorskim vojnim školama kao primer požrtvanosti, posvećenosti i lične hrabrosti koja nema veze ni sa kakvim režimom. Poruka je potpuno remarkovska : more ne zna za miljenike . Prežive samo najbolji...

offline
  • Pridružio: 05 Jul 2008
  • Poruke: 2294

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 630 korisnika na forumu :: 13 registrovanih, 4 sakrivenih i 613 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: arzak, dragoljub11987, Drazenbg, kybonacci, M1los, nemkea71, Ognjen D., Outis, Srki94, Steeeefan, t84dar, Van, VJ