offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25681
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Калашников - од истине, преко заблуда, до мита...
Не знам да ли је овде већ писано о том филму (пролетела ми је година између лежања у болницама и опоравка), па сам га пропустио; можда ћу поновити нечије речи с форума (надам се да ће бити истомишљеника, или бар добрих полемичара) . Ево једне скице за скроман осврт (ширу и дужу студију већ не бих могао да му посветим јер сам о руској филмској школи већ писао довољно ). Кад се појави нешто принципијелно ново (корак напред, или назад, свеједно, писаћу).
Оваква креаторска дела у издаваштву зовемо ''споменице''', а у филмској индустрији (уметности) могли бисмо слободно рећи - пригодни, посвећени филмови. Такви се повремено снимају (''Битка за Британију'', циклус филмова Јурија Азјерова, ''Битка на Неретви'', итд). Посвећен је , наравно, самоуком творцу Михајилу Калашњикову, кога је матица рата избацила на праву обалу и право место. Да ли је он заслужио такво место у историји, да ли је прецењен или , можда, извикан, вештачки створен као име, а потом и мит? Прегледао сам , практично, све што је доступно на нету и установио да се колеге нису баш претргле у изјашњавању око овог филма, пре свега око његових еститичких и занатских вредности и свега онога што као одјек (сада би се то рекло бекграунд) од тог филма стиже, направљен ауром која је грађена деценијама. Сви су радије преписивали једни од других (!), бавећи се, углавном , поређењем немачке јуришне пушке СТГ-44 и аутоматске пушке (аутомата) ''Калашников''. Без потребе су упадали у ту замку јер је о томе већ довољно и коначно свеобухватно писао Бранко Богдановић, наш угледни члан, светски познато име у области историје наоружања. Ко хоће, нека посети његов сајт ''Оружје онлајн'' , праву виртуелну посластицу за све нас који смо на његовим текстовима стицали нов полет у својој пасији. Ко је редовно, од почетка, куповао ''Метак'' и ''Калибар'', одавно се у то уверио. Налетео сам и на један дипломски рат с неког машинског факултета у Хрватској, па скидох да га касније прочитам, јер знам да је методологија израде научног рада прилично озбиљна дисциплина, па ћу видети чиме се то, и како, позабавио млади инжињер.
Сам филм је сиже једне биографије и приказао је само део живота познатог , самоуког конструктора, до трупних испитивања и увођења у масовну производњу оружја које га је прославило. Имао сам ту предност у гледању филма што о АК знам, мање-више, све (то се тако фигуративно каже, мада није далеко од истине) па нисам морао да се хватам за детаље . Осећао сам се као да по трећи, четврти пут гледам овај филм, или да се кладим на трку од јуче...Наравно, и емотивна везаност чинила је своје (мој отац је учествовао у тестирању ФАЗ 64 коју нико , односно ретко ко као наши форуми, спомиње на интернету, а и ја сам, као гардијски аутоматичар, учествовао у првом бојевом гађању из АП М 70А на Песковима).
Опустио сам се и уживао , пре свега, у продукцији. Знајући да је свет хобиста и зналца веома велики, посвећен и склон (апсолутно) цепидлачењу, продуценти су се максимално потрудили да све буде што верније. То у Русији није нарочито тешко јер се у посебним одељењима музеја на Поклонској гори, али и у другим депоима, чувају оригинални артефакти који се изнајмљују филмској индустрији. Нисам обратио пажњу да ли су стигли да обухвате и промене у чиновима и ословљавању, али за то ми треба још једно гледање, кад будем скинуо филм. Оно што карактерише овај филм је очигледна посвећеност да се у свим, колико је то могуће, елементима обезбеди аутентичност. Мене је, као човека из те области, пре свега поново импресионирао рад камере и уопште фотографија у филму. Кадрови су брижљиво креирани, секвенце такође. Неизбежни прескоци неких животних епизода решавани су флешбековима из детињсва, или логичним прелазима, без много објашњавања гледаоцима јер се све , без великих потреса ниже. За оне ''са јевтинијим улазницама'' има и кадрова који антиципирају радњу, да не кажем ''телефонирају'' гледаоцу (нпр. када Миша улази у конструкторски биро, први поглед Каће и највећем слепцу филма говори шта ће се ту догодити).
Сценографија и екстеријери су добро урађени ; знајући шта је све продукција морала да уради како би унутар Кремља и на Црвеном тргу снимила секвенце, може се рећи да се нису штедели. А и чему, кад је иза њих стајао сам концерн Ижмаш.
Глумачка екипа је врло солидна, па и главни глумац је пробран из огромне базе професионалних глумаца који не знају за границе (веома често се у руским филмовима могу видети глумци из свих некадашњих република СССР). Мене је посебно привукао глумац који је на путу да наследи напознатијег епизодисту руског филма Сергеја Гармаша (чудо се он није појавио у овом филму) . То је Артур Смољаников (чувени Љути из ''Девете чете'') који је у овом филму ''напредовао'' јер игра капетана Љутог (!). Видећемо да ли је та посвета случајност или није.
Све у свему - сценариста и редитељ (који је и продуцент), нису се одвојили од опште приче, усвојене у СССР и Русији, прикључујући се општем усхићењу и митоманији (тако карактеристичној за Русе). То је и највећа замерка филму: елегантно су прескочени делови који би објаснили како се то, ни из чега тако рећи (а знамо да није тако), појавио финални производ; одлучивши се за жанровски биографски филм , они су из његовог живота, како већ написах, издвојили део који се везује за почетак његовог успона, па су на тај начин упали у замку митологизације и самог АК. А можда им је само ово први корак? АК заслужује, сам за себе, цео филм, где би много тога дошло пред очи публике и јавности - какву је улогу одиграо у Вијетнамском рату, како је стизао и до најудаљенијих побуњеничких формација, итд, итд. Видећемо.
Биографија М.Т. Калашникова је , независно од стварања АК, веома богата и о њој се може направити много детаљнији и обухватнији филм, али је ауторе, како стоје ствари и како се може у филму видети, исувише импресионирала повезаност тог периода живота самог конструктора и самог АК.
Дефинитивно , изгледа као да овом филму недостаје други део. Ако су намерни да га направе, нека имају на уму судбине наставака. Иначе, главну улогу ће им у филму гарантовано преотети сам аутомат. У овом делу филмоване биографије, само што није.
ПС
Кад већ спомињем тај аутомат - истина је да смо ми, после блата, снега, бљузгавице, стрелишта, свега што се могло наћи и у шта је војник морао да залегне, своје АП прали у умиваонама, затим сушили, подмазивали и - ником ништа. Наравно, да не виде старешине. Сада је то стандард за сва стрељачка оружја (киша, снег, блато), али тада је та стрвина била и по томе врло ретка. Ружан, здепаст, трапав, цепао је оквиром униформу и опасач, али кад се притисне обарач, креће магија. Надам се да су и то имали на уму аутори овог филма.
|
