Vojna tematika i sedma umetnost

664

Vojna tematika i sedma umetnost

online
  • Stručljak-Penal
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 10916

Nosili su uglavnom varijacije na temu guštera, koliko se sećam najčešći je bio vertikalni gušter. Američki fazon je došao preko Iraka, koju godinu kasnije.

Moraću da odbindžujem ovo, upoznao sam neke jalijske dripce koji su izgubili članove porodice na Golanu.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746



Latvijski film "Rifleman" - prvi svetski rat, Latvijska jedinica, sa srugim baltičkim narodima u carskoj vojsci. Veoma je zanimljiv.
Interesantno je da Latvijs aprikazuje svoje sunarodnike kao verne caru, a da raspad dolazi tek od Rusa koje je zahvatio komunizam. Interesantan pogled gde nema pljuvanja Rusije.



online
  • Stručljak-Penal
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 10916

A u stvarnom životu većina su postali "Crveni" letonski strelci. Jedan od pukova je činio osnovu buduće divizije Dzerežinski.

offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5746

Film je jednostavan i nepretenciozan. Onakav kakvi ratni filmovi i treba da budu, u neku ruku. Interesantan je što ne pokazuej politički obojenu situaciju i mržnju prema Rusiji već nam prikazuje kako se u neku ruku, zaista i odigravao metež prvog svetskog rata. Sudeći po samom filmu više su se makljali protiv Nemaca nego sa Rusima.

no ono što je tužno, činjenica da smo nesposobni da napravio sličan film, operisan od ideologije i egoizma režisera ili scenariste. Jednostavno potrebni su nam "Wsterilni" silmovi da s eoslobodimo Bulajićevskog i anti-Bulajićevskog mentaliteta, te potreba za gradnomanijom.

Tek nakon jedne generacije "Sterilnih" ratnih fiulmova, možemop da se bavimo umetnošću i raznim vizijama reditelja i ostalih.

Treba staviti na voz naše cineaste i poslati na obuku u Letoniju

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2018
  • Poruke: 173

Новинари су јуче гледали Дару из Јасеновца на затвореној пројекцији. Ево и првих рецензија:

Citat:
"Дара из Јасеновца": Брутална истина о злогласном концлогору
Извор: Tanjug
Новинар Танјуга је видео дугочекивани филм у чијем средишту је девојчица Дара која се суочава са необјашњивим размерама холокауста у Независној држави Хрватској након што је заједно са мајком и браћом доспела у комплекс концентрационих логора познат као Јасеновац.

У улози Даре сјајно се снашла девојчица Биљана Чекић која сведеним глумачким средствима успела да дочара унутарњу тескобу изазвану ужасима који је окружују у настојању да спаси живот макар млађем брату.

На новинарско питање за време настајања филма шта је заправо основна замисао и циљ редитеља Антонијевић је рекао "Направићемо филм у којем ће се видети како су нас клали, а не како су нас спашавали".

То је и остварио.

Бриталне сцене егзекуција српских логораша у Јасеновцу по истинитости су у рангу Зафрановићевим сценама у једном од најважнијих остварењу "Окупација у 26 слика".

Љубо Милош, злогласна Нада Шакић и њен брат Вјекослав Макс Лубиурић представљени су као морбидни злочинци који на лицу места у току оброка или разговора са другим официрима убијају без разлога несрећне људе који је судбина одвела у Јасеновац.

Такође страхоте деце у Јасеновцу чије мајке бивају депортоване немачке концентрационе логоре приказане у су скоро докуменрном техником.

Управо те сцене би расплакале и најокамењенија срца.

Остварењу можда недостаје контекст у којем је логор настао за време Другог светског рата.

Антонијевић је направио филм о којем ће се несумњиво дуго полемисати у контексту регионалних односа држава насталих након распада СФРЈ.

Међутим, несумњиво је да оставрење "Дара из Јасеновца" након скоро 70 година открива трагедију која се догађала у Јасеновцу, концентрационом логору који је једни у фашизмом поробљеној Европи имао простор за децу, заправо болницу у којој су та деца умирала од хладноће и глади, када нису била убијана.


Citat:

Noizz.rs /

Miloš Dašić

Naša istorija je prepuna stvari, o kojima se nije pričalo na vreme i na pravi način, zbog čega danas postoji mogućnost da se na neke od bitnih trenutaka stradanja našeg naroda i ne obraća pažnja, ili se možda čak i ne daje na značaju koji bi trebalo. Tako da filmovi o Drugom, Prvom svetskom, ali i o ratovima od pre 20. veka su zaista potrebni, ali mislim da ne treba da izgledaju kao Dara iz Jasenovca.

I sad ja imam tu (nezahvalnu) situaciju, u kojoj treba da kažem da mi se nije dopao film o Jasenovcu, jednom od najvećih stradanja našeg naroda, i jednom od nesvakidašnjih zlodela za svetsku istoriju, čime ću verovatno po default opciji da se svrstam u tabor onih jednih, što nisu oni drugi.

Film Dara iz Jasenovca je naš ovogodišnji kandidat za Oskara i za neki mesec znaćemo da li će naš film konačno dobaciti do onog najužeg kruga nominovanih. Ovaj film prati odlazak glavne junakinje Dare i njene porodice u logor, kao i paralelnu priču iz drugog logora, u kojem je zarobljen njen otac. Dara, kako film prolazi, ostaje bez članova porodice i prijatelja i pokušava da po svaku cenu sačuva svog najmlađeg brata, dok sa druge strane njen otac pokušava da dobije neku informaciju o njegovoj porodici i da pobegne. Za nešto malo više od dva sata prisustvujemo teškim i mučnim scenama krvoločnog ubijanja od strane Ustaške vojske. Predah koji dobijamo u scenama zlodela, nisu momenti u kojima možemo da uzmemo vazduh, već više momenti strepnje i straha šta će se dalje dogoditi. Nakon filma prosto se osećate pretučeno i izubijano kao da ste i vi sami bili u logoru. Ako je to bio cilj, onda je valjda film uspeo.
Dara iz Jasenovca
Foto: MCF Promo

Što se tehničke strane filma tiče, mislim da ni sami autori nisu znali gde bi i šta su hteli sa ovim filmom, da li da on bude mali autorski film sa teškim scenama, nalik raznim nekim koje smo gledali u prethodnim godinama na različitim festivalima, ili da bude epska ratna drama o stradanju, pošto bi trebalo da više vuče na to s obzirom na poruku, priču, a i državne pare. Tu onda ne uspeva, jer nakon što nas u prvoj polovini šokira u drugoj polovini upadne u jednu mučnu monotoniju svakodnevice logora što opet kažem, ako je bio cilj da se i vi kao gledalac nađete u logoru, onda je sve ok, film je uspeo.

Pitanje se postavlja za koga je pravljen ovaj film? Srbi ovaj mračni deo istorije u nekoj meri znaju. Sa druge strane, Hrvati u sve češćim situacijama negiraju broj žrtava i svake godine pomalo smanjuju, a zapad da se ne lažemo, 2020. godine baš briga za ovu priču. Pogotovo ako u njoj njega nema kao princa na belom konju da spasi Daru i njenu porodicu. Tako da kao i u milion slučaja pre, imamo srpski film koji će samo Srbi gledati i coktati, plakati i vikati: joj šta nam rade.
Možda su ovi likovi zaslužili, neki bajkoviti tarantinovski kraj, gde na kraju u taj logor upadaju Bata Živojinović, Boris Dvornik i Smoki Samaradžić, pobiju govna, spašavaju svu decu i žene iz logora. Možda, kad im već stvarni život i istorija nisu doneli happy end.


offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25681
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Калашников - од истине, преко заблуда, до мита...

Не знам да ли је овде већ писано о том филму (пролетела ми је година између лежања у болницама и опоравка), па сам га пропустио; можда ћу поновити нечије речи с форума (надам се да ће бити истомишљеника, или бар добрих полемичара) . Ево једне скице за скроман осврт (ширу и дужу студију већ не бих могао да му посветим јер сам о руској филмској школи већ писао довољно ). Кад се појави нешто принципијелно ново (корак напред, или назад, свеједно, писаћу).
Оваква креаторска дела у издаваштву зовемо ''споменице''', а у филмској индустрији (уметности) могли бисмо слободно рећи - пригодни, посвећени филмови. Такви се повремено снимају (''Битка за Британију'', циклус филмова Јурија Азјерова, ''Битка на Неретви'', итд). Посвећен је , наравно, самоуком творцу Михајилу Калашњикову, кога је матица рата избацила на праву обалу и право место. Да ли је он заслужио такво место у историји, да ли је прецењен или , можда, извикан, вештачки створен као име, а потом и мит? Прегледао сам , практично, све што је доступно на нету и установио да се колеге нису баш претргле у изјашњавању око овог филма, пре свега око његових еститичких и занатских вредности и свега онога што као одјек (сада би се то рекло бекграунд) од тог филма стиже, направљен ауром која је грађена деценијама. Сви су радије преписивали једни од других (!), бавећи се, углавном , поређењем немачке јуришне пушке СТГ-44 и аутоматске пушке (аутомата) ''Калашников''. Без потребе су упадали у ту замку јер је о томе већ довољно и коначно свеобухватно писао Бранко Богдановић, наш угледни члан, светски познато име у области историје наоружања. Ко хоће, нека посети његов сајт ''Оружје онлајн'' , праву виртуелну посластицу за све нас који смо на његовим текстовима стицали нов полет у својој пасији. Ко је редовно, од почетка, куповао ''Метак'' и ''Калибар'', одавно се у то уверио. Налетео сам и на један дипломски рат с неког машинског факултета у Хрватској, па скидох да га касније прочитам, јер знам да је методологија израде научног рада прилично озбиљна дисциплина, па ћу видети чиме се то, и како, позабавио млади инжињер.

Сам филм је сиже једне биографије и приказао је само део живота познатог , самоуког конструктора, до трупних испитивања и увођења у масовну производњу оружја које га је прославило. Имао сам ту предност у гледању филма што о АК знам, мање-више, све (то се тако фигуративно каже, мада није далеко од истине) па нисам морао да се хватам за детаље . Осећао сам се као да по трећи, четврти пут гледам овај филм, или да се кладим на трку од јуче...Наравно, и емотивна везаност чинила је своје (мој отац је учествовао у тестирању ФАЗ 64 коју нико , односно ретко ко као наши форуми, спомиње на интернету, а и ја сам, као гардијски аутоматичар, учествовао у првом бојевом гађању из АП М 70А на Песковима).

Опустио сам се и уживао , пре свега, у продукцији. Знајући да је свет хобиста и зналца веома велики, посвећен и склон (апсолутно) цепидлачењу, продуценти су се максимално потрудили да све буде што верније. То у Русији није нарочито тешко јер се у посебним одељењима музеја на Поклонској гори, али и у другим депоима, чувају оригинални артефакти који се изнајмљују филмској индустрији. Нисам обратио пажњу да ли су стигли да обухвате и промене у чиновима и ословљавању, али за то ми треба још једно гледање, кад будем скинуо филм. Оно што карактерише овај филм је очигледна посвећеност да се у свим, колико је то могуће, елементима обезбеди аутентичност. Мене је, као човека из те области, пре свега поново импресионирао рад камере и уопште фотографија у филму. Кадрови су брижљиво креирани, секвенце такође. Неизбежни прескоци неких животних епизода решавани су флешбековима из детињсва, или логичним прелазима, без много објашњавања гледаоцима јер се све , без великих потреса ниже. За оне ''са јевтинијим улазницама'' има и кадрова који антиципирају радњу, да не кажем ''телефонирају'' гледаоцу (нпр. када Миша улази у конструкторски биро, први поглед Каће и највећем слепцу филма говори шта ће се ту догодити).
Сценографија и екстеријери су добро урађени ; знајући шта је све продукција морала да уради како би унутар Кремља и на Црвеном тргу снимила секвенце, може се рећи да се нису штедели. А и чему, кад је иза њих стајао сам концерн Ижмаш.

Глумачка екипа је врло солидна, па и главни глумац је пробран из огромне базе професионалних глумаца који не знају за границе (веома често се у руским филмовима могу видети глумци из свих некадашњих република СССР). Мене је посебно привукао глумац који је на путу да наследи напознатијег епизодисту руског филма Сергеја Гармаша (чудо се он није појавио у овом филму) . То је Артур Смољаников (чувени Љути из ''Девете чете'') који је у овом филму ''напредовао'' јер игра капетана Љутог (!). Видећемо да ли је та посвета случајност или није.

Све у свему - сценариста и редитељ (који је и продуцент), нису се одвојили од опште приче, усвојене у СССР и Русији, прикључујући се општем усхићењу и митоманији (тако карактеристичној за Русе). То је и највећа замерка филму: елегантно су прескочени делови који би објаснили како се то, ни из чега тако рећи (а знамо да није тако), појавио финални производ; одлучивши се за жанровски биографски филм , они су из његовог живота, како већ написах, издвојили део који се везује за почетак његовог успона, па су на тај начин упали у замку митологизације и самог АК. А можда им је само ово први корак? АК заслужује, сам за себе, цео филм, где би много тога дошло пред очи публике и јавности - какву је улогу одиграо у Вијетнамском рату, како је стизао и до најудаљенијих побуњеничких формација, итд, итд. Видећемо.

Биографија М.Т. Калашникова је , независно од стварања АК, веома богата и о њој се може направити много детаљнији и обухватнији филм, али је ауторе, како стоје ствари и како се може у филму видети, исувише импресионирала повезаност тог периода живота самог конструктора и самог АК.
Дефинитивно , изгледа као да овом филму недостаје други део. Ако су намерни да га направе, нека имају на уму судбине наставака. Иначе, главну улогу ће им у филму гарантовано преотети сам аутомат. У овом делу филмоване биографије, само што није.

ПС
Кад већ спомињем тај аутомат - истина је да смо ми, после блата, снега, бљузгавице, стрелишта, свега што се могло наћи и у шта је војник морао да залегне, своје АП прали у умиваонама, затим сушили, подмазивали и - ником ништа. Наравно, да не виде старешине. Сада је то стандард за сва стрељачка оружја (киша, снег, блато), али тада је та стрвина била и по томе врло ретка. Ружан, здепаст, трапав, цепао је оквиром униформу и опасач, али кад се притисне обарач, креће магија. Надам се да су и то имали на уму аутори овог филма.

offline
  • Pridružio: 20 Jun 2018
  • Poruke: 1815

Ови што су снимали филм "Коридор 92" као да никад нису погледали географску карту. Ко нађе брдо код Корнице или Чардака, има пиво од мене.

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2475

Где би се могло накнадно погледати "Коридор"? Глуме...статирају припадници мог бившег ОУР-а.

offline
  • Pridružio: 17 Feb 2016
  • Poruke: 1442

Pretpostavljam da će naknadno biti i na RTSu, film je rađen u koprodukciji.

offline
  • Pridružio: 21 Jul 2008
  • Poruke: 10346

Stvarno su mogli da prikazu veceras i na RTS-u. A ne vise ova smeca Klan, Meso, Kosti, Mocvara..ubise sa glupostima

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 708 korisnika na forumu :: 21 registrovanih, 3 sakrivenih i 684 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Aleksandar Tomić, aramis s, deimos25, DragoslavS, esx66, indja, janbo, kolle.the.kid, Koridor, Krusarac, ladro, Lazarus, loon123, maCvele, mrav pesadinac, nedeljkovici, SR-3m, stegonosa, vandrej, VP6919