Pa sa tehnikom kojom smo raspolagali od nas se i mogla ocekivati neefikasnost,posebno ako pogledamo kapacitete druge strane,tako da je svaki pogodak,ostecenje,obaranje,ometanje uspeh
Ali od te druge strane koja je u tom momentu imala na gomili sve najbolje,najnovije za dejstva iz vazduha ocekivan je samo uspeh a pokazali su totalni neuspeh
Tako da nije bas zgodno porediti njihov i nas neuspeh
Rumba King ::Sto se tice lansiranih Neva, u proseku je svaki divizion 250. rbr ispalio po 7 raketa.
Informacija je od oficira 250.rbr
Ako se ja dobro secam, u knjizi Vazdusni rat 1999. Bojana Dimitrijevica navodi se da je 250. rbr ispalila 54 rakete za Nevu, odnosno otprilike koliko si ti rekao. Jedino ne znam da li su i koliko dejstvovali sa Strelama 2M i onim raketama koje se kod nas kolokvijalno nazivaju Silo. Cini mi se da su 1. i 3. rd imali po odeljenje/bateriju tih raketa a ostali Strele.
Kraljevacki 450. puk je, valjda, dejstvovao sa 42 rakete, sto je bas veliki utrosak.
@nebkv dobra poenta. Objektivno raketasi su ucinili i vise nego sto je bilo tehnicki moguce. Pokazali su vanserijsku motivaciju, obucenost i dosetljivost. Uz to su sacuvali svoje resurse za eventualni nastavak rata.
Samo kada se podvuce crta, NATO je potpuno ispunio svoju misiju, a to je unistenje nase kapitalne vojne i civilne infrastrukture, slom nase privrede i pobeda u ratu. Uz minimalne gubitke sa njihove strane.
U tom kontekstu je besmisleno pricati o njihovom vojnom neuspehu. Ako rat razbijemo na puzle velikog mozaika, svakako da su oni podbacili i bili neuspesni u Wild Weasel misijama, ali ta puzla je bila nebitna za krajnji ishod, a to je njihova pobeda, a nas poraz.
Borbena posada 3.rd 250. rbr PVO, koja je timskim radom oborila F-117
U borbenoj posadi bili su:
1. rukovalac gađanja potpukovnik Zoltan Dani
2. pomoćnik rukovaoca potpukovnik Đorđe Aničić i major Boris Stoimenov
3. oficir za vođenje raketa kapetan I klase Senad Muminović
4. operatori ručnog praćenja stariji vodnik Dragan Matić i stariji vodnik Dejan Tiosavljević
5. starešina raketne baterije potporučnik Darko Nikolić
6. komandir osmatračkog radara vodnik I klase Vladimir Ljubenković
7. komandir izvora za napajanje stariji vodnik Đorđe Maletić
Citiramo, uz određena skraćenja, deo iz knjige "Smena" autora Đorđa Aničića, tokom večernjeg dežurstva 3. r.d. 27. marta. 1999.:
"Smena mi je počela i trajaće od 18.00 do 24.00. Večerali smo. Sirena je najavila vazdušnu opasnost. U 20.30 stižemo na vatreni položaj: ja, da zamenim Danija, a Lukić sa vodnikom Radivojevićem da postavi imitator zračenja. Prilazim stanici za vođenje raketa. Poznata buka agregata i rad stanice za vodjenje raketa. Na mesečini se vide rakete na lansirnim rampama. Rakete su na pripremi za lansiranje. Ulazim u kabinu stanice za vođenje raketa. Na mestu pomoćnika rukovaoca gađanja sedi major Boris Stoimenov, pomoćnik komandanta za tehniku. Slušalice sa mikrofonom za vezu su mu na glavi. Dani, na mestu rukovaoca gađanja, drema oslonjen na blokove za upravljanje radom lansirnih rampi, bočno od pokazivača osmatračkog radara. Vremenska baza osmatračkog radara okreće se ujednačenom brzinom. Nema ciljeva u vazduhu. Ima ih na većim daljinama na raznim azimutima. Major Stoimenov ustaje kako bih ja seo, prepušta mi slušalice za vezu sa Komandom Brigade i pomera se iza oficira za vođenje raketa. Ostatak borbene posluge, četiri starešine, vojnik zapisničar, na svojim su mestima. Moja smena. Dani i ja razmenjujemo informacije o najnovijim događajima iz smene i jedinice. Ukratko mu kažem šta sam radio, a on meni i dalje dremajući, šta je on radio. Imitator radarskog zračenja još nije povezan i spreman za rad. Odjednom na pokazivaču osmatračkog radara, na azimutu 195 uočavam cilj na daljini od 23 kilometra. Sledeći krug na osmatračkom radaru jasno ukazuje da nam se avion približava. Kažem "Dani, ovaj ide na nas!" Dani je otvorio oči, pogledao u ekran i nezainteresovano pratio situaciju. Odraz nam se približavao. Avion je bio na 14-15 kilometara, kad je Dani naredio: "Azimut 210, traži!" Kao pomoćnik rukovaoca gađanja tog momenta sam naredio "Antena!" Komandir baterije počeo je da navodi oficira vođenja po azimutu i mesnom uglu na cilj: levo, levo, stop, desno, gore, gore, stop! Antena. Uključio je zračenje osmatračkog radara.Tog momenta počinje igra mačke i miša. Ko će biti brži i spretniji.......Oficir za vođenje Muminović izveštava – stanica prati cilj, cilj u dolasku, daljina 13 kilometara. Istovremeno operatori – "Po F1 pratim cilj, po F2 pratim cilj". Dani je komandovao "Cilj uništi, metod t/t lansiraj!" Oficir vođenja Senad Muminović stiska dugme za lansiranje raketa. Potmula eksplozija. Startni motor prve rakete je zaurlao. Stanica za vođenje raketa se zaljuljala. Start prve rakete, posle 5 sekundi i druge. Oficir vođenja izveštava: "Prva lansirana- prva zahvaćena!", ... druga lansirana- druga nije zahvaćena, (ne postoji mogućnost vođenja rakete). Daljina 13 kilometara". Operatori po F1 i F2 stabilno prate. Ustajem sa mesta pomoćnika rukovaoca gađanja i posmatram poslednje kilometre leta rakete na ekranu operatora praćenja. U tački susreta rakete i cilja vidi se svetlosni blesak na ekranima pokazivača. Cilj je uništen, vreme uništenja 20.42 časa. Avion smo našli na 6 km visine. Usledio je protivraketni manevar i oboren je negde sa 8 – 10 kilometara visine. Ostale parametre oficir vođenja nije ni očitao, radilo se o sekundama. Ceo proces je trajao oko 23 sekunde...... U logoru na radio-vestima Studija B, čujemo da smo oborili F-117A, avion "stelt" tehnologije, ponos NATO pakta i Ratnog vazduhoplovstva Amerike".
Voja1978 ::Rumba King ::Sto se tice lansiranih Neva, u proseku je svaki divizion 250. rbr ispalio po 7 raketa.
Informacija je od oficira 250.rbr
Ako se ja dobro secam, u knjizi Vazdusni rat 1999. Bojana Dimitrijevica navodi se da je 250. rbr ispalila 54 rakete za Nevu, odnosno otprilike koliko si ti rekao. Jedino ne znam da li su i koliko dejstvovali sa Strelama 2M i onim raketama koje se kod nas kolokvijalno nazivaju Silo. Cini mi se da su 1. i 3. rd imali po odeljenje/bateriju tih raketa a ostali Strele.
Kraljevacki 450. puk je, valjda, dejstvovao sa 42 rakete, sto je bas veliki utrosak.
Дакле да резмирамо.
Неваши 96 ракета а Кубаши 70.
Остаје да се утврди колико су јединице опремљене Стрелама-1/2/10 и Иглама лансирали ракета. Мислим да то нигде није објављено.
PVO je objektivno naprvila uspeh, obaranjem dva aviona i pre svega time sto su preziveli i do kraja bili opasnost za protivnika.
Da su imali savremenija sredstva i uspesi bi bili mnogo veci, verovatno en bi ni doslo do bombardovanja. Taman da su imali dovoljno MANPAD sistema i to bila velika pretnja na Kosmetu pre svega.
Koliko god USAF bio nadmocan ni njihova tehnika nije svemoguca, pre svega u detektovanju potencijalnih meta, stacionarne objekte pogadjaju nepogresivno.
Zapravo taj sukob je bio pokrenuo mnogo pitanja vezanih za vazdusne kampanje jer je taktika VJ bila sasvim drugaicja od svih drugih protivnika kroz godine.
Demistifikovanje stealth tehnologije, neophodnost razvoja bespilotnih letelica, nezamenljivost jurisne avijacije i pored super naprednih visenamenskih lovaca...
Tehnologije jeste uznapredovala, ali nije svemocna i daleko je to video igrice.
