offline
- ray ban11
- Legendarni građanin
- Pridružio: 17 Sep 2010
- Poruke: 24371
|
Evo nekih detalja iz Svedoka
Citat:Američka vojska indirektno priznala da VJ oborila i nevidljivi B-2
Preselo mu nebo nad Beogradom
Piše: Milan Dinić
Jedan od svakako najupečatljivijih momenata za vreme NATO agresije desio se 27. marta 1999, svega četiri dana od početka bombardovanja, kada je jugoslovenska PVO uspela da obori ponos američke avijacije i moderne stelt tehnologije - (ne)vidljivi F-117.
Ovaj poduhvat izveli su pripadnici 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO SRJ.
O ovom slučaju se naširoko pisalo i pričalo u javnosti. Dovoljno je samo da pomenemo da je čitava operacija od trenutka lociranja do obaranja aviona trajala svega 23 sekunde. Tako je „nevidljivi“ postao vidljiv, i to u ataru sremskog sela Buđanovci.
Ova operacija detaljno je opisana u knjizi „Smena“ koja predstavlja ratni dnevnik potpukovnika Đorđa S. Aničića, koji je, paradoksalno, jedini član posade 3. raketnog diviziona koji nije dobio unapređenje povodom obaranja F-117, ali i još najmanje pet letelica. (O slučaju Đ. Aničića pogledati poseban tekst u ovom broju.)
I dalje se ne zna koliko je tačno aviona i projektila za vreme agresije Vojska SRJ uspela da obori. Pominju se razne brojke - od šezdeset do sto letelica. NATO je priznao gubitak tri aviona, dva helikoptera i oštećenje desetak drugih letelica.
Ipak, ono što NATO nije priznao, a što je po podacima koje ćemo izložiti u ovom tekstu, izgleda - istina, jeste obaranje strateškog bombardera B-2-A koji se u američkoj avijaciji vodio pod imenom Duh Misurija (engleski - Spirit of Missouri).
O obaranju ovog aviona, koje se desilo noći 19. na 20. maj 1999, pričalo se i ranije, ali sa dosta nagađanja i neizvesnosti.
„Svedok“ je došao u posed prevoda dokumenta koji je 2002. godine dostavljen Vojsci SAD od Jugoslovenske vojske, u kojem se navode odgovori na pitanja vezana za F-117 i B-2, iz kojih sledi zaključak da je ovaj avion, ipak, pogođen od naše vojske, čim su se Amerikanci posebno interesovali kako je Jugoslovenska Vojska vršila njegovo praćenje i lociranje.
U nastavku objavljujemo pitanja i odgovore koje je 2002. godine tadašnja Vojska Jugoslavije prosledila SAD. Originalni dokument je na engleskom jeziku, a nama je dostavljen prevod ovog dokumenta. Nije nam poznato da li je ovo ceo dokumenti ili ima još delova.
1. Koliko su bili važni vizuelni osmatrači na terenu za F-117 i B-2?
Bitno je naglasiti za vizuelno izviđanje da su avioni uglavnom korišćeni noću, a B-2 i na vrlo velikim visinama, te nije vidljiv vizuelnim osmatračima.
2. Putanje sipanja goriva za B2 - gde je sipano gorivo? B-2 koristi mnogo drugačiji način sipanja goriva od F-117. Da li ste mogli raspoznavati ponašanje F-117 od ponašanja B-2?
3. Osnovno pitanje za B-2 jeste da li ste prepoznavali ovaj avion pri preletu preko vaše zone?
Prema našim saznanjima B2 je poletao iz baze Vajtman iz SAD u pratnji obezbeđenja lovačke zaštite punjenja u vazduhu. Leteo je na visinama preko 40.000 fita, čime je mogao izbeći dejstvo PVO. Kako smo ga mi otrkivali, slušali... Kao i svaki avion - mora da se prijavi nekoj kontroli letenja kada dolazi u taj reon. Imao je specifične pozivne znake, izvanredno jaku radio-stanicu i leteo je isključivo noću. Prijavljivao se kontroli letenja Brindizi. Doletao je sa severa i dejstvovao severno od 45 paralele u rejonu Beograda, po unapred zadatim specifičnim ciljevima: Kineska ambasada, zgrada MUP-a, zgrada MO. Registrovano je više od 10 avio-poleta.
4. Da li možete pratiti taj avion? Da li možete identifikovati taj avion?
Možemo pratiti ciljeve do 18.000 metara te možemo identifikovati i ovaj avion.
Iako u Ministarstvu odbrane niko nije bio spreman da nam zvanično potvrdi postojanje ovog dokumenta (tvrdilo se da ne znaju pod kojim je imenom zaveden i gde), upućeni sa kojima je „Svedok“ razgovaralo potvrdili su postojanje takvog „papira“ te da su posle 2000. predstavnici NATO i SAD više puta tražili razgovore sa našim vojnim sturčnjacima u vezi sa detaljima iz rata koji se odnose na tehniku, modifikacije, izmene u načinu upotrebe...
Međutim, ne samo veličina pogođene mete već i reakcija NATO-a u vazduhu koja je usledila pokazala je da se radi o nečemu zaista ozbiljnom.
„… Sa Operativnog centra Brigade od Obrenovca najavljuju helikoptere… Avioni na nas naleću u talasima iz tri pravca. Posle lansiranja nemamo više indikaciju da je lansirna rampa, sa koje je pucano, ispravna. Nešto se dogodilo sa njom. Kao da znaju za to avioni su se uskonmšali i kompletan nalet, najjači od početka rata, od kako sam ja u smeni, ide na nas… Aviona ‘milion’ u vazduhu… Oko nas prava košnica… Bukvalno se samo šetamo sa jednog cilja na drugi i zračimo po pet sekundi, jer nema vremena za duže…“.
Svedočanstvo o obaranju aviona B-2 zabeleženo je i u ratnom dnevniku „Smena“ potpukovnika Đorđa Aničića čija je jedinica PVO pucala i oborila(?!) ovaj avion. U delu dnevnika koji se odnosi na sredu, 19. februar, Aničić beleži neobična dešavanja na nebu iznad Beograda, govori o roju aviona koji se naglo stvorio izvan srpske prestonice i uskomešao nakon dejstva jedinice PVO u kojoj je on bio i čijim radom je te večeri on rukovodio.
„…Iznenada nas u 23:00 prevode u pripravnost br. 1. Spremni smo za borbeni rad.
Uključujem zračenje na osmatračkom radaru i vidim jako puno ciljeva na daljinama 10 do 12 km od nas. Iz pet pravaca idu na nas. Nišanski radar još nije spreman. Puštam prvi prsten, i idem na drugi, koji je na daljini 25 km od nas… Cilj je na daljini od 17 - 18 km. Naređujem dizanje visokog napona na nišanskom radaru i na daljini od 15 do 16 km - antena. Veoma brzo, za nekoliko sekundi, formacijski oficir vođenja Janković pronalazi cilj. Mali okret točkića po azimutu i mesnom uglu i cilj je doveden u centar. Ide u manevar… Predaja na praćenje. Operatori praćenja ga prihvataju i posle stabilisanja pratećih sistema posle dve do tri sekunde naređujem: ‘Cilj uništiti sa dve, metod vođenja, način aktiviranja bojeve glave, utrošak raketa, način lansiranja’. Zaglušujući pisak, paljenje startnih motora i prva raketa startuje - poleće sa rampe, posle pet sekundi odlazi i druga. Oficir vođenja izveštava parametar, visina, brzina, prva zahvat, druga zahvat, vođenje normalno. Daljina 14 km. Tiosavljević komentariše, ‘Jebo te, šta je ovo? ‘ Odraz cilja je bio ogroman na pokazivaču operatora praćenja. Prva eksplozija rakete u reonu cilja, druga eksplozija, daljina 13km, 180 stepeni. Naređujem skidanje visokog napona i ekvivalent. Školsko gađanje“…
Te noći NATO avioni nisu bombardovali položaj jedinice 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade PVO, koja je na njih ranije pucala. Kako beleži Đorđe Aničić u svom dnevniku, „razlog za to je što od momenta otkrivanja cilja (B-2) pa do momenta uništenja prešao je (B-2) samo četiri kilometra… Nismo mu dali vremena. Bili smo mnogo brži od njega“.
Inače, ovo je bila jedina jedinica PVO koja tokom čitavog trajanja rata nijednom nije pogođena!
Tek nekoliko dana kasnije, Đorđe Aničić i drugi vojnici koji su učestvovali u okršaju 19. na 20. maj dobili su potvrdu da su pogodili američki B-2 i da je letelica pala u Hrvatsku.
Amerikanci nikada zvanično nisu potvrdili obaranje ovog aviona. Zanimljivo je da zasluge za taj podvig pripadaju istoj onoj jedinici koja je oborila i „nevidljivi“ F117!
- Mi smo u noći 20. na 21. maj pucali na njega. Pogodili smo nešto veliko i ogromno. Kasnije smo ispitivali ceo slučaj, i preko ljudi iz Vojske i Državne bezbednosti dobili smo potvrdu da je pogođen B-2 i da je pao izvan naše teritorije. Postoje i dokumenti koji pokazuju da su se SAD raspitivale o tome kako smo pratili i pogodili taj avion, kaže za „Svedok“ učesnik ove operacije, potpukovnik Đorđe Aničić.
D0datak:
Citat:
Srpska državna bezbednost „uhvatila“ razgovor pilota
"Ne smete da padnete na teritoriju Srbije"
Prema podacima koji su dostupni iz svedočenja brojnih aktera uključenih u obaranje aviona B-2, srpska Državna bezbednost "ulovila" je snimak razgovora pilota iz B-2 sa komandom.
Pilot je tražio da se evakuiše. Iz komande mu je naređeno da to ne čini dok ne napusti granice SRJ.
Narednog dana, 21. maja 1999, hrvatski mediji objavili su da je u rejonu Spačvanske šume u Hrvatskoj pao američki bombarder B-2. Istog dana vest je povučena iz medija. Oblast Spačvanskih šuma je nekoliko meseci posle toga bila zatvorena za pristup javnosti.
Prema nepotvrđenim informacijama, velikim transportnim kamionima, pod vojnom pratnjom, odvoženi su isečeni delovi aviona koji je pao u Hrvatskoj.
Šest bombardera B-2 letelo nad Srbijom
Avion B2-A pripada strategijskoj avijaciji. U borbenim dejstvima na SRJ je upotrebljavano šest bombardera B2. Oni su poletali iz baze Vajtman i doletali su direktno na nebo Srbije i vraćali se nazad u Ameriku. Ta misija je trajala od 30 do 35 sati.
Inače, vrednost ovog bombardera iznosi milijardu i 157 miliona dolara. Ovo je ubedljivo najskuplji avion koji je bio u upotrebi u američkoj vojsci. Vojska SAD u svojoj floti ima (ili je imala?!) 20 ovakvih aviona.
B - 2 21. maja 1999. „izvršio poslednju misiju“
Kako je objavljeno u američkoj knjizi „B-2 spirit jedinice u borbi“ (engleski: B-2 spirit units in combat) iz 2006. godine, avioni iz 509. eskadrile B-2 bombardera 21. maja 1999. izvšili svoju poslednju misiju u operaciji „Saveznička sila“ (kako je glasio zvaničan naziv operacije NATO 1999. godine). Indikativno je da su ovi avioni „poslednju misiju“ izvršili dan nakon što je (navodno ili očito) jugoslovenska PVO pogodila B-2.
Razlozi povlačenja ovog tipa aviona iz borbenih dejstava nisu obelodanjeni. Nekoliko godina kasnije, februara 2008, objavljeno je da je jedan B-2 („Duh Kanzasa“) pao za vreme taktičkih vežbi u bazi na Tihom okeanu. Jula 2008, prilikom poletanja, pao je još jedan B-2.
 http://www.svedok.rs/index.asp?show=87009
|
