Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš: koji su, po tebi, razlozi da omerikens nisu u stanju kopirati tehniku 60+ godina i bocu je dotjerati. Od 90ih je čak imaju dostupnu (za analizu).

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, stalker, vathra, Levi, Njubara
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Levi , dobro da si se sjetio Klipera i objavio slike , naravno da sam pratio sve što je vezano za taj razvojni zadatak , ali kako to biva kod ruja čim vojska izgubi interes za neku novotariju stvar staje ili propada. Budemo to prodiskutirali , tu je raketa Sojuz dosta prerađena stavljeni su motori od Kuznjecova , e sad da li je to kad letilo u toj konfiguraciji to samo bog i neki ruski ministar zna. Oni su gospodari sjevera i tamo u Plesecku rade što žele , to je vojna abaza i nemoš im ništa osim prisluškivati komunikaciju, i pratit na radaru što se događa i što leti , a nisu ruje veslo sisali, znaju to sve jako lijepo zamaskirati, umotati u celofan i uspavati amere , a onda opaliti bojevu raketu sa nuklearkom , a da ovi to ne skontaju dok nije grunula na Kamčatki . Davno je to bilo, još je Hruščov stiskao gumbek na kom je pisalo PUSK , a Saharov je postao discident jer se bojao da njegovo čedo ne pokrene lančanu reakciju deuterija na cijeloj planeti.

@Stug , to je pitanje za psihijatra , a ne za inženjera .

Kroz život sam prošao kroz razne faze, od pomočnog konstruktora , glavnog konstruktora , šefa konstrukcije , direktora .... vidio sam , upoznao i radio sa inženjerima raznih profila i mentalnih sklopova.

Imao sam u timu konstruktora koji jednostavno nisu bili u stanju staviti paus papir preko tuđeg nacrta i napraviti nešto bolje , a imao sam suradnika koji su objeručke koristili tuđa znanja i iskustva . Uvijek sam podržavao ove koji stavljaju paus papir na tuđe konstrukcije i usavršavaju bar 10 posto , jer sam znao koji je trud potreban da se nešto iskopira i da valja , a tek da se poveča domet ili efikasnost.

U našoj nedavnoj prošlosti imamo dva velikana potpuno suprotnog profila :

Obrada Vučurovića koji je iz samo njemu jasnih razloga tri puta zajebo stvar sa kalibrom raketa ... samo zato da njegov EGO dođe do izražaja , pa imamo Plamena u kalibru 128 koji nije kompatibilan s nikim od ostataka svijeta , pa onda Ognja opet sa istim psihičkim poremačajem pa na kraju Orkana

Imamo s druge strane daleko skromnijeg Anastasa Paligorića , koji se nije libio da kupi konstruktivnu dokumentaciju za D-20 i stavi paus papir na nju i dođe do svih varijanti NORA .

Ja mogu sad trabunjat da mi se na NORI B 52 sviđa ovo ili ne sviđa ono , ali ona se proizvodi i prodaje , ona otvara posao i za tvornicu municije i tvornicu barurta , i dugoročno na 40 godina osigurava servis za isporučene haubice .

A Vučur je iza sebe ostavio zbrku koja je bila problem za JNA , a nastavlja se i na VS.

Povijest pamti dosta takvih situacija .. švabe su zarobili T 34 , ali ga iz nekog svog nadutog ponosa nisu iskopirali , a da su ga samo malo usavršili imali bi savršen odgovor na najezdu takvih istih tenkova .

Ja ne znam da li je Tupoljev spominjao i majku i oca Staljinu ili Beriji kad je morao u dlaku iskopirati B29 , ali ga je napravio u rekordnom vremenu i naravno usavršio, ali ne u fazi prototipa.

Dakle stvar je samo u egu pojedinca , koji je taj trenutak na vlasti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala @raketaš. Navodni razlog ne kopiranja t34 su torzione poluge. Navodno ih reich nije znao napraviti. Navodno. Ima tu priče da je zato Staljingrad, mimo imena i nafte u zaleđu, bio važan (fabrika traktora gdje bi samo uprava bila zamijenjena a proizvodnja t34 nastavljrna ). Iako me čudi da nisu znali napraviti torzione poluge. Pravu istinu vjerovatno nikad nećemo saznati.

• 3Ovo se svidja korisnicima: raketaš, voja64, stug
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razlog ne mogu biti torzione poluge ni pod razno, jer ih T-34 ne koristi, a Nemci su ih koristili na Pz-III.
Razlog je duzi i komplikovaniji i podugo objasnjenje, a nije za ovu temu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, stug, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 13 Maj 2020 12:53

Slažem se sa Bojanom i nismo na temi , ali ukratko ,švabe su imali su bolji top, imali su bolju pancirnu municiju u kalibru 88 , imali su bolju optiku i u svemu bolju tehnologiju , čak i motor nije bio sovjetski razvoj, več licencni Hispano sa aviona.

Stvar je samo do ega, do onoga tko ima večeg

Dopuna: 13 Maj 2020 15:23

samo da dodam , švabe su tada malo kuburili sa niklom , kojeg nisu imali dovoljno ni ruje , koji tada nisu znali da su svjetske rezerve nikla kod njih , u Sibiru u Norilsku .

• 4Ovo se svidja korisnicima: stegonosa, raketaš, stug, kolateralnasteta
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo moj mali prilog barem po temi međuplanetarnog putovanja. Animacija u nekim približnim mjerama osim što su Sunce i planete (Zemlja i Mars) povećane da se vide (u naravnom mjerilu budu male piknje ko da se muva pokakila).



I po meni sve dok smo osuđeni na kemijski pogon nema druge nego koristiti prirodne sile. Međuplanetarno putovanje je takvo da letjelica u svakom trenutku bude pod djelovanjem jednog od nebeskih tijela. Prvo je zona utjecaja Zemlje koja je sa radijusom 0,93 miliona kilometara, pa onda na letjelicu kada se oslobodi Zemlje djeluje privlačna sila Sunca da bi na kraju Mars sa svojim djelovanje privlačio letjelicu sebi. Radijus zone Marsa je 0,58 miliona kilometara. I tako letjelica dobije trajektoriju u formi poluelepse, to je onih srednjih 259 dana putovanja. Inače često napišu da je trenutak lansiranja kada su Zemlja i Mars najbliži što ne odgovara slučaju jer zapravo budu najbliži jedno drugom 3 mjeseca nakon lansiranja.
Kako su kutne brzine kretanja Zemlje i Marsa naravno različite, treba čekati one spomenute 2,14 godine da Zemlja ponovno uđe ''u rep'' Marsu da se nova raketa pukne.

• 14Ovo se svidja korisnicima: Levi, Drug pukovnik, stegonosa, stug, 13892, bojank, tomigun, stalker, nemkea71, ikan, kolateralnasteta, Georgius, theNedjeljko, alenvprekrsku
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pustili su me iz vinskog podruma u civilizaciju , pa listam stare knjige o osvajanju Marsa i gledam nebuloze sa zvezdoletima na tviteru g Musca .

Moramo tu napraviti malo reda , pa sam odlučio da vam prenesem nekoliko osnovnih informacija iz Sovjetskih izvora , a volio bih da budemo konstruktivni i pokušamo to osporiti nekom matematikom nekim linkom na ozbiljnu liteaturu , a ne na tviter g Musca..

Budem obradio dvije misije , dvije putanje do Marsa i natrag, potpuno različite po karakteru i trajanju , a onda bih volio da zajedničkim snagama to pokušamo dovesti do nekih brojeva , do kučnog broja kako reče kolega Stug.

Mars spora misija ( )

Rekoh već da se udaljenost i položaj planeta mijenjaju u nekom ritmu od 15 i 17 godina , a ima i stoljetni ritam koji nas sad ne zanima . U slijedečih desetak godina je ritam povoljnih letova ka Marsu svakih 780 dana plus minus koji dan.

Pođimo od toga da nultog dana imamo na orbiti oko zemlje sve potrebno, imamo ISS sa svom infrastrukturom i posadu koja je standardnom procedurom dovežena na ISS , isto tako nas u Marsovoj orbiti čeka sve potrebno . Budemo u nastavku pogledali što sve prethodi tom nultom danu.

Nultog dana sa niske orbite cca 200-400 km od Zemlje, recimo sa ISS usmjeravamo zvezdolet ka Marsu i ubrzavamo ga sa cca 7700m/s na brzinu od 11567 m /s , to je minimalna brzina dovoljna da se dođe do Marsa za 255 dana . Sa mao večim brzinama pada vrijeme leta ali raste količina goriva potrebna za ubrzavanje i usporavanje u orbiti oko Marsa.

Da bi imali viziju koliko je to evo neki odnosi

brzina 11567 m/s vrijeme leta do marsa 255 dana
11800 m/s 165dana
12000 m/s 144dana
13000 m/s 105dana
16650 m/s 70dana
18700 m/s 68dana

Ako gledamo tu najsporiju varijantu onda zvezdolet dolazi u blizinu marsa sa brzinom od 6200m/s i raketnim motorima je to potrebno smanjiti na 3613 m/s kako bi se ušlo u orbitu Marsa na visini od 200 km. Na orbiti se zvezdolet može spojiti sa tankerom koji ga čeka , budemo kasnije u razradi vidjeli koliko je vremena ranije tanker poletio i koliko dugočeka u orbiti.

Za spuštanje sa orbite je potrebno opet motorima skinuti tu brzinu za cca 200m/s , a dalje kočenjem oblikom trupa ili padobranima treba to svesti na nulu.

Tokom leta se položaj planeta promijenio i treba na Marsu čekati 525 dana kako bi se planeti našli u povoljnoj poziciji .

Zvezdolet se sa površine Marsa mora ubrzati opet do orbitalne brzine od 3613 m/s kako bi se spojio sa tankerom , onim prvim ili nekim drugim i dobio sve potrepštine za povratak.

Za povratak ga treba ubrzati do brzine od 5600m/s i unda on putuje do Zemlje 240 dana, kako ga zemlja privlaći on ubrzava i u blizini zemlje ima brzinu od 11500m/s tu je potrebno raketnim motorima usporiti zvezdolet na 7700 m /s i spojiti ga na ISS .

Sa ISS se standardnim postupkom posada vrača na zemlju, bučne u more.

Za takav let treba 1020 dana od nultog dana .

Važno je da uočimo, tu periodičnost u terminima lansiranja , tanker se može lansirati u tom ciklusu i može doči u orbiti Marsa dan dva priji ili kasnije , a može biti i lansiran u prethodnom ciklusu znači 780 dana ranije i onda u orbiti mora čekati 525 dana do dolaska zvezdoleta.

Budući tanker nosi gorivo i kisik i hranu i slično on nema sve one zaštite koje ima zvjezdolet i može biti nešto lakši pa se može poslati večom brzinom sa tjedan dva zakašnjenja i bude stigao zvezdolet , ili obratno moguče je unutra par tjedana sa istim busterima lansirati tanker i zvezdolet , taj koridor je otvoren maksimalno 30 dana i nakon tog perioda se više ne može ništa lansirati prema Marsu do isteka ciklusa od 780 dana .

Bilo bi logično da se prvo sporijim letovima kji su ekonomični pošalju recimo dva tankera , a onda jednim bržim letom zvezdolet sa posadom .

Tu su zanimljive brzine oko 12000m/ s tu je sa malom promjenom moguće dobiti koridor od dvadesetak dana i sve potrebno poslati ka Marsu.

Po toj sporoj varijanti zvezdolet bi nakon cca 500 dana provedenih u orbiti oko zemlje mogao na novu misiju ka Marsu.

Ja ovdje ne govorim o tonama i dolarima , govorim o brzinama i vremenu , a budemo došli i do dolara.

Jasno je i mojoj babi da je ovo jedna katastrofalno spora varijanta, skoro se 500 dana putuje i 525dana boravi na marsu. Tih 525 dana se ne može skratiti jer se mora čekati povoljan položaj planeta za povratak.

Budemo vidjeli kasnije da je i ovako spora varijanta jako teško ostvariva sa Metanom ili Vodikom , odnosno bilo kojim kemijskim pogonom i najboljim karbonskim strukturama, a čelik za lonce i ona Muscova krila možemo odmah zaboraviti.

Mars brza misija

Nasuprot ovom gore iznešenom moguće je to sve skratiti , bar na papiru ,

Po istom scenariju na ISS dovodimo sve potrebno i u jednom sporom i ekonomičnom ciklusu u ranijem periodu na Marsovu orbitu dovedemo sve potrebno.

Nultog dana starta zvezdolet ka Marsu , ubrzava sa 7900m/s na 18700m/s , let do Marsa traje 68 dana . U blizini Marsa zbog gravitacije ima brzinu od 23000m/s i treba zvezdolet usporiti na 3600m/s kako bi ušao u orbitu. Tu se zvezdolet može spojiti sa tankerom .

Za spuštanje sa orbite je ista procedura kao u sporoj vrijanti , na površini Marsa bi posada boravila 4 dana , i nakon toga po istom principu bi se digli na orbitu i spojili opet na tanker.

Sa orbitalne brzine bi ubrzali na brzinu od 15700m/s i do zemlje letili 81 dan.

U blizini zemlje bi imali brzinu od 14000m/s te bi se moralo sve usporiti na orbitalnu brzinu od 7900m/s i spojiti na ISS.

sa ISS se posada redovnom procedurom vrača na zemlju.

Znaći sve traje 150 dana i slijedeča misija ka Marsu je opet za 780 dana od nultog dana .

Ne znam gdi je Musc u toj priči , ali da vas samo podsjetim da ljudski rod još nije napravio ništa što bi letilo brzinom večom od 16,6 , a i to je postignuto povoljnim položajem planeta i njihovom gravitacijom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas,

Ovo tanker u orbiti Marsa, jel ste to mislili nesto poput Gateway stanice sto NASA planira u orbiti meseca za buduce lunarne misije?

Mozda bi Mogli da razmotrimo neke alternative umesto starship sastavi se u orbiti docking sistemom od Modula brod za Mars, recimo od pogonskom mogula, service Modula, habitat Modula, nekakav doking modul na koji je zakacen modul za sletanje-poletanje na Mars-sa Marsa?

Mislim da je konstrukcijski tako nesto dosta manje mase od starshipa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna korekcija, možda fulam, ali mislim da sam ipak u pravu.
Kada se gledano iz centra sistema (od Sunca) letjelica kreće iz orbite vanjske planete u orbitu unutarnje planete, ili da ne kompliciram, kada se leti od Marsa prema Zemlji, da se skrati vrijeme doleta potrebno je brzinu leta smanjivati u odnosu na brzinu oslobađanja od poletne planete.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Levi ::Raketas,

Ovo tanker u orbiti Marsa, jel ste to mislili nesto poput Gateway stanice sto NASA planira u orbiti meseca za buduce lunarne misije?

Mozda bi Mogli da razmotrimo neke alternative umesto starship sastavi se u orbiti docking sistemom od Modula brod za Mars, recimo od pogonskom mogula, service Modula, habitat Modula, nekakav doking modul na koji je zakacen modul za sletanje-poletanje na Mars-sa Marsa?

Mislim da je konstrukcijski tako nesto dosta manje mase od starshipa.

Na različite načine se vraćamo na istu temu, da su takve varijante umesto najavljenog "sve u jednom" sistema dugoročno bolje. Izvodljivije, rizik dugoročno manji, tj. sve dok ne nađemo neke druge motore. Sa druge strane to i dosta košta i traži godine da se skocka... Mask bi sve o jednom trošku, "il pukovnik il pokojnik". Privatnik je, potpiše mu neki avanturista papir da je saglasan da se možda i ne vrati i paljba. NASA-u bi rastrgli da im "povratak heroja" nije na prvom mestu i to ne samo u moralnom smislu već i radi politike. Ako Mask padne, pao jedan avanturista, spektakularan pad pojedinca ali nikom ništa, ako padne NASA to je maltene promašaj čitave nacije. Sa druge strane, ako uspe on bi bio njihov Tesla ili Đoković, šta već. Zato će ga i pustiti da dalje razvija ovo, šta god da bude ne mogu da izgube...