Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Može ona bez problema podnjeti povečanje količine goriva , to je korisnije nego skračivati stupnjeve , Motori ukupno daju do 500 tona potiska , ali je to preveliko opterečenje za kosmonaute pogotovo par sekundi prije gašenja bustera.

Ja sam očekivao da bude razvoj išao u smjeru ugradnje kuznjecova NK u centralni blok , on ima duboku regulaciju potiska i on se može prevesti na ler kad opterečenje od 4 bustera pređe 3 g. Nakon odbacivanja bustera kuznjecov može pičiti punom snagom , a onda pod kraj opet smanjiti.

Podnica je od lima debljine 3 mm to imam u zbirci zadataka, to je lim kojeg su oni masovno koristili u zrakoplovnoj industriji tog vremena, Taj zavod u Kujbiševu je proizvodio teške bombardere , aonda su tajno prešli na rezervoare raketa.

Koroljev je zrakolovac i radio je u Gulagu , u OKB Tupoljev , u logoru na dalekom istoku nisam više siguran da li je to bila tvornica Ulan Ude.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok. Kraćenjem od jednog metra bi dobili tonu tereta više. Šta bi dobili kad je nebi kratili, tj imali taj metar prostora za više goriva i oksidansa? Sa koliko tereta više bi onda mogla poletjeti?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tema mjesta polaska na Mars. StarShip bi i trebao, nakon tankanja, iz LEO nastaviti pravac Marsa.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glavni motori na sojuzu daju 420 tona potiska , a oni mali prcljeki još 30 tona ako ne mašu puno lijevo desno , znači 430 tona sigurno , i to je 120 tona više od težine rakete na rampi, ide to bez problema..

Sa zvezdoletom bih ostao na orbiti , nebih ga spuštao ni dizao sa orbite , zato što smo zaglavili na pumpi za gorivo.

Rekoh da sam natankao 1000 tona goriva u orbiti oko Mars i to je ok , samo sad da vidimo odakle mi to gorivo.

Ja ne gledam 100 godina u budučnost, kad bude vjerojatno neka kolonija na marsu, i tvornica goriva , gledam deset godina u budučnost ,i gledam svaki dan one crnce tamo na suncu i kiši koji zavaruju onaj INOX lonac.

Da bih natankao 1000 tona goriva moram isprazniti deset tankera svaki po 100 tona , toliko umjesto putnika može ponijeti goriva svaki zvezdolet.

Ti tankeri ostaju u orbiti oko Marsa , svaki ima 6 Raptora na sebi koji se ne mogu vratiti , osim da se skinu sa rezervoara i nekim drugim brodom vrate na zemlju , za što opet treba gorivo.

U principu mogu zamisliti tanker sa jednim Raptorom koji če guslati pol sata dok potroši gorivo i tada je on mrtvac i možemo ga se baciti, mogu zamisliti tanker koji če biti olakšan bez onih krila i keramičkih ploćica, tanker od karbona ili kao rezervoari na Sojuzu gdi stane 100 tona goriva u 5 tona težak rezervoar, koji se ostavlja u orbiti oko marsa, ali je opet taj tank za 1200 tona goriva težak 60 tona plus raptor i elektronika , i opet u orbitu dolazi po jednom tanku 150 do 160 tona goriva

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

drug Polkovnjik imam i ja dilema oko tih brzina , a od literature mi je dostupan internet i ovo https://www.google.com/search?q=%D0%9B%D0%B5%D0%B2.....p;ie=UTF-8

pokušaj to skinut u bilo kojoj varijanti, i budu ti neke stvari jasnije.

Ja polazim od toga da kamen koj bacim sa zemlje mora pasti istom brzinom nazad , isto tako i na marsu , ako mu je druga kosmička 5.6 km onda to znaći da če kamen bačen tom brzinom otići u sinčevu orbitu , ali isto tako če se kamen koji dođe u doseg marsove gravitacije pasti na mars sa tom brzinom .

U slučaju kad kamen dolazi sa zemlje i da je prošao točku E , znači izašao je iz dosega gravitacije zemlje i načazi se u području gravitacije sunca sve dok ne naleti na gravitacijsko područje marsa , i onda se strmopizdi na Mars ,ali na početku on več ima neku brzinu i još dobije drugu kosmičku marsijansku.

Kod brzih putanja u točki E brzina može biti kilometar dva veča od kritične , pa če na Marsu udarna brzina biti veče od druge kosmičeke za taj kilometar ili dba.

Ja sam speman to protabiriti i razjasniti u metar točno , ali sad me više brine ovih 1000 tona Metana i Kisika u orbiti Marsa.

Meni je od samog početka bilo jasno da je Musc varalica , i da je to sve kolo sreče , koje se okreče neko vrijeme , ali da je tolika varalica nisam bio svjestan dok nisam napravio ove grube kontrolne proračune.

Sve što kaže na tviteru sve je neka poluistina , i na kraju kad pogledam koliko je tu bilo izmjena naziva, izmjena ideja , koliko je tu likova iz mašte i video igrica od drakona pa super drakona pa merlina i raptora hvatam se za glavu i pokušavam uhvatit neki smisao .

Mislim da je sada važnije postaviti realne matematičke modele i napraviti kontrolne proračune svega toga , a manje je važno da li smo startali sa visine od 1000 km ili 200 km.

Generalno je netko morao utrošiti gorivo da to digne na 200 ili 1000 km.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja se patim po malo starijoj literaturi,Траектории полета космических летательных аппаратов, 1964.g, gdje još nisu bili takvi megalomani ciljajući Jupiter, Sunce i komete već se više baziraju na Mars i Veneru. Dosta je ugodna za čitati, ništa visoko znanstveno već prilagođeno.

https://yadi.sk/i/JCJG4U5P3SPPrQ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

skinuo sam ga i pogledao , simpa uradak , ali Levantovski daje pun više podataka i daje konkretne parametre orbita , brzine , daljine i vrijeme.

Do sada se nisam obazirao ni na taj dio priče o 100 ljudi koji leti na mars u trajanju od 250 dana pa za to treba 25 tona kruha i paštete .

Pitam se tko je tu tup i glup

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krivog Levantovskog sam skinuo, otišao odmah na mehaniku leta ka dalekim planetama
Fina mala knjižica, a ova sa elementarnim opisom mehanike na 500 stranica je baš elementarna

• 2Ovo se svidja korisnicima: raketaš, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да ће управо због тог хлеба и паштете ићи на роботе са вештачком интелигенције, попут оних које развија Бостон дајнамикс. За коју годину ће моћи да раде већину механике што раде и људи, и биће далеко погоднији за рад на Марсу.

Ова Маскова прича за Марс је углавном неки ПР да извуче кинту за простије свемирске програме. Попут old fashion шпијунирања из свемира.