VZ "ORAO"

1

VZ "ORAO"

offline
  • zidam zgrade i fasade ........... i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 18041
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Pančevo 1944 - 1949
Na kraju 1944. godine, Ratno vazduhoplovstvo Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (RV NOVJ) raspolagalo je sa 301 avionom. U toku 1945. godine ovaj broj je povećan za 36 lovaca-bombardera, 10 trenažnih, 24 školskih i dva aviona za transport i vezu. Većina aviona je uglavnom bila strane proizvodnje - zarobljeni u toku 1944/45 i dobijena od RAF-a i SSSR-a.
Da bi se ovi avioni održavali u ispravnom stanju i da bi bili spremni za borbena dejstva, bilo je potrebno formirati odgovarajuće radionice. Tako je, u jeku borbenih dejstava, dok se vodio rat na Sremskom frontu, u Pančevu, 30. oktobra 1944. godine formirana "Avio-radionica" iz koje je kasnije od 1949. do 1995. godine u Rajlovcu kod Sarajeva i od 1996. u Bijeljini, izrastao Vazduhoplovni zavod "Orao"
Mala Avio-radionica, od 17 radnika i zarobljenika, obavljala je prve opravke aviona za potrebe Ratnog vazduhoplovstva. Samo u 1945. godini opravljeno je 14 oštećenih aviona. Pored učešća u ratnim operacijama, a u toku 1944. i 1945. godine, ovi avioni pružili su veliku pomoć pri transportu lekova i hrane na područjima Crne Gore, Bosne i drugih krajeva Jugoslavije.
U periodu 1944 - 1949. godina, na lokaciji Pančevo, remontovano je više tipova vazduhoplova strane i domaće proizvodnje.


Rajlovac 1949 - 1992
Od 1919. do 1941. godine, aerodrom Rajlovac bio je vojni aerodrom Kraljevine Jugoslavije. Na ovom aerodromu postojala je i Aeroplanska radionica Sarajevo, koja je bila osposobljena za opravku aviona, zaključno sa generalnim remontom.
U aprilskom ratu 1941. godine, aerodrom Rajlovac bomardovala je više puta italijanska i nemačka avijacija. Posle kapitulacije Jugoslavije, u junu 1941. godine, formirana je zračna luka Rajlovac - Sarajevo. Aerodrom su zaposele jedinice nemačkog ratnog vazduhoplovstva i zrakoplovne snage novostvorene takozvane NDH. Pod zapovedništvom Stožera, zrakoplovne snage NDH držale su aerodrom Rajlovac i borbeno su delovale sve do 06. aprila 1945. godine - oslobađanja Sarajeva. Aerodrom Rajlovac oslobodile su snage IX krajiške brigade, X divizije Petog korpusa Jugoslovenske armije.

U jesen 1949. godine, zbog strateških i geopolitičkih razloga, avio-radionica iz Pančeva, prebazirana je na aerodrom Rajlovac kod Sarajeva. Sa dislociranom opremom iz Pančeva i zatečenom opremom i uređajima, u objektima Aeroplanske radionice u Rajlovcu, nastavljen je rad i formirana je Avio-radionica br. 169 - kasnije "Samostalna vazduhoplovna remontna radionica", pa Vazduhoplovni remontni tehnički zavod (VRTZ) i, na kraju, VZ "Orao".
Početak rada na lokaciji Rajlovac bio je težak. Radilo se u neadekvatnim poslovnim prostorijama i oskudnim materijalnim sredstvima. Poseban problem bio je smeštaj radnika i njihovih porodica. Zavod nije raspolagao stambenim objektima, pa je smeštaj bio u privatnim kućama u okolini Rajlovca. Na posao se dolazilo-odlazilo peške a iz Sarajeva radničkim vozom ili teretnim kamionom, a ako se zakasni na ova prevozna sredstva peške 10 - 15 km. U ovoj fazi razvoja, na ove dve lokacije (Pančevo i Rajlovac) remontovano je više od 15 tipova aviona, strane i domaće proizvodnje. Radilo se stručno i kvalitetno, rokovi su se izvršavali i zadovoljavale potrebe naručilaca aviona.
Poslovanje Zavoda, ne samo u Pančevu nego i u Rajlovcu, bilo je budžetsko. Godišnjim predračunom prihoda i rashoda utvrđeni su okviri, ne samo za plate nego i materijalne troškove. Plate su utvrđivane prema platnim razredima i kvalifikacijama. Proizvodni poslovi su bili normirani, a režijska radna mesta (neproizvodna) odobrili su nadležni organi. O perspektivi i razvoju brigu su vodili vojni organi.


Pregled remonta aviona na lokaciji Pančevo i Rajlovac 1944 - 1954. godine

Remont avionskih klipnih motora 1954 - 1962
Period 1954 - 1962. godine predstavlja novu fazu razvoja Zavoda - prelazak na remont klipnih avionskih motora i njihovih agregata. Opravka klipnih avionskih motora zahtevala je izradu i nabavku novih uređaja i specijalnih alata, zatim primenu novih tehnologija rada i postupaka. Trebalo je raditi po propisanoj dokumentaciji, bez improvizacija, trebalo je ponovo učiti i naučiti da se zadaci izvrše i rokovi održe.


Pregled remonta avionskih klipnih motora 1954 - 1962

Kao što se iz pregleda vidi, motori su ugrađivani u avione stranog i domaćeg porekla. I pored objektivnih teškoća - nedostatka rezervnih delova, specijalnih i drugih alata, Zavod je izvršio godišnje zadatke i podmirivao sve potrebe naručilaca.
U ovoj fazi rada i razvoja Zavoda, ponovo su nedostajala materijalna sredstva za nabavku novih mašina i uređaja, kao i specijalnih alata. Bilo je teškoća i pri nabavci uvoznih i domaćih materijala, jer se radilo o specijalnim i deficitiranim materijalima i o ograničenim obrtnim sredstvima. Zalaganjem rukovodstva i kolektiva godišnji zadaci su u rokovima realizovani.
Kadrovska politika predstavljala je poseban problem jer je Zavod imao samo jednog mašinskog inženjera - smer vazduhoplovni motori, kapetana Momčila Dimitrijevića. Nedostajali su stručnjaci, ne samo vazduhoplovne, mašinske i elektro stuke, nego i visokokvalifikovani avio-mehaničari. Kvalifikovanu radnu snagu, vazduhoplovnog smera, jedino je spremala Industrijska vazduhoplovna škola u Somboru. U periodu 1952 - 1954. godina po rasporedu, u Zavod je raspoređeno preko 30 učenika sa diplomom kvalifikovanog avio-mehaničara. Ova grupa radnika kasnije, praktičnim radom i školovanjem, postala je motorna snaga i vrhunski majstori avio-struke. Mnogi od njih radni vek proveli su u VZ "Orao".

Radni uslovi u radionicama i poslovnim prostorima i dalje su bili teški, jer su bili neadekvatni za ovu vrstu delatnosti. Radionički i kancelarijski prostori imali su nivo nužnog smeštaja. Zagrevalo se pećima na drva, a kasnije pećima na naftu. Higijensko-tehnička zaštita bila je na vrlo niskom nivou, ali je radna disciplina bila vojna.
Društveni standard radnika i uslovi življenja takođe su bili teški. Zavod nije raspolagao stambenim fondom, a vojnostambeni fond u Sarajevu nije mogao podmiriti ni svoje potrebe. Smeštaj je bio uglavnom privatno - podstanarski. Prevozna sredstva, za posao i sa posla, bili su radnički vozovi i teretni kamioni. Gradski saobraćaj Sarajevo - Rajlovac, sa ograničenim brojem linija uveden je 1956. godine i radnici Zavoda, zbog raspodela linija, nisu ga mogli koristiti. Poslovanje Zavoda u ovom periodu bilo je budžetsko. Plan prihoda i rashoda, koji su kontrolisali i odobravali nadležni vojni organi, pravio se godišnje. Sistematizaciju radnih mesta odobravali su vojni organi. Plate su bile propisane uredbama prema platnim razredima i kvalifikacijama. Iz cene radova i usluga isključeni su rezervni delovi i materijali. ali su njihovi utrošci, putem posebnih komisija, kontrolisani.

Remont turbomlaznih motora američke proizvodnje 1962 - 1966
Od 1962. do 1966. godine, VZ "Orao" prelazi u novu fazu razvoja osvajanjem remonta turbomlaznih motora američke proizvodnje. Uvođenjem u naoružanje mlaznih motora, RV i PVO pratio je svetski trend u ovoj oblasti.
Odluka da se ovi motori reontuju u VZ "Orao", a ne kod proizvođača, za rukovodsto i radnike Zavoda, značila je progres, budućnost i odgovornost. Za mali kolektiv, skromnih proizvodnih resursa, kadrovskih potencijala i tehničko-tehnoloških znanja bio je to veliki izazov i ogroman rizik. Prvi put se videla složena elektronika motora i njegovih agregata. Teško je išlo i sa prevođenjem dokumentacije i primenom novih tehnoloških postupaka. Nedovoljan broj diplomiranih inženjera nadoknađivan je danonoćnim radom i iskustvom tehničara i avio-mehaničara.


Pregled motora američke proizvodnje koje je remontovao VZ "Orao"

U periodu 1962-1966. godina, uslovi rada i društveni standard znatno su poboljšani. Deo skladišta je adaptiran za restoran društvene ishrane radnika. Dolazak na posao i odlazak sa posla organizovan je zakupljenim autobusima "Udarnik - Centrotrans" Sarajevo. Vojnostambena komisija garnizona Sarajevo, Zavodu dodeljuje kadrovske stanove u Sarajevu i Rajlovcu. Radnici se školuju, uz rad, u višim školama i na fakultetima. Prvi diplomirani mašinski inženjer, sa redovnog školovanja, koji je primljen u Zavod 1965. godine, bio je Slobodan Trikić.
Zavod je još uvek poslovao kao budžetska ustanova, a ne na principu sticanja i raspodele dohotka. Posle analize u Zavodu i zahteva nadležnih organa, u 1969. godini, donesen je novi pravilnik. Ovim pravilnikom stvorene su ekonomske predpostavke da se vodi briga o ekonomičnijem i racionalnijem poslovanju, da Zavod živi od svog dohotka i da vrši njegovu raspodelu prema svojim potrebama.


Motor J-35-A-29 ugrađivan u Tanderdžet F84-G


Motor J-33A-35 ugrađivan u Tanderdžet TV-2


Motor J-47-GE13 ugrađivan u Sejbr F-86E


Remont turbomlaznih motora engleske proizvodnje od 1966. do danas
U 1966. godini, kupljeni su turbomlazni motori "VIPER" engleske proizvodnje za domaće avione Galeb i Jastreb. Remont ovih motora poveren je VZ "Orao".
Od 1966. godine VZ "Orao" napušta ranije programe remonta motora i osvaja remont motora "VIPER" engleske proizvodnje. Prelazak na remont ovih motora zahtevao je nabavku i izradu novih uređaja i konstrukciju specijalnih i drugih alata. Novi tehnološki postupci, nova tehničko-tehnološka i radna dokumentacija, zahtevali su ponovno učenje. Ponovo se moralo raditi i učiti, ne samo u tehničko-tehnološkim biroima, nego i u radionicama, na radnim mestima od rastavljanja, opravke, do ispitivanja na probnim stanicama. Ponovo su na potezu bile stare i nove generacije, očevi i sinovi koji nastavljaju tradiciju vazduhoplovaca. VZ "Orao" uspešno je remontovao motore "VIPER". Garantni list o kvalitetu remontovanih motora, koji izdaje VZ "Orao" najbolja je garancija za uspešan i bezbedan let pilotima na avionima Galeb i Jastreb.


Motori VIPER engleske proizvodnje


VIPER MK-22-6 ugrađivan u Galeb G-2


VIPER 531 ugrađivan u Jastreb


Remont turbomlaznih motora ruske proizvodnje
U 1972. godini, po želji RV i PVO, VZ "Orao" poveren je remont turbomlaznih motora ruske proizvodnje za avione MiG. Osvajanjem opravke motora ruske proizvodnje za avione MiG-21, VZ "Orap" ovladao je svim tehnologijama remonta motora zapadnog i istočnog porekla. U procesu remonta motora i agregata, u primeni su sve tehnologije, sve je sinhronizovano, od prijema motora na remont do isporuke kupcu. Ovom fazom razvoja VZ "Orao" ostvario je nove reference kod domaćih i stranih kupaca.


Motor ruske proizvodnje


Motor R11 F2C-300 (MM-14) ugrađivan u MiG-21 pfm


Motor R-25-300 (MM-17) ugrađivan u MiG-21 bis


Proizvodnja motora "VIPER" serije MK.632 za avione Orao i Galeb G-4
U 1968. godini Vazduhoplovno-tehnički institut iz Beograda uradio je studiju za proizvodnju aviona Orao, sa pogonom dva Rolls-Royce motora "VIPER MK.632-41". Krajem 1969. godine, vlada Jugoslavije i Rumunije dogovrile su se, da se poslovi i troškovi razvoja podele u odnosu pola-pola. Projekat je nazvan "YUROM". U Velikoj Bitaniji kupljena je licenca za motor, a stajni trap projektovan je u vazduhoplovnom institutu (VTI) Žarkovo, "Utva" - Pančevo, "SOKO" - Mostar i "Prva Petoletka" - Trstenik. Nosliac avionskog programa bio je "Soko" - Mostar, a motorskog programa VZ "Orao". Vazduhoplovni institut Žarkovo koordinirao je ukupan projekat avion-motor sa tehničko-tehnološke strane kao projektantska kuća. Savezna direkcija za promet i rezerve (SDPR) - Beograd bila je nosilac ugovora i koordinirala je ukupan "YUROM" program. Za motorski deo jugoslovenskog projekta, sa R&R bio je zadužen VZ "Orao", a za rumunski "Turbomecanica" - Bukurešt.


Podela proizvodnje motora, unutar Jugoslavije, izvršerna je na četiri glavna kooperanta i više manjih kooperanata što se ilustruje slikom motora i procentualnim učešćem.


Prikaz učesnika u programu sa mnoštvom međusobnih aktivnosti koje su, direktno ili indirektno, povezane u proizvodnju licence motora "VIPER"

Razvoj, konstrukciju i prvu proizvodnju motora, serije 632, obavili su "Rolls-Royce" Velika Britanija i "FIAT" - Italija. Motor 633-41 razvijen je iz motora 632-41 dogradnjom uređaja za dopunsko sagorevanje. Prvi motor uspešno je ispitan na probnoj stanici VZ "Orao" 14. aprila 1981. godine.
Za uspešno osvajanje proizvodnje motora "VIPER", za avione Orao i G-4, VZ "Orao" 1984. godine dobija od "Rolls-Royce" sertifikat za proizvodnju delova i modula i sertifikat za sastavljanje i ispitivanje motora.



Vazduhoplovni zavod "Orao" uspešno je koordinirao sve eksterne i interne aktivnosti realizacije programa "YUROM". Stručni kadrovi bili su poseban problem za realizaciju ovako krupnog zadatka. Postojeći kadrovi nisu mogli preuzeti odgovornost za realizaciju ovog programa. Primljeni su stručni kadrovi ali nisu imali vazduhoplovno iskustvo. Formiranje sektora za proizvodnju, sa pretežno novoprimljenim kadrovima, pokazao je lošu stranu, pa su iz sektora remonta i iz drugih sektora premešteni iskusni vazduhoplovci, čime je znatno ubrzan i poboljšan kvalitet rada proizvodnje delova i modula motora.
Program sektora proizvodnje, nije se sastojao samo u proizvodnji rezervnih delova i modula licencnog motora "VIPER" već i u proizvodnji specijalnih alata, uređaja i rezervnih delova za sektor remonta i civilno tržište. Sektor proizvodnje, sa kadrovskim potencijalom, organizacijom rada i tehničko-tehnološkom opremom, uspešnom realizacijom "YUROM" programa, preuzeo je i deo rumunskog programa i uključio se u kooperaciju proizvodnje rezervnih delova za poznate svetske firme. U proizvodnji turbomlaznih motora ovladao je sledećim tehnologijama:
- mašinskom obradom numerički upravljanih mašina
- savremenom opremom zavarivanja u proizvodnji rezervnih delova - zavarivanje takozidnih elemenata u sklopove motora
- vrhunskom tehničkom obradom najkompleksnije termičke obrade
- obradom putem plastične deformacije, "toplih delova" motora koji se oblikuju složenim tehnološkim postupkom pri obradi "egzotičnih" materijala zbog strogih zahteva u pogledu tačnosti mera i geometrije delova
- elektro-erozionom obradom opšte i specifične namene. Unikatnom opremom za bušenje velikog broja malih otvora koja se primenjuje pri proizvodnji komora za sagorevanje.

Do ulaska u proizvodnju licencnog motora "VIPER" i međunarodnu kooperaciju, sektor proizvodnje učestvovao je sa 10 - 15% ukupnog obima norma časova rada i usluga Zavoda. U 1991. godini ovo učešće iznosilo je 48%. Ulaskom VZ "Orao" u licencnu proizvodnju motora "VIPER", otpočela je intezivna investiciona izgradnja proizvodnih objekata i prateće infrastukture. Prvi temelji, ove gradnje, započeti su 1962. i kasnije je nastavljena gradnja sve do 1992. godine.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Feb 2008
  • Poruke: 380

E ima i nastavak:Bijeljina 1996-?.Trenutno je u orlu najvise price je oko privatizacije.Inace Orao je i u ovom periodu radio remont motora.



offline
  • Pridružio: 21 Jul 2008
  • Poruke: 9466
  • Gde živiš: Gorod-geroй Moskva

trazi se strateski partner za Orao....

offline
  • Pridružio: 13 Feb 2008
  • Poruke: 380

Pa vec ima i ponuda.Jos ako dobiju posao u Juznoj Americi,bice im dobro.

offline
  • Pridružio: 28 Okt 2007
  • Poruke: 775





Prica o VZ “Orao” u periodu 1996-97. i lepim nadama za bolju buducnost.
Tekst je objavljen u listu “Novosti” 23.06.1997. godine.

offline
  • zidam zgrade i fasade ........... i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 18041
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

offline
  • Pridružio: 16 Jan 2009
  • Poruke: 11

Ove uramljene Rols-Rojsove sertifikate iz 1984. nazalost danas mozemo da tretiramo samo kao relikviju (kao i recimo Zvezdin pehar osvajaca Kupa sampiona iz 1991.). Ta su vremena prosla...

Orao je danas ziva katastrofa Razlog za to je prost - najbolji odose, ostadose trecepozivci. A nedostatak kadrova je tesko nadoknaditi. Licno sam bio upucen u posao koji je nemacki Simens nudio Orlu a ticao se bazdarenja termoparova (za sta je Orao bio osposobljen i certifikovan). To je zapravo trebalo da bude probni balon, pa ako se Orao pokaze kao pouzdan partner islo bi se i na ozbiljnije stvari. Cela stvar je propala i to zahvaljujuci nesposobnosti rukovodstva iz Bjeljine - pocevsi od toga da danima nisu odgovarali na mejlove i telefonske pozive (kao da su bezali od posla i zarade) pa do toga da su na kraju zacepili cenu koja je bila visa nego bilo gde u EU (verovatno su je lupili napamet).

Slicni "gospodari znanja" obitavaju i u Momi Stanojlovicu, Utvi itd. Uz sve objektivne teskoce sa kojima se pobrojani susrecu, to je jedan od glavnih razloga zasto im ide tako kako im ide.

offline
  • Pridružio: 26 Feb 2008
  • Poruke: 383

Orao pali motore
Vazduhoplovni zavod "Orao" iz Bijeljine i jedan od tri najveća svjetska proizvođača avio-motora, kanadska firma "Pret end Vitni", potpisali su danas u Bijeljini Ugovor o desetogodišnjoj komercijalnoj saradnji.
Direktor Zavoda, Milan Prica, ranije je naveo da je ugovorom predviđeno da "Orao" u narednom periodu proizvodi dijelove i komponente za motore i turbine civilnih mlaznih aviona, a u prvih 18 mjeseci kanadski partner isporučivaće zavodu neophodni materijal.
Prema nezvaničnim saznanjima, vrijednost ugovora za prvu godinu procjenjuje se na 2,2 miliona kanadskih dolara.
Pregovore o budućem djelovanju i saradnji održali su juče u Bijeljini predstavnici delegacije iz Kanade, SAD i Poljske s predstavnicima Vlade Republike Srpske, pomoćnikom ministra industrije, energetike i rudarstva, Đurom Grbićem, i predstavnicima lokalne vlasti.
Potpisnici ugovora juče novinarima nisu davali izjave, navodeći da su ugovorom obavezani na tajnost podataka.
Direktor Zavoda, Prica ranije je izjavio da je na pripremi ovog ugovora rađeno dvije godine te da je grupa stručnjaka Zavoda boravila u Kanadi na obuci.
Grbić, pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva RS, rekao je da je privatizacioni program za "Orao" već gotov, te da će svi detalji u vezi s privatizacijom biti definisani do kraja marta.
On je dodao da su Kanađani iskazali interes za kupovinu više od 49 odsto akcija Zavoda, ali da to trenutno nije moguće zbog zakonskih ograničenja.
Predložili smo da se izmijeni Zakon o stranim ulaganjima i da se pruži mogućnost, s obzirom na to da se radi o remontu, a ne proizvodnji naoružanja i vojne opreme, prodaje više od 49 odsto vlasništva - rekao je Grbić.
Vazduhoplovni zavod "Orao" bavi se proizvodnjom, montažom i ispitivanjem podzvučnih i nadzvučnih turbo-mlaznih avionskih motora, izradom i konstrukcijom dijelova i specijalnih alata za auto-industriju, projektovanjem i remontovanjem avio-dijelova, mašinskom obradom i sličnim poslovima.
"Orao" zapošljava 417 radnika, a izvozi 85 odsto svojih proizvoda. Trenutno radi remonte motora rols-rojs, mig 21, mig 25, te ležajeve skf za Švedsku, najvećeg svjetskog proizvođača ležajeva i dijelove za "Erbasove" avione.
Kanadska firma "Pret end Vitni" ima centralu u SAD i uz "Dženeral elektrik" i "Rols-rojs" vodeći je svjetski proizvođač avionskih mlaznih motora, gasnih turbina i generatora za brodove i raketne motore.
Pret end Vitni" ima 40.000 zaposlenih i godišnji promet od 13 milijardi dolara.

preuzeto sa
http://www.fokus.ba/vidi.php?rub=5&vijest=18049

offline
  • Pridružio: 28 Okt 2007
  • Poruke: 775

novembarski tango :: Trenutno radi remonte motora rols-rojs, mig 21, mig 25,

Mig-25?

Verovatno je u pitanju Mig-29.

offline
  • Pridružio: 26 Jan 2006
  • Poruke: 118
  • Gde živiš: Banjaluka

Izasao novi clanak u glasu srpske na ovu temu, valjda kanadjani zele da kupe 51% ili nista od posla.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 620 korisnika na forumu :: 32 registrovanih, 4 sakrivenih i 584 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aleksandar_tatic, aljosa7, amaterSRB, crnitrn, d.arsenal321, darkangel, dino.usa, DJORDJE-NO-1, dragon986, Faki-Valjevo, Filodendron, gvozdenavolja, indja, Insan, ivance95, ivica976, Koca Popovic, Kruger, Kubovac, kunktator, milan.tatanac1, Novi, Regrut Boskica, repac, rovac, S-lash, saputnik plavetnila, Toni, vathra, vlvl