Na današnji dan...

45

Na današnji dan...

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23788

Данас је понедељак, 20. март, 2017. године
На данашњи дан: У борбама над Скадром 1913. погинуо пилот Михајло Петровић;
Немачки нацисти отворили први концентрациони логор Дахау;
У сукобима код Србице и Подујева погинуо један полицајац и седам терориста ОВК
http://www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-u-borba.....-cobi.html



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • goxin 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 20 Dec 2013
  • Poruke: 6245
  • Gde živiš: Srpsko Sarajevo

20 mart 1993 umro je Spomenko Gostic poslije teskog ranjavanja .
https://sr.m.wikipedia.org/sr/Спо.....80;ћ
https://youtu.be/Bk9BKJ8YqDE



Vječna ti slava !!!



offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23788

Na današnji dan 20.marta 2003 počela je operacija Iraqi Freedom ( Iračka sloboda) znana i kao Drugi zalivski rat koji su predvodile SAD uz pomoć Velike Britanije, Australije Poljske, Danske, Južne Koreje, Italije i Španije. Operaciju posle skoro jednogodišnje pripreme vodio je general Tomi Frenks. U operaciji je učestvovalo 145.000 američkih vojnika.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23788

http://mondo.rs/a993175/Info/Svet/Vasilij-Zajcev-n.....ntent=mart
UBICA BEZ PREMCA: Vasilij Zajcev - broj jedan

Čuveni ruski snajperista Vasilij Zajcev rođen je na današnji dan 1915. godine. Evo nekoliko istorijskih činjenica o čoveku čije ratničke veštine su i danas predmet vojno-taktičkih izučavanja u svetu.
23.03.2017.
Zajcev je titulu najuspešnijeg snajperiste stekao tokom Drugog svetskog rata, za vreme Staljingradske bitke, pošto je od 10. novembra do 17. decembra 1942. godine ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira (uključujući i 11 neprijateljskih snajperista).

Pre 10. novembra ubio je 32 neprijateljska vojnika koristeći običnu sovjetsku pušku tipa Mosin. Procenjeno je da je 28 snajperista koje je on obučavao izbacilo iz stroja preko 3.000 neprijateljskih vojnika.

Zajcev je odrastao u Uralskim planinama, snajperske veštine mu je prenosio deda, a usavršio se loveći jelene. Zajcev na ruskom znači zec. Snajperisti koje je obučio tokom rata bili su poznati pod imenom "zajčata" (zečići).

Poznato je da je tokom rata tražio sklonište na raznoraznim lokacijama, ispod ruševina, na visokim lokacijama i u vodovodnim cevima. Nakon nekoliko ubistava on bi promenio lokaciju. Zajedno sa svojim partnerom Nikolajom Kulikovim, Zajcev je unosio strah među visoko rangirane fašističke oficire.
Njegova taktika je bila da prekrije veliko područje sa još dva vojnika, sa snajperistom i posmatračem. Ova taktika je još uvek u upotrebi. Njegovi podvizi su dizali moral sovjetskim vojnicima i on se smatra odlučujućim faktorom u porazu Nemačke vojske u Staljingradu (današnji Volgograd).
Puška kojom se Vasilij služio je bila standardna vojnička puška Mosin-Nagant M-91/30 kalibra 7.62 milimetara sa optičkim nišanom. U to vreme je to bio "PU" nišan sa uvećanjem x3,5, koji je kasnije zamenjen sa nišanom "PE" uvećanja x4. Ova puška se smatra najefikasnijom i najmasovnije upotrebljenom puškom Drugog svetskog rata, a ostala je u upotrebi na mnogim bojnim poljima i dugo nakon rata.

Zajcev je učestvovao u borbama sve do januara 1943. god. kada je doživeo povredu očiju. Međutim, profesor Filatov je uspešnom operacijom otklonio posledice povrede tako da se Zajcev po oporavku ponovo pridružio svojoj jedinici. Kraj rata je dočekao na reci Dnjestar u činu kapetana. Posle rata Zajcev je bio direktor fabrike u Kijevu.


Odlikovan je najvećim ratnim priznanjem Crvene armije "Ordenom heroja Sovjetskog saveza", takođe je dobio i dva ordena "Lenjin" i dva ordena "Crvene zastave" i mnogobrojna odlikovanja.

Prema Entoni Bevoru, autoru knjige "Staljingrad", neki sovjetski izvori tvrde da su Nemci, tokom bitke doveli komandanta snajperske škole, majora Hajnca Torvalda u Staljingrad kako bi likvidirao Zajceva. Posle nekoliko dana potrage, Zajcev je opazio svog protivnika skrivenog iza parčeta izgužvanog lima i ubio ga. Ovaj navodni dvoboj dvojice čuvenih snajperista prikazan je u Holivudskom filmu "Neprijatelj pred vratima" (Enemy at the Gates).
Torvaldov optički nišan, navodno najomiljeniji Zajcevljev ratni trofej, izložen je u Muzeju oružanih snaga u Moskvi.

Po završetku rata Zajcev je posetio Berlin, gde je sreo svoje prijatelje koji su služili sa njim. Oni su mu poklonili njegov snajper sa posvetom: "Heroju Sovjetskog saveza Vasiliju Zajcevu, koji je sahranio u Staljingradu više od 300 fašista". Snajper je sačuvan i još uvek stoji u Vologogradskom muzeju "Staljingradska Bitka". Posle rata Zajcev je vodio fabriku u Kijevu nakon završenog tekstilnog fakulteta.
Umro je 15. decembra 1991. u 76. godini. Iako je njegova lična želja bila da bude sahranjen u memorijalnom kompleksu na Mamajev Kurganu u Volgogradu, prvobitno je sahranjen na Vojnom spomen groblju u Kijevu.

Godine 2005. povodom 60. godišnjice Pobede nad fašizmom, supruga Vasilija Zajceva, Zinaida, obratila se rukovodstvu grada Volgograda s molbom da usliše poslednju želju njenog supruga i njegove posmrtne ostatke prebace na Mamajev Kurgan.

Ova molba je ispunjena i 31. januara 2006. godine posmrtni ostaci Vasilija Zajceva su preneti i sa najvišim vojnim počastima sahranjeni u memorijalnom kompleksu na Mamajevom Kurganu. Njegov kovčeg je smešten odmah pored spomenika gde je napisan njegov poznati citat: Very Happy "Nema mesta za nas iza Volge". Ziveli

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11867
  • Gde živiš: Vranje

Na današnji dan stradali su ljudi koji nam danas nedostaju. K'o 'leba nedostaju, jer je ovde, kao i uvek, manjak pametnih i iskusnih.
Stradanje je trajalo 78 dana. Nažalost, pokazalo se tačno da "metak u ratu i odlikovanje u miru uvek pogadjaju pogrešnog čoveka".

Mir Vašim dušama, poštovane kolege.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23788

бомбардован 3. априла 1999.

Мост слободе је мост преко Дунава, у Новом Саду. Мост је био отворен 23. октобра 1981. године, а бомбардован 3. априла, 1999. (НАТО бомбардовање). Мост слободе је опет изграђен и отворен за саобраћај октобра 2005. године.
Пројектовао га је академик Никола Хајдин, уз помоћ сарадника инжењера Гојка Ненадовића и Предрага Желалића.
Мост је изведен у систему косих затега са два пилона. Пилони су висине 60 метара на растојању од 361 метар. Укупно има 48 каблова (затега). Дужина конструкције моста је 1382 метра.
Градња моста је трајала 5 година, уграђено је 30.000 кубних метара бетона уз 2.150 тона бетонског гвожђа, као и 10.000 тона челика.
Мост има 6 ауто трака (по 3 у оба смера) и две пешачке траке.
23. октобра 1981. године

бомбардован 3. априла 1999.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23788

ISTORIJA KOJU NISMO UČILI U ŠKOLAMA: Ovaj čovek se UBIO jer nije hteo da sa nacistima NAPADNE JUGOSLAVIJU
http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljiv.....pal-teleki

Znate li ko je bio Pal Teleki?
Da li vam znači nešto njegovo ime?
Ne? A trebalo bi...
Ovaj mađarski premijer oduzeo je sebi život na današnji dan 1941. godine i to - zbog Jugoslavije!

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11867
  • Gde živiš: Vranje

Danas je i svetski dan borbe jastucima, pa eto prilike da poleti perije!

Osim toga
1367. - Rođen engleski kralj Henri Bolingbrok, poznat kao Henri Četvrti, osnivač Lankasterske dinastije. Prijesto je prigrabio 1399, zbacivši brata od strica Ričarda Drugog, koji je 1400. pod misterioznim okolnostima umro u zatočeništvu u zamku Pontefrakt. Tokom vladavine do smrti 1413, ugušio je jake pobune Velšana i Ričardovih pristalica, ali je cijena tih ratova bilo teško oporezivanje podanika i iscrpljujuća borba s parlamentom za kontrolu kraljevske blagajne. Posljednje godine vladavine obilježila je njegova teška bolest i oštre frakcijske borbe u vrhu vlasti.

1512. - Turski sultan Bajazit Drugi abdicirao u korist sina Selima Prvog.

1682. - Umro španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je najviše slikao religiozne kompozicije baroknog stila, sladunjave u temi i koloritu. Radio je i realističke prizore sa sentimentalnim podtekstom iz života ulične djece, poput slika "Mali prosjak", "Djeca jedu dinju".

1807. - U selu Voganj kod Rume počela Ticanova buna, nazvana tako prema njenom vođi Teodoru Avramoviću - Ticanu. Podstaknuti pobjedama srpskih ustanika nad Turcima i nezadovoljni teškim nametima, seljaci s vlastelinstva grofa Karla Pejačevića podigli su bunu i javili srpskom vojvodi Luki Lazareviću da se Srem digao na ustanak i da želi ujedinjenje sa Srbijom. Austrijska vojska, u jačini gotovo jedne armije, za deset dana je ugušila bunu u kojoj je učestvovalo oko 15.000 seljaka iz 45 sela rumskog i iločkog vlastelinstva. Tican je uhapšen i strijeljan krajem 1807.

1849. - Umro poljski pisac Juliuš Slovacki, tvorac poljskog romantičarskog pozorišta, majstor jezika i forme. Djela: zbirke pjesama "Poezija" (tri toma), poeme "Anhelli", "U Švajcarskoj", "Benjovski", "Čas misli", "Kralj-Duh", drame "Kordijan", "Fantazi", "Mazepa", "Mindove", "Marija Stjuart", "Horštinjski", "Salomejin srebrni san", tragedije "Baladina", "Lila Veneda".

1893. - Rođen engleski pozorišni i filmski glumac i režiser Lesli Hauard, poznat po izuzetno suptilnoj glumi. U Drugom svjetskom ratu je poginuo 1943. kao dvojnik britanskog premijera Vinstona Čerčila, kad su Nijemci iznad Biskajskog zaliva oborili avion u kojem je bio, uvjereni da je premijer u letjelici. Filmovi: "Romeo i Julija", "Pigmalion", "Prohujalo sa vihorom", "Intermeco".

1897. - Umro njemački kompozitor Johanes Brams, istaknuti kasni romantičar, koji je dosljedno negovao klasičnu muzičku ravnotežu. Kao pobornik oživljavanja oblika klasične i pretklasične muzike komponovao je u tradiciji Johana Sebastijana Baha, Ludviga van Betovena i ranih romantičara, ali s dovoljno originalnosti i snage da postigne jedinstvo krepkosti i nežne melanholije, oporosti i raspjevanosti. Sintetizovao je principe klasike i romantike, pa su ga njegovi sljedbenici nazvali osnivačem njemačke novoklasične škole. Djela: četiri simfonije, kamerna muzika, violinske i klavirske sonate, balade, intermeca i varijacije za klavir, dva klavirska i jedan violinski koncert, vokalne kompozicije ("Njemački rekvijem"), solo pjesme, horovi.

1915. - Umrla srpska slikarka Nadežda Petrović, profesor Akademije likovnih umjetnosti u Beogradu i saosnivač "Kola srpskih sestara" (s Branislavom Nušićem), čije slike se odlikuju snažnim, originalanim izrazom i izvanrednim bogatstvom boja. Umrla je od tifusa kojim je zaražena dok je kao bolničarka negovala ranjene srpske vojnike u Prvom svjetskom ratu u valjevskoj bolnici. Slikarstvo je studirala u Minhenu i Parizu, a prvu samostalnu izložbu priredila je 1900. Sačuvano je oko 200 njenih djela, od kojih su pojedina u vrhu srpskog slikarstva i ravna su evropskim majstorima tog vremena, poput slika "Resnik", "Notr Dam", "Autoportret", "Bulonjska šuma". Slikala je u rasponu od plenerizma do snažnog realizma prožetog ekspresionizmom. U Srbiji svog doba najsnažnije se vezala za modernu umjetnost i anticipirala je njen dalji razvoj. Rođena je u porodici u kojoj su dvije sestre postale slikarke, treća muzičar, a najmlađi brat Rastko Petrović - pisac.

1920. - Umro srpski političar i istoričar Dragoljub-Draža Pavlović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije, koji je 1919. izabran za prvog predsjednika Narodne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Djela: "Ličnost u istoriji", "Istorizam i racionalizam", "Ujedinjenje Njemačke", "Požarevački mir 1718", "Srbija za vrijeme posljednjeg austrijsko-turskog rata 1788-1791".

1922. - Novi Centralni komitet za generalnog sekretara Komunističke partije Rusije postavio Josifa Staljina.

1924. - Rođen američki glumac Marlon Brando, koji je karijeru počeo u pozorištima na Brodveju, ali su mu svjetsku slavu donijele filmske uloge "mladih gnjevnih ljudi" pedesetih godina 20. vijeka. Dobio je nagradu "Oskar" za glavnu ulogu u filmu "Na dokovima Njujorka", ali je 1973. odbio da primi "Oskara" za glavnu ulogu u filmu "Kum", protestujući tako protiv politike vlade SAD prema Indijancima. Umjesto da ode na ceremoniju dodjele nagrade, poslao je jednu indijansku glumicu da opiše patnje američkih Indijanaca. Ostali filmovi: "Tramvaj zvani želja", "Viva Zapata!", "Julije Cezar", "Mladi lavovi", "Jednoooki DŽek", "Pobuna na brodu Baunti", "Grofica iz Hongkonga", "Odsjaj u zlatnom oku", "Posljednji tango u Parizu", "Apokalipsa sada".

1930. - Ras Tafari postao car Haile Selasije Prvi od Abisinije (Etiopija).

1930. - Rođen njemački državnik Helmut Kol - kancelar Zapadne Njemačke od 1982. i kancelar Njemačke poslije ujedinjenja Zapadne i Istočne Njemačke 1990. Na tom položaju je ostao rekordnih 16 godina, do izbornog poraza 1998.

1936. - Pogubljen Bruno Hauptman, otmičar i ubica sina američkog pilota Čarlsa Lindberga, koji je prvi sam preletio Atlantski okean. Otmica i ubistvo toliko su ogorčili javnost SAD da je donesen poseban Zakon o otmici, prema kojem je za taj zločin uvedena smrtna kazna, ali mnogi i sada tvrde da je Hauptman bio nevin i da su zločin počinili nepoznati kriminalci.

1945. - Eduard Beneš obrazovao vladu Narodnog fronta Čehoslovačke, prvu poslije oslobođenja zemlje od nacističke njemačke okupacije u Drugom svjetskom ratu. Kad se uvjerio da zemlja nezaustavljivo klizi u komunističku diktaturu i bez ikakvih mogućnosti da spriječi takav razvoj događaja, 1948. je podnio ostavku i ubrzo umro.

1948. - Premijerom drame Ivana Cankara "Kralj Betajnove", koju je režirao Bojan Stupica, svečano počelo radi Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Dramski ansambl je u početku imao 40 članova, direktor je bio pisac Eli Finci, a umjetnički rukovodilac Stupica.

1975. - Ruski velemajstor Anatolij Karpov postao 12. svjetski prvak u šahu, pošto je dotadašnji prvak američki velemajstor Bobi Fišer demonstrativno odbio uslove Međunarodne šahovske organizacije za susret za svjetsku titulu. Fišer je potom napustio šahovsku scenu i privremeno se vratio tek 1992, kad je u nezvaničnom meču za svjetsku titulu u Beogradu i na Svetom Stefanu pobijedio ruskog velemajstora Borisa Spaskog, kojem je 1972. u meču u Rejkjaviku oduzeo titulu.

1990. - Bugarska prešla na predsjednički sistem vladavine i za prvog predsjednika parlament je izabrao Petra Mladenova, a Bugarska komunistička partija je promijenila ime u Bugarsku socijalističku stranku, na čijem čelu je takođe bio Mladenov.

1991. - Savjet bezbjednosti UN izglasao rezoluciju o prekidu vatre u Zalivskom ratu, naložio razmještaj mirovnih snaga u regionu i zatražio od Iraka da uništi oružje za masovno razaranje.

1991. - Umro engleski pisac Grejem Grin, suptilan analitičar psihe, čije su teme bile bezuspješno traganje za spasenjem i ljubavlju, strah, sažaljenje i nasilje. Djela: romani "Brajtonska stena", "Moć i slava", "Suština stvari", "Kraj ljubavi", "Gubave duše", "Komedijaši", "Monsinjor Kihot", "Doktor Fišer iz Ženeve", "Ministarstvo straha", "Treći čovjek", memoari "Neka vrsta života", "Načini bjekstva", drame, eseji, putopisi.

1992. - Srpski savjet za nacionalnu bezbjednost uputio apel narodu da zanemari nepromišljeni poziv krnjeg Predsjedništva BiH na mobilizaciju i sve učini kako bi bio izbjegnut građanski rat i stradanje, ali to nije zaustavilo sukobe.

1995. - Najmanje 150 pripadnika plemena Hutu, mahom žena i djece, masakrirano u jednom selu na sjeveroistoku Burundija.

1996. - U avionskoj nesreći kod aerodroma "Ćilipi" poginuo ministar trgovine SAD Ronald Braun. Avion "T-43" /vojna verzija "boinga 737"/, koji je letio na liniji Tuzla - Dubrovnik, pao je na jedno brdo kod Cavtata, 2,5 kilometra sjeverozapadno od aerodromske piste. Nesreću nije preživio niko od 35 članova posade i putnika, među kojima je bilo 12 službenika Vlade SAD, 12 američkih biznismena, funkcioner Evropske banke za razvoj, urednik "Njujork tajmsa", hrvatski prevodilac i fotoreporter.

1999. - Avijacija NATO pakta srušila dunavski Most slobode koji je povezivao Novi Sad i Sremsku Kamenicu.

1999. - Vojnici Sfora u Štrpcima kod Rudog u Republici Srpskoj onesposobili dio pruge Beograd - Bar i ubili čuvara pruge Vidoja Tomića.

2000. - Na Palama uhapšen bivši član Predsjedništva BiH i nekadašnji predsjednik Narodne skupštine BiH i Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik. Optužnica tereti Krajišnika za genocid i zločin protiv čovječnosti, za prekršaje zakona i običaja rata i krupne prekršaje Ženevske konvencije.

2001. - Ratni komandant Armije BiH u Srebrenici Naser Orić svjedočio u Sarajevu pred istražiocima Haškog tribunala.

2003. - Srbija i Crna Gora postala 45. članica Savjeta Evrope.

2006. - Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling donio odluku da funkcioneri koje su smijenili prethodni visoki predstavnici u BiH, osim smijenjenih zbog nesaradnje sa Haškim sudom, mogu da obavljaju funkcije u javnim preduzećima i ustanovama.

2006. - Sud u Velesu izrekao oslobađajuću presudu arhiepiskopu Ohridske arhiepiskopije Jovanu, prema optužnici koja ga je teretila da je pronevjerio 320.000 evra crkvenog novca.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23788

3. априла 2017.
СРБИ СРЕЋНА ВАМ 7526. ГОДИНА: О нашем календару и НАСА прича!

Огромна већина Срба не зна да им данас 3. априла почиње нова година. И то 7526. по реду, колико је прошло времена од Потопа

НАСА је пре пар година саопштила да је древни српски календар најтачнији, да је у потпуности усклађен са природом, да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са електромагнетним променама Сунца, али сем неколико истакнутих научних имена, нико на то не обраћа пажњу у српској јавности.

Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1119. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до средине 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Многи споменици, манастири датирани су по српским календару. Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века.

На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

Група српских научника предлаже повратак Старом српском календару, према којем данас (3. априла) почиње 7526. година. Они су упутили писмо председнику Србије Томиславу Николићу, патријарху Иринеју и председнику САНУ Владимиру Костићу, захтевајући од њих да у Србији поново важи стари календар.

Тврде да је то најстарији календар на свету, те да бележи време од после Нојевог потопа, који се догодио прије око 7.500 година.

Говорећи о томе зашто је Стари српски календар посебан, етнолог Слободан Филиповић каже због тога што се заснива на природним јединицама сунчевог система.

– Наш календар прати биолошки ритам Земље. То је уједно народни, црквени и државни календар, каже он, тврдећи да су Срби једини народ који поседује циклусно знање – каже он.

Иначе, српски календар датира још од винчанске културе, а на то указује карактеристичан симбол за време.

Година се делила на два дела, лето је било од Ђурђева до Митрова дана, што се односи на период бујања вегетације и уопште живота на овим просторима. Година је имала тринаест месеци по 28 дана, а сваки месец је имао четири седмице, свака седмица (недеља) имала је по седам дана, као што иду месечеве мене.
Ево како Срби звали месеце у години

Јануар је био коложег, а име је добио по ложењу дрва због хладноће и како би се увећала моћ зубатог зимског сунца.

Фебруар се звао сечко, по времену које је због хладноће карактерисала сеча шума.

Март се звао дерикожа, пошто је био вријеме када су се домаће животиње убијале због несташице хране на крају зиме.

Април се звао лежитрава, јер су људи напокон могли да леже на трави након зиме када је иста била покривена снегом.

Мај се звао цветањ, по цветању биљака и дрвећа.

Јун се звао трешњар, по сазревању првих воћака.

Јул се звао жетвар, пошто је то било вријеме за прву жетву.

Август се звао гумник, пошто се тада жетва преносила из поља на гумно, мали хоризонтални плато ограђен каменом на коме се вршило жито, али такође и место на коме су се људи састајали ради дружења, договарања и игре.

Септембар се звао гроздобер, пошто се тада брало грожђе.

Октобар је био шумопад, време када је лишће почињало да жути, црвени и опада.

Новембар се називао студен, због хладног времена у касној јесени и осећаја блиске зиме која је или већ у суштини дошла или ће доћи ускоро.
http://www.srbijajavlja.rs/2017/04/%d1%81%d1%80%d0.....%bd%d0%b4/
Децембар се називао коледар, и означавао је време када почињу обредне процесије и народни ритуали у циљу дочека Нове године.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1623
  • Gde živiš: Karlmarksland

@dobri..
"1999. - Vojnici Sfora u Štrpcima kod Rudog u Republici Srpskoj onesposobili dio pruge Beograd - Bar i ubili čuvara pruge Vidoja Tomića. "

za ovo prvi put cujem.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 530 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 0 sakrivenih i 523 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: doloress, Drug pukovnik, Duško, kayvan6079, nenad81, S-lash, suton