Na današnji dan...

41

Na današnji dan...

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23779

29 августа 1949 года первая отечественная атомная бомба, являвшаяся копией американской плутониевой бомбы, взорванной в Нагасаки, успешно прошла испытание на Семипалатинском полигоне. Руководителям работ Лаврентию Берии и Игорю Курчатову были присуждены звания Почетный гражданин СССР.
On 29 August 1949, the first Soviet atomic bomb, a copy of the American plutoniyevoy bombs, blasted in Nagasaki, successfully passed the test on the semipalatinsk. Leaders work lavrentiyu berii and Igor Kurchatovu prizes were awarded honorary citizen of the USSR.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • V. Uzelac
  • Pridružio: 28 Dec 2011
  • Poruke: 664
  • Gde živiš: Bačka Topola

2000 - Окружно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужнице против 14 западних лидера, због ратних злочина током НАТО агресије на Србију, односно СРЈ, у пролеће 1999.



offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23779

Na današnji dan 1699.g Austrijska vojska pod vodstvom Cara Leopolda je od Otomana oslobodila Beograd.
Na današnji dan 1566.g umro je Suljeman I. Veličanstveni koji je 1521.g zauzeo Beograd.
malo li je a niko da se oglasi...

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11867
  • Gde živiš: Vranje

На данашњи дан, 8.септембра
1157. - Рођен енглески краљ Ричард Први Плантагенет - "Лавље срце", херој средњовјековних легенди, један од вођа у Трећем крсташком рату. Владао од 1189. до смрти 1199.

1331. - Српског велможу Душана Стефана Немањића, сина краља Стефана Дечанског, архиепископ Данило Други крунисао на државном сабору у граду Сврчин /у јужном дијелу Косова/ у 23. години живота за краља Србије. Ниједан српски краљ прије њега није тако млад дошао на пријесто. За првог српског цара крунисан је 1346. у српској пријестоници Скопљу.

1380. - Велики московски кнез Димитрије Иванович Донски у бици код Куликова потукао татарску војску, што је била прва побједа Руса над Татарима који су у 13. вијеку загосподарили Русијом.

1474. - Рођен италијански писац Лодовико Ариосто, чији је витешки еп "Бијесни Орландо", с мотивом љубавног лудила јунака Орланда из доба Карла Великог, најблиставији поетски израз духа, моралних и умјетничких тенденција италијанске ренесансе. Остала дјела: комедије "Негромант", "Касарија", лирске пјесме, сатире.

1645. - Умро шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, сатиричар који је због заједљивог језика и отровног пера час био повлашћен на двору, час прогањан и затваран. Дјела: "Живот лупежа", "Сан лобања", "Плутонов свињац", "Дом полудјелих од љубави", "Књига о свим стварима и још о многим другим", збирке поезије "Шпански Парнас", "Три посљедње кастиљанске музе".

1664. - Енглези су, предвођени пуковником Ричардом Николсом, без испаљеног метка заузели холандско насеље Нови Амстердам, названо потом Њујорк у част Џејмса, војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса Другог.

1731. - Бачки епископ Висарион Павловић у Новом Саду отворио латинско-словенску школу, која је имала одлике ниже реалне гимназије. Школа је формирала прве нараштаје српске грађанске интелигенције у Војводини.

1760. - Британске трупе под командом Џефрија Амхерста поразиле Французе код Монтреала, у кључној бици седмогодишњег рата за Канаду, послије које је та сјеверноамеричка земља постала британски доминион.

1799. - Рођен српски писац, преводилац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, аутор "Грађанског законика кнежевине Србије", први предсједник Матице српске. Био је противник Вука Стефановића Караџића и, за разлику од њега, бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским ријечима. Уређивао је "Сербски летопис" и "Голубицу", покренуо часопис "Огледало сербско" и писао поезију у стилу псеудокласицизма. Преводио је Хомера, Квинта Хорација Флака, Публија Вергилија Марона, Марка Валерија Мартијала, Јохана Волфганга Гетеа, Готхолда Ефраима Лесинга, Фридриха Шилера, Јохана Готфрида Хердера.

1830. - Рођен француски писац и филолог Фредерик Мистрал, добитник Нобелове награде за књижевност 1904. године. Највише је писао лирске пјесме, епове и драме. Посебно је заслужан што је очуван од заборава провансалски језик и обновљено пјесништво на провансалском, а послије двије деценије рада саставио је француско-провансалски рјечник. Дјела: епопеје "Мирејо", "Календо".

1831. - Руске трупе под командом генерала Ивана Фјодоровича Паскевича Ериванског заузеле Варшаву послије битке у којој су потукле пољске устанике којима је командовао генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици је погинуло више од 9.000 Пољака.

1841. - Рођен чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Користио се и фолклором других словенских и сјеверноамеричких народа. Његова дјела пуна су мелодике и оркестарских боја и прожета су словенском осјећајношћу. Био је сљедбеник романтичарског новокласицизма Јоханеса Брамса. Дјела: опере "Русалка", "Јакобин", "Ђаво и Каћа", девет симфонија, укључујући чувену "Симфонију из Новог свијета", оркестарска композиција "Словенске игре", "Концерт за виолончело и оркестар бр. 2 у h-молу", "Концерт за виолину и оркестар у а-молу", концерти за клавир и оркестар, камерна музика.

1856. - У Паризу уговором о миру завршен Кримски рат, у којем је против Русије од 1853. ратовало Отоманско царство, а од 1854. и Велика Британија, Француска и Сардинска краљевина /Пијемонт/. Русија је изгубила дио Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања флоте у Црном мору.

1900. - Ураган у тексашком граду Галвестон усмртио најмање 8.000 људи.

1925. - Рођен енглески филмски глумац Питер Селерс, комичар познат по мајсторском прерушавања у различите ликове. Филмови: "Лолита", "Др Стренџлав", "Пуцањ у тами", "Шта је ново, мачкице", "Затвореник Зенде", "Добро дошли, господине Ченс", серија филмова о Пинку Пантеру.

1926. - Друштво народа једногласно примило Њемачку у чланство.

1941. - Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату потпуно окружиле Лењинград, одсјекавши га од остатка СССР, чиме је отпочела опсада која је окончана тек у јануару 1944. побједом Црвене армије. Током опсаде умрло је, махом од глади, око 620.000 становника града.

1943. - Објављена безусловна капитулација фашистичке Италије у Другом свјетском рату, чиме су савезници добили одскочну даску за операције у средњој Европи.

1944. - Прва њемачка ракета "Фау 2", испаљена из Хага, у Другом свјетском рату пала је на Лондон.

1944. - Совјетске трупе у Другом свјетском рату прешле границу фашистичке Бугарске.

1949. - Умро њемачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере. Почео је да ствара у маниру касног романтизма и доспио до експресионизма, али је увијек испољавао високо мајсторство оркестрације. Симфонијску поему испунио је новим садржајем и један је од најбољих оперских композитора 20. вијека који су стварали на трагу музичке драме Рихарда Вагнера. Компоновао је и оперете, балете, соло пјесме, камерну музику. Дјела: симфонијске поеме "Дон Жуан", "Тил Ојленшпигел", "Симфонија Алпа", "Синфонија доместика", "Живот јунака", опере "Салома", "Електра", "Кавалир с ружом", "Египатска Хелена", "Арабела", "Данајина љубав".

1951. - Јапан у Сан Франциску потписао мировни уговор са 49 земаља.

1954. - У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, на иницијативу Вашингтона, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР. Његово стварање је објашњено као "заштита Азије од комунистичке опасности".

1967. - Ступањем на снагу новог устава афричка држава Уганда постала република.

1991. - Југословенска република Македонија одлучила да се отцијепи од СФР Југославије.

1992. - Регуларне јединице хрватске војске спалиле на подручју требињске општине 600 кућа и 26 српских села, порушиле православне цркве и оскрнавиле многа гробља.

1994. - Свих 132 путника и члана посаде америчког авиона "боинг 737", који је летио из Чикага, погинуло је приликом пада летјелице близу аеродрома у Питсбургу.

1995. - Министри иностраних послова Југославије, Хрватске и муслиманске владе у Сарајеву постигли у Женеви усмени договор о подјели бивше Босне и Херцеговине на два ентитета - Републику Српску и Муслиманско-Хрватску Федерацију и о основним уставним принципима.

1995. - У ваздушним нападима на српско село Зимља код Мостара, у којима је учествовало 20 авиона НАТО-савеза, погинуло 11, а рањено 17 цивила.

1997. - Најмање 150 људи погинуло у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот "Ла Фиерте Гонавиенне" /Понос Гонаве/ који је пловио ка острву Гонава.

1998. - У атару дечанског села Глођани припадници МУП-а Србије открили у каналу и око канала за наводњавање, који повезују Бистрицу и Радоњићко језеро 12 лешева.

1999. - Кабинет израелског премијера Ехуда Барака одобрио је прву предају дијела Западне обале палестинској самоуправи, према споразуму који је Барак потписао са палестинским лидером Јасером Арафатом.

1999. - У Атини у земљотресу погинуло више од 40 људи.

2000. - Најмање 60 људи погинуло, а око 390 повријеђено у великој експлозији у предграђу Урумчија, главног града западне кинеске провинције Синђианг, када је на главном путу изненадно експлодирало возило у којем је био експлозив.

2001. - Делегати свјетске конференције против расизма у завршном извјештају признали право Палестинаца на независну државу, а ропство описали као злочин против човјечности.

2003. - Ахмед Кореи прихватио положај палестинског премијера.

2008. - У клизишту, које је након јаке кише изазвало пад резервоара са отпадом и затрпало куће на сјеверу Кине, погинула 254 лица.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23779

Na današnji dan SAD su napali sami sebe da bi pod izgovorom borbe protiv terorizma napadali sve ostale po svetu koji im se ne sviđaju...
A ovi se mučenici tamo bore od 1492.g protiv raznih zavojevača i terorista..

https://www.youtube.com/watch?v=666j_y3zEY0
Đorđe Balašević-Kristifore Crni Sine
Kolumbo-Hebem te radoznala je pisalo na nekim grafitima kod nas 1999.g dok su nas ti demonkrati bombali..

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 23779

Москве сегодня 869 лет! Поздравляем всех жителей Москвы с праздником!!!
Moscow today, 869 years! Congratulations to all the inhabitants of Moscow, happy holiday!!!

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11867
  • Gde živiš: Vranje

1709. Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa i princa Eugena Savojskog pobedile Francuze u bici kod Malplakea, poslednjoj velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe.

1773. Ubijen Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III, koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine, od 1767, izmirio plemena, uveo sud, počeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju, ubio ga sluga, mletačko-turski agent, po nalogu skadarskog paše.

1855. Posle 11 meseci opsade, britanske, francuske i turske trupe zauzele Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Okončana najveća operacija u Krimskom ratu.

1880.g. rodjen Varnava Rosić, srpski patrijarh

1883. Rođen ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan 1936. u Staljinovim čistkama.

1900.g. rodjen Semjon Lavočkin, sovjetski konstruktor aviona

1917.g. poginuo Žorž Ginemer, francuski pilot lovac, sa 54. pobede

1935.g. rodjen German S. Titov, drugi sovjetski kosmonaut, general pukovnik avijacije

1954.g. umro Vilijam Bišop, kanadjanin, jedan od najboljih pilota lovaca prvog svetskog rata sa 72. priznate pobede

1971. Umro ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964. Počeo proces destaljinizacije u SSSR-u. S Josipom Brozom Titom, predsednikom SFRJ, 1955. potpisao Beogradsku, a 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi SFRJ i SSSR-a posle perioda Informbiroa.

1973. U Čileu u vojnom udaru ubijen predsednik zemlje Salvador Aljende, prvi levičar marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Vlast, uz podršku SAD, preuzela vojna hunta na čelu sa Augustom Pinočeom, koji je vladao Čileom sledećih 17 godina. Prema zvaničnom saopštenju, Aljende izvršio samoubistvo odbijajući da se preda pučistima.

1995. Na hiljade ljudi demonstriralo ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.

1997.g. izašao prvi broj srpskog časopisa "Aeromagazin"

2000. Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu uspešno okončali šestočasovni izlazak u otvoreni kosmos na Međunarodnoj kosmickoj stanici pošto su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetno polje Zemlje.

2001. U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu poginule 2.752 osobe. Dva tornja STC-a, visine 410 metara, u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn, srušena, zgrada Pentagona znatno oštećena. Optuživši Osamu bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

2004. U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete Gore, poginulo 17 putnika i članova posade, među njima patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros.

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6654


Pentagon. Ko li je tamo tada bio operativni.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11867
  • Gde živiš: Vranje

Na današnji dan, 12. septembra

490. p.n.e. Na istočnoj obali Atike, kod Maratona, Atinjani, njih 9.000, pobedili desetostruko brojniju vojsku persijskog cara Darija. U bici poginula 192 grčka vojnika, Persijanaci imali oko 6.000 žrtava. Vest o pobedi u Atinu doneo glasnik Filipides pretrčavši 42,182 kilometara, potom umro od premora. Po tom događaju se u modernom vremenu zove najduža trka u atletici.

1494. Rođen francuski kralj Fransoa I. Tokom vladavine osvojio Milano, ali nije uspeo da se učvrsti u Italiji. Njegovu ambiciju da postane rimsko-nemački car sprečio Karlo V, s kojim je potom Fransoa I vodio četiri rata.

1683. Poljski kralj Jan III Sobjecki potukao tursku vojsku i razbio dvomesečnu opsadu Beča, čime je sprečen prodor Turske u srednju Evropu.

1772. Rusija osvojila persijsku oblast uz Kaspijsko more, uključujući grad Baku.

1801. Ruski car Aleksandar I anektirao gruzijsku kraljevinu. Istočna gruzijska kraljevina, stvorena četiri decenije ranije, posle oslobođenja od Persijanaca, prihvatila ruski protektorat 1783. Rusija 1810. anektirala i zapadnu Gruziju, do tada pod vlašću Otomanskog carstva.

1916 . Na Kajmakčalanu počela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca, u I svetskom ratu. Ofanziva završena 3. oktobra 1916, kao prva pobeda srpske vojske po povlačenju preko Albanije.

1919. Italijanska armija sastavljena od dobrovoljaca, pod komandom pesnika Gabrijela Danuncija, zauzela Rijeku. Grad ostao pod italijanskom vlašću do kraja II svetskog rata.

1943. Nemački komandosi u II svetskom ratu, na osnovu naredbe Adolfa Hitlera, oteli bivšeg italijanskog diktatora Benita Musolinija, kog su nove italijanske vlasti stavile u zatvor.

1968. Albanija saopštila da napušta Varšavski pakt.

1970. Palestinski otmičari u Jordanu digli u vazduh tri aviona, oteta šest dana ranije posle poletanja iz Njujorka ka Evropi. Otmičari prethodno oslobodili putnike u zamenu za palestinske zatvorenike, među njima otmičarku četvrtog aviona Lejlu Kaled.

1974. Vojnim pučem svrgnut etiopski car Haile Selasije. Selasije 1928. posle smrti Menelika II postao kralj, a 1930. car Etiopije.

1980. U vojnom puču pod vođstvom generala Kenana Evrena u Turskoj oborena vlada Sulejmana Demirela.

1994. U Poljskoj održane prve zajedničke vojne vežbe snaga NATO-a i bivšeg Varšavskog pakta.

1999. Indonezija prihvatila raspoređivanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Istočnom Timoru.

2000. U eksploziji automobila koji je uleteo u podzemnu garažu u zgradi Berze u Džakarti poginulo 15 osoba, više desetina povređeno.

2001. NATO se, prvi put u svojoj 52 godine dugoj istoriji, pozvao na član 5. Povelje NATO-a o zajedničkoj odbrani, čime je stvorena mogućnost kolektivnog vojnog odgovora na terorističke napade u SAD. U govoru naciji, predsednik SAD Džordž Buš rekao da su SAD napadnute i da će iskoristiti sva odbrambena sredstva kako bi terorizam bio pobeđen.

2003. Rezolucijom Saveta bezbednosti UN Libiji ukinute sankcije uvedene posle terorističkih napada na francuski i avion SAD krajem osamdesetih. Prethodno s Fondacijom Gadafi postignut sporazum o isplati odštete porodicama žrtava oborenog francuskog aviona.

1609. - Henri Hadson je otkrio reku Hadson u SAD-u. Ova reka bitna je utoliko što su njome povezani Njujork, Klivlend, Detroit, Čikago i drugi gradovi. Njom je zaplovio i prvi parobrod, "Klermont", koji je konstruisao Robert Fulton 1807. godine.

1876. - Rođen je srpski političar, pozorišni i književni kritičar, Milan Grol, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. Kao blizak saradnik jednog od najuglednijih srpskih književnih kritičara, Jovana Skerlića, objavio je mnoštvo književnih i pozorišnih kritika u "Srpskom književnom glasniku". U Drugom svetskom ratu bio je ministar u jugoslovenskoj emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i jedno vreme bio potpredsednik vlade, ali je ubrzo odstranjen iz političkog života, jer je režim Josipa Broza prihvatio parlamentarnu demokratiju kao formu bez ikakvog sadržaja, a i to samo privremeno. Dela: članci i eseji "Pozorišne kritike", "Iz pozorišta predratne Srbije", "Iz predratne Srbije"

1913. - Rođen je Džesi Ovens, američki crni atletičar, između dva rata jedno od najvećih imena svetske atletike. Iznenadio je javnost postigavši dva fenomenalna rezultata: 100 metara za 10,2 sekunde i skok u dalj 8,13 metara. Na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. osvojio je zlatne medalje u trčanju na 100 i 200 metara, skok u dalj i u štafeti 4 h 100 metara.

1916. - Na Kajmakčalanu je u Prvom svetskom ratu otpočela ofanziva srpske vojske protiv Bugara i Nemaca. U ogorčenim borbama, vrh planine Nidže više puta je prelazio iz ruke u ruku, da bi Drinska divizija, ojačana pukovima Dunavske divizije, u strahovitom naletu konačno ovladala Kajmakčalanom 3. oktobra 1916, što je bila prva pobeda srpske vojske posle povlačenja preko Albanije.

1928. - Ketrin Hepbern je debitovala na njujorškoj sceni u komadu "Night Hostess".

1940. - U blizini grada Montignac u Francuskoj, četvoro tinejdžera slučajno je otkrilo više praistorijskih pećinskih slika. Slike su stare između 15.000 i 17.000 godina i uglavnom se sastoje od kompozicija na kojima su predstavljene životinje. Predstavljaju jedan od najznačajnijih primeraka umetnosti iz perioda paleolita.

1953. - Šest meseci nakon smrti Staljina, Nikita Hruščov ga je nasledio nakon izbora za predsednika komunističke partije Sovjetskog saveza.

1953. - Američki senator Džon Ficdžerald Kenedi oženio se Žaklinom Buvije. Više od 750 gostiju prisustvovalo je ceremoniji, a više od 3000 znatiželjnika čekalo je ispred crkve, ne bi li bacilo makar letimičan pogled na mladence. Sedam godina kasnije, Kenedi je izabran za 35. predsednika SAD-a. Srećni mladenci su deset godina, sve do smrti mladoženje, uspešno jedno drugom nabijali rogove.

offline
  • Pridružio: 19 Sep 2013
  • Poruke: 3211

"DA SE NIKAD NE PONOVI Kroz nišku „radionicu smrti“ prošlo 40.000 logoraša
BRANKO JANAČKOVIĆ | 14. 09. 2016 - 16:50h

Logor na Crvenom krstu u Nišu, jedini nacistički kamp iz Drugog svetskog rata, koji je otvoren za posetioce, već 75 godina svedoči o strašnim patnjama oko 40.000 logoraša koji su kroz njega prošli.
- Logor je osnovan septembra 1941. godine, a rasformiran 14. septembra 1944. godine. U tom periodu je kroz logor prošlo između 30.000 i 40.000 ljudi. Tačan broj nikada nećemo saznati jer su Nemci spalili logoske knjige prilkom povlačenja. Ovaj broj uspostavljen je na osnovu rekonstruisanih izjava i rada Zemaljske komsiije, kaže kustos narodnog muzeja u Nišu Nebojša Ozimić."
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/da-se-nikad-ne-po.....sa/3hb7ryn

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 759 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 6 sakrivenih i 716 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., babaroga, bankulen, bojank, celik, Cirkon, cole77, Deneb, doom83, Drug pukovnik, Faki-Valjevo, FOX, goxin, havoc995, HrcAk47, jogurtmen, Kibice, Klecaviks, kreza, Marko Marković, Mercury, micoboj, nenad81, Oluj2.1, pacika, Recce, riva, shone34, Sirius, Smd, stegonosa, Toni, trajkoni018, Vlada78, vlvl, Zmaj001