|
Poslao: 10 Jan 2016 22:14
|
offline
- dobri covek

- Legendarni građanin
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 11633
- Gde živiš: Vranje
|
Pera Ždera ::"Slovenija: Obeležena godišnjica Dražgoške bitke
Hiljade Slovenaca je danas na ceremoniji obeležilo u Dražgošama 74. godišnjicu čuvene bitke Cankarevog bataljona u Drugom svetskom ratu."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Na današnji dan je i Cezar rekao svoje čuveno "Kocka je bačena"
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Jan 2016 10:53
|
offline
- Pridružio: 26 Apr 2014
- Poruke: 2147
|
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Ђенерал Павле, херој Србије
На данашњи дан 1922. године умро је генерал Павле Јуришић Штурм, један од најистакнутијих српских официра у балканским ратовима и у Првом светском рату.
Citat:Павле Јуришић Штурм рођен је 22. августа 1848. у Пруској као Паулус Штурм од оца Отона Штурма, лужичког Србина – управника ловишта цара Вилхелма И, и мајке Хермине. Он је Војну академију завршио у Вроцлаву, Шлеска, а потом је као официр Пруске учествовао у француско-пруском рату (1870-1871). Његов рођени брат Евгеније Јуришић Штурм такође је био добровољац српске војске.
+ ТекстБио је пруски официр, али је прешао у Српску војску и у њој постао херој.Он је један од странаца у Србији којима порекло није сметало да, раме уз раме са српским војницима, стану у одбрану наше земље и своју судбину поделе са српским народом.
Павле Јуришић Штурм рођен је 22. августа 1848. у Пруској као Паулус Штурм од оца Отона Штурма, лужичког Србина – управника ловишта цара Вилхелма И, и мајке Хермине. Он је Војну академију завршио у Вроцлаву, Шлеска, а потом је као официр Пруске учествовао у француско-пруском рату (1870-1871). Његов рођени брат Евгеније Јуришић Штурм такође је био добровољац српске војске.
Уочи балканских ратова био је неколико година ађутант краља Петра, који је имао велико поверење у војничке способности генерала Штурма. Као официр српске војске, променио је име у Павле Јуришић, пешао у православље и за славу узео Светог Саву.
Учествовао је у седам ратова које је водила Србија, а заслужан је, како хроничари кажу, за блиставе победе српске војске над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици.
У српску војску примљен је као добровољац 15. јуна 1876. године. Брзо је напредовао јер је био школован официр. Убрзо је кренуо на фронт, лађом од Београда до Шапца, где је постављен на дужност команданта Шабачко-посавско-тамнавског батаљона, а затим за команданта батаљона Првог добровољачког пука, који се истакао у одбрани Лешнице.
Стандарде и вештине које је понео из пруске војске преносио је српским војницима.
Интересантно је и да је Штурм први пут у Београду на Кошутњаку изводио тактичку обуку српске војске, која се у то време звала пољска служба. Наиме, Немци су се обучавали за оно што има употребу у рату. Дотадашња обука била је везана за стројеву обуку и егзерцир. Међутим, у Немачкој је зачета пољска служба или тактичка обука.
Био је и добар познавалац страних језика, али и образовани официр тврдог става, пошто је заговарао је гвоздену дисциплину у Војсци.
У Српско-турском рату 1877-1878. успешно је командовао Првим добровољачким пуком, потом Крајинским комбинованим пуком у борбама код Беле Паланке и Пирота.
У Српско-бугарском рату 1885. командовао је Шестим пуком Дринске дивизије, у Првом балканском рату 1912-1913. Дринском, а у Другом балканском рату 1913. Дунавском дивизијом.
У Првом светском рату 1914. је као командант Треће армије примио први удар знатно надмоћније аустроугарске Пете армије и успорио њено напредовање, што је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. Трећом армијом командовао је и у Колубарској бици и на Солунском фронту до августа 1916.
Као командант у Великом рату борио се против немачких и пруских снага којима је командовао његов некадашњи класни друг из официрске школе федмаршал Макензен. Великим залагањем његове Треће армије спречен је продор аустроугарских трупа у Србију, чиме је генералу Степи Степановићу и његовој Другој армији омогућено да изврши распоређивање и однесе прву победу Антанте над Централним силама.
Непроверена прича о Штурму везана је за време уочи балканских ратова, када је Павле Јуришић био на положају ађутанта краља Петра. Према тим наводима, краљ га је узео уза себе да би му се одужио за то што му је спасао живот. Наиме, у француско-пруском рату нашли су се као ратници на супротним странама, па је Штурм свом ратном заробљенику Петру Карађорђевићу поштедео живот.
Краљ Петар је, свеједно, имао велико поверење у изузетне војничке способности генерала Јуришића-Штурма.
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде, Орденом Белог орла и савезничким одликовањима међу којима се истичу Орден Италијанске круне, Орден Светог Ђорђа, Орден Белгијске круне, Орден Легије части и Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа, а највреднији орден био му је Орден Пауловниа цвећа на великом крсту којим га је лично одликовао јапански цар.Такође је био носилац Ордена Гвозденог крста, Светог Леополда и Ордена Менџидије, које су му доделиле будуће Централне силе. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје али није унапређен у чин војводе.
Павле се два пута женио, али нажалост није оставио потомство. Пензионисан је 8. новембра 1921. године, а два месеца касније, 14. јануара умро је у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу, а Лозничани су му подигли спомен-бисту.
Умро је у скромној соби куће у Мишарској 1. Непосредно пред смрт обишао га је његов велики пријатељ краљ Петар, а тадашња штампа сведочи о тужном крају генерала. Новинари, без милости, приметили су да су се на високим положајима нашли људи који нису могли ни да се упореде са Штурмом, који је пензионисан да би се нашло места за пријатеље Министарства војног, преноси Ризница српска. Ево како је „Политика“ средином јануара 1922. године известила о Јуришићевој смрти:
„Упркос својој високој старости ђенерал Јуришић је до скора био чио и крепак и ако је, као прослављени војсковођа, прошао кроз све напоре свих наших ратова од 1876 године до данас. Међутим, пре неколико месеци он је претрпео тежак потрес. Поратни ‘ратници’ из Министарства војног пензионисали су и њега да би направили места својим пријатељима. Остављени су у служби па чак и унапређени многи бивши аустро-угарски неспособни официри, али није било више места у нашој војсци за неколико старих и заслужних комаданата који су век провели спремајући и подижући српску војску.
То га је тешко потресло. И он је са болом у души напустио војску у којој је близу пола века био један од најодличнијих војника да убрзо затим склопио очи у земљи коју је изабрао за своју нову отаџбину и којој је најсавесније служио.
Пре четири дана ђенерал Јуришић пао је у постељу од запаљења плућа. Али по свему је изгледало да ће његова крепка природа надвладати болест. Јуче изјутра било му је чак врло добро и необично се радовао када је чуо, да је Краљ, већ првог јутра по повратку у Београд, пошао да га посети. Када је Краљ јуче пре подне дошао у скромну кућу у Мишарској улици бр. 1. и када је ушао у болесничку собу свога старог ратног друга, ђенерал Јуришић поздравио га је радосно и најсрдачније му честитао веридбу. Разговарали су дуго и срдачно и не слутећи да им је то последњи разговор и да ће катастрофа наступити већ по подне. На подне ђенералу је позлило. Око три часа стање је већ било очајно а после два часа он је већ испустио своју поштену војничку душу“, писала је тих давних дана „Политика“.
Због тога што смо му тада остали дужни и нисмо када је требало рекли – данас кажемо хвала и слава генералу Павлу Јуришићу Штурму који је задужио Србе и Србију!
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Jan 2016 11:25
|
offline
- Pridružio: 19 Mar 2014
- Poruke: 154
|
Тачније, ђенерал Штурм је умро 13. jануара 1922. године, што су забележиле и тадашње новине.
А 14. јануара 1922. године је умро ђенерал Милош Божановић.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Apr 2016 11:44
|
offline
- Uzelac2106
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 28 Dec 2011
- Poruke: 664
- Gde živiš: Bačka Topola
|
On the night of 6 April 1994 a plane carrying then President Juvenal Habyarimana, and his counterpart Cyprien Ntaryamira of Burundi - both Hutus - was shot down, killing everyone on board. Hutu extremists blamed the RPF and immediately started a well-organised campaign of slaughter. The RPF said the plane had been shot down by Hutus to provide an excuse for the genocide.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Apr 2016 12:32
|
offline
- voja64

- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 26161
|
06.04.1999.g
Počelo je bombardovanje Novosadske rafinerije pri čemu je i Žeželjev most oštećen.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Apr 2016 07:45
|
offline
- Pera Ždera
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Sep 2013
- Poruke: 3377
|
"Не заборавите мртвих, живи благослов
ДРУШТВО " ЛЕГАТ " СОВЈЕТСКИ НАСЛЕЂЕ
7. април - Комеморација од мртвих Субмаринерс. На овај дан, тачно четврт века пре, умро је најновији нуклеарни погон подморница СССР-а, под именом "Комсомолетс". Према предању, на данашњи дан у 17 сати, 08 минута, признати званични време њене смрти, све флоте бродови смањити мало заставу св Андрије, а морнари поштују сећање на мртве Субмаринерс минутом ћутања."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Извињавам се због грешке приликом постављања вести, нисам приметио да ми је гугл аутоматски превео текст који сам као такав у брзини копирао, ево оригинала.
"Вспомнить погибших, благословляя живых
ОБЩЕСТВО » НАСЛЕДИЕ » СОВЕТСКОЕ НАСЛЕДИЕ
7 апреля - День памяти погибших подводников. В этот день ровно четверть века назад погибла новейшая атомная подлодка СССР, носившая имя "Комсомолец". По традиции, в этот день в 17 часов 08 минут, признанных официальным временем ее гибели, все корабли флота приспускают Андреевский флаг, а моряки чтят память погибших подводников минутой молчания."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Apr 2016 08:27
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15999
|
За оне који не могу да се снађу са Гугл преводом, ево википедијине стране о подморници Комсомолец и њеном удесу:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Apr 2016 11:56
|
offline
- voja64

- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 26161
|
07.04.1999.g Novi Sad
U vazdušnom napadu pogodjeno je skladište "Naftagasa". Prilkom napada pogodjeni su i stambeni objekti na Vidovdanskom naselju usled čega je došlo i do velikog broja povredjenih gradjana.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2016 10:12
|
offline
- Pera Ždera
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Sep 2013
- Poruke: 3377
|
Napisano: 10 Apr 2016 20:33
Руске ваздушно-космичке снаге славе свој дан. Иначе тај празник се слави увек друге недеље априла.
"Воздушно-космические силы празднуют День войск ПВО
Сегодня свой профессиональный праздник отмечают военнослужащие соединений и воинских частей противовоздушной обороны. Согласно Указу президента Российской Федерации № 549 от 31 мая 2006 г. «Об установлении профессиональных праздников и памятных дней в Вооруженных Силах Российской Федерации» этот праздник отмечается ежегодно во второе воскресенье апреля.
Накануне в Центральном академическом театре Российской армии главнокомандующий Воздушно-космическими силами генерал-полковник Виктор Бондарев поздравил военнослужащих и ветеранов войск противовоздушной обороны, представителей промышленности и научных организаций с профессиональным праздником и наградил ветеранов и лучших военнослужащих памятными подарками и ведомственными наградами.
10 апреля в соединениях и воинских частях ПВО Воздушно-космических сил пройдут праздничные мероприятия, посвященные Дню Войск противовоздушной обороны. При этом, свыше 1000 военнослужащих Войск противовоздушной и противоракетной обороны Воздушно-космических сил встречают профессиональный праздник на боевом дежурстве.
Соединения и воинские части ПВО ВКС обеспечивают противовоздушную оборону г.Москвы и центрального промышленного района Российской Федерации. Подготовку высокопрофессиональных офицерских кадров для воинских формирований противовоздушной обороны осуществляют военно-учебные заведения Воздушно-космических сил – Военная академия ВКО имени Маршала Советского Союза Г.К.Жукова (г.Тверь), Ярославское высшее военное училище ПВО (г.Ярославль), а также Центр подготовки специалистов радиотехнических войск (г. Владимир) и Учебный центр зенитных ракетных войск (г. Гатчина).
В настоящее время в ВКС решение задач по противовоздушной обороне возложено на объединение ПВО-ПРО особого назначения. Главная задача объединения – защита города Москвы и Центрального промышленного района страны, прикрытие объектов высшего звена государственного и военного управления, промышленности и энергетики, группировок Вооруженных Сил и транспортных коммуникаций от ударов из воздушно-космического пространства.
Протяженность границ ответственности объединения составляет около 4500 км, охватывая территорию более 25 областей и трех республик России. В его боевой состав входят соединения противовоздушной и противоракетной обороны. Соединения и воинские части объединения ПВО-ПРО ВКС обеспечивают защиту около 1500 км государственной границы Российской Федерации в воздушном пространстве и контроль порядка его использования, осуществляют прикрытие более 260 объектов обороны в границах ответственности, что составляет более 30% объектов обороны Российской Федерации.
Ежедневно в составе дежурных сил объединения ПВО-ПРО ВКС на боевое дежурство заступают около 1500 военнослужащих и специалистов гражданского персонала. Высокая напряженность несения боевого дежурства связана, в первую очередь, с повышением интенсивности воздушного движения в границах ответственности объединения ПВО-ПРО. Ежесуточно дежурные силы Командования ПВО и ПРО Войск ВКО осуществляют радиолокационное обнаружение и сопровождение до 800 воздушных судов, 10 % из которых подлежат непрерывному радиолокационному контролю с выдачей информации в Центр управления Воздушно-космических сил.
На вооружении соединений ПВО объединения ПВО-ПРО состоят зенитные ракетные системы С-400 «Триумф», С-300 «Фаворит», зенитные ракетные пушечные комплексы «Панцирь-С», способные противостоять всем средствам воздушно-космического нападения, в том числе и крылатым ракетам, на всех высотах полета.
В рамках перевооружения на новые образцы ВВТ в 2016 году на вооружение соединений ПВО ВКС уже поступил один полковой комплект зенитной ракетной системы дальнего действия С-400 «Триумф» и два дивизионных комплекта зенитного ракетно-пушечного комплекса ближнего действия «Панцирь-С». До конца года в одно из подмосковных соединений ПВО ВКС запланирована поставка еще одного полкового комплекта ЗРС С-400 «Триумф».
В настоящее время в составе ВКС уже четыре зенитных ракетных полка, укомплектованные новейшими ЗРС С-400 «Триумф», которые обеспечивают противовоздушную оборону г.Москвы и Центрального промышленного района. Кроме того, комплект ЗРС С-400 «Триумф» был поставлен в учебные заведения ВКС для повышения эффективности практической подготовки специалистов по эксплуатации и применению новых зенитных ракетных комплексов.
На вооружении радиотехнических полков ВКС, несущих боевое дежурство по противовоздушной обороне г. Москвы и центрального промышленного района, стоят радиолокационные комплексы и радиолокационные станции боевого и дежурного режима больших, средних и малых высот модельного ряда «Небо», «Каста», «Подлет», «Гамма», а также ВВО (всевысотный обнаружитель) с дальностью обнаружения воздушных объектов до 600 км и высотой верхней границы более 100 км.
К 2020 году планируется провести общее переоснащение радиотехнических войск на современные и перспективные мобильные образцы радиолокационного вооружения. Дальность обнаружения отдельных из них будет достигать до 1800 км и на высотах до 1200 км. При этом количество типов средств радиолокации, состоящих на вооружении РТВ, сократится в несколько раз. На вооружении радиотехнических полков ВКС будет около 80 % современных радиолокационных станций и комплексов, а также 100 % комплексов средств автоматизации, что позволит значительного нарастить информационные и пространственные боевые возможности существующей группировки радиотехнических войск ВКС."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dopuna: 12 Apr 2016 11:12
"Godišnjica NATO napada na voz u Grdeličkoj klisuri
Danas se navršava 17 godina od napada na putnički voz u Grdeličkoj klisuri, kada je avion NATO tokom agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine gađao raketama voz dok je prelazio preko železničkog mosta na Južnoj Moravi usmrtivši do sada još neutvrđen broj ljudi."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2016 14:36
|
online
- Sirius

- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26751
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
А Сремског фронта нико да се сети, а толико Сремаца овде има?
Мој отац је водио батаљон на Сремском фронту и био официр за везу са командантом једне од две бугарске дивизије. Има и његов орден. Био сам данас на обележавању, па ћу касније окачити и фотографије.
|
|
|
|
|
|