offline
- voja64
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 10 Okt 2012
- Poruke: 24933
|
Napisano: 21 Dec 2016 18:36
Na današnji dan 21.decembra u Rudu formirana 1. proleterska udarna brigada Novj pod komandom Konstantina Koče Popovića.
Dopuna: 21 Dec 2016 18:56
https://beogradskiborac.wordpress.com/2016/12/07/7.....%BB%D0%BE/
Lep tekst koga namerno prenosim u celosti:
75 година Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде
December 7, 2016 / beogradskiborac
Ове године, 21.децембра, навршава се 75 година од формирања Прве пролетерске НОУ бригаде у босанској варошици Рудо, родоначелнице победоносне Југословенске армије, која је својим снагама ослободила своју земљу Југославију и у садејству са снагама антихитлеровске коалиције допринела победи над фашистичком Немачком и њеним сателитима.
Војно политичка ситуација крајем 1941.године била је веома тешка. Готово читав свет 96% њеног становништва и територије био је обухваћен ратом. Велике битке су се водиле у Европи, С.Африци и Далеком истоку.Силе осовине су у офанзиви.
Код нас, крајем 1941.године устанком је било обухваћено 40% бивше територије Југославије.
У Западној Србији и Црној Гори постојале су велике слободне територије. У Србији се борило 12 партизанских одреда са cca 15.000 бораца, а у Црној Гори 4 јака одреда. Издаја четника Драже Михајловића била је дефинитивно јасна. Окупатор је устанком био дефинитивно изненађен. Командант југоистока фелдмаршал Лист наређује уништење покрета са циљем да се у Србији осигурају комуникације и објекти важни за немачку ратну привреду. У том циљу из Грчке, Француске и са источног фронта повучене су одређене снаге као и снаге генерала Недића, Љотића и Пећанца такође су биле укључене.
На саветовању у ГШ НОПО Југославије у Столицама 26.9. утврђене су основне смернице развоја партизанских одреда, њихова организација за крупније подухвате. Четници Драже Михајловића почели су сарадњу са Немцима.
После пада Ужичке републике и губитка слободне територије и јавне четничке издаје, ВШ и знатан број партизанских јединица из Западне Србије, Шумадије и Поморавља повукао се у реон Нове Вароши и Пријепоља, а истовремено су се тамо задржали и делови црногорских партизанских снага који су учествовали у нападу на Пљевља.
У тако неповољној ситуацији руководство покрета, Политбиро ЦК КПЈ 7.12. у Дренови доноси историјску и далековиду одлуку да формира Регуларну јединицу – Прву пролетерску ударну бригаду од одреда из Србије и Црне Горе, као будуће језгро војске, која ће како војничким и борбеним дејствима тако и политичким деловањем ширити пламен устанка и борбе против окупатора и домаћих издајника и која неће бити уско везана за посебну и уску територију. То је казано и у Одлуци о формирању бригаде коју је потписао друг Тито.
У том смислу почеле су одговарајуће припреме и 17.12. Црногорски партизани са Врховним штабом улазе у градић Рудо, претходно разбивши четнике и Италијане у истом.
19.децембра друг Тито са колоном Краљевачког одреда улази у Рудо.
Освануо је 21.децембар. Јутро је било тмурно, хладно, с влажном суснежицом тј. први зимски дан. Батаљони су постројени у центру на тргу, очекујући ВК. У првом строју било је 1.196 бораца који су у борбама, како у Србији тако и у Црној Гори већ имали борбрно искуство.
Сви борци у строју су знали да се формира бригада и са нестрпљењем су очекивали тај велики тренутак. Предају рапорта ВК другу Титу врши први комесар бригаде Филип Кљајић-Фића. Том приликом је прочитана Наредба о оснивању бригаде у којој је наведен састав ( 1. и 2. Црногорски батаљон, 3. Крагујевачки, 4. Краљевачки, 5. Шумадијски и 6. Београдски батаљон ) и други важни елементи ( назив, правила за бригаду, застава, постављење комесара бригаде као и потчињавање бригаде ). Наредба је датирана 21.децембра 1941.године а исту је испред ЦК КПЈ и НОПО Југославије потписао Тито. Друг Тито је поздравио постављене борце, одржао краћи говор истичући значај и улогу бригаде.Постројени борци бригаде отпевали су „Интернационалу“ после којег је настало весеље. Командант бригаде био је Коча Поповић, заменик Данило Лекић, оба Шпански борци, политички комесар Филип Кљајић и заменик политичког комесара Мијалко Тодоровић. У редовима бригаде у току НОР-а борило се 12.335 бораца.
Посебну карактеристику Бригади давала је младост бораца. Око 40% њих није служило војску али су прву обуку у руковању оружјем и знању војничке вештине добили за време, како припреме за устанак тако и у партизанским одредима. Скоро сваки други борац је био члан Партије а међу њима је било више оних од преко 10 година партијског стажа, а преко 250 били су чланови СКОЈ-а, док су остали били патриоте спремни да се боре против окупатора.
У штабовима Бригаде и батаљона било је 11 интелектуалаца, а међу командантима и комесарима било је службеника, официра, лекара, инжењера, публициста, правника, учитеља, подофицира и студената. Тројица од шесторице Шпанских бораца били су руководиоци и официри Шпанске републиканске војске ( К.Поповић, Данило Лекић и Мештеровић ). Сличне карактеристике су биле и код женског дела бригаде ( 71 другарица ).
Ето, са таквим саставом је Бригада почела свој трновит, али славан пут под непосредним руководством ВШ и током целог рата била је уз ВШ и у свим судбоносним биткама за наш покрет учествујући у свих 7 непријатељских офанзива.
И на сам дан формирања Бригаде, такорећи из њеног строја ишла је у борбу са непријатељем ( Италијанима и четницима ) у Гаочићима и Миочу где је разбила непријатеље, заробила 4 официра и 4 подофицира као и 116 војника и велику количину опреме ( за 200 војника ) и ватреног оружја. У тој првој борби пале су и прве жртве ( 8 погинулих и 17 рањених ), међу њима отац и син Миодраг и Драгослав – Гоша Ратинац из Крагујевца.
У току НОР-а бригада је имала 1.335 ратних дана и прешла пут од 24.000 километара. У том периоду бригада и батаљони водили су 530 борби. Бригада је учествовала у свих седам непријатељских офанзива. Поред тога нема значајне битке у Србији, Босни, Херцеговини, Црној Гори и Хрватској у којима бригада није учествовала. Иза ње је: Игмански марш, Неретва, Сутјеска, Београдска операција, Сремски фронт, Славонија, Загреб-Љубљана. Из строја бригаде погинуло је 3.325 бораца и руководилаца, а око 9.000 је рањено. У току рата укупно је погинуло 1.192 или 35,2% свих политичких руководилаца, а преко 1.000 је рањено. Од бораца из првог строја у Рудом слободу је дочекало само 548 или 45,5%. Из састава Прве пролетерске бригаде, за показану храброст у току
НОР-а 84 борца одликовано је Орденом народног хероја од којих је 49 погинуло а 35 дочекало слободу, од којих је у животу једино другарица Дана Милосављевић. Бригада је била расадник кадрова при формирању бригада, дивизија, корпуса и Армије. Око 3.000 њених бораца постављени су на високе војне и политичке дужности, међу које команданти дивизија, корпуса, Армије, а после рата на положаје начелника Генерал штаба и Министарства одбране. У току НОР-а бригада је, према сопственим проценама, непријатељу нанела следеће губитке: око 10.000 убијених, исто толико рањених и око 20.000 заробљених.
Бригада је на свом ратном путу извела бројне и тешке маршеве, често усиљене, и прешла борбени пут од око 25.000 км и у просеку сваки други дан водила борбу.
Бригада је била и неисцрпна школа војних и политичких кадрова. Она је у друге наше јединице упутила преко 3.000 другова на одговарајућим дужностима. Поред осталог, дала је 19 команданата и 8 комесара дивизија, 3 команданта и 4 комесара корпуса и 2 конанданта Армије и начелника Штаба.
У редовима бригаде у току рата борило се око 12.338 бораца од којих 651 жена.
За испољену храброст, однос према народу, више хиљада бораца и руководилаца је одликовано, а 84 борца је проглашено за народне хероје, од којих је 48 погинуло у рату, док се на застави Бригаде налази Орден НХ, Орден НО, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом и Орден за храброст.
Поводом двогодишњице формирања Прве пролетерске НОУ бригаде ЦК КПЈ упутио је телеграм следеће садржине:
„Прва пролетерска НОУ бригада, чедо наше Партије, пионир стварања НОВ, дјело нашег руководства и ВК друга Тита, овјенчала се непролазном славом у току двије године тешких бојева с омрзнутим непријатељем.
Постало је понос бити борац Прве пролетрске јер она је понос читаве наше војске и нашег народа“.
Први командант Бригаде Коча Поповић у својим мемоарима о борцима Бригаде је рекао: „Сви су они били необични обични људи. Необични као револуција, обични као народ који их је послао на истурене борбене положаје. Када би постојала фотографија строја с трга у Рудом, на њој би, на дан победе изнад сваког другог борца стајао знак да је погинуо“.
За себе је рекао да му је главно у животу Прва пролетерска бригада и време проведено у њој. За борце Бригаде, Врховни командант друг Тито на прослави 30 година стварања Бригаде, 22.децембра 1971.године у Рудом, поред осталог у свом говору је рекао:
„ Ријетко је која Армија у свијету ишла из борбе у борбу са пјесмом на уснама, као што су то ишли наши партизански одреди, наше бригаде и дивизије.
Били смо препуштени сами себи, али верујући у себе и своју снагу, у своје способности, у вези нашег народа, у победу, ишли смо заиста из побједе у побједу. Дакле, у томе је огроман значај Прве пролетерске бригаде.“
У оквиру Градског одбора СУБНОР-а Београда, на интересном принципу, делује, поред осталих, секција бораца, потомака и поштовалаца Прве пролетерске НОУ бригаде која успешно остварује програм активности на неговању како борбених традиција бригаде тако и наше НОБ.
Од укупног броја чланова Секције (155), 20 чланова или 13% су борци бригаде, од којих су свега четири борци из првог Строја у Рудом, међу којима је и народни херој Дана Милосављевић, док су остали чланови потомци и поштоваоци.
Ми, чланови Секције, са радошћу и нестрпљењем очекујемо обележавање јубиларне 75.годишњице од формирања бригаде.
Зденко Дупланчић
|
