Operacija "Dunav", okupacija Čehoslovačke 1968. godine

3

Operacija "Dunav", okupacija Čehoslovačke 1968. godine

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 29179
  • Gde živiš: ovalni kabinet



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 643

Gubici sovjetskog vazduhoplovstva tokom operacije "Dunav"

Podrazumeva se da je prilikom upotrebe tako velikog broja aviona i helikoptera tokom same operacije od strane "intervencionih snaga" moralo doći i do određenih gubitaka.
Tokom prvih sati operacije, prilikom desantiranje na aerodrom Praha-Ruzyně došlo je do oštećenja nekoliko aviona An-12 oko i na samoj PSS .Najverovatnije su ova oštećenja nastale usled "zakačinjana" parkiranih aviona prilikom voženja (već sam pisao o tome da su transportni avioni An-12 u prvim satima operacije sletali u intervalu 1-2 minuta)!!!Ovako oštećeni avioni su parkirani ispred hangara gde su nekoliko dana čekali na popravku.

Prva stvarna velika havarija se desila odmah 21.8 na aerodromu Časlav.Pilot sovjetskog MiG-19 nije uspešno izvršio sletanje i izleteo je sa avionom u predpolje ispred PSS...Pretpostavlja se da pilot nije teže povrđen.Sam avion je ubrzo izvučen iz pretpolja aerodroma i odvežen sa An-12 sa časlavskog aerodroma.

Sledeća nesreća, ovaj put sa gorim ishodom desila se dan kasnije.Dana 22.8 pri sletanju u večernjim satima na aerodrom Česke Buđeovice pilot aviona An-8 koji je nešto ranije poleteo sa aerodroma Linje, je napravio lošu procenu prilikom manevra za sletanje i sa otvorenim ST sleteo u pretpolje na zapadnom kraju PSS.Avion je zaustavilo drveće (šuma) iza PSS, prilikom čega je cela prednja polovina Andule završila u prostoru šume.U celom događaju bilo je 6 povređenih osoba.Trup uništenog An-8 je navodno odvezao sa aerodroma teški transportni helikopter Mi-6, ipak cela ova operacije je uspela tek iz drugog pokušaja.Prilikom prvog pokušaja došlo je do opasnog "trešenja i raspadanja" tereta pa je isti morao da bude ispušten po hitnoj proceduri.

Dva dana kasnije desila se i prva katastrofa, ovog puta helikopter Mi-4.Ova katastrofa je od sovjetske strane potpuno iskorišćena za širenje "propagande".Naime u subotu 24.8.1968, oko 8.17 izjutra, srušio se na teritoriji atara mesta Kostolomaty pod Milešovkou sovjetski helikopter Mi-4 (ev.br. 1870) sa tovarom propagandnog materijala, tokom izvršenja zadatka na trasi Drezden-Prag.Helikopter je leteo nisko nad terenom smerom od Teplica i prilikom preleta iznad Bžana, Bukovice i Hlinice njegov motor je prema svedočenju meštana pokazivao zankove nekog kvara.Nakon toga je uleteo u zonu sa veoma rđavim meteo uslovima (magla, niska vidljivost) i to u pošumljenom i brdovitom terenu gde je pao i odmah nakon pada počeo da gori.Tročlana posada helikoptera u sastavu: kap. Batiščev K. I. (pilot, vođa posade), por Šulajev L. L. (pilot,navigator) i por. Pavlovskij V. M. (tehničar) se spasila, ipak u olupini mašine izgorela su dva sovjetska novinara agencije Novosti - Njepomnjaščij K. J. i Zvorykin A. A.
Ubrzo nakon pada su srećom stigli lokalni meštani, nakon njih i vatrogasci a nakon nekog vremena i svojetski vojnici koji su odmah sve prisutne vrlo grubo oterali.
Već popodne se na licu mesta pojavila i sovjetska komisija za ispitivanje katastrofe, a odmah nakon njenog dolaska (bukvalno pre nego što su i počeli da rade) jedan od njenih članova je veoma glasno počeo da tvrdi kako je helikopter bio OBOREN!
Prilikom istraživanja na ostacima trupa komisija je našla kod rotora nekoliko kvadratnih otvora, koji je u stvari napravio vrh vatrogasne sekire (prilikom pokušaja da se spasu zarobljena tela ruskih novinara).Ovaj komad pleha je bio isečen i odvežen na veštačenje.Sovjetska strana je odmah počela da koristi ovu katastrofu tj. da je za svrhe svoje propagande tvrdi kako su helikopter oborili čehoslovački kontrarevolucionari.Daljom istragom čehoslovačka komisija je sa poptpunom sigurnošću utvrdila da je glavni uzrok pada bio kvar motora a da je deo krivice nosio i sam pilot.Ipak ovakav sveoubuhvatan izveštaj Sovjete nije ni zanimao.Oni su već pre nego što je istraga i počela imali "gotovu presudu"!!!U tom svetlu sovjetski ambasador u Pragu, predao je vladi ČSSR notu, u kojoj SSSR kategorički odbija zaključke čehoslovačke komisije uz kategoričku tvrdnju da je helikopter bio oboren vatrom sa zemlje.Tadašnje novine su takođe donele vest, da je posada drugog sovjetskog helikoptera sa bortovim brojem 44 obavestila o tome kako je bila napadnuta pešadijskim naouružanjem iz vozila koje je išlo iz Broda ka Jihlavi.Tvrdnje ove posade nisu nikada dokazane.

Sledeća katastrofa desila se 26. avgusta nedaleko od Zvolena.Tokom sletnog manevra na aerdrom Sliač transporter An-12 je udario u brdovit teren približno 8 km od praga PSS.Prilikom katastrofe poginuli su kpt. Nikolaj Nabok (vodja posade – 374. vtap), por. Valerij Jeršov (drugi pilot, zamenik vodje posade – 374. vtap), por. Gennadij Zenkov (navigator – 374. vtap), des. Gennadij
Djemkin (radista – 374. vtap), npor. Nikolaj Gorbunov (inzenjer – 8. vtap) i npor. Anatolij Zamalajev (tehničar – 566. vtap).

Havarija drugog aviona An-12 desila se na aerodromu Žatec.Tokom sletnog manevra transporter, koji je obezbeđivao isporuku potrebnih sredstava za sovjetski lovački puk je izleteo sa PSS do mokrog terena, prilikom čega je došlo do loma jedne noge stajnog trapa.Ipak neki od tadašnjih pripadnika ČSLA tvrde da je do samog loma došlo na drugačiji način, tj. da se avion okretao na PSS i oštetio nogu tako što je naleteo istom na rešetku koja je služila za odvod vode sa PSS, prilikom čega je ista pod teretom pukla.

Na aerodromu Žatec se desila još jedna čudna nesreća, koja sam pukim spletom okolnosti nije imala katastrofalne posledice.Prilikom jedne letačke akcije sovjetskog LAP-a koji je poseo ovaj aerodrom sa avionima MiG-19P/PM došlo je prilikom sletanja do kačenja lakog terenca GAZ-69 sovjetskih jedinica.Vozač ovog terenca Gazu, nije bio upoznat sa situacijom, tj. nije se obazirao na zabranu izlaska na istočnu stranu ispred PSS u momentu, kada se za sletanje spremao sovjetski MiG-19.Na kraju se sve završilo vrlo srećno, pošto je lovac samo "ogrebao" stajnim trapom krov od GAZ-a a ceo incident se završio samo uz lakše povrede...Avion je na kraju ipak uspeo da sleti bez većih problema.

Poljsko RV je tokom operacije takođe imalo jednu nesreću.Dana 12.10.1968 posada u sastavu: pilot mjr. Stanislaw Boczar i putnici mjr. Jan Cakala i Wanda Kopanowska izvršavali su "vezni" let
u helikopteru SM-2 „2021“ (ev. br. 202021) na relaciji Česka Rybna - Šumperk.
Ceo let, izvršen za potrebe 10.tenkovske divizije, trebao je da bude izveden na visini 200-300 m.Startovalo su 15:55h, ipak 20-ak minuta nakon poletanja vremenski uslovi su počeli da se pogoršavaju i u okolini mesta Cotkytle su se oblaci čak "sastavljali" za vrhovima lokalnih brda, zbog čega se pilot odlučio za prekidanje zadatka i povratak na mesto odakle je poleteo.Kjr Boczar je napravio zaokret u levu stranu i prilikom povratku preleteo mesto Lanškroun na visini od 300m.U sledećoj fazi leta počeo je sa snižavanjem visini, i nebezbedno se približio šumovitoj padini između Česke Trebove i Lanškrouna, na šta ga je putnik major Cakal upozorio "Uletećemo!".Na ovo upozorenje pilot je instiktivno odreagovao podizanjem helikoptera, ali ipak nije uspeo da potpuno izbegne drveće, čiji su vrhovi udarili u helikopter.Helikopter se zaneo nekoliko metara i uradio zaokret udesno.S obzirom na veoma oštar zaokret promenio je smer leta 180 stepeni i pre brzini od 60-80 km/h opet udario rotorom vrhove drveća, okrenuo se levo i pao na levi bok u poziciji suprotonoj od smera leta.Majrori Bocyar i Cakla su napustili letelici i izneli putnicu koja se onesvestila.Nakon toga se helikopter zapalio.Nesreća se desila u 16:27h, 6km istočno od Česke Trebove.Glavni uzrok nesreće bio je loše psiho-fizičko stanje pilota, trenutna nepažnja, gubitak kontrole i mučnina, koja je nastala udisanjem veće količine ugljen-monoksida iz šporeta u šatoru gde je pilot spavao.

Sledeća nesreća, ovog puta aviona MiG-21PFM iZ 33.IAP-a, desila se 27.10.1968.Tokom sletanje na aerodrom Behinje, avion je sleteo u peretpolje ispred početka PSS nakon čega je došlo do njegovo prevrtanja.Pilot je samo pukim slučajem iz cele situacije izašao bez povreda.
Oštećenje još jedne "21-ce" se desilo i na aerodromu u Pardubicama.Prema sećanju pripadnika 4.LAP-a ČSLA, tokom manevra sletanja, avion je sleteo/seo na podtrupni rezervoar.Nije baš jasno da li se radilo o tehničkom kvaru prednje noge ST ili zadnjeg/glavnog dela ST.Ipak na kraju nije došlo do većeg oštećenja.

Poslednja poznata katastrofa se desila 30.10.1968.Tokom vežbovnog leta sa aerodroma u mestu Hradec Kralove avion MiG-17 je u veoma lošim meteo uslovima udario u brdo iznad sela Kamenec kod Zdobnice u Orlickim planinama, priblišno na 880m nadmorske visine.Pilot aviona, 40-to godišnji gardijski major Viktor Pavlovič Gagarinov je poginuo.Uništen zmaj aviona koji su tražili helikopteri, nađen je tek treći dan, a sam događaj se stao neposredno pred vraćanje celog puka u Poljsku tj. napuštanje teritorije ČSSR.Avion je preipadao 42."Tannenberskom" GVIBAP-u , koji se na aerodrom Hradec Kralove prilikom agresije predislocirao iz poljskog Žargana.Tokom 1973. je približno kilometar ispod mesta pada postavljen od strane pripadnika Čehoslovačkog 30.sbolp u mestu Hradec Kralove mali spomenik
sa krilom aviona MiG-15.Na tabli je napisano: "Ovde je poginuo prilikom izvršavanja zadatka gardijski major Viktor Pavlovič Gagarinov, član KSSS, 1928‑1968“.



offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 643

Napisano: 16 Nov 2018 19:59

Evaluacije operacije "Dunav" u kontekstu upotrebe vazduhoplovstva

Nesporno je da su glavni ciljevi operacije Dunav tj. prekidanje reformskih procesa i ono najvažnije, trajno razmeštanje sovjetskih snaga na teritoriji ČSSR ispunjeni, i to po cenu minimalnih gubitaka u redovima intervencionih snaga.

Mislim da nije potrebno objašnjavati, da bilo kakav pokušaj ČSLA protiv brojno nadmoćnijeg protivnika (koji je usput imao u svim segmentima nadmoć) koji je istovremeno napao sa četri strane, nije imao bilo kakve šanse za uspeh. Čehoslovačka narodna armija je bila projektovana za borbu sa jednim neprijateljom, i tome je odgovarao i raspored njenih sanga.Većina najbolje utreniranih jednica Zapadnog vojnog okruga bila je dislocirana u zapadnom delu republike.
Osim toga, sovjetsko rukovodstvo je znalo o ČSLA BUKVALNO SVE (svaki detalj), od organizacione strukture, dislokaciju jedinica, naoružanje sve do ideološkog svetonazora njenih pojednih visokih oficira.Ogroman broj intervencionih letačkih jedinica je imalo mogućnost neposredno pred samu invaziju upoznati se sa čehoslovačkim aerodromima, u okviru poseta "družba" ili većih vazduhoplovno-taktičkih vežbi.Nekoliko sedmica-meseci pred početak operacije bile su na nekim čsl.aerodromima upriličene za domaćine "veoma čudne" posete, u kojima su većinom uzeli učešće komandanti letačkih jedinica koje će posle biti upotrebljene u samoj operaciji.
Prilikom ovih poseta, gostima su poveravane sve informacije koje su ih zanimale , a oni su svoju radoznalost obično objašnjavali "kao zbog pripreme za neku buduću zajedničku vežbu".
Novina je bila i veoma masivna upotreba vazduhoplovnih sredstava za ometanje, sa kakvim se do tada vojnici ČSLA nisu nikada ranije sreli.Ometanje radarskih sistema je u prvim satima bilo veoma intenzivno i efektivno.S obzirom na zabranu poletanje čehoslovačkih lovaca, sovjetsko RV je od početka održavalo nad celom teritorijom ČSSR apsolutnu kontrolu i uspelo da zaštiti transportne avione desantne grupe, čija je operacija iskrcavanja u Pragu i u Brnu ocenjena od Sovjeta kao najrizičnija.

Potpuno je jasno, da se tokom tako velike vojne akcije, pojavilo mnogo manjih ili većih problema, pre svega u logističkom obezbeđenju borbenih jedinica uključujući tu i vazduhoplovne jedinice.
Mnogo sovjetskih jedinica pristajalo je na češke aerodrome koji u tom momentu još uvek nisu bili zauzeti jedinicama KOV-a, što je sa taktičkog pogleda potpuno NESHVATLJIVO!
Sovjeti su verovatno pretpostavljali da će ČSLA poštovati naređenje ministra odbrane M.Dzura i neće intervenisati.Zemaljski deo vazduhoplovnih jedinica sovjetskog vazduhoplovstva, je dolazio na posednute aerodrome uglavnom sa velikim zakašnjenjem, a osim toga vrlo često i nekompletno opremljen.Falile su ne samo preko potrebne cisterne sa gorivom, ali i druga specijalna tehnika, pre svega radarska.Sovjetska komanda se nadala da će gorivo i ostatak tehničkih sredstava na raspolaganje staviti Čehoslovačka strana, što se bar u prvim danima intervencije nije dogodilo (toliko ponosa i samopoštovanja čak i Česi imaju) .Ipak kao fakt ostaje, da u prvim danima nakon posedanja aerodroma, dobar deo sovjetske tehnike nije bio spreman za upotrebu zbog nedostatka goriva, što se naprimer najmarkantinje može videti na primeru 42.GViBAP-a u mestu Hradec Kralove.Problemi sa gorivom su u potpunosti rešeni tek nakon nekoliko dana, kada su ga počeli dovoziti transporteri An-12 i cisterne.Osim toga tu je bio i problem sa smeštajem letačkog i tehničkog personala kod vazduhoplovnih jedinica.Dobar deo zemaljskog personala sa sobom nije poneo šatore, pošto se opet računalo da će Čehoslovačka strana biti "oduševljena" i vrlo rado ponuditi smeštaj svojim OKUPATORIMA?! Zbog toga je većina pilota, koji su sletali na čehoslovačke aerodrome 21.8.1968, prvu noć prespavala u kabinama svojih aviona, dok je zemaljski deo spavao pod krilima.Problema je naravno bilo mnogo više, ali nisam u mogućnosti da sada idem u "sitna crevca".

Potpis tzv. Moskovskog protokola je faktički označio kraj sindikalnog procesa, započetog Pražskim prolećem i socijalistička Čehoslovačka se sada uputila na put tzv. "normalizacije".

Kao tužna činjenica ostaje fakt da je u kasnijem periodu normalizacije većina komandnog kadra vazduhoplovnih jedinica (u vreme intervencije) zbog svog rezantnog odbijanja prihvatanja dolaska sovjetskih snaga otpuštena iz vojske...

Ovde bih negde svoje izlaganje o samoj temi manje-više završio (kada stignem verovatno ću napisati jednu interesantnu priču koja se desila prvo veče, a povezana je i sa SFRJ)....

Mislim da bi mogli malo da prodiskutujemo i o tome kakav je uticaj ova operacija imala na JNA (što reče jedan od komadanta 63. padobranske brigade "nakon 1968. u vrhu JNA je zavladala prava protivdesantna euforija")....Mislim da su događaji iz 1968. i 1971. (Raduša) bili veliko "otrežnjenje" za JNA i u velikoj meri uticali na kasnije planove itd itd....

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 643

Slučaj pilota pukovnika Vladimira Hadalika - Izručite me Jugoslaviji!!!



Vladimir Hadalik se rodio 1923. godine u mestu Jičin.Drugi svetski rat će ga zateći na teritoriji Slovačke (otac mu je dobio činovničku službu u toj republici) gde biva mobilisan u redove kvislinških snaga na teritoriji te novoformirane države.Ipak u jednoj od prvih ukazanih prilika (izbijanjem narodnog ustanaka leta 1944. na teritoriji Slovačke) je prebegao u redove slovačkih partizana sa kojima će voditi borbu (tokom koje je u jednoj prilici i teže ranjen).Na Niskim Tatrama se susreo i sa sovjetskim partizanima što je kasnije uticalo na njegov pozitivan stav prema Moskvi i Sovjetima uopšte.U proleće 1945. godine Hadalik se priključio Prvom čehoslovačkom vojnom korpusu generala Slobode. Iz oslobodilačkih bitaka odneo je ne samo nekoliko priznanja, nego i šrapnel u levoj nozi koji su mu doktori izvadili tek 1958. godine.Nakon rata će mu zbog svog držanja u borbi sa okupatorom biti omogućeno da ostane u armiji gde je prvo završio vojnu akademiju a onda i pilotsku škole (prvo za pilota lovca, a kasnije za pilota helikoptera).

Tokom 1967. godine nakon ženidbe u činu potpukovnika je počeo sa službom kao pilot helikoptera i komandir 4. helikopterske eskadrile u mestu Havličkov Brod.
Posle nepune godine dana, ovde ga zatiče invazija intervencionih snaga na Čehoslovačku.
Situacija u ovoj kasarni tokom prvih sati okupacije je bila kao i mnogim drugim tih dana: vojnici i oficiri su veoma emotivno diskutovali, slušali naređenja ministra odbrane (da ne pružaju otpor okupacionim snagama) , a većina njih je glasno i psovala Sovjete.Njega to jutro 21.8.1968 u 4h izjutra zovu kući i informišu da je data uzbuna i da odmah dođe u jedinicu.

Neposredno po dolasku počeo je sa intenzivnim telefoniranjem (sa kime je sve razgovarao to se i do dan danas ne zna, najverovatnije sa nekima od svojih nadređenih).Oko pola pet izjutra je svojim podređenima rekao da je izgubio komunikaciju sa pretpostavljenom komandom i da ne uspeva da dobije/primi naređenja iz ministarstva odbrane.Kao posledica toga naredio je da mu se pripremi helikopter (Mi-1M) za letenje (iako je u tom trenutku na snazi bila zabrana MO za bilo kakve letačke aktivnosti) uz objašnjenje da će mu kada uzme malo visine biti lakše da primi signal iz pretpostavljene komande a i iskoristiće priliku da "prekontroliše vremenske uslove".Vojnici i podređeni su mu poverovali.Helikopter se nakon zagrevanja oko 5h izjutra odlepio od zemlje i poleteo u pravcu mesta Humpolec.
Potpukovnik Hadalik je svoje podređene ipak slagao.Naime vrlo brzo pošto se odaljio iz vidokruga svojih kolega je okrenuo helikopter na zapad uz "nikada potvrđeno" međusletanje u mestu Tabor gde je navodno pokupio jednog obaveštajca sa nekom dokumentacijom.Tačno je znao gde tj. na kom mestu i kojoj visini treba da preleti granicu kako bi izbegao PVO odbranu jedinica SRN.Tokom jutra sleteo je na vojni aerodrom Bundeswehra u SRN u bavarskom mestu Straubing.Tamo se odmah predao nemačkoj policiji uz samo jedan zahtev: "Odmah me predajte jugoslovenskim vlastima".To su Nemci na odbili a po njegovom prebacivanju u Minhen po njega su ubrzo došli agenti CIA.
Kod njih je proveo 3 dana na ispitivanjima, a čak su mu u zamenu za poverljive informacije nudili azil i posao pilota u nekom od zapadnih "erlajnera".Njega te stvari nisu zanimale.Insistirao je samo na jednom - dokopati se što je brže moguće Beograda.Usled njegove "nesaradnje", CIA prestaje sa daljim saslušanjima i konačno 24. avgusta ga odvoze u jugoslovensku ambasadu.Tu mu jugoslovenski ambasador sređuje vizu, a prvim letom JAT-a je uz pratnju agenta UDBE poslat za Beograd (let je proveo u kabini Karavele sa našim pilotima i svojim "pratiocem").Kakav je bio njegov pravi zadatak u Beogradu?To se tačno nikada nije saznalo , ono što se sigurno zna je da su tada u Beogradu boravila dva vodeća političara iz takozvane "reformističke struje".Ota Šik koji je u aprilu 1968. godine na Dubčekov predlog imenovan za kordinatora ekonomskih reformi i zamenika premijera Černika, kao i Jirži Hajek koji je u tom trenutku bio ministar inostranih poslova (oba u zvaničnoj poseti SFRJ, koja je počela neposredno pred samu agresiju).

Jedna od teorija je da je potpukovnik Hadalik preneo dokumenta o boravku sovjetskih snaga i njihovim planovima za okupaciju (dokumenta koja su kompletirana neposredno pred sam napad) preko "crte", koja je trebalo da preda ministru po ranije ugovorenom planu a ministar Hajek bi ih prezentovao na sednici Saveta Bezbednosti - i pokaže svetu da se radi o pukom činu agresije a ne "dolasku na poziv braće" kako su to Sovjeti predstavljali svetu tih dana (prim.aut. taj "trik" da su došli "po pozivu" su oni koristili i u nekim drugim "slučajevima").Interesantan je podatak da je samo par sati nakon Hadalikovog sletanja u Beograd ministar Hajek odleteo u Njujork na sednicu saveta bezbednosti gde je oštro protestvovao protiv sovjetske okupacije: "Radi se o upotrebi gole sile, koja ne može biti ničim opravdana!"

Neki od izvora govore da je ova helikopterska misija ppuk Hadalika možda i duže spremana.S obzirom da su tadašnji češki političari od proleća 1968. počeli da dobijaju informacije kako im se iz Moskve "nešto sprema".Sovejtima se baš nisu "dopadale" Dubčekove ekonomske reforme, ukidanje cenzure kao ni drugi prodemokratski procesi tokom tzv. praškog proleća.Kremlj je imao utisak da im situacija u jednoj od njihovih gubernija polako "izmiče iz kontrole". Čak i sam pilot Hadalik se od početka leta te godine svojoj ženi po dolasku sa posla (videvši neobičan način na koji su Sovjeti tražili da vide sve i njuškali, koncentrisali trupe oko granice itd) često obraćao rečima: "Rusi nam nešto spremaju".

Hadalik je u Beogradu proveo sedam dana.U samoj ambasadi u kojoj je boravio je tih dana bilo veliko kolebanje među ljudima, a ppuk Hadalik je pokušavao da ljude informiše o pravoj situaciji (tj. da se desila agresija) i da se pokuša pridobiti pomoć.Međutim od novoformirane od Sovjeta "postavljene" vlade su vrlo brzo stigla uputstva.Odgovoreno mu je da se nikakva dalja borba neće voditi i da to i nije bila agresija već su Sovjeti u stvari bili pozvani pismom da dođu?!Rečeno mu je da treba da se vrati nazad u zemlju, a kao dokaz toga da mu se ništa neće desiti napravili su mu i falsifikovanu putnu ispravu (na ime njegovog brata).Po dolasku kući i vraćanja u jedinicu, je odmah dobio žestoke kritike od pretpostavljenog, koji je odmah razrešio dužnosti i predao organima.Nažalost to je bilo ništa u odnosu na ono što ga je tek čekalo!

U julu 1969. godine vojni sud u Taboru ga je osudio za nepoštovanje naređenja, napuštanje zemlje, svojevoljno udaljavanje od jedinice i nedozvoljeno korišćenje državne imovine (helikoptera).K tome je naknadno dodano (da bi se "pojačala" optužba) i pijanstvo (po "navodima" tužioca je "naduvao" prilikom provere jedne saobraćajne patrole).Osudili su ga na 14 meseci (sa dvogodišnjom uslovnom) plus 2892,6 kruna za potrošeno gorivo i 13330 kruna za troškove vraćanja helikoptera nazad uz jednogodišnju zabranu upravljanja motornim vozilom.U princilpu dosta "blaga" presuda s obzirom šta se "dobijalo" tih dana za paragrafe koji su mu bili stavljeni na teret.Od tog momenta bio je stalna meta prismotre kontraobaveštajnih organa, koju su ga držali pod prismotrom i svakodnevno ga provocirali.Bio je "laka" meta a raznorazni agenti i pomagači su se na njemu "dokazivali" i "preporučivali".Već 1.januara 1970. mu je potpuno ukinuto formacijsko mesto na poslu, a 30.jula iste godine na osnovu kadrovskog rešenja minista odbrane bio je degradiran iz čina potpukovnika u čin običnog vojnika gde je on prilikom samog "svečanog čina" ražalovanja izjavio: "pazite dobro kako skidate i čuvate moje epolete, pošto ćete jednog dana morati da mi ih vratite odakle ste ih skinuli" (nije ni sanjao da to ipak neće doživeti).Prvoklasni pilot sa 2400h naleta je sad počeo da radi kao traktorista, radnik u mlekari itd...Ipak "normalizatorima" to nije bilo dovoljno.Trebalo ga je poniziti.

U novembru 1974. su ga uhapsili prilikom odlaska na posao a njegov stan je "pretresen" do najsitnijeg detalja (uključujući skidanje parketa).Tražila se radio stanica, oružije, bilo šta što bi im mogli dati povod da ga optuže da je imao kontakte sa zapadaom i počinio veleizdaju države.Naravno nisu našli ništa.U maju 1975. g. Hadalik je ponovo optužen, ovaj put zbog navodne subverzije republike i špijuniranja. Sud ga je prvo oslobodio, ali se tužioc Oldrich Fuks žalio. Za bivšeg pilota tražio je osam godina zatvora, koje su na kraju pretvorene u tri i po godine bezuslovno. "Optuženi za neprijateljstva prema našem socijalističkom sistemu, pristao je na ponudu zapadnonemačkih vlasti da naprave vezu između njih i takozvane čehoslovačke vlade u egzilu", piše u ovoj besmislenoj presudi.Po drugi put mu je suđeno (i osuđen je) za istu stvar...Prilikom istupanja na sudu je "preuzeo sve na sebe" tj. tvrdio je da ceo zadatak bio njegova inicijativa i da u tome niko drugi nije učestvovao.Znao je da je za njega zatvor "izvesna stvar" ali nije hteo da i druge (ljude sa kojima je telefonirao tog sudbonosnog jutra 1968. godine povuče za sobom, uostalom dao je REČ da će ćutati, a reč oficira je za njega bila sveto pismo).Posle 2 godine zatvora dobio je otpust zbog primernog vladanja.Po islasku iz zatvora nastavio je da radi teške fizičke poslove ali ga je ubrzo bolest (rak) napala.Što se tiče njegovih kolega 14 pilota njegovog puka je potpisalo peticiju protiv njegovog ražalovanja i svih 14 su najureni polako iz vojske u roku od 2 godine.Poučeni tim primerom ostali su uglavnom izbegavali kontakte sa njim (neki su čak i prelazili na drugu stranu kada ga vide na ulici).Na kraju života dok je ležao na bolničkoj postelji 1987. godine i čekao da umre žena ga je poslednji put pitala: "Vlado jel bi mi rekao sada o tom tvom avgustovskom letu iz 1968?Izvini ne mogu - obećao sam da ću ćutati, i držim reč."

1992. godine gospodin Hadalik je rehabilitovan, porodici su vraćeni njegove počasti i priznanja a tadašni ministar Dobrovsky ga je posthumno unapredio u čin pukovnika.

Tokom januara 1999. godine Češka televizija je emitovala emisiju o njemu i drugi dan nakon emitovanja iste usledio je jedan anoniman poziv njegovoj ženi: "Vaš muž više nije živ, tako da ću se zahvaliti barem vama.Bio je veoma čestit i istrajan čovek.Ispunio je ono što nam je obećao pre 30 godina i nikome ništa nije pričao.Samo zahvaljujući tome smo mi i naše prodice spašeni i mogli nastaviti sa normalnim životom".

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 643

Pa da vidimo šta se na prostoru ČSSR dešavalo neposredno nakon same operacije Dunav.

Nakon invazije od strane "interevnecionih" snaga načelnik generalštaba Čehoslovačke narodne armije general Rusov je u svom obraćanju predsedništvu narodne skupštine 26.8.1968. informisao da po procenama intervencione snage disponuju sa 6300 tenkova, 2000 topova, 550 borbenih i 250 transportnih aviona, dok je ukupna brojnost tih snaga procenjivana na više od pola miliona ljudi.

S obzirom na čehoslovačko-sovjetske pregovore u Moskvi 23.-26. avgusta 1968 čehoslovačka strana se trudila da obezbedi što brži odlazak svih intervecionih snaga.Početkom septembra se vojska polako počela izmeštati iz gradova do "slobodnog terena".U oktobru sovjetska strana je počela da govori o "prezimljavanju" verovatno 3 sovjetske divizije na granici sa Zapadnom Nemačkom.Čehoslovačka strana se ipak nadala da će bar tokom 1969 sovjetske jedinice nakon započetog procesa "normalizacije" otići.Ipak tokom 1969. godine sovjeti su prestali uopšte da govore o mogućem odlasku/povlačenju preostalog dela svojih trupa.

Generalni sekretam UV KSSS Leonid Brežnjev je naprimer 27. februara 1969 prilikom prijema čehoslovačke vojne delegacije u Moskvi izjavio: "Vi stalno razmišljate o problemu, da li će sovjetska vojska na vašoj teritoriji otići ili ne.To nije glavni vaš problem.Ako bude jedinstvo socijalističkog bloka, imperijalisti svoje planove neće moći realizovati.Ako tom problemu ne damo dovoljno pažnje, može se desiti, da što se više budemo udaljavali od drugog svetskog rata, time ćemo se sve više bližiti trećem. "

Ugovor o uslovima "privremenog" boravka sovjetskih trupa na teritoriji ČSSR potpisali su u Pragu 16.10.1968 predsednik vlade ČSSR Oldrih Černik i permijer SSSR Andrej Kosygin.Dva dana kasnije ugovor je verifikovala skupština tj češki parlament posle kratke rasprave i glasanja 228 za i 4 protiv, uz 10 uzdržanih.

Na osnovu ugovorenog međudržavnog sporazuma, kojim je legalizovan boravak intervencionih snaga, na teritoriji ČSSR je ostalo 5 divizija kopnene vojske i 1 vazduhoplovna divizija.Radilo se o divizijama iz tzv. drugog strateškog ešalona tj. o divizijama koje su bile raspoređene na zapadnoj granici SSSR.Novo formirana Centralna grupa svojetskih snaga obuhvatala je 15. tenkovskou diviziju, 30. gardijsku motorizovanou diviziju, (obe su bile izuzete iz sastava 28.armije Beloruskog vojnog okruga), 18. gardijsku motorizovanu diviziju (iz 11.gardijske armije Baltičkog vojnog okruga), 31. tekovsku diviziju (iz 38. armije Podkarpatskog vojnog okruga), 48, motorizovanu diviziju (iz 14. armije Odeškog vojnog okruga) i 131. vazduhoplovnu diviziju (koja je pripadala 57. vazduhoplovnoj armiji Podkarpatskog vojnog okruga).

Ugovorom od 16.10.1968 omogućeno je formiranje operativnih snaga od oko 75 000 ljudi, 200 aviona i helikoptera.Na početku je sovjetska strana tražila razmeštanje snaga u 9 divizijskih reona, od toga 5 u oblasti Zapadne i centralne Češke (Domažlice, Mladá Boleslav, Mimoň, Děčín, Vysoké Mýto), 2 na Moravi (jug i jugoistok Češke tj. Bruntál, Olomouc) i 2 u Slovačkoj (Nové Zámky, Banská Bystrica).Na kraju je na teritoriji ČSSR bilo posednuto "samo" pet od gore pmenutih 9 divizijskih reona.Komande određenih štabova su polako gašene kako su pojedine jedinice polako napuštale teritoriju ČSSR.Vojni predstavnici "prijateljske" svojetske armije su radi bolje komunikacije s institucijama čehoslovačkih civilnih organa ostavljeni u mestima: Prag, Ústí nad Labem, Plzenj, Česke Budějovice, Hradec Králové, Brno, Ostrava, Bratislava, Banska Bystrica i Košice.

Prema "ugovoru" za snage Centralne grupe bilo je dodeljeno:

a) 33 objekta (kasarne):
Bohosudov, Děčín, Zákupy, Mimoň (objekti Hvězdov, Kuřivody, Stráž pod Ralskem, Jabloneček), Turnov, Mladá Boleslav, Luštěnice, Milovice, Trutnov, Zdechovice, Bohdaneč, Vysoké Mýto, Česká Třebová, Rokytnice v Orlických horách, Klášterec, Červená Voda, Šumperk, Jeseník, Bruntál, Krnov, Libavá, Nové Zámky, Komárno, Štúrovo, Lešť, Rimavská Sobota, Jelšava, Rožňava, Frenštát pod Radhoštěm, Ružomberok, Olomouc, Zvolen a Týniště nad Orlicí sa ukupnim smeštajnim površinama 258.432 m2 i skladišnim prostorom od 160.362m2.
b) četri aerodroma :
Hradčany, Mladá, Olomouc a Zvolen.
c) tri bolnice:
Milovice (100 ležaja), Jaroměř (300 ležaja) a Bruntál (600 ležaja).
d) 19 skladišta:
Bílek (artiljerijsko), Bohuslavice (artiljerijsko), Bystřice pod Hostýnem (sanitetsko), Dětřichov (vazduhoplovno), Jánská (PGM), Jaroměř (za raznu opremu), Nemšová (tenkovsko), Nemšová (automobilsko), Nové Mesto nad Váhom (inženjersko), Olomouc (veze), Olomouc (hemijsko), Olomouc (intendantsko), Ostrava (automobilsko), Řepčín (PGM), Terezín (intendantsko), Týniště nad Orlicí (artiljerijsko), Ústí nad Orlicí (tenkovsko), Vrútky (za raznu opremu) a Žatec (inženjersko) sa kapcitetom 2.450 vagona, 16.298 m2 i 10.700 m3.
e) šest skladišta državnih materijalnih rezervi:
Loukov, Mstěnice, Rača u Bratislavy, Roudnice, Šlapánov i Tábor kapaciteta 20.000 m3 PGM.
f) pet poligonskih prostora:
Mimoň, Libavá, Lešť, Mladá i Malacky.

Ovo nametnutno ustupanje objekata se ticalo više stotina jedinica ČSLA koje su iste morale napustiti.U veoma kratkom intervalu se moralo premestiti 1200 tenkova, 700 OT i 1100 topova.U navoe garnizone je otišlo na službu oko 5000 profesionalnih oficira i podoficira, 24 000 vojnika na odsluženju vojnog roka i 900 civlnih lica na radu u vojnim institucijama.Sedam garnizona je ustupljeno nakon 8 dana, četrnaest do dve sedmice a još jedanaest nakon 23 dana.

Razmeštanjem vojnika u ČSSR prostori koji su im povereni su de facto postali "strana teritorija" .Sovjetska vojska je živela uglavnom "zatvorenim" načinom.Njen personal nije imao mogućnost slobodnog kretanja (zbog njihovih propisa a ne Čeha) van prostora garnizona.Ipak povremeno su se organizovale radne akcije i susreti "družba" za građane ČSSR sa sovjetskim vojnicima.Do neoficijalnih susreta je dolazilo najčešće sa oficirima u restoranima ili prilikom nelegalnog trgovanja "crna berza" vojnom imovinom.

Politička i državna vlast dosledno je prikrivala javne prekršaje od strane sovjetskih vojnika. U prvim mesecima nakon 21. avgusta 1968. najčešći nezakoniti čin sovjetskih vojnika bio je neovlašteno korištenje vatrenog oružja. Od 1969. pucnjava tog tipa se dešavala dosta ređe. Bilo je i ubistava koje su počinili sovjetski vojnici. Početkom 1969. godine često su se dešavali slučajevi proizvoljnog pritvaranja i nasilja nad građanima. Tu su bili i slučajevi rasprava i fizičkih napada, posebno pod uticajem alkohola, što je bila česta pojava, posebno u blizini kasarni. Takođe broj krađa privatne imovine, krađa vikendica i prodavnica bio je prilično veliki. Međutim, najveći broj prekršaja je bio u stvari izazivanje saobraćajnih nesreća.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22366
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Овај изванредан текст (у сваком смислу речи) илустроваћу тада актуелним вицем (није место за вицеве, али овоме нећете ништа замерити; напротив!)

На једном споменику Русима у Чехословачкој писало је : ''Пролетери свих земаља, уједините се''.
А неко је 1968. додао: ''...Или пуцамо'''.
ПС
Можда и није виц...

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 643

Pre nego što nastavim dalje moram da ispravim jednu svoju pogrešku sa prethodne strane.Naime u jednom od postova pomenuo sam i primer kada je drug Džugašvili Staljin 1949. godine pod pretnjom sile "pozajmio" (tj. nametnuo) sovjetskog maršala (poljskog porekla) Konstantyna Rokossowskog kao načelnika generalštaba poljske vojske.U stvari on nije bio postavljen za načelnika generalštaba već za ministra odbrane i tu funkciju je obavljao do 1956. godine.Pored njega u Poljsku je došao i ne tako mali kontigent ruskih oficira (gotovo u svaku veću jedinicu) i oni su imali razne uloge (od savetničkih do komandnih).Iako je rođen u Poljskoj, maršal Rokossowsky nije do stupanja na funkciju ministra odbrane 35 godina boravio u zemlji u kojoj se rodio te su ga Poljaci smatrali za Rusa.Tokom svog mandata učestvovao je i osmišljavao akcije kojima bi se svaki naznak antisovjetskih emocija u vojsci u korenu suzbio a vodio je i gušenje demonstracija (protiv teških uslova života i sovjetske okupacije) u Poznanu 1956, gde je po njegovom nalogu vojska razbila demonstracije ubivši pri tom više desetina civila.Nakon odbijanja njegovog predloga od strane Hruščova da se u Poljskoj upotrebi sila (na način kako je to učinjeno u Mađarskoj te godine, verujem da je čak i za SSSR bilo "previše" da u istoj godini ima takve 2 intervencije u okviru svog bloka) i pregovora sa poljskom vladom, povučen je nazad u Moskvu.Smatram da je ovaj primer vrlo POUČAN i sa stanovišta razumevanja onoga što se između nas i Rusa desilo 1948. godine tj. u kojoj meri su Sovjeti želeli da imaju kontrolu i "dizgine" nad svojim satelitima (što jelte Brozu i jugosovenskom rukovodstvu nije baš "prijalo").

Elem, da se vratimo na Čehoslovačku i aktivnosti Sovjeta nakon okupacije.
Kao rezultat pogoršanja međunarodno-političke situacije u Evropi, sovjetsko rukovodstvo je odlučilo da u jesen 1983. rasporedi svoje mobilne projektile srednjeg dometa OTR-22 Temp-S, poznate na Zapadu kao SS-12 Scaleboard, u ČSSR-u i DDR-u. Vlada Čehoslovačke Socijalističke Republike formalno se složila i osigurala jednoglasni pristanak javnosti. U stvarnosti, populacija je bila u panici zbog straha od mogućeg ratnog sukoba. Na prostor Morave oko Božića 1983. iz Sovjetskog Saveza stigli su transporteri, prevozeći 24 mobilna lansera 122. raketne brigade. Paradoksalno, ova brigada je postala prva sovjetska jedinica povučena sa teritorije Čehoslovačke. 8. decembra 1987. godine, predstavnici SSSR-a i SAD-a Mihail Gorbačov i Ronald Regan potpisali su ugovor o potpunom povlačenju raketa srednjeg dometa. Povlačenje lansera 122.brigade u SSSR počelo je 25. februara 1988. godine.

Krajem 1980-ih (pred početak povlačenja, o kome ću pisati u nekom od sledećih postova) Sovjeti su na teritoriji Čehoslovačke imali sledeće snage.

Vazduhoplovstvo
- komanda 131. mešovite avijacijske divizije - Milovice
U njenom sastavu bile su sledeće avijacijske jedinice:

- 114. Lovački puk - Milovice - 10 aviona (7 jednoseda i 3 dvoseda)tj. jedna eskadrila sa avionima MIG-29 (9.13), i 20/6 aviona MiG-23M/UB (2 eskadrile).Puk je trebao kompletno biti prenaoružan na avione MiG-29.
- 236. Lovačko-bombarderski puk - Hradčany, naoružan sa oko 40 aviona MiG-27K i 10-ak MiG-23UB raspoređenih u 3 eskadrile.

- tu je bila još i jedna transportna avijacijska eskadrila sa:
3 x An-12BP
4 x An-26
1 x Tu-134A
2 x Mi-8S
4 x Mi-8T

Ova eskadrila je čas bila u okviru 131. divizije čas direktno podređenja komandi Centralne grupe snaga i služila je uglavnom za prevoženje glavešina, vojnika itd.

Pored ove divizije što se vazduhoplovstva tiče tu su još i (jedinice pod direktnom komandom Centralne grupe snaga):

- 100. samostalna izviđačka eskadrila - Sliač, u naoružanju je imala oko 17 aviona Su-17M3R/Su-17UM3.

- 238. Helikopterski puk - Zvolen/Sliač, sa 3 eskadrile u kojima je bilo:
36 x Mi-24V/P,
20 x Mi-8T/TB/MT
i po 2 Mi-24RCh/K.

- 490. Helikopterski puk - Olomouc sa 5 helikopterskih eskadrila na aerodromima Olomouc, Milovice i Hradčany.Od toga 2 eskadrile na aerodromu Olmouc raspolagale su sa:

~ 20 x Mi-24V/P
~ 24 x Mi-8T/TB/MT
~ 2/2 x Mi-24RCh/K
~ 1-2 x Mi-6VKP,

2 eskadrile na aerodromu Hradčany:

8 x Mi-24V/P
3/8/3 x Mi-8T/Mi-8TB/PPA
4/4 x Mi-24RCh/K
2 x Mi-6VKP
1 x Mi-6VzPU(Mi-22)

Eskadrila na aerodromu Milovice:

8 x Mi-24V/P
8 x Mi-8T/TB
2/2 x Mi-24RCh/K
~ 2 x Mi-6VKP
~ 1 x Mi-6VzPU(Mi-22).

Ukupno je u jedinicama bilo oko 100 borbenih, 8 transportnih aviona, i preko 170 helikoptera.Personal koji je to opsluživao činilo je oko 6000 ljudi.
Čisto kao kuriozitet, nijedna od vazduhoplovnih jedinica (pukova/divizija) raspoređenih na teritoriji ČSSR nije bila "gardijska".

Što se tiče jedinica KOV-a.Stanje je sledeće (neću ići u sitne detalje već ću samo pobrojati veće fomracije).

Komanda CGS - Milovice sa 30-ak jedinica koje su bile podčinjene direktno pod njenu komandu

28. Armijski korpus - Olomouc u čijem su sastavu bile 2 divizije:
- 31. Tenkovska divizija (Brunthal) i
- 30. Gardijska motorizovana divizija (Zvolen)

dalje:

- 15. Gardijska tenkovska divizija (Milovice)
- 18. Gardijska motorizovana divizija (Mlada Boleslav)
- 48. Motorizovana divizija (Visoke Mito)

Ukupne snage koje su do 30.6.1991 godine napustile ČSSR brojale su: 73.500 vojnika i 39.000 članova porodica, 1.220 tenkova, 2.500 borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera, 105 aviona, 175 helikopeta i 95.000 tona municije i UBS.

online
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 19918
  • Gde živiš: Srednji Banat/Severna Srbija...

Današnji Military photos donosi lep serijal fotki pod nazivom

Советские войска в ходе операции "Дунай". Чехословакия, 1968-й год.













offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 7995

Доц. др Александар ЖИВОТИЋ
ЈУГОСЛАВИЈА, АЛБАНИЈА И ЧЕХОСЛОВАЧКА КРИЗА 1968–1971

https://www.inisbgd.co.rs/celo/2012_3.pdf

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 632 korisnika na forumu :: 47 registrovanih, 8 sakrivenih i 577 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4mara66, _Sale, A.R.Chafee.Jr., airsuba, aljosa7, amaterSRB, Belac91, comi_pfc, darkangel, Djokislav, Dorcolac, Duh sa sekirom, duskovuk63, Ehinacea, ekser222, Filip Marinković, filiplukac1337, ivan979, jovan.simovic97, kokanovicm2, Kubovac, KUZMAR, luka1978, MareBG, Maschinekalibar, MB120mm, mercedesamg, milijarder, MILO-VAN, Milos ZA, milossix, misa1xx, NenadG, pavle_pzs, proka89, renoje2, Snorks, stokanovicm, Toni, vargas, Vlad000, voja64, vojnik švejk, wizzardone, yrraf, zexoni, zoidbergs