Operacija "Dunav", okupacija Čehoslovačke 1968. godine

1

Operacija "Dunav", okupacija Čehoslovačke 1968. godine

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 572

Nedavno se navršilo 50 godina od upada snaga Varšavskog ugovora (predvodjenih SSSR-om) u Čehoslovačku i okupacije iste.S toga sam pomislio da jedna tako velika operacija (najveca zajednička operacija snaga VU) zaslužuje temu ovde.

S obzirom da se radi o nečemu što je pripremano GODINAMA spremam se da objavim par tekstova-nastavaka na ovu temu na ovom forumu (podelio bih sve u nekoliko celina).

Za početak tj. kao uvod da damo pregled situacije u tom delu Evrope u prve dve dekade nakon Drugog svetskog rata (1948-1968).

Nakon okončanja rata Crvena armija, koja je inače oslobodila veliki deo Čehoslovačke se po Staljinovom naredjenju povukla sa ove teritorije još tokom 1945 godine.Posleratna podela sveta koja je proizilazila pre svega iz sporazuma izmedju saveznika tj. njihove koalicije protiv Hitlera je predodredila buduci polozaj nekih od drzava srednje i istocne Evrope na nekoliko dekada unapred.Dalji poratni razvoj u ČSSR-u (a posebno nakon februara 1948.) je totalno opredelio vojnu i političku orjentaciju Čehoslovačke ka SSSR-u.
Od tog vremena pa sve do 1989. godine celokupna čehoslovačka spoljnja politika i izgradnja Oružanih sila su bili usko povezani sa sovjetskom vojnom doktrinom i uopšte svetonazorom o SSSR kao najvecoj sili.

Pedesete godine, koje karakteriše ulazak ČSSR-a u strukture Varšavskog ugovora u maju 1955. godine, bile su u znaku masivnog razvoja čehoslovačke vojske, uključujuci i njeno vazduhoplovstvo.Dolazi do formiranja mnogo letačkih jedinica, izgradnji novih vojnih aerodroma a narvno i uvežbavanju velikog broja čehoslovačkih kadrova uz stručan nadzor sovjetskih savetnika.Formiranje dosta novih jedinicia sa sobom je donelo i velike nabavke nove tehnike.U naoružanje su 50-ih godina uvodjeni u ogromnim brojevima tada moderni lovački avioni MiG-15, MiG-17 i MiG-19, nadopunjeni bombarderima Il-28, a vec pocetkom 60-ih godina počinju dolaziti i moderni lovci (sa mogucnoscu dostizanja brzina i do 2 Maha) MiG-21 i lovci-bombarderi Su-7.Čehoslovačka narodna armija bila je tokom 60-ih godina medju najmodernijim i najbrojnijim armijama Varšavskog ugovora zajedno sa Poljskom i SSSR-om.Čehoslovačka je početkom druge polovine 60-ih godina pod oružijem imala najveci procenat stanovništva (1.64 %) , više od bilo koje druge članice istočnog bloka.ČSNA (ČSLA) je tih godina davala pod direktnu savezničku komandu združenih snaga VU čak 14 vojnih divizija (svih tipova).Radi ilustracije o realnim brojevima vojske i tehnike na teritoriji CSSR-a slede sledeci podaci.Mirnodopske snage ČSNA brojale su na dan 1.9.1963. godine ukupno 239 583 vojnika dok bi po ratnoj formaciji taj broj narastao na 584 960.Od tehnike na raspolaganju je bilo 3161 tenk, 460 samohodnih topova, 1165 lakih i 119 srednje oklopljenih transportera, 4503 artiljerijska orudja, 487 lovackih i 232 lovačko-bombarderska aviona plus 177 helikoptera.

ČSSR je zajedno sa DDR-om zauzimala važan geopolitički i vojnostrategijski prostor na samoj granici dve najmocnije vojno-političke organizacije NATO-a i Varšavskog ugovora.
ČSNA je u slučaju izbijanja vojnog konflikta i stvaranja tzv. ''Čehoslovačkog fronta'' imala zadatak da se bori kao primarna armija za odbranu tog fronta a uz to je imala zadatak i da pripremi uslove za rasporedivanje drugog strateškog ešalona sovjetskih trupa formiranih na datom operativnom pravcu - jedinice iz Prikarpatskog vojnog kraja.

U ČSSR-u za razliku od DDR-a, Poljske i Madjarske do 1968. godine nije bilo trajno rasporedjenih sovjetskih jedinica i formacija.

Zbog toga su vec tokom 1962. godine u okviru ČSNA (ČSLA) formirane specijalne jedinice za vazduhoplovno obezbedjenje i prijem tehnike takozvane "S čete" namenjene za obezbedjenje sovjetskih letackih jedinica 57. Vazduhoplovne armije namenjene izmedju ostalog i za teritoriju ČSSR-a u slucaju izvanrednih okolnosti tj. konflikta.Ipak prisustvo sovjetskih letačkih jedinica pripremano je minimalno bar od 1957. godine, kada su se za njihove jedinice u ČSSR-u počele praviti rezerve goriva i municije.Polovinom 60-ih se računalo sa tim da ce se iz sastava 57. Vazduhoplovne armije predislocirati na teritoriju ČSSR-a jedinice 131. Lovačke vazduhoplovne divizije (92.iap, 159. iap, 168. iap, 192. iap), dalje jedinice 289. Lovačko-bombarderske vazduhoplovne divizije (236. ibap, 806. ibap, 947. ibap) plus još nekoliko jedinica: 230. bap, 733. bap i 48. ograp).Osim ovih jedinica na ovom prostoru planirala se i upotreba 184. gvtbap radi sprovodjenja nekoliko udara sa "specijalnom" municijom na prostoru pretpostavljanog glavnog udara na Čehoslovačkom frontu.

Iz ovog i mnogo drugih razloga sovjetsko rukovodstvo je postavljalo totalno neumerene i nerelane zahteve kada su u pitanju brojnost , naoruzanje i uvežbanost ČSNA kao i proizvodnja naoružanja u ČSSR-u.Polovinom 60-ih je vec bilo totalno jasno i ogoljeno da se takavi zahtevi mogu ispuniti samo uz krajnje naprezanje svih raspoloživih resursa i uz totalnu mobilizaciju i upotrebu svih ljudskih i materijalnih resursa Čehoslovačke.
To je bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je sredinom 60-ih doslo do redukcije u operativnom sastavu ČSNA sa čime sovjetska strana naravno nije bila saglasna.
Približno u to vreme se kod Sovjeta i rodila ideja da rasporede svoje trupe na teritoriji ČSSR i to po svaku cenu!

Avioni sovjetskog VVS su se na čehoslovačkim aerodromima pojavljivali naravno i pre avgusta 1968. Nije to bilo samo kao deo velikih zajedničkih vojnih vežbi snaga VU poput septembarske vežbe "Vltava" iz 1966. kada je na čehoslovačkim aerodromima zabeležena ogroma koncentracija sovjetskih borbenih i transportnih aviona.Bilo je to i mnogo manjih uzajamnih poseta popularnih pod nazivom "Družba".One su se uglavnom dogadjale izmedju konkretnih jedinica ČSNA i jedinica 24. Vazduhoplovne armije u DDR-u kao i 57.VA iz Prikapartske vojne oblasti.

Sovjetski vojni piloti su bili uvek SRDAČNO dočekivani tokom ovih poseta i zajedničkih vežbi a bilo je uspostavljeno i mnogo ličnih prijateljstava izmedju njih i pripadnika čehoslovačkog RV i PVO.Nakon invazije 5 država članica VU na Čehoslovačku u avgustu 1968. promenilo se mnogo iz dotadašnje prakse....

U sledecem nastavku pisacu o političkom procesu poznatijem kao "Praško prolece" i sovjetskim pripremama za invaziju tj. okupaciju Čehoslovačke...

Pozdrav

Nemanja, Prag



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Jul 2009
  • Poruke: 3003
  • Gde živiš: Novi Sad

Немања, да знаш да има нас који са нестрпљењем очекују наставак !



offline
  • voja64 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 17687
  • Gde živiš: ravni Banat

Podrška i od mene za nastavak i slika pride sa Sovjetskog tenka na kojem je Wermahtovo bure zaostalo iz DSR kakva se i danas sreću na sve strane ali išarana od strane Čeha i tekst.
Recyklovaný materiál po německém Wehrmachtu na sovětském tanku k vidění během srpnové okupace Československa v roce 1968

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 572

Došli neki gosti pa nikako da otkucam sledece nastavke ...

Elem da ne dangubim mnogo, idemo na stvar.

Praško proleće

Proces političkih i društvenih promena (kako ga je Aleksandar Dubček nazivao "socijalizam sa ljudskim likom"), započet u Čehoslovačkoj u proleće 1968. godine, je kod sovjetskog rukovodstva u Kremlju izazvao veliko nezadovoljstvo.
Već tokom aprila 1968. sovjetski generalštab je počeo sa planiranjem vojne intervencije, koja se međutim trebala odigrati samo ukoliko budući razvoj događaja u Čehoslovačkoj krene u smeru koji je za sovjetsku stranu bio neprihvatljiv.
Sovjetski Savez nije želeo da vrši vojnu akciju ove veličine po svaku cenu, inicijalno se kladio na snagu njegovog političkog uticaja na politički vrh ČSSR-a. Međutim taj pritisak prema sovjetskom rukovodstvu nije gurao promene u očekivanom i poželjnom obimu i smeru.
Prvi pokušaj stalnog postavljanja sovjetskih trupa u Čehoslovačkoj bio je u maju 1968. tokom proslave pobede nad fašističkom Nemačkom!

Dana 9. maja 1968, je trebalo da 24. "Samaro-Uljanovska" gvozdena motorizovana divizija pod komandom genmjr. G. Jaškina iz Prikarpatske vojne oblasti, inače u žurbi preseljena u Poljsku, pređe poljsko-čehoslovačku granicu Cieszyn-Těšín i koncentriše tj. grupiše se krajem 10. maja na 90 km zapadno od mesta Slaný, gde bi u saradnji sa domaćom ČSLA tj. njenim snagama ZVO (zapadnog vojnog okruga) trebala zatvoriti zapadnu granicu.Međutim, uskoro je ta na brzinu pripremljena akcija otkazana i to u poslednjem trenutku od samog maršala Jakubovskog, glavnog komandanta savezničkih oružanih snaga Varšavskog ugovora.

U senci rastućih razlika i političkih stavova SSSR-a o političkom aranžmanu tj. izgledu sistema u zemljama pod njihovim uticajem, kasnije je pokrenut veliki broj vojnih vežbi članica Varšavskog pakta. Zapravo, od tog trenutka planovi o eventualnoj vojnoj intervenciji protiv ČSSR počinju da postaju realni. Tokom 1968. godine oko Čehoslovačke se dešava mnogo različitih vežbi trupa Varšavskog pakta, kao "Mistično leto" u Poljskoj, "Nebeski štit" u SSSR-u, mornarička vežba "Sever" u SSSR, PNR i GDR-u, krovna vežbe "Nejmen" održavana na teritoriji Ukrajne i Poljske i zajednička vežba "Horizont" održana u Mađarskoj.

U junu 1968. godine se baš na teritoriji ČSSR-a održava i jedna komandno-štabna vežba nazvana "Šumava". Sledio je problem sa raseljavanjem-odlaskom kući trupa Sovjetske armije nakon vežbe, koje su polako i nerado napustile Čehoslovačku čime se samo još
već dosta napeta situacija dodatno zaoštrila. Sovjetske jedinice, koje su učestvovale u vežbi, počele su sa povlačenjem 13. jula 1968. godine, a nakon nekoliko urgencija od Čehoslovačkih organa njihov odlazak je definitivno realizovan u periodu do 3. avgusta 1968. godine!!!

Na vežbi "Šumava" na teritoriji CSSR-a učestvovalo je ukupno 23.721 vojnika (od toga 17.693 savezničkih), 6.344 komada transportera (od čega 4.845 savezničkih), 79 tenkova (od kojih su 68 saveznički) i 87 aviona, (od čega 66 su saveznički). Sovjetske vazduhoplovne snage tokom vežbe bile su raspoređene na aerodromima Čáslav, Hradčany, Mladá i Pardubice.

Sve ove vežbe, na kojima ČSNA skoro da nije ni učestvovala, sprovedene su u uslovima blizu realnim tj. očekivanim tokom borbenih aktivnosti i sa jedinicama koje su kasnije aktivno učestvovale u intervenciji protiv ČSSR.Danas možemo sa sigurnošću reći da je vežba "Sumava" bila ustvari, neka vrsta generalne probe za vojnu intervenciju protiv Čehoslovačke. Krajem jula 1968. godine, sovjetskom rukovodstvu je bilo sasvim jasno da jedini mogući način zaustavljanja trenutnog političkog razvoja u Čehoslovačkoj Socijalističkoj Republici je vojna intervencija sa naknadnim raspoređivanjem trupa SA na teritoriji ČSSR-a.


Pripreme za izvršenje operacije "Dunav"


Celokupan plan za okupaciju Čehoslovačke dobio je kodno ime "Dunav" a komandant interventnih trupa postao je general vojske Ivan Grigorjevič Pavlovsky.
U ovoj operaciji je učestvovalo ukupno 5 država Varšavskog ugovora - Sovjetski Savez, Poljska, GDR, Mađarska i Bugarska. Jedino Čaušeskuova Rumunija nije učestvovala u ovoj vojnoj operaciji.
Glavne pripreme za operaciju Dunav počele su 8. aprila 1968. godine, nakon direktive od ministra odbrane SSSR-a maršala A. A. Grečka (GOU / 1/87654). Za implementaciju operacije su oformljeni štabovi i određene sledeće strateške udarne grupe:

Glavna komanda - Legnica
Glavnoj komandi su bile podređene trupe 4 sovjetske armije (1. GvTA, 20. GVOA, 11. GVOA, 38. OA) i jedne poljske armije (2. A) u dva isturena štaba, kojima su neposredno bili potčinjene 2 Sovjetske operativne grupe. Konkretno, to je bila Grupa armija Jug i Desantna grupa. Glavni komandant bio je kao što je već pomenuto General I. G. Pavlovski.

Srednj front - štab Derezden
Komandant Srednjeg fronta bio je genplk. I. N. Škadov. Snage na ovom frontu činile su
1. Gardijska tenkovska armija i 20. Gardijska armija (GSVG). Vazduhoplovnu podršku
fronta davala je čuvena 16. Vazduhoplovna armija (GSVG).

Prikarpatski front - štab Lvov
Komandant ovog fronta bio je genplk. V. Z. Bisjarin.
Deo ovog fronta bile su 11. gardijska armija (PribVO), 38. armija (PrikVO) i 2. armija (poljska). Vazduhoplovno obezbedjenje fronta osiguravale su 14. Vazduhoplovna armija (PrikVO) i 4. Vazduhoplovna armija (SGV).

Grupa armija Jug - (terensko - poljsko istureno komandno mesto) komanda Csákvár
Komandant Vojne grupe Jug je bio genplk. K. I. Provalov. Grupu su činile: 8. motorizovana divizija MLA, 13. Gardijska tenkovska divizija (JGV), 48. motorizovana divizija (ODVO), 93. gardijska motorizovana divizija (JGV) i 254. motorizovana divizija (JGV). Vazduhoplovnu podršku davala je prevashodno 36. Vazduhoplovna armija (JGV).

Desantna grupa - poljska komanda Legnica
Komandant desantne grupe bio je genplk. V. Margelov.Grupa je formirana od
7. i 103. gardijske vazduhoplovne divizije (VDV). Prevoz padobranaca i tehnike
su osiguravale transportne jedinice iz pet raznih odela vojnog transportnog vazduhoplovstva (VTA).

offline
  • voja64 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 17687
  • Gde živiš: ravni Banat

Lep nastavak teksta a ja da ostanem sebi dosledan pa da okačim sliku jednog friškijeg T-72 iz Češke armije na kome se nalazi isto ONAKVO Wermaht burence..

offline
  • 037  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 925
  • Gde živiš: Kruševac

Povezana tema, "Jugoslovensko RV i PVO i vojna intervencija u Čehoslovačkoj 1968. godine":

https://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Jugoslove.....godin.html

Razradni prednastavak... ili prikvel spinof, za kolege zapadne plaćenike.

offline
  • Gama  Male
  • Moderator foruma
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 3796
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Sad se setih da ima i ovo:

Aleksandar Radić, Vežba Avala, jugoslovenska odbrana od Varšavskog pakta 1968. godine, Istorija 20. veka, br. 2., 2006, 87-104.

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 572

Plan

Ciljevi operacije Dunav bili su uglavnom dva, politički i vojno-strateški.
Politički cilj bio je okončati reformski proces i uspostaviti takozvanu radničko-seljačku vladu, sastavljenu od tzv. "zdravog jezgra" partije. Vojno-strateški cilj ove operacije bio je dugoročno razmeštanje vojnika SA na teritorije Čehoslovačke socijalističke republike i time jačanje svoje vojne prisutnosti u Srednjoj Evropi.
Kao "oficijeleni " razlog vojne intervencije na teritoriju druge države naveden je pokušaj suzbijanja navodne kontra-revolucije koja se odvija u Čehoslovačkoj socijalističkoj republici.

Već 23. jula pozvao je Grečko na sastanak u Moskvu sovjetske komandante i načelnike štabova trupa određenih za intervenciju, sa kojima je razrađen i odobren sam plan operacije Dunav.
Sovjetska komanda nije htela ništa prepustiti slučaju, pa je u nekoliko slučajeva došlo do "obilaska" brojnih mesta i objekata čije su uspešno i sigurno osvajanje,
imali presudan uticaj na uspeh cele operacije u ranim jutarnjim satima. Definitivno ne treba naglašavati da je jedno od takvih strateški važnih mesta bio i Međunarodni aerodrom Prag-Ruzyne. Oko sedam dana pre invazije, aerodrom je posetila-obišla sovjetska delegacija, uključujući uniformisanog sovjetskog generala. Ova delegacija je posetila sva važna mesta u službi kontrole leta.

Dana 18. avgusta, u Moskvi je održan iznenadni sastanak predstavnika Varšave Petorke, gde se dogodila konačna odluka o vojnoj opciji kojom će se rešiti ova "kriza".
Drugi dan nakon toga, tokom noći invazione trupe počinju se kretati iz mesta gde su uglavnom bile koncentrisane ka unapred dogovrenim početnim položajima u neposrednoj blizini čehoslovačke granice.Zbog lakše identifikacije tehnike savezničkih trupa, njene kopnene snage svoju tehniku su označile sa 2 bele pruge u krstu dok su letelice označavane sa 2 crvene vertikalne štrafte.Jedna od najvećih posleratnih vojnih operacija u Evropi bila je spremna.

Dopuna: 20 Sep 2018 17:38

Pripreme za desantnu operaciju

Tokom priprema operacije Dunav bilo je potrebno izvršiti posebna desantna dejstva kako bi se zauzelo nekoliko ključnih objekata u prvim satima invazije. Inicijalni planovi za izvođenje desantne operacije podrazumevali su upotrebu 7. Gardijske desantne divizije u reonu Praga, dok bi 103. Gardijska desantna divizija dejstvovala u reona Pribrama (sedište Zapadnog vojnog okruga ČSLA), Blatna (blizu komande 9.oklopne divizije) i Tabora (komanda Centralnog vojnog okruga).Nakon dobijanja zadataka, sam plan desanata bio je prerađen i 12.7.1968. glavni zadaci ove 2 desantne divizije su dodatno i posebno specifikovani:

7. GvVDD je trebalo da izvede desant u okolini glavnog grada - Praga, zauzme aerodrome Kbely, Vodochody i Ruzyne, vlastitim snagama ući u Prag i u sadejstvu sa ostalim jedinicama GSVG preuzeti kontrolu nad važnim objektima Deo snaga ove divizije istovremeno je trebao blokirati/braniti zauzete aerodrome do dolaska snaga 22.motorizovanog puka Bugarske narodne armije.

103.GvVDD je trebalo da izvede desant nedaleko od mesta Brna i zauzme aerodrome Turany i Namještć nad Oslavou.Nakon toga je divizija trebalo da preuzme kontrolu nad važnim objektima u samom mestu Brno, dok bi deo njenih snaga bio ostavljen da brani/blokira zauzete aerodrome.

Za desant 7. GvVDD bilo je određeno 227 transportnih aviona An-12 iz 6., 7. i 18. VTAD, dok je za desant 103.GvVDD bilo predviđeno 213 aviona An-12 iz satava 3. i 12. VTAD.U slučaju desanta 7. desantne divizije transportni avioni morali su da izvrše prelete od 690 do 960 km (bez međusletanja i dopuna goriva), dok je u slučaju 103. divizije to bilo između 1100 i 1400km.Kao što je već spomenuto 7. divizija je prema originalnom planu trebala da bude desantirana na 3 aerodroma a 103. na 2, ipak iz razloga rekonstrukcije PSS aerodroma Kbely pripadnici 7. divizije morali su se na kraju "zadovoljiti" sa desantom na samo 2 aerodroma.

Na svakom od aerodroma je planirano da se prvo iz dva aviona desantira specijalna interventna grupa koja je u roku od 30 minuta trebala da posedne sve ključne tačke na samim aerodromima i obezbedi dalja sletanja ostatka snaga.Za zauzimanje važnih objekata na aerodromima o obezbeđivanjem desanta se računalo sa sledećim snagama:
2. četa 108.gvpdp zauzima Ruzynj, 6. četa gvpdp zauzima Vodochode, 9. četa 119.gvpdp zauzima Kbely a na aerodrom Nameštć nad Oslavou se planiralo izbaciti jednu grupu iz sastava 317.gvpdp.

Pokrivanje snaga iz vazduha i podršku desantnim snagama obe divizije trebalo je da odrade 16. i 36. vazduhoplovna armija.Za potrebe 7. desantne divizije bila su izdvojena 2 lovačka i 2 lovačko-bombarderska puka 16. Vazduhoplovne armije koja se nalazila na prostoru DDR-a.Na području desanta bilu su određene 3 zone nad aerodromima Ruzynje, Vodochody i Kbely u kojima se planirala upotreba/patroliranje 4-8 aviona na visini 800-2000m. U slučaju opasnosti tj. dejstava sa zemlje se računalo sa upotrebom 2 LB puka. kji su u slučaju potrebe trebali da izvedu udare po položajima 8 diviziona/baterija PVO ČSLA u okolini Praga.

Za potrebe 103. divizije bila su izdvojena 2 lovačka i 1 lovačko-bombarderski puk iz 36.VA.Iznad same desantne prostorije bile su napravljene 2 zone nad aerodromima Turany i Nameštć nad Oslavou gde je trebalo da patroliraju po 4 aviona na visinama 2000-3000m.
osim toga 36. vazduhoplovna armija trebala je da spremi 16 lovaca-bombardera da u slučaju potrebe izvrše dejstva po 4 diviziona PVO snaga ČSLA u okolini Brna.

Dana 30.6.1968. bili su na polaznim aerodromima već spremni transportni avioni VTA, određeni za učešće u desantnoj operaciji.Između 30. jula i 18. avgusta u blizini ovih aerodroma organizovano je borbeno uvežbavanje i obuka za izvođenje planiranih operacija, i to sve pod stalnim borbenim dežurstvom i visokim stepenom tajnosti...

Dopuna: 27 Sep 2018 18:57

Invazija

Vazdušni deo operacije Dunav pokrenut je u utorak 20. avgusta 1968. godine.
U 20:52h sleteo je na medjunarodni aerodrom Ruzinje najavljeni "specijal" iz Moskve, avion Antonov An-12 (CCCP-11604) sa oznakama Aeroflota, koji je ostao da stoji na jednoj od PSS koje u tom trenutku nisu bile u upotrebi.U stvarnosti se najverovatnije radilo o avion An-12 u vojnoj verziji "leteće komandno mesto", sa koga je kasnije rukovođeno sletanjima ostalih transportnih aviona koji su bili deo desantne operacije.Dežurna dispečarska služba dodelila je ovom avionu redni broj "89".Zanimljivo je da je plan leta za ovaj avio bio predat dva puta dispečarskoj službi na aerodromu Ruzinje.Originalno je trebalo da sleti u 18:30 do čega verovatno nije došlo iz razloga pomeranja desanta na aerodrom Ruzinje.Drugi plan leta predviđao je sletanje aviona oko 20:30h.U 21:05h na civilni aerodrom Brno-Turany sleteo je drugi sovjetski "specijal" An-12 (opet se naravno radilo o verziji letećeg komandnog mesta) sa 20 civila u uniformama Aeroflota, koji su imali za zadatak spremiti uslove za sletanje desantnih snaga na aerodromu Turany.U međuvremenu u 21:23 na aerodrom Ruzynje sleće još jedan vojni specijal.Ovaj put je to Iljušin Il-14 (CCCP-67242) iz Lvova, sa komandantom koji se predstavio kao Bulajev.Dežurna dispečarska služba dodeljuje ovom avionu redni broj "94".Prema planu leta ovaj Iljušin je trebao da stigne oko 21:30h.Iz aviona je izašlo 25 civila uključujući i šefa kancelarije praškog predstavništva aeroflota Makarova, koji su nakon toga otišli do grada.U 22:21h ovaj avion odleće.Nakon sletanja oba sovjetska specijala na poziciju kontrole leta dolaze sovjetski oficiri odelenja pogranične kontrole (OPK), koji je trebalo da obezbede glatko sletanje grupe transportnih aviona sa desantnim snagama.Na komandnim mestim i pri tornju kontrole letenja obavestili su prisutne dežurne dispečare da se trenutno u vazdušnom prostoru ČSSR-a odvija neka vežba snaga Varšavskog ugovora i da je izdata zabrana sletanja ili odletanja bilo kog civilnog aviona.Shodno toj informaciji komandant kontrole letenja (dežurni čehoslovački dispečar) daje nalog za gašenje svetala na svim PSS.Sovjetski gen. Jamščikov (visoki predstavnik vrhovnog zapovednika savezničkih snaga VU u Čehoslovačkoj), je ovaj potez shvatio kao "akt pobune" i iznudio je dolazak čehoslovačkih generala Vítka i gen. Kalickog (oba iz glavne komande RV i PVO) u pratnji sovjetskog generala Antonova (predstavnik glavnokomandujućeg pri snagama VU pri čehoslovačkom RV i PVO) radi rešavanja ovog problema.Kasnije na aerodrom dolazi i komandant eskadrile MUP-a puk. Eliaš.
U međuvremenu nesporazum je rešen i PSS Ruzinjskog aerodroma su ponovo osvetljene.
Oko 23h okupacione snage pet država VU sa oko 28 divizija uz podršku četri vazduhoplovne armije započele su sa invazijom na ČSSR.Napad je usledio istovrmeno iz 4 pravca:

Severozapadni pravac - sa severozapada tj. sa područja DDR-a nastupale su snage tzv. "Srednjeg fronta" koje su se sastojale od: 1.gardijske tenkovske armije i 20. gardijske armije iz sastava grupe sovjetskih snaga u DDR-u.Vazdušnu podrku i pokrivanje ovih snaga obezbeđivala je prevashodno 16. vazduhoplovna armija.
1. GvTA je zauzela prostor zapadne i dela južne Češke, njena komanda se nalazila u Plznju, dok je 20. GvOA zauzela centralni i južni deo Češke, njena komanda nalazila se u Pragu.

Severni pravac - najjača grupacija tzv. Prikarpatskog fronta nastupala je sa severa, tj. sa teritorije Poljske.Sastijala se od 11.gardijske armije PribVO, 38. armije PrikVO i 2. armije Poljske narodne armije.Vazduhoplovnu podršku davale su uglavnom 14. vazduhoplovna armija iz PrikVO i delimično i 4. vazduhoplovna armija iz "severne grupe armija" SGV.
11. GvOA je zauzela severni deo Češke (komanda u Liberecu) dok je 38. OA zauzela centralnu i severoistočnu Moravu kao plus severoistočni deo Slovačke (komanda se nalazila u mestu Trenčin).Druga poljska armija zauzela je prostor istočne Češke i severozapdni deo Morave a njena komanda je bila u mestu Hradec Kralove.

Južni pravac - treća grupa koju je formirala grupa armija "Jug" , dolazila je sa Juga, sa teritorije severozapadne Mađarske.Bila je sastavljena od divizija "grupe južnih armija" u Mađarskoj (JGV) i od pojačane 8. Motorizovane divizije Mađarske narodne armije.Podrku iz vazduha je davala 36. Vazduhoplovna armija.Glavnina snaga ove grupacije nastupala je prema Bratislavi i Breclavu, gde su se naknadno razdvojili na 2 struje koje su išle na Brno i Znojmo.Kod Znojma se veća i jača od ove dve struje opet podelila na dve.Jedna koja je išla na Prag a druga koja je išla na južnu granicu tj prema mestima in-
dřichův Hradec i České Budějovice gde se trebala spojiti sa 1.gardijskom tenkovskom armijom i "zatvoriti" jugozapadnu granicu ČSSR-a.Komanda ove grupe armija se nalazila u Bratislavi.

Istočni pravac - na kraju sa istoka tj. sa prostora Užgoroda nastupala je 38. armija PrikVO dopunjena 12.motorizovanim pukom ("čuvene") bugarske ("oslobodilačke") narodne armije. Sa prosotra Užgoroda se prema grupaciji armija Jug pokrenula 48. motorizovana divizija OdVO, dok je bugarski 22. motorizovani puk uključen u desantne snage i dobio zadatak obezbeđenja aerodroma Ruzinje i Vodochody.

Još tokom utorka u 23:56h na snagu stupa naređenje o zabrani letenja nad ČSSR-om i komandanti 2. i 3. divizije PVO su pozvani na svoja komandna mesta.U sredu 21. avgusta u 00:20h komanda ČSLA dobila je naređenje direktno od ministra odbrane genpuk. Martina Dzura:

- svu vojsku zadržati u kasarnama
- osoblje sindikata i partijskih organa pozvati na radna mesta koja ne treba da napuštaju
- sprečiti po svaku cenu upotrebu oružija
- sovjetskim snagama koje su došle na našu teritoriju ponuditi maksimalnu i sveobuhvatnu pomoć

U 00:45 izdaje general Dzur još jedno naređenje koje usmerava na komandante 10. vazduhoplovne armije i 7.armije PVO u kome on između ostalog striktno zabranjuje (od momenta izdavanja naređenja) poletanje bilo koje letelice bez odobrenja samog ministra narodne odbrane ili načelnika generalštaba.Osim toga naređuje se i pomoć za bezbedno sletanje sovjetskih aviona na aerodromima Brno i Ruzinje.Pomoću ova dva naređenja je ONEMOGUĆENA bilo kakva odbrambena aktivnost celokupne ČSLA.
U 1:30 dežurni sistem VOJIN registrovao je prelet veće grupe agresorskih letelica u VAP ČSSR-a.Čehoslovački lovci imaju zabranu poletanja....

offline
  • Pridružio: 02 Nov 2010
  • Poruke: 572

Desantna operacija - ključ ka uspehu

20. avgusta 1968 u 21:30 po lokalnom (odnosno 23:30 po moskovskom vremenu) izdao je ministar odbrane SSSR maršal Sovjetskog Saveza A. A. Grečko naređenje za izvođenje desanta 7. i 103. gardijske desantne divizije i to u 2h izjutra po lokalnom vremenu 21.8.1968 umesto u 5h izjutra kako je prvobitno bilo planirano.
U 23:30h (01:30 moskov.vreme) startovala je sa polaznog aerodroma specijalna interventna grupa 108. gvpdp-a uzevši kurs prema Pragu.U 01:37h (tj. 03:37h po moskovskom vremenu) doleću na praški aerodrom Ruzinje dva nenajavljena aviona An-12 iz 7.VTAD, koji su ovde iskrcali komandante 7. gardijske desantne divizije i 7. gardijske transportne letačke divizije VTA, dalje operativnu grupu divizije VTA i 2.desantnu jurišnu četu 108. gardijskog padobranskog puka koji je bio deo 7. GvVDD.

2. četa je odmah počela sa zauzimanjem aerodroma, dok je operativna grupa divizije VTA opkolila kontrolni toranj.U roku od 15 minuta (do 03:52h moskov.vreme) bili su zauzeti svi važni objekti na aerodromu.Nakon preuzimanja kontrole počeli sa da sleću u JEDNOMINUTNIM intervalima (neki ruski izvori govore čak i o poluminutnim intervalima između sletanja) transportni avioni An-12, iz kojih su izlazile desantne snage 7.gardijske desantne divizije, opremljene i sa nekoliko samohodnih topova ASU-85 i ASU-57 kao i oklopljenim vozilima BRDM.Glavni cilj ovih snaga bio je opkoljavanje sedišta predsednika Ludvika Svobode na Hradčanima kao i opkoljavanje i zauzimanje zgrade centralnog komiteta komunističke partije, za šta je bila određena posebna jurišna-udarna grupa, formirana od izviđačke čete divizije i 108.gardijskog padobranskog puka.

Transportni Antonovi su do 04:15h (06:15 mosk. vreme) dopremili na Ruzinj komandu 7. GvVDD, dalje ceo 108.gvpdp uključujući i protivoklopni divizion s oklopnim vozilima BRDM, samostalnu izviđačku četu, protivoklopni divizion naoružan samohodnim topovima ASU-85, protivavionski divizion naoružan 23mm PA topovima ZU-23-2 (koje su vukli automobili GAZ-66), inženjerijski bataljon i bataljon veze.
Između 4. i 5. sati izjutra sovjetskim padobrancima je pošlo za rukom da zauzmu zgrade ministarstva narodne odbrane, predsedništva vlade, ministarstva unutrašnjih poslova, Pražski grad (gde je predsednikova rezidencija) kao i zgradu centralnog komiteta komunističke partije.Partijski i državni funkcioneri-Dubček, Smrkovský, Špaček i Kriegel, koji su prvo bili privremeno zadržani u zgradi CK KPČ, su nedugo nakon toga u ime nove revolucionarne "radničko-seljačke" vlade uhapšeni, stavljeni u tri oklopna transportera BTR-50P i odveženi na aerodrom, odakle su prebačeni preko poljske Legnice do ukrajinskog grada Užhoroda, gde su ubrzo i internirani.Približno oko 05:00h na Ruzinj je iz poljske Legnice doleteo i komandant intervecionih snaga gen. Pavlovskij, koji je sa svojim štabom zauzeo zgradu generalštaba ČSLA, odakle će se nakon dva dana prebazirati u Milovice.

Od 05:08 do 06:13 je na aeordromu fabrike Vodochody (severno od Praga) tekao desant 119.gvpdp sa još jednim divizionom artiljeriljerijskog puka.
Deveta četa 119. gvpdp, nakon desantiranja iz prvog transportera u roku od 10 minuta zauzima kontrolni toranj, čvorište veze i osigurava pristajanje ostatka transportera.Od 07:00 do 08:05h je na erodrom Ruzinj (iako je planirano da to bude aerodrom Vodochody) dopremljen i 97. pdp zajedno sa jednom baterijom 1141. artiljeriskog puka.U 09:00h počelo je na istom aerodromu iskrcavanje dva bataljona 22.motorizovanog puka ("čuvene" bugarske "oslobodilačke" narodne armije), dok se na aerodromu Vodochody iskrcao preostali treći bataljon ovog puka.Ubrzo nakon 14h ovaj puk je preuzeo obezbeđenje oba aerodroma od sovjetskih padobranaca.U 15:00h cela 7.GvDD je prešla pod komandu 20.gardijske armije GSVG.

Slična situacija kao na Ruzinju i Vodochodima se ponovila i na aerodromima Brno-Tuřany i Náměšť nad Oslavou, samo uz razliku, da su ovde iz transportera An-12 izlazili padobranci 103. gardijske padobranske divizije.Sam scenario iskrcavanje je bio veoma sličan.U noćnim satima zamenik komandanta 24.vrp sa aerodroma Brno-Černovice ppuk. Kopec dobija naređenje od nadređene komande 46. dvld u Olomoucu da se u što kraćem roku zajedno sa načelnikom štaba ode do kontrolnog tornja i obezbedi sletanje "savezničkog" aviona.U 01.10h dobija puuk Gros na komandnom tornju Turanskog aerodrom naređenje da osvetli PSS.Ubrzo se iz aviona An-12 koji je tu doleteo 20.8 uveče pojavljuju članovi posade a iz samog aviona se čuo zvuk generatora za proizvodnju električne energije.

Prvo je desantna grupa zauzela aerodrom kod mesta Náměšť nad Oslavou.
Nedugo nakon 4:00h doleću na neosvetljenu PSS dva transportna aviona AN-12 iz 229. vtap sovjetskog vvazduhoplovstva, u kojima se nalazi udarna grupa, sastavljena od pripadnika samostalne izviđačke čete 103. GvVDD i pripadnika 350. gvpdp.
Ova grupa odmah je sa delom svojih snaga zauzela kontrolni toranj i obe PSS, dok je drugi deo grupe imao zadatak da preseče sve linije veze na aerodromu.Pripadnici ove grupe bili su toliko temeljni da su presekli i nekoliko gromobrana na zgradama!!!
Nakon zauzimanja svih važnih tački na aerodromu i obezbeživanja PSS, oko 5h izjutra počeli su doleću i preostali transportnia vioni AN-12, koji bi nakon istovara snaga i opreme odmah odletali nazad na svoj polazni aerodrom.

U 05:10 h (moskovsko vreme?) sleću na aerodrom Turany prvi avioni An-12 sa članovima udarne desantne grupe, opet sastavljene od pripadnika samostalne izviđačke čete divizije i pripadnika 350. gvpdp.Udarna grupa na aerodromu Turany tokom 10 minuta zauzima kontrolni toranj, stanicu bliže i dalje sletne radionavigacije, radarski centar i druge važne tačke na aerodromu.Na kontrolnom tornju turanskog aerodroma sovjetski padobranci hapse i zadržavaju zamenika komandanta 24.vrp ppuk Kopeca, načelnika štaba puka zajedno sa još jednim oficirom i podoficirima iz dispečarske službe.Ubrzo se na tornju pojavljuju sovjetski oficiri iz operativne grupe VTA, koji će rukovoditi sletanjem preostalih aviona An-12 iz desantne grupe.Do 05:20 h je obezbeđena PSS a u 5:30h počinje sa iskrcavanjem ostatka divizije sa naoružanjem poput ASU-85, ASU-57 i BRDM.Glavni cilj padobranaca 103.GvDD bio je osim zauzimanja važnih strategijskih tačaka u samom Brnu, takođe i blokiranje 2. divizije PVO, Vojne Akademije Antonin Zapotocky (VA AZ) i 260. PVO brigade.U 14h dolazi na južnom delu mesta Brno do susreta sa 27. gardijskim tenkovskim pukom iz 13. GvTD, koji je pružio podršku padobrancima a u 15h cela 103. gardijska desantna divizija prelazi pod komandu grupe armija "Jug."

offline
  • voja64 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 17687
  • Gde živiš: ravni Banat

Zna li se koliko je ukupno avio poletanja/sletanja ka Čehoslovačkoj bilo u prva 24h tokom operacije DUNAV i dali je bilo udesa pri poletanju /sletanju -tokom leta???
ps
Ako ćeš kasnije sam sebe dopunjavati moj ti je savet da odvajaš objave bez obzira dali su u jednom danu u protivnom će ti dopune samo stvoriti konfuziju pošto je ovde očito u pitanju praćenje vremenskog okvira i događaja.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 320 korisnika na forumu :: 5 registrovanih, 1 sakriven i 314 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: doloress, Kolega2357, milanstankovic087, Stoorb, VJ