Srbija i Jugoslavija između Velikih sila (do 1989. godine)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gama, bojank, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Spoljna politika velike sile je kao bojni brod, udara žestoko, daleko i sporo menja kurs. Nekada ga vekovi neće promeniti. Francuzi na Levantu na primer ili Sovjetsko (rusko) sirijski pakt, danas puni 39 godina.

To je često ljudima problem da shvate, pa misle da neko nekoga voli ili mrzi.Ili se istorija ponavlja.


Citat:Zar je toliko teško našim Rusofilima da priznaju i prevale preko usta da je u poslednji 200 godina glavno "mezimče" Rusije/SSSR-a na Balkanu bila 90% vremena Bugarska.Drugi su mogli da dobiju njeno mesto/tretman tek kada bi ista nešto "DEBELO zabrljala" kao 1915 itd....I ja tu ne vidim ništa sporno što je to tako bilo.Jednostavno oni su gledajući sopstvene interese procenili da je ta država svojim položajem ključna za njih u ovom delu sveta.

Zato što je u ljudskoj psihologiji da se za voljeni predmet (biće, država,narod) uvek nađe neko opravdanje,pa makar i po cenu da za sebe kažu jeo sam govna i ja sam kriv.

Citat:Русија улетела у Први светски рат због Србије 1914.
Прва нам помогла у Устанку 1804.
Практично нам избоксовала независност кроз Хатишерифе 1830их.
Организовала Балкански савез 1912.
Помогла нам да узмемо југ и исток Србије 1878.

Da bi:
a) zaštitila/ojačala svoje interese
b) pomoglaiz čiste bratske ljubavi balkanskoj braći



Citat:Русија улетела у Први светски рат због Србије 1914.

Verujem (a i istoričari isto) da se ukazala neka druga prilika Rusija bi ušla u taj rat sa ili bez Srbije.

Citat:Помогла нам да узмемо југ и исток Србије 1878.

I onda su drugi smešni? NN, štiteći svoje interese jug i istok Srbije (koje je srpska vojska oslobodila) su pripali Srbiji zahvaljujući Bendžaminu Dizreliju(koji nije voleo malebalkanske narode), Đuli Andrašiju i Otu fon Bizmarku. Knez Gorčakov je te oblasti dao Bugarskoj.

• 1Ovo se svidja korisniku: Jezekijel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje je koliko je ruska pomoc Srbiji bila direktna, a koliko indirektna. Svakako su Srbiji odgovarali rusko - turski ratovi kao sto je Rusima odgovaralo razvlacenje Turaka na Balkanu.
Inace i ta Velika Bugarska forsirana od strane Rusa je takodje cudna. Jer koliko je jedna Bugarska uopste bila proruska?
U citavoj prici veliki uticaj ima i cinjenica da su anti - turski akteri bili slovenske rase i pravoslavne vjere. Tako da se zelja/borba za nacionalnim oslobodjenjem, stvaranjem modernih drzava te imperijalnim interesima pretvaraju u svojevrstan krstaski rat narocito na Balkanu. Ili se pak krstaski rat i slovenski dzihad prozaicki pretvaraju u iscrtavanje granica, imperijalne interese i slicne pozamanterije. Katastrofalna stvar za Srbiju i Crnu Goru iz 1875 - 78 je njihova nespremnost za vodjenje posebne bitke za Kosovo i Metohiju radi pravovremene eliminacije tursko - austrougarskog eksponenta na Balkanu. Ako je bilo jasno da BiH uzima Austrija onda je barem KiM trebalo resavati. No Srpska vojska nije bila spremna ni za vojnu intervenciju u Bugarskoj 1885 godine sto je veoma lose za jednu zemlju sa ogromnim brojem svojih sunarodnika van svojih granica, cesto veoma ugrozenih.
No eto mozda se moze reci za period od 1875 - 78 od koga je dobro je. I za koga je dobro je.
Postoji li negdje neki izvjestaj o tome kolika je bila ekonomska moc Srbije do 1875 da oformi i opremi oruzane snage sposobne barem da zagaze na Kosovo? Ili bolje receno da budu spremne za jedan 'tigrov' skok na dosta dobro opremljenu tursku vojsku.

• 4Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., bojank, cavatina, gavrilon
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NN ::Русија улетела у Први светски рат због Србије 1914.
Прва нам помогла у Устанку 1804.
Практично нам избоксовала независност кроз Хатишерифе 1830их.
Организовала Балкански савез 1912.
Помогла нам да узмемо југ и исток Србије 1878.

Током Балканског рата било је договорено да подела Македоније иде по дијагонали Куманово-Охрид али да Србија добије излаз на море у северној Албанији. То је био договор уз Русе.
То се све десило али онда на сцену ступају ваши западни пријатељи који терају Србију из Албаније и праве вештак који никада није постојао до 1912-Албанију.
Онда се Србија компензује у Македонији и онда Бугари крећу у Други Балкански рат.

Да, руски и српски интереси су се поклопили.
Шта са тиме?

Оно што је битно, чак и у Сан Стефану је Русија омогућила територијлно проширења Србије на територије које су Бугари сматрали за своје а које ће Бугарима западњаци(пре свих Немци и Аустријанци) давати на штету Србије у каснијим периодима.


Ajd da krenemo redom:

1804. – Prvi srpski ustanak. Rusija objavljuje rat Osmanskom carstvu 1806. godine. Zašto? Zato što je Osmansko carstvo, na podstrek Napoleona, smenilo proruske vladare u Vlaškoj i Moldaviji. Tek kad su Rusi videli da se Osmanlije približavaju granicama Rusije, tada se odlučuju za rat i tada pomažu.

1830. – Hatišerifi. Rusija tad (1829) ratuje sa Osmanskim carstvom, ali ne zbog Srbije da bi dobili hatišerife već zbog Grka i zbog želje da imaju kontrolu nad Bosforom i Dardanelima. Kako bi Rusi u Crnom moru mogli da izađu na „topla mora“. Znači, primarni zadatak nije bio da Srbi dobiju hatišerife već da im se garantuje autonomija, koja je izboksovana Miloševim zalaganjem na Porti.

1878. – sve ti je rečeno. Da se ne ponavljamo.

1912. – Zašto je Rusima odgovarao Balkanski savez? Zato što vole Srbe ili zato što su hteli da definitivno reše Istočno pitanje u svoju korist jer su ih Austrougari preveslali 3 godine ranije? Ja bih pre Balkanskog saveza pomenuo ovo: Zašto su nas Rusi prisili da priznamo aneksiju BiH 1909. godine? Ko to beše odustao od traženja nadoknade za rat 1877-1878. u zamenu da se od Bugara ne traže nikakve finansijske nadoknade? Šta su Bugari trebali da plaću narednih 70-80 godina?

1914. – Rusija nije uletela u rat zbog Srbije. Prvo, Rusiji je objavljen rat od strane Nemačke. Drugo, jedini ruski saveznik na Balkanu je bila Srbija i Crna Gora. Sve ostale zemlje imale su nemačke dinastije (iako su i te zemlje bile pravoslavne: Grčka, Bugarska, Rumunija).

Bugarski nacionalisti u 19. veku su lutali tamo-amo. Imali su san da se obnovi Blgarsko carstvo na svim teritorijama gde su bili, čak do Panonije. Kasnije su spustili loptu pa se ograničili na Simeonovo carstvo.

Sanstefanski mir je posejao seme razdora između Bugara i Srba. Bugarima su obećane teritorije koje nisu njihove (a koje su oni veoma želeli), a Srbima su oduzete teritorije na kome je živelo stanovništvo koje je u svakom ratu trpelo genocid i asimilaciju (vidi istoriju okupacije krajeva južne i jugoistočne Srbije u svim ratovima).

Nacionalne vođe Bugara do 1870. godine su bili sudareni sami sa sobom, nisu mogli da probude nacionalni identitet, pa je onda osmanski sultan rešio da uspostavi Bugarsku egzarhiju (Bugarsku crkvu) kako bi bugarska crkva kontrirala ruskom i srpskom uticaju, ali bi bila pod kontrolom Carigrada. Od tada, Bugari kreću da agituju kako su na prostoru današnje Severne Makedonije, Pirota, Vranja, Toplice, itd. živeli Bugari.
Pa Dunavski lebed (Dunavski labud), list Bugara, se štampao u Srbiji za vreme kneza Mihaila. Štampane su i knjige na bugarskom jeziku. Ali ne, to je nebitno jer tu nisu uzeli učešće Rusi.

Meni je nešto neverovatno:
Sanstefanskim mirom dobili smo manje teritorije nego Berlinskim kongresom, ali ipak, Sanstefanski mir je miliji jer, eto, Rusi su nam ga dali.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gama, bojank, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Okt 2019 13:22

Citat:Да, руски и српски интереси су се поклопили.
Шта са тиме?

Pa tada jedino velika sila štiti interese manje države. Ovako neće, ne zanima ih.

Citat:Inace i ta Velika Bugarska forsirana od strane Rusa je takodje cudna. Jer koliko je jedna Bugarska uopste bila proruska?

Pa jeste bila na početku proruska Bugarska, no vremenom su se odnosi pokvarili. U povečerje ujedinjenja proruski oficiri su zbacili kneza Aleksandra, takođe pre toga mnogimse nije sviđalo rusko mešanje, a i prilikom ujedinjenja Rusi su da bi sa sebe skinuli sumnju pokvarili reputaciju u Bugarskoj.

Citat:U citavoj prici veliki uticaj ima i cinjenica da su anti - turski akteri bili slovenske rase i pravoslavne vjere. Tako da se zelja/borba za nacionalnim oslobodjenjem, stvaranjem modernih drzava te imperijalnim interesima pretvaraju u svojevrstan krstaski rat narocito na Balkanu. Ili se pak krstaski rat i slovenski dzihad prozaicki pretvaraju u iscrtavanje granica, imperijalne interese i slicne pozamanterije.

Prvo slovenska rasa ne postoji. Drugo, Grci nisu Sloveni, kao ni Arapi. Treće Suvorov i ostali svoje kolone vojnika motivišu pričama o verskom ratu i krstaškom ratu. A zapravo rat za interes i to vrlo čist i jasan. Čak su se pod takvom jednom maskom Frnacuzi i Rusi potukli.

Dopuna: 08 Okt 2019 13:27

Citat:Pa Dunavski lebed (Dunavski labud), list Bugara, se štampao u Srbiji za vreme kneza Mihaila. Štampane su i knjige na bugarskom jeziku. Ali ne, to je nebitno jer tu nisu uzeli učešće Rusi.

Branili Beograd 1862.godine sa srpskom vojskom i žandarmima. Učestvovali kao dobrovoljci u ratu 1876. Tada bilo i Talijana Garibaldijevaca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada je sve Rusija pomogla Srbiji ?

1) Sveti Sava je postao monah zahvaljujući monahu Rusu koji ga je odveo na Svetu Goru i zamonašio ga u ruskom manastiru svetog Pantelejmona.

2) Читав период турске владавине представници српске Цркве и српског народа упућују посланике ка рускоме цару тражећи материјалну или финансијску помоћ и заступање код турског султана ради заштите народа и светиња, што су Срби и добијали.

3) Toком целог 18. века, све до средине 19. века Србима који живе у аустријској монархији (Српска Војводина и Крајина) стиже помоћ у виду црквене литературе, књига, уџбеника као и наставног кадра за српске школе које Срби нису имали, будући да је Аустријска царевина бранила штампање српских књига, али и вршила притисак да буде што мање српских образовних институција на својој територији.

4) Од средине 18. века велики број Срба из Аустрије и Турске добија право да се насели на територију Руске царевине и тамо настави живот добијајући земљу и посао, без бојазни да ће неко вршити притисак на њих да промени веру. Хиљаде Срба је отишло у Русију и засновало две аутономне јединице (територија данашње источне Украјине) – Славјаносербија и Новосербија.

5) У Првом српском устанку, Русија је, као помоћ Румунима и Србима, објавила рат Турској и послала своју војску у рат против Турака на страни српских устаника. Постигнути су велики заједнички успеси. Руски цар Александар Први Романов обећава Карађорђу да ће, када прође опасност од Наполеоновог напада на Русију, свим средствима помоћи Србију и обновити је.

6) У другом српском устанку Русија није учествовала са својом војском као помоћ српским устаницима, али није ни било потребно, јер је после овог устанка питање Србије решавано више дипломатским путевима заступањем Русије и услед турског страха од руске војне интервенције, Срби су добили аутономију од које се после кренуло ка стварању савремене српске државе. Победом руске војске над Турском и преговорима између те две државе, Србија добија два хатишерифа којима је фактички уништена реална турска власт у Србији.

7) У периоду од 1833. године до Балканских ратова, Русија је водила дипломатску борбу за Србију, што у смислу њеног признања као посебне државе, а што у смислу борбе за проширење њених територија.

8 У Балканским ратовима (Другом) Русија је посредовала између Србије и Бугарске чијим је интересима желела да унесе неопходну равнотежу.

9) ПРВИ СВЕТСКИ РАТ – Први светски рат је најочитији пример руске љубави за Србе и Србију. Наиме, у периоду када је за Русију било најнеповољније, услед економске и, пре свега, војне слабости, али и унутрашњих нерешених проблема, она објављује рат двема тадашњим суперсилама – Немачкој и Аустроугарској, ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ РАЗЛОГА – ЖЕЉИ ДА СПРЕЧИ АУСТРОУГАРСКО И НЕМАЧКО УНИШТЕЊЕ СЛАБАШНЕ СРБИЈЕ, која је, вишеструко војно и економски ослабљена, будући да је тек изашла из два велика рата против Турске и Бугарске од којих се није успела ни мало опоравити.

РУСИЈА ЈЕ, ПРИТЕКАВШИ У ПОМОЋ СРБИМА, ИЗГУБИЛА, ОСИМ ДВА – ТРИ МИЛИОНА ВОЈНИКА ПОГИНУЛИХ У РАТНИМ СУКОБИМА, ЈОШ И СВОЈУ СОПСТВЕНУ ЦАРЕВИНУ И ЦАРСКУ ПОРОДИЦУ, јер су бољшевици, искористивши ситуацију и слабост државе, направили државни преврат, укинули Царевину и масакрирали царску породицу. Остаће забележене речи руског цара Николаја Другог Романова, изречене током здравице пред представницима европских држава неколико недеља пред почетак Првог светског рата: „ПОДИЖЕМ ОВУ ЧАШУ У ЧАСТ СРБИЈЕ, ЈЕДИНОМ САВЕЗНИКУ И ПРИЈАТЕЉУ РУСИЈЕ У ЕВРОПИ!“ Представници запада овим су били запрепашћени.

10) Други светски рат – Победа ослободилачке војске Србије и Југославије дефинитивно је завршена уласком Црвене армије у источне и северне делове Југославије крајем 1944. године. Црвена армија изгубила је неколико хиљада својих војника на територији Југославије.

Извор "koreni.rs" - http://www.koreni.rs/kada-je-sve-rusija-pomogla-srbiji/

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, Miloje
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^^
Lele. I obećanje je pomoć .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ПРВИ БАЛКАНСКИ РАТ

Како је Москва помагала Србији у то време ?

У Првом Балканском рату учествовали су православни словенски народи, укључујући и Грке, против остатака омражене Отоманске царевине. Први повод за рат било је одбијање Турске да да аутономију Македонији и Тракији, а други одбијање да обустави мобилизацију! У октобру је у рат против Турске ступила Црна Гора, и потом Бугарска, Србија и Грчка.

У септембру 1912. било је јасно да је рат са Турском неизбежан. 19. септембра у Москви се припремају санитарни одреди, лекари и медицинске сестре, пољске болнице, за српски фронт.

Комитет је позвао Московљане на христољубиво дело помоћи Србима, да прилоге и све врсте помоћи . Московска градска дума одмах је одвојила суму од 50 000 царских рубаља, за опрему четири војне болнице (свака са по педесет кревета). Основан је Дамски комитет, који је у Московској градској думи организовао дежурство, где су Московљани доносили новац, одећу, обућу, организовано је шивење рубља за српску војску, рањенике, паковање и слање пакета на Балкански фронт. До средине новембра послано је 1648 пудова помоћи. Александровско друштво иконе Утоли моју печал и Иверско друштво милосрдних сестара од првих дана Балканског рата, баш као и у Српско-турском рату седамдесетих година 19. века, послале су летеће одреде, за позадину и евакуацију рањеника са бојног поља.

10.октобра 1912. год. преко две хиљаде Московљана, на челу са московским губернатором Џунковским, градоначелником Гучковим, и старешином Српског Подворја архимандритом Михаилом испратили су екипу од 40 хирурга, сестара, санитарних помоћника, лекара у Ниш, где је била привремена резиденција краља Петра.

Ево одломка писма супруге руског амбасадора у Србији, Александре, упућене московском градоначелнику Николају Ивановичу Гучкову 18. октобра, у којем детаљно описује тешке бојеве, стање у српској позадини и активност руских војно-санитарних одреда:

– Доносе много рањених, више него што се могло очекивати, прво из Ристовца, 300 рањеника, већ је пуна болница у Нишу, па онда 800 рањених из Мердара, после два дана почели су да доносе много рањених четника са Куманова, тренутно преко 2000 рањеника, који су смештени у београдске гимназије, учитељску школу, богословију, све је претворено у војне болнице. Али, око Велеса се воде крваве борбе, и чекамо још 2000 рањеника. Кнегиња Јелена Кудашова, пред полазак у Врање са својим санитарним одредом, два дана је обилазила рањенике по Београду. Пратила сам је, шта смо све виделе и чуле… Ваш Александровски војни санитет су јуначине, чим су стигли, дан и ноћ су радили по разним болницама, сад су кренули у Ниш. Иверском санитетском одреду доделили су Другу београдску гимназију, помажем им да се организују. Прво сам радила у војној болници, сад радим у Вашој Иверској.

Московска дума шаље још четири санитарне бригаде, са војно-медицинском опремом, 28. октобра, после свечаног молебана. Свака санитарна бригада имала је главног лекара, и 16 медицинских сестара и санитарних помоћника. У московским архивима чувају се писма Срба, у којима се изражава благодарност за новац, медицинску и другу помоћ.

16. Октобра, хиљаде Московљана са старешином Српског подворја испратиле су козачку дружину од 36 добровољаца у Србију. После недељу дана тако су пратили 48 добровољаца. У јесен 1912. и зиму 1913. Москва је свакодневно пратила преко новина вести са Балкана, као да се ради о руском фронту.

Извор - скраћено са ФБ репортер

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel su to tvoji stavovi ili čisto se postavlja, onako...?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::Jel su to tvoji stavovi ili čisto se postavlja, onako...?

"Гама" ја сам вам поставио за први коментар извор - аутор је проф. историје Ђорђе Бојанић

За други коментар је овде извор https://facebookreporter.org/2012/04/29/р
.....у-2/ а аутор је проф. Радмила Војновић, председник Московског Српског дома и српски писац у Москви

Ту су људи на форуму да демантују, деломично демантују или потврде ова сазнања аутора.

Лично ја верујем у аутентичност извора и аутора, те сам из тог разлога и поставио два текста.

• 11Ovo se svidja korisnicima: Trinitron1, A.R.Chafee.Jr., Kos93, voja64, Bane san, bojank, Miloje, amstel, kairos, SerbFlippy, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trinitron1 u prvom tekstu postoji jedna notorna glupost koja se stalno ponavlja kod autora koji su bolesni antikomunisti kao što je reč o Bojaniću. Ruskog cara sa prestola nisu svrgli komunisti već ga je sa vlasti svrgnula februarska revolucija 1917. godine nakon koje je formirana privremena vlada na čelu sa Kerenskim. Ova vlada je internirala cara. Ta vlada je započela čitav niz reformi koje su dovršili boljševici. Recimo ponovo formiranje patrijaršije i izbor patrijarha. Čak je ta vlada i "izabrala" novog patrijarha koga su kasnije prihvatili boljševici tačnije u vreme boljševiki je taj patrijarh i formalno izabran.
Kerenski ne da nema veze sa boljševicima nego je bio do srži anti boljševik i eksponent ruske krupne buržoazije.
Kada je car svrgnut i interniran niko u Rusiji nije mrdnu ni malim prstom u njegovu korist. Kerenski bi ga najverovatnije i streljao. Svrgavanje cara je prošlo gotovo nezapaženo. Nikolaj je bio u to vreme nepopularan u svim slojevima od sirotinje do buržoazije i niko nije plakao zbog njegovog svrgavanja.
Tek kada su boljševici pobili njegovu porodicu on je postao simbol borbe protiv boljševika. Ali u vreme kada je streljan on je već više od pola godine bio svrgnut i niko bukvalno niko se u Rusiji nije bunio zbog toga. Meni, lično ni dan danas nije jasno zašto su boljševici ubili njega a i članove njegove uže porodice pošto njegov sin kao težak bolesnik njega nije ni mogao da ga nasledi. Nasledio bi ga brat koji je bio van domašaja boljševika.
Inače priča kako je Rusija, u vreme Prvog srpskog ustanka, ušla u rat protiv Turske zbog Srbije ne zavređuje nikakvu pažnju. Što se tiče Prvog svetskog rata Rusija je morala da uđe u rat na stranu Srbije jer bi prestala da postoji kao velika sila. Toliko je bilo toliko jasno da ni Britanci ni Francuzi nisu ni pokušali da je spreče već su i oni morali da uđu rat. Itd, itd, itd ...
E sad mene niko ne može da optuži da sam anti ruski raspoložen.
PS Interesantno je kako je Bojanić "zaboravio" rat 1878. godine i kako su Rusi ladno dali Bugarima sve skoro do Aleksinca. Ništa nije crno belo ...